1 / 38

Javna dobra

Javna dobra. "You can never get enough of what you don't need to pay ". Pojam i karakteristike. Vrste dobara: privatna, javna i kvazijavna - kriterijum podele: isključivost i rivalitet u potrošnji Privatna dobra – isključiva i rivalna Javna dobra – neisključiva i nerivalna

ahmed-odom
Download Presentation

Javna dobra

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Javna dobra "You can never get enough of what you don't need to pay"

  2. Pojam i karakteristike • Vrste dobara: privatna, javna i kvazijavna - kriterijum podele: isključivost i rivalitet u potrošnji • Privatna dobra – isključiva i rivalna • Javna dobra – neisključiva i nerivalna • Kvazi-javno dobro • dobro koje je rivalno i/ili zadovoljava uslov isključivosti samo u određenom stepenu • Svrstavanje dobra u javno ili privatno ne mora biti definitivno

  3. Uslovi efikasnosti za javna i privatna dobra • Privatno dobro (npr. knjiga) - svako može da troši onu količinu koja mu uz date cene i dohodak odgovara: • pojedinci mogu da imaju različit nivo tražnje pri bilo kom datom nivou cena • Čisto javno dobro (npr. odbrana) - svi troše istu količinu bez obzira koliko iznosi njihova individualna tražnja

  4. 0 Sp Sp Cena hleba u $ DpA+E DpA DpE Količina hleba

  5. Ravnoteža na tržištu privatnih dobara • Horizontalno sabiranje: tržišna kriva tražnje za privatnim dobrima se formira sabiranjem traženih količina od strane svih pojedinaca, za bilo koji dati nivo cena • Tržišna ravnoteža se uspostavlja kada su ponuda i tražnja jednake • Ravnoteže koja se uspostavlja na tržištu privatnih dobara je Pareto efikasna, pod uslovima definisanim prvom osnovnom teoremom ekonomije blagostanja

  6. Uslovi za Pareto-efikasnost u slučaju privatnih dobara • Granična stopa supstitucije pica za jabuke jednaka je odnosu njihovih cena: MRSpa = Pp/Pa • Ako je cena jabuka Pa = 1; tada je MRSpa = Pp • Kriva tražnje za hlebom DpApokazuje MRSpaza Adama, a kriva DpEpokazuje MRSpaza Evu • Kriva ponude hleba Sfpokazuje MRTfa • Neophodan uslov za Pareto-efikasnost je: MRSpaAdam = MRSpaEva = MRTpa

  7. Efikasno obezbeđenje javnih dobara • Postoje dve osobe - koliko puta mesečno treba da čiste zajedničke prostorije u zgradi koja ima dva stana (Adamov i Evin) • Zbog različitih ukusa i dohotka Adam i Eva ne moraju jednako da vrednuju higijenu (h)

  8. u dinarima 0 Sh DhA+E DhA DhE Broj čišćenja

  9. Uslovi Pareto-efikasnosti u slučaju javnih dobara • Granična stopa supstitucije čišćenja (h) u odnosu na npr. plaćanje baštovana (b) jednaka odnosu cena ovih usluga: MRShb = Ph/Pb • Ako odredimo da je cena usluga bašovana Pb = 1, tada je granična stopa supstitucije MRShb = Ph • Adamova kriva tražnje za čišćenjem zajedničkih prostorija je označana sa DhAi ona pokazuje njegovu MRShb, a Evina kriva tražnje DhEpokazuje MRShbza nju • Kriva ponude Shpokazuje graničnu stopu transformacije između usluga čišćenja i usluga baštovana MRThb • Neophodan uslov za Pareto-efikasnost u slučaju javnih dobara je: MRShbAdam + MRShbEve = MRThb

  10. Problemi u dostizanju efikasnosti u ponudi javnih dobara • Besplatno korišćenje (free fider): • Adam može da tvrdi da njemu čistoća zajedničkih prostorija nije bitna, sa namerom da prevali na Evu plaćanje ukupnih troškova čišćenja • Tržišno rešenje problema besplatnog korisnika je moguće je primenom savršene cenovne diskrimnacije: • proizvođač svakome naplaćuje maksimum koji je ovaj spreman da plati za određeno dobro • Uslovi za savršenu cenovnu diskriminaciju su: • pružalac usluge zna krivu tražnje svakog pojedinca za određenim javnim dobrom i • teško je ili nemoguće transferisati dobro s jedne osobe na drugu osobu • prvi uslov je praktično neostvariv

  11. Privatizacija? • Privatizacija: prepuštanje proizvodnje/pružanja javnih dobara privatnom sektoru • javni sektor može da obezbeđuje (finansira), neko dobro, a da to dobro proizvodi privatni sektor (obrazovanje, zdravstvene usluge i dr.) • neke usluge koje obezbeđuje javni sektor mogu da se dobiju i od privatnog sektora: obrazovanje, zdravstvene usluge... • Posmatrano istorijski učešće javnog i privatnog sektora u obezbeđenju dobara se menjalo • Privatni ili javni sektor – na osnovu čega odlučiti? • Troškovi – relativne zarade, materijal, administracija • Prilagođenost ukusima • Pogodnost za ostvarenje robnog egalitarizma

  12. Eksterni efekti

  13. Pojam i definicija • Eksterni efekti • aktivnost jednog subjekta koja mimo tržišnog mehanizma (cena) utiče na blagostanje drugog • Primeri: ispuštanje štetnih materija u vazduh ili u vodu, zagušenje saobraćaja, buka, neprijatni mirisi i dr. • Eksterni efekat je posledica neuspeha, ili nesposobnosti da se uspostave vlasnička prava • kada bi postojali vlasnici vazduha, reka, i dr. eksterni efekti ne bi postojali • Vrste: pozitivni, negativni, u proizvodnji, u potrošnji...

  14. Priroda eksternih efekata - grafička analiza MSC = MPC + MD $ MPC h d g c MD f b MB a e 0 Q* Q1 Q godišnje Društveno efikasan obim proizvodnje Stvarna proizvodnja

  15. Posledice prelaska na društveno efikasan nivo proizvodnje • Prelaskom sa nivoa proizvodnje Q1 na društveno efikasan nivo Q* ima sledeće implikacije: • privatni profit se smanjuje za površinu dcg • društvene koristi od smanjenja proizvodnje rastu za abfe = cdhg • rast društvenih koristi od smanjenja proizvodnje je veći od smanjenja privatnog profita, za iznos: dhg=cdhg-dcg • Zagađenje jednako nuli nije društveno optimalno, jer bi ono impliciralo nulti nivo proizvodnje • Da bi se utvrdio društveno optimalan nivo proizvodnje moraju se primenom empirijskih metoda oceniti krive predstavljene na prethodnom grafikonu – što je često komplikovano

  16. Rešenja problema eksternih efekata • Privatna rešenja eksternalija: • Pregovaranje i Kousova teorema • Spajanje • Društvene konvencije • Rešenja javnog sektora: • Porezi • Subvencije • Naknade za zagađenje • Sistem “ograniči i trguj”

  17. Pregovaranje i Kousova teorema • Da li je moguće dogovorom postići smanjenje proizvodnje (i zagađenja)? • Ako je vlasništvo nad rekom dodeljeno zagađivaču: • zagađivač je spreman da smanjuje proizvodnju sve dok je naknada za ribarenje koju naplaćuje veća od izgubljenog profita usled smanjenja proizvodnje • ribar je spreman da plati smanjenje proizvodnje u fabrici sve dok su koristi od smanjenja proizvodnje veće od granične štete koju trpi usled proizvodnje: MD > MB – MPC • Pri optimalnom nivou proizvodnje u tački Q* važi da je • MD = MB – MPC • Iznos koji bi ribar platio nalazi se u intervalu od dcg do dcgh i on zavisi od pregovaračke snage fabrikanta i ribara

  18. Pregovaranje i Kousova teorema MSC = MPC + MD $ MPC h d g c MD MB 0 Q* Q1 Q godišnje

  19. Pregovaranje i Kousova teorema • Kousova teorema • pod uslovom da su transakcioni troškovi zanemarljivi, efikasno rešenje za problem eksternih efekata postiže se dokle god neko – ma ko to bio – ima vlasnička prava • Pretpostavke Kousove teoreme: • troškovi pregovaranja zainteresovanih strana su niski • vlasnici resursa mogu da identifikuju izvor koji nanosi štetu njihovoj svojini i da tu štetu zakonski spreče • Kousova teorema je relevantna za situacije kada je izvor zagađenja jasno definisan i kada se efekti zagađanja tiču samo nekoliko učesnika • npr. teško se može primeniti kod zagađenja vazduha

  20. Piguovski porez • U prisustvu eksternih efekata privatni troškovi proizvodnje su niski, usled toga je obim proizvodnje veći od optimalnog nivoa • Uvođenjem poreza zagađivaču povećali bi se njegovi troškovi, a to bi imalo za posledicu smanjenje obima njegove proizvodnje • Piguovski porez • porez koji se naplaćuje na svaku jedinicu proizvodnje koja izaziva eksterni efekat i to u iznosu jednakom graničnoj šteti na efikasnom nivou proizvodnje

  21. Javni odgovori na eksternalije: piguovski porezi MSC = MPC + MD $ (MPC + cd) Prihodi od piguovskog poreza MPC d i j c MD MB 0 Q* Q1 Q godišnje

  22. Piguovske subvencije MSC = MPC + MD $ (MPC + cd) MPC Piguovska subvencija d k i f g j h c MD MB e 0 Q* Q1 Q godišnje

  23. Javni odgovori: alternative piguovskim porezima • Piguovski porez ili subvencija podstiču proizvođača da smanji zagađenje isključivo smanjenjem obima proizvodnje • Proizvođač nema podsticaje da zagađenje smanji na druge načine: uvođenjem nove opreme, korišćenjem drugih inputa i dr. – jer na taj način ne smanjuje porez • Kao alternative pigovskom porezu razvijeni su različiti mehanizmi koji podstiču proizvođače na smanjenje zagađenja: • naknada za zagađenje • sistem “ograniči i trguj” i • pristup zasnovan na naredbama i kontroli

  24. Naknada za zagađenje • ... vrsta poreza koji se uvodi na jedinicu zagađenja umesto na jedinicu proizvodnje • podstiče proizvođača da smanji zagađenje na bilo koji način: smanjenjem proizvodnje, instalisanjem nove opreme, korišćenjem čistijih inputa i dr. • Pretpostavimo da države uvede naknadu za jedinicu zagađenja u iznosu od f*, pri čemu je f* granična društvena korist od smanjenja zagađenja na efikasan nivo e*

  25. Naknada za zagađenje $ MC f* MSB 0 e* Smanjenje zagađenja

  26. Naknada za zagađenje • MSB - Drušvena granična korist od smanjenja zagađenja predstavljena je opadajućom krivom MSB • MC - Proizvođačevi granični troškovi smanjenja jedinice zagađenja • f*- Proizvođačeva granična korist od smanjenja zagađenja • On ima interes da smanjuje zagađenje sve dok je f*>MC • U tački e* proizvođačevi granični troškovi od smanjenja zagađenja jednaki su njegovim i društvenim koristima od smanjenja zagađenja: MC=f*=MSB

  27. 50 50 75 75 90 90 Troškovna efikasnost smanjenja zagađenja MCH Bartovi izdaci zanaknadu Homerovi izdaci za naknadu MCB f = $50 f = $50 25 Bartovo smanjenje zagađenja Homerovo smanjenje zagađenja

  28. Troškovna efikasnost naknade za zagađenje • Troškovna efikasnost: politika koja ostvaruje određeni nivo smanjenja zagađenja uz najniže moguće troškove • Ako postoji veći broj zagađivača njihove krive graničnih troškova smanjenja zagađenja ne moraju biti jednake: MCH > MCB • smanjenje zagađenje za sve nije troškovno efikasano ako svi smanje zagađenje za isti iznos npr. za 50 jedinica zagađenja • Ukupni troškovi smanjenja zagađenja su minimalni samo kada su granični troškovi svih zagađivača jednaki: MCH = MCB • Naknada za zagađenje je troškovno efikasna • podstiče sve zagađivače da smanjuju zagađenje do tačke u kojoj su MC=f*, a to znači da su i granični troškovi svih zagađivača jednaki

  29. Sistem “ograniči i trguj” • Država može da izda određeni broj dozvola za zagađenje i da ih podeli (ili proda) zagađivačima i da im dopusti da trguju dozvolama • ... zagađivači imaju interesa da njima trguju sve dok se njihovi granični troškovi smanjenja zagađenja ne izjednače (MCB = MCH) • Na troškovno efikasnom nivou zagađenja, tržišna cena dozvole jednaka je iznosu naknade za zagađenja • Iako se troškovna efikasnost postiže bez obzira na početnu raspodelu dozvola, početna raspodela je bitna sa stanovišta raspodele dohotka

  30. 50 50 75 75 90 90 Sistem “ograniči i trguj” MCH b MCB f = $50 f = $50 a 10 25 Bartovosmanjenjezagađjenja Homerovo smanjenjezagađenja

  31. Pozitivni ekterni efekti • Pozitivni eksterni efekti postoje onda kada aktivnosti jednog subjekta donose koristi drugim, a one se ne mogu naplatiti kroz tržišne mehanizme • Pretpostavimo da se preduzeće koje se bavi istraživačko razvojnim aktivnostima suočava sa: • krivom graničnih privatne koristi (MPB) • krivom graničnih troškova (MC) • krivom eksternih graničnih koristi (MEB) • krivom graničnih društvenih koristi (MSB=MPB+MEB) • Efikasan nivo proizvodnje: • za preduzeća se nalazi u tački R1,gde je MPB=MC • društveno efikasan nivo proizvodnje je u tački R* gde je MSB=MC

  32. Pozitivni eksterni efekti $ MC MSB = MPB + MEB MPB MEB R1 R* Godišnja istraživanja

  33. Pozitivni eksterni efekti i subvencije • Tržište će obezbediti nedovoljnu količinu naučno-istraživačkih rezultata (R1<R*) • Ukoliko preduzeće dobije subvenciju koja je jednaku eksternim efektima u tački R*, ponuda naučno-istraživačkih aktivnosti biće efikasna • Pri odobravanju subvencija neophodno je voditi računa o: • poželjnosti preraspodele dohotka koja se ostvaruje subvencijom (čak iako je subvencija efikasna ona ne mora biti društveno poželjna) • korisnost neke aktivnosti ne znači da ona generiše eksterne efekte i da je potrebno da se subvencioniše da bi bila efikasna(npr. vrhunski hirurg ili neki vrhunski sportisti)

  34. Zadatak 10. (str. 116) • Pretpostavite da dva preduzeća ispuštaju određeno zagađenje. Granični troškovi smanjenja zagađenja za prvu firmu iznose: MC1= 300e1,a za druguMC 2= 100e2, gde su e1i e2iznosi (u tonama) smanjenja emisije od strane prve, odnosno, druge firme. Pretpostavite da ukoliko država ne interveniše, prva firma emituje 100 jedinica, a druga firma 80 jedinica zagađenja. • Pretpostavite da zakonodavci odluče da ukupno zagađenje smanje za 40 jedinica. Koliko bi svaka firma, da bi bila troškovno efikasna, smanjila svoje zagađenje? • Kolika bi naknada za zagađenje trebalo da se uvede kako bi se ostvario troškovno efikasan rezultat. Koliko bi svaka firma platila u naknadama? • Pretpostavite da regulatorno telo umesto naknade za zagađenje uvede sistem razmenljivih dozvola i da ih izda 140, od kojih svaka dozvoljava emisiju od po jedne tone zagađenja. Prva firma koristi svoj politički uticaj da ubedi regulatorno telo da joj izda 100 dozvola, a drugoj firmi samo 40. Koliko će dozvola biti razmenjeno između tih firmi, ako se uopšte budu razmenjivale? Koliki je minimalni iznos novca koji mora (ukupno) da se plati za ove dozvole? Za koliko će tona na kraju svaka firma smanjiti svoje zagađenje?

  35. Domaći zadatak 8. (str. 115) • Privatna granična korist za proizvod X je 10 – X, gde je X broj utrošenih jedinica. Privatni granični troškovi proizvodnje X sukonstantni i iznose 5 $. Za svaku proizvedenu jedinicu X, članovi društva imaju eksterni trošak od 2 $. • Koliko će se proizvoda X proizvesti u odsustvu bilo kakve državne intervencije? • Koliko iznosi efikasan obim proizvodnje X? • Predložite piguovski porez koji bi doveo do efikasnog obima proizvodnje. Koliki prihod bi se ostvario od poreza?

  36. Domaći zadatak 9, str. 75 • Pretpostavite da postoje samo dva ribara, Zak i Džejkob, koji pecaju duž određene obale. Obojica bi imala koristi ukoliko bi se na toj obali podigli svetionici. Granični trošak izgradnje svakog dodatnog svetionika iznosi 100 $. Granična korist od svakog dodatnog svetionika za Zaka je 90 – Q, a za Džejkoba 40 – Q, gde je Q brojsvetionika. • Objasnite zašto ne bismo mogli da očekujemo da duž te obale bude podignut efikasan broj svetionika. • Šta je efikasan broj svetionika? Šta bi bile neto koristi za Zaka i Džejkoba ako bi se obezbedio efikasan broj?Grafički predstavite odgovor

  37. Domaći zadatak 7. (str. 115) • Zamislite da se farma „Prasići“ (LP) nalazi u blizini vinograda „Mamurluk“. Na tabeli su za svaki nivo proizvodnje na farmi svinja navedeni granični troškovi po jednoj svinji, granična korist za farmu i granična šteta koja se nanosi vinogradu: Proizvodnja MC MB MD 1 3 13 5 2 6 13 7 3 10 13 9 4 13 13 11 5 19 13 13 6 21 13 15 • Koliko svinja proizvodi LP? • Koliko iznosi efikasan broj svinja? • Pošto su joj dosadile pritužbe vlasnika vinograda na njenu farmu, vlasnica kupuje „Mamurluk“. Koliko će svinja farma proizvoditi posle fuzionisanja? • Kako fuzionisanje utiče na zajednički profit koji ostvaruju farma i vinograd?

  38. Domaći zadatak za danas, br. 7, str. 35. • Predlogom budžeta koji je Bušova administracija podnela 2006. godine, predviđeno je povećanje deficita tokom vremena, odnosno, sve veći jaz između rashoda i prihoda. Usledila je žestoka rasprava. S jedne strane, kritičari administracije su dokazivali da će veći deficiti dovesti do povećanja kamatnih stopa, dok su neke pristalice administracije dokazivale da ova mera neće imati uticaja na kamatne stope. U priloženoj tabeli navedeni su neki podaci o deficitima i kamatnim stopama u prošlosti. Za svaku godinu, deficit predstavlja razliku između prihoda i rashoda utvrđenu u tekućim dolarima; negativan broj ukazuje na deficit, a pozitivan na suficit. Godina Deficit Kamatna stopa 1980 $ -73,8 15,2% 1985 -212,3 9,9 1990 -221,2 10,0 1995 -164,0 8,8 2000 236,4 9,2 • Kakav zaključak biste mogli da donesete o vezi između federalnih deficita i kamatnih stopa, na osnovu ovih podataka? Objasnite zašto bi zaključci koji su zasnovani samo na ovim podacima mogli biti problematični.

More Related