Po jam Međunarodnog javnog prava

1. Pojam Međunarodnog javnog prava Poteškoće u vezi naziva Prvo se zvalo medjudržavno pravo Smatrali da potiče od ius gentium-a, to je greška Postepeno se širi: 1. ratione persone 2. ratione materie 3. ratione loci

2. Klasično MJP • U početku samo evropsko • Razlozi nastanka: sukobi, ekonomski razlozi, verski, saobraćaj... • Primer rečnih komisija • Karakteristike: horizontalno postavljeno, kontrola i koordinacija, specifična pravna tehnika, sudstvo fakultativno, reciprocitet • Osobine klasičnog MJP: • sukobi dopušteni, • države su jedini subjekti,

3. suverenitet je apsolutan, • običaji su jedini izvor, • kolonije, • tera nullius, • priznanje je konstitutivno

4. Moderno MJP: • Sukobi su zabranjeni, mirno rešavanje sporova, razvoj sudskih organa, brojna pravila, ugovori, međunarodne organizacije, objektivni pravni sistem • Stalno se menja. • Soft law – hard law • U središtu nastajanja pravila je volja subjekata prava • Paradoks međunarodnog prava – države su suverene a prihvataju vlast iznad sebe • Konsenzualnost dobrovoljno se potčinjavaju pravilima. Bliže ideji pravde.

5. Prva pravila su običajna: • Sloboda plovidbe otvorenim morem • Imunitet predstavnika države i same države • Pravila ratovanja • Zabrana trgovine robljem • Hugo Grocijus osnivač međunarodnog prava 1583-1645 Pravo rata i mira • Prirodno pravo • Vestfalski mir 1648 okončava tridesetogodišnji rat • Počinje teritorijalizacija u Evropi

6. Sukobi oko kolonija, Napoleon i Bečki kongres 1815, uvodi se jednakost priznatih država • Sveta Alijansa, savez najjačih koji kontroliše događaje • Podela na MJP u doba rata i MJP u doba mira • Pojava sankcija obeležje poretka • Haške konvencije 1899 i 1907 • Formiranje Društva naroda kraj klasičnog MJP

7. Pojam izvora u MJP Klasicna podela na materijalne i formalne izvore Izvor prava je svaki akt koji dovodi do promena u pravnom poretku Clan 38. Statuta MSP odredjuje formalne izvore Ugovori Obicaji Opsta pravna nacela priznata od strane prosvecnih naroda Pomocni izvori sudska praksa i doktrina Nacelo pravicnosti uz saglasnost strana u sporu Statut nastao 1921. godine kod Stalnog MSP Velika vremenska distanca ucinila je da su se pojavili neki novi izvori

8. Vrste izvora i njihov odnos • Glavni izvori prema Statutu MSP jesu ugovori, obicaji i OPN • Glavni izvor znaci da sudija moze da resi spor samo na bazi tog izvora • Sudska praksa i doktrina su pomocni izvori i nisu pogodni da sud resi spor samo na osnovu njih, uglavnom sluze da kao jedno od sredstava putem kojih se utvrdjuje postojanje i sadrzina obicaja • Dejstvo presude Suda je prema clanu 59. dvostruko ograniceno ratione personae i ratione materiae, to znaci da je izvor prava samo za strane u sporu i za taj predmet spora. Neke presude ipak imaju mnogo veci znacaj i uticu na formiranje pravnih pravila i prakse drzava u medjunarodnoj zajednici. • Pravicnost je samostalni izvor ali se retko koristi

9. Hijerarhija glavnih izvora • Formalno svi glavni izvori su jednaki • U praksi oni su poredjani prema prioritetu primene • Ugovori su najpouzdaniji izvor jer su pisani • Obicaj je specifican izvor i sa sobom nosi teskoce u dokazivanju • OPN su izvor koji je glavni supsidijerni to znaci da se primenjuje samo ukoliko ne postoje ni ugovor ni obicaj koji regulise neki odnos • U odnosu posebnog ugovora i opsteg obicaja prednost ima ugovor • Kasniji ugovor ukida raniji ugovor

10. Medjunarodni ugovori • Nedostatak zakonodavca doprineo je da su ugovori najvaznije legislativno sredstvo • Ugovor je saglasnost volja dva ili vise subjekata medjunarodnog prava kojima se ustanovljavaju reciprocna prava i obaveze i koji je regulisan medjunarodnim pravom. • Uslovi punovaznosti • Dopusten predmet, moguc predmet, nadlezni organ, volja slobodna. • Nema mogucnosti pozivanja na unutrasnje propise kao osnov za neizvrsenje preuzetih obaveza

11. Podela – • ugovori zakoni ili normativni ugovori i ugovori pogodbe, • bilatelarni i visestrani ugovori, • po predmetu ekonomski, politicki, vojni, otvoreni i zatvoreni

12. Pisani i nepisani • Ugovori o osnivanju medjunarodne organizacije • Naziv ukazuje na sadrzinu • Materija ugovornog prava je u potpunosti kodifikovana, pravilo pisane forme. • Norme su, dobrim delom, preuzete iz gradjanskog prava • Veliki broj dispozitivnih pravila