Pravni subjekti

1. Pravni subjekti

2. Pojam i vrste pravnih subjekata Pitanje je ko u pravnom poretku može biti sopstvenik, naslednik, poverilac...ali i ko može prodati, kupiti, ostaviti u nasleđe, venčati se, glasati, prekršiti zakon...Ko može biti pasivan i aktivan subjekt prava Lice (persona) - “Maska” iza te maske različiti ljudi mogu da igraju iste uloge odnosno jedan isti čovek može da igra različite uloge (kupca, prodavca, naslednika, muža pater familiasa...)

3. U rimskom pravu persone su mogli da budu ljudi (ali ne svi ljudi jednako) i grupe ljudi (universitates), kao nešto različito od pojedinaca koji je čine (“ako se nešto duguje udruženju, ne duguje se pojedincima; niti je pojedinac dužan ono što duguje udruženje”). Međutim, nije bilo jedinstvenog pojma pravnog subjekta – pravni subjektivitet je zavisio od položaja u pravnom sistemu (nije postojala samo jedna vrsta “maske”, jedinstven pravni subjektivitet) Tek su pandektisti zapravo formulisali da su subjekti pravafizička lica (ljudi) i pravna lica (društvene organizacije, grupe ljudi).

4. Fizička lica – pravna (pasivna) sposobnost • Danas sva ljudska bića imaju PRAVNU SPOSOBNOST, tj. mogu biti subjekti prava i obaveza – to priznaju sve deklaracije o ljudskim pravima • Opšta deklaracije o ljudskim pravima UN: • “Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt.”(član 6). • „Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam i u zajednici s drugima.” (član 17) • Međutim, tokom istorije nije uvek bilo tako (robovi, stranci, žene, tzv. građanska smrt, itd...)

5. Osnov pravnog subjektiviteta čoveka je u tome da je on biće koje ima volju i interese i koje kao takvo može da bude nosilac prava i obaveza Pravna svest : poznavanje prava i stav prema pravu “Neznanje zakona već obnarodovanoga nikome ne pomaže, i niko se neznanjem zakona izviniti ili braniti ne može.” Pravni subjektivitet počinje rođenjem, a okončava smrću. Izuzeci: nerođeno dete (nasciturus); proglašenje lica za umrlo...

6. Fizička lica – delatna (aktivna) sposobnost • Pravnu sposobnost treba razlikovati od DELATNE SPOSOBNOSTI pod kojom se podrazumeva sposobnost fizičkog lica da svojim izjavama volje izaziva pravne posledice (da stvara obaveze ili prava). • Dok je svako ljudsko biće pravno sposobno, nije u isto vreme i delatno sposobno - ta vrsta sposobnosti vezana je za određeni stepen duševne i telesne zrelosti. • Obično se stiče punoletstvom. Ali postoje i izuzeci (duševna zaostalost, određeni javni poziv...) • Vidovi delatne sposobnosti su: • poslovna sposobnost (sposobnost da se zaključuju pravni poslovi) • politička sposobnost (sposobnost da se ostvaruju osnovna politička prava) • Delimična (ograničena) delatna sposobnost (bračna, radnopravna...) • Odgovornost (deliktna sposobnost - sposobnost da se odgovara za delikte) • Ako lice nema delatnu sposobnost ili mu je ona ograničena, onda ono mora da ima zastupnika

7. Pravna lica • Pravno lice nije stvarno, živo biće, već društvena tvorevina kojoj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta prava (zato što može da bude centar određenih interesa i delatnosti) • U sastav pravnog lica ulaze fizička lica, ali se ono ne svodi na njih – ono je nešto drugo nego fizička lica koja ga čine. Ta lica se menjaju, ali to veštačko lice ostaje isto. Njegovi članovi samo su vidljivi predstavnici tog nevidljivog i od njih različitog pravnog subjekta. • Pošto kao društvena tvorevina ono nema posebnu svest i volju, to lice mora da ima organe (ljude) koji će u njegovo ime i račun da izraze volju pravnog lica. • To otvara pitanje same prirode pravnog lica kao pravnog subjekta, različitog od fizičkih lica.

8. Teorije o pravnom licu • Teorija fikcije (Savinji) • Čak i fizičko lice ima u sebi nečeg veštačkog (biti “naslednik”, “birač” ili “muž”, to su pravna svojstva, pravne konstrukcije, a ne prirodna svojstva ljudskog bića – ipak iza fizičkog lica postoji prirodno biće čoveka) • Kod pravnog lica veštački njihov karakter još je naglašeniji • ono nikada ne poistovećuje sa prirodnim trajanjem fizičkih lica koja ga čine, • što od pravnog poretka zavisi kome će subjektivitet biti priznat. • Organska teorija (Girke) • Pravno lice postoji kao zajednica, kao stvarna nadindividualna celina – zadatak prava je samo da to prizna, a ne da stvara • Pravno lice je jedna pravna stvarnost.

9. Elementi pravnog lica Pošto pravno lice ne postoji kao prirodno biće, neophodno je odrediti uslove za njegov nastanak – elemente pravnog lica, da bi se znalo da li i od kada jedno pravno lice postoji: • osnivači (ili članovi) • identitet (ime, sedište) • sposobnos da deluje kao jedinstvena celina (postojanje organa i akta unutrašnje organizacije – statuta) • svrha zbog koje je formirano • formalno priznanje pravnog lica od strane države dato kroz pravom predviđenu formu priznanja njegovog pravnog subjektiviteta

10. Sposobnost pravnog lica • Specifičnosti pravne i poslovne sposobnosti pravnih lica u odnosu na fizička lica: • Pravno lice, kroz svoje organe, može da čini samo ono što mu je izričito dozvoljeno, dok fizičko lice može sve što mu nije izričito zabranjeno • Zbog svoje prirode (nije ljudsko biće) pravno lice ne može da bude subjekt porodičnog ili bračnog prava, političkog prava ili da bude zaveštalac • Odgovornost pravnih lica za delikte koje učine njihovi organi (zastupnici) • nekada doktrina ultra vires – u prekoračenju ovlašćenja radnja se pripisivala samom zastupniku • Danas odgovornost (građanska, ali i krivična) pravnog lica za postupke njegovih predstavnika (primer države, ali i privrednih društava, udruženja, itd) • “Dizanje vela” pravnog lica – probijanje pravnog lica

11. Vrste pravnih lica Javna i privatna (država i opštine su javna pravna lica jer imaju javna ovlašćenja – vrše vlast) Profitna (trgovačka društva) i neprofitna (udruženja...) Udruženja – u prvom planu je članstvo (udruženje slabovidih, lovačko udruženje, udruženje ljubitelja agate kristi...) Ustanove – u prvom planu je svrha, cilj kojem služe (bolnice, škole, muzeji) Zadužbine i fondovi – u prvom planu je imovina (“Fondacija za mlade talente”)

12. Zastupnici • Zastupanje je pravni odnos u kojem jedno lice (zastupnik) ima obavezu i ovlašćenje da u ime i za račun drugog lica (zastupanog) obavlja neke pravne radnje. • Radnje zastupnika i prava i obaveze koja iz njih proizilaze uračunavaju se zastupanom licu, kao da je te radnje obavio on sam. • Zastupnici su neka vrsta “zamenika” subjekata prava u obavljanju pravnih radnji i javljaju se zbog: • Fizičkih lica koja nemaju poslovnu sposobnost; • Pravnih lica koja nisu ljudska bića, pa ne mogu sopstvenim radnjama izazivati pravne posledice; • Fizičkih lica koja imaju poslovnu sposobnost, ali ne znaju ili ne žele sama da obavljaju izvesne pravne radnje.

13. Vrste zastupništva • Tri su osnovna tipa zastupanja: zakonsko, starateljsko i ugovorno. • Zakonom ili statutom određeni zastupnici pravnih lica jesu njihovi rukovodeći organi (direktori, predsednici udruženja, dekani itd.) • Roditelji su zakonski zastupnici svoje maloletne dece. • Staratelji su zastupnici zaduženi da brinu o interesima maloletne dece bez roditelja i poslovno nesposobnih lica, a postavljaju se pojedinačnim pravnim aktima državnih organa (rešenjem, presudom). • Ugovorom o zastupanju (punomoćjem) poslovno sposobna lica ovlašćuju neka druga lica, najčešće advokate, da ih zastupaju u nekom pravnom odnosu (npr. u sudskom postupku ili prilikom zaključenja ugovora)