ИСТОРИЈА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

1. ИСТОРИЈА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА Српски језик 1 Александар Милановић Кратка историја српског књижевног језика

2. Праиндоевропски (хипотетички) словенски, романски, германски, келтски, балтички, индијски, ирански, јерменски, грчки, албански ПРАСЛОВЕНСКИ Источнословенски (руски, белоруски, украјински) Западнословенски (пољски, чешки, словачки, горњолужичкосрпски, доњолужичкосрпски) Јужнословенски језици (српски, хрватски, словеначки, бугарски, македонски)

3. долазак Словена на Балкан у 5–6. век • Када се српски језик формирао као засебан језик? – током периода од 7. до 9. века (?)

4. СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК • Словени су сачували своју културу, језик и многобожачку религију из прапостојбине и након распада прасловенске заједнице у 4. веку. Све до 9. века Словени нису познавали писменост. • Тадашњи Словени свој први књижевни језик назвали су СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК, а у данашњој лингвистици он се назива СТАРОСЛОВЕНСКИ

5. СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК • Великоморавски кнез Растислав послао је византијском цару Михаилу III поруку да жели у својој земљи ширење хришћанске вере на словенском језику. Тиме је желео да своју кнежевину, на простору данашње југоисточне Чешке, заштити од културног, језичког и црквеног утицаја Франачке државе, немачког свештенства и латинског језика. • Цар Михаило прихвата молбу да би, између осталог, заштитио државне интересе (немачке земље биле су непријатељски расположене према Византији)

6. За мисију проповедања хришћанства на словенском језику одредио је браћу Константина (у монаштву назван Ћирило) и Методија, искусне мисионаре, учене Грке родом из Солуна • Град Солун и његова околина били су насељени, поред Грка, и Словенима, од којих су Ћирило и Методије научили словенски језик. Припремајући се за Моравску мисију, Константин је у сарадњи са Методијем и другим сарадницима учинио

7. ДВА КЉУЧНА КОРАКА • Саставио је ПРВУ СЛОВЕНСКУ АЗБУКУ • Превео је на словенски језик богослужбене књиге. • То је, после грчког и латинског, ТРЕЋИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК НА КОЈИ ЈЕ ПРЕВЕДЕНО СВЕТО ПИСМО

8. Српскословенски језик 11–12. век • Српска редакција старословенског језика • Писари – преписивачи или дијаци • Иако је старословенски језик био канонизовани језик култа који се није смео мењати због своје литургијске функције, јер би то практично представљало јерес, ипак су временом у њега почеле да продиру особине локалних словенских језика. То се тумачи несвесним утицајем тзв. унутрашњег диктата писара, односно “изговарања” речи “у себи” приликом преписивања рукописа. • Све редакције старословенског језика = ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК

9. СРПСКА ЋИРИЛИЦА • Истискивала глагољицу • До 12. века постала је доминантно писмо • Историја српске ћирилице може се пратити од 12. века, од појаве првог специфично српског слова у њој

10. Рускословенски језик у употреби код Срба • Велики бечки рат (1683–1699) између Аустрије и Османског царства умногоме је утицао на судбину српског народа и српског језика у 18. веку. После неуспешне турске опсаде беча, Аустријанци су кренули у снажан и дуг противнапад, који је Србе охрабрио да се укључе у борбу против Турака, верујући да ће на ослобођеним територијама створити своју државу. • Међутим, ратна срећа се окренула и 1690. реорганизовани Турци почињу наново освајати српске територије

11. Велика сеоба Срба • Зато је патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић, оправдано страхујући од одмазде, повео око 60-70 000 Срба у Велику сеобу. Стигли су (уз Дунав) до Будима, Сентандреје и Коморана. • Права Срба гушена су у новој, католичкој царевини • Зато се Срби окрећу Русији и моле за помоћ цара Петра Великог, тражећи руске учитеље и књиге, и немајући капацитета за образовање у својој средини.

12. Максим Суворов стиже у Војводину (Карловце) 1726. године и отвара СЛАВЈАНСКУ ШКОЛУ • Утицај руског језика • Рускословенски се и данас одржао у Српској православној цркви

13. Славеносрпски језик – 18. век • Мешање црта рускословенског и српског народног језика • Настао из жеље да се књижевни језик учини разумљивијим • Реформе правописа (Сава Мркаљ) • Доситеј Обрадовић (1783. Живот и прикљученија, 1788. Басне) Приближавање народном језику