ANALIZA BILANSA BANAKA AFI-ja Predavanje 14a

1. ANALIZA BILANSA BANAKA AFI-ja Predavanje 14a Prof. dr Jovica Lazić Drinka Peković, asistent Željko Račić, asistent Novi Sad, 31.12.2009. godine

2. Šta se podrazumeva pod bonitetom banke? • Bonitet banke obuhvata niz elemenata koji treba da izraze sposobnost banke da uspešno obavlja svoju delatnost.

3. Elementi boniteta banaka • Kvalitativni i • Kvantitativni elementi boniteta

4. Kvalitativni elementi boniteta banke 1. Organizaciona struktura 2. Tržišni položaj banke 3. Menadžment banke 4. Kadrovska struktura 5. Informaciona opremljenost 6. Povezanost osnovnih funkcija banke

5. Organizaciona struktura banke • Određena je veličinom banke, njenom primarnom delatnošću (poslovanje sa privredom, sa stanovništvom). • Izražava se kroz broj filijala, ekspozitura, poslovnica i kroz njihovu međusobnu povezanost.

6. Tržišni položaj banke • Pozicija banke u odnosu na • - finansijska tržišta, • - druge banke, • - centralnu banku. • - sektore koji raspolažu viškovima gotovine – potencijalni deponenti i • - sektore koji imaju potrebu za sredstvima- potencijalni komitenti.

7. Menadžment banke • -Kvalifikaciona struktura menadžmenta, • - rezultati u dosadašnjem radu, • - starosna struktura, • - porodična situacija, • - stil rukovođenja,

8. Kadrovska opremljenost banke • Odnos obima poslova koje banka obavlja i broj zaposlenih. • - kvalifikaciona struktura zaposlenih • - posebna znanja i veštine koje zaposleni poseduju (znanje jezika, informatička znanja) • - starosna struktura zaposlenih, • - raspored zaposlenih po sektorima i pojedinim poslovima

9. Informaciona opremljenost • - brzina i kvalitet izvršavanja naloga komitenata, • - kvalitet međusobnih veza organizacionih jedinica banke

10. Integrisanost osnovnih funkcija banke • Odnos između funkcija (upravljanje, rukovođenje, izvršavanje) • Hijerarhija u upravljanju, • Mehanizmi za subordinaciju i • Mehanizmi za koordinaciju poslova i aktivnosti pojedinih delova banke.

11. Kvantitativni elementi boniteta banke • Finansijski položaj banke • Prinosni položaj banke

12. Specifičnosti analize finansijskih izveštaja banaka • Finansijski položaj je određen aktivnom i pasivom banke u datom trenutku, a prinosni položaj visinom prihoda, rashoda i rezultata ostvarenog u određenom periodu. • Analiza finansijskih izveštaja bilansa stanja i bilansa uspeha se, otuda, javlja kao instrument za ocenu boniteta banke.

13. Delatnost banaka je osnova na kojoj se javljaju specifičnosti analize njihovih finansijskih izveštaja. • Specifičnosti se ogledaju u ciljevima i instrumentima analize.

14. Ciljevi analize finansijskih izveštaja banaka • Otkrivanje izloženosti banke riziku solventnosti, valutnom,kamatnom riziku i tržišnom riziku. • Upravljanje ovim rizicima ključ je uspešnog upravljanja bankom.

15. Ako bi se vršilo rangiranje rizika kojima je banka izložena tada bi rizik solventnosti trebalo staviti na prvo mesto. • Ovo stoga što posledice kamatnog, valutnog i tržišnog rizika vode nelikvidnosti banke.

16. Izvori rizika nesolventnosti banke

17. Modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti • Dva su tipična modela po kojima se može realizovati rizik od nelikvidnosti: • 1. Nelikvidnost izazvana padom izvora • 2. Nelikvidnost izazvana nekvalitetnim plasmanima

18. Prema prvom modelu nelikvidnost se javlja usled: • - naglog i visokog pada transakcionih depozita • Posledice ovog pada su: • - pad rezervi likvidnosti, • - povlačenje plasmana datih bankama, usled toga pad prihoda po osnovu kamata • -pribavljanje novih kredita radi održanja likvidnosti, usled toga rast rashoda po osnovu kamata • - pad rentabilnosti • - smanjenje kapitala • - nesolventnost banke

19. Prema drugom modelu: • Pojava visokih iznosa nenaplaćenih kredita odobrenih komitentima • Posledice: • - pad kamatonosne aktive, usled toga pad prihoda od kamata, • - nedostatak sredstava za isplatu depozita i drugih obaveza usled toga pad rezervi likvidnosti, • - povlačenje plasmana od drugih banaka što dovodi do pada prihoda od kamata, • - zaduženje radi održanja likvidnosti usled čega rastu rashodi po osnovu kamata, • - pad rentabilnosti • - smanjenje kapitala • - nesolventnost banke

20. Zaključak: • Nezavisno od toga da li su izvori rizika na strani izvora sredstava ili na strani plasmana posledice su iste: • - pad rentabilnosti – pojava gubitaka • - smanjenje kapitala i • - nesolventnost banke.

21. Otkrivanje realizovanih i pretećih -nerealizovanih rizika u poslovanju banke može se označiti kao osnovni cilj analize finansijskog izveštaja banke. • Pored rizika nelikvidnosti važno je obratiti pažnju na kamatni rizik, valutni rizik i tržišni rizik.

22. Ko vrši analizu finansijskih izveštaja? • Računovođe nemaju samo obavezu sastavljanja finansijskih izveštaja već i obavezu prezentiranja informacija o finansijskom i prinosnom položaju kako sopstvene banke tako i drugih banaka sa kojima se ostvaruju poslovni odnosi. Do informacija se dolazi analizom finansijskih izveštaja.

23. Osnova za analizu finansijskog i prinosnog položaja banke • Osnovu čine: • - bilans stanja, • - bilans uspeha, • - izveštaj o promenama na kapitalu • - izveštaj o tokovima gotovine, • - beleške uz finansijske izveštaje.

24. Bez beležaka uz finansijske izveštaje nije moguće izvršiti analizu finansijskog izveštaja banke.

25. Beleške treba da pruže podatke o: • - računovodstvenim politikama i metodologiji obračuna rezervisanja za gubitke po kreditima, • - metodamo o upravljanju rizuhicima i politikama internih kontrola u odnosu na rizike sadržane u kreditnom portfoliju, • - geografskom rasporedu kredita, rizičnih kredita i dospelih kredita uključujuži i iznose posebnih i opštih rezervisanja, • - iznosu kredita, rizičnih kredita i dospelih kredita po osnovnim kategorijama dužnika i iznose specifičnih i opštih rezervisanja za svaku od kategorija, • - značajnim koncentracijama kreditnog rizika, • - iznosima kredita po kojima je prestao obračun kamata, • - iznosima kredita koji su u toku godine restrukturirani i uslove pod kojima je izvršeno restrukturiranje i • - ugovorenim prodajama kredita i očekivanim gubicima po tom osnovu.

26. Analitičaru su iz beležaka potrebni pojedinačni podaci, koje koristi za utvrđivanje pokazatelja ili što je čest slučaj analitičar koristi belešku u celini kao osnovu za izvlačenje određenih zaključaka.

27. u 000 BILANSI USPEHA

29. Analiza finansijskog položaja banke • Finansijski položaj banke,opredeljen je aktivom i pasivom banke. • Aktivu banke u najvećem delu čine gotovina, gotovinski ekvivalenti i plasmani banke. Izloženost banke rizicima, naročito riziku solventnosti i valutnom riziku zavisi od kvaliteta aktive.

30. Analiza kvaliteta aktive: • 1. Odnos rashoda po osnovu indirektnih otpisa plasmana i visine rezervisanja za gubitke po kreditima • 811.560/8.757.253=9,23% • Tumačenje: Od ukupnih kredita procena je da neće biti naplaćeno 9.23%

31. 2. Odnos loših kredita i ukupnih kredita • 322003/8757253=3,67% • Tumačenje: Ovaj pokazatelj pokazuje koliko je učešće loših kredita u ukupnim kreditima.

32. 8757253 • 3. Odnos ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kredita • 96736/ 8757253 =1,1% • Tumačenje: Pokazatelj se koristi za procenu dovoljnosti formiranih rezervisanja

33. 4. Istu namenu ima i pokazatelj koji se utvrđuje stavljanjem u odnos formiranih rezervisanja sa lošim (rizičnim kreditima) • 96736/322003=30%

34. Odnos neto dobitka i rashoda izazvanih ispravkama vrednosti i rezervisanjima • 96.067/811560=11,83% • Tumačenje: • Iskazuje koliko iznosi učešće neto dobiti u rashodima izazvanim nenaplatom plasmana i kredita. U ovom slučaju to znači da neto dobit predstavalja11,83% ovih rashoda odnosno da na svaku EUR dolazi 11,83 EUR rashoda po osnovu nenaplativnosti plasmana i kredita.

35. Pokazatelji za ocenu izloženosti banke riziku nelikdivnosti • 1. Gotоvina i gotоvinski ekviвalenti/Ukupnу aktivu • 15026/25982651=57,8% • Tumačenjе: • Udeo likvиdne aktive u уkupnoj aktivи • U ovоm primeru više od polоvine aktive jе u likvиdnoj aktivи. Razloзi za ovako visokо učešćе likvиdne aktive u уkupnoj aktivи može bitи uslovljen нepostоjanjem мogućnosti za ulagаnje sa prihvatljivиm rizиkom naplаte i ukamаćenjеm.

36. Gotovina i gotovinski ekvivalenti/kratkoročni depoziti i obaveze prema bankama • 15026838/14036685=107,05% • Tumačenje: • Ukazuje na pokriće kratkoročnih depozita i obaveza prema bankama gotovinom i gotovinskim ekvivalentima. • U ovom slučaju su kratkoročni depoziti i obaveze prema bankama u celini pokriveni gotovinom i gotovinskim ekvivaletima što ukazuje na visok stepen likvidnosti banke.

37. Izloženost riziku od nelikvidnosti se ocenjuje i sagledavanjem usaglašavanjem prinosne aktive po rokovima i po valutama sa rokovima i valutama dospeća i uzetih kredita. U tu svhu se sastavlja mapa likvidnosti i devizna mapa.

38. Mapa likvidnosti • Sučeljavanjem aktivne i pasive razvrstane po ročnosti utvrđuje se uslađenost rokova • Iz priložene mape likvidnosti se da zaključiti sledeće: • - banka nema teškoća da izmiri obaveze koje dospevaju do mesec dana , šta više ima višak likvidnih sredstava; • - Obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca su više od raspoloživih sredstava za njihovo izmirenje što nameće potrebu pribavljanja dodatnih sredatava; • - Neusklađenost rokova postoji i kod obaveza koje dospevaju za plaćanje u roku od 3 do 12 meseci , ali u suprotnom smislu ovde postoji višak sredstava,; • - za izmirenje obaveza koje dospevaju u roku od 1 do pet godina i preko pet godina banka ima značajan nedostatak sredstava što ukazuje napreteću nelikvidnost u budućnosti.

39. Mapa valutne strukture • Pruža osnovu za ocenu izloženosti banke valutnom riziku. • Iz priložene mape valutne strukture se da zaključiti osim kada je reč o CHF banka ima višak potraživanja u odnosu na obaveze u stranoj valuti. Stepen izloženosti valutnom riziku pretpostavlja procenu promena kursa domaće u odnosu na stanu valutu i promene kurseva stranih valuta.

40. Koncentracija rizika • Koncentracija rizika se procenjuje prema informacijama o tome kojim komitentima su plasirana sredstva i od kojih komitenata potiču depoziti i krediti, potom u kojim delatnostima se nalaze komitenti i depozitari banke.

41. Primer:

42. Primer:a) depoziti po viđenju prеma depozitarima

43. Pored uvida o tome ko su depozitari i komitenti banke, za ocenu izloženosti riziku od nelikvidnosti važno je sagledati u kojim sektorima deluju komitetnti banke. • Komitenti banke deluju u sledećim sektorima:

45. Ocena prinosnog položaja banke • Za ocenu uspešnosti banke, uostalom, kao i preduzeća koriste se podaci iz bilansa uspeha, ali se oni često kombinuju sa podacima iz bilansa stanja. • Pokazatelji koji se najčešće koriste su:

46. Stopa prinosa na ukupan kapital • Odnos između neto dobiti pre poreza i ukupnog kapitala banke • 109782/25982651=0.422% • Tumačenje:Ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka uvećаn zа 0,422%

47. Stopa prinosa na sopstveni kapital • Neto dobit nakon oporezivanja/ sopstveni kapital banke • 96067/3184037=3,01% • Tumačenje: Povećanje sopstvenog kapitala po osnovu dobiti, tj. Na svaku EUR sopstvenog kapitala ostvarena dobit iznosi 30 centa.

48. Kamatna marža • Neto prihod od kamata/prosečna ukupna aktiva • 956959/21704326=4,4% • Tumačenje: Kamatna marža izražava uspešnost banke u obavljanju njene osnovne delatnosti, odnosno u prikupljanju i plasiranju sredstava.Po tom osnovu ukupna sredstva banke su povećana za 4,4%

49. Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamate • Neto prihod od kamate/Ostali operativni rashodi 889178/956959=92,9 • Tumačenje: Ovaj pokazatelj iskazuje učešće operativnih rashoda u neto prihodu od kamata. U ovom primeru to znači da u svakoj EUR neto prihoda od kamata operativni rashodi učestvuju sa 92,9 %

50. Struktura prihoda i rashoda od kamata • Prihodi i rashodi od kamata izazivaju opravdano pažnju analitičara, jer potiču od osnovne delatnosti banke. • Analiza ovih prihoda se vrši sa aspekta sektora u kojima se ostvaruju ovi prihodi i rashodi.