РЕЛИГИЈА И КОМУНИКАЦИЈА

1. РЕЛИГИЈА И КОМУНИКАЦИЈА

2. Сличности између магије и религије: • веровање у постојање моћне силе која влада судбином човека и природним догађањима, • вршења једнога броја практичних радњи. • човек се тим вишим бићима обраћа молитвом, приношењем жртве, врачањем

3.                    Разлике: • магија тежи да директно контролише природу и више силе снагом бајања и обредним чинима, религија смера да природу и више силе контролише посредно, настојећи да их умилостиви • магијске радње се изводе нередовно, према потреби.  Rелигијски чин: молитва, приношење жртве, слављење рођења Бога, врши се у тачно одређено време. • Mолитва, церемоније које изводи религијски човек, одвијају се у цркви (чин венчања, крштења детета), у храму, крај домаћег огњишта (слављење крсне славе, полагање Бадњака), при чему је сама веза између људи и свештеника трајнијег карактера. У магијском чину не постоји црква, а однос између врача и људи је тренутног карактера.

4. Ка дефиницији • Религија је историјска и друштвена појава. • У науци се сусрећу два схватања о карактеру религије: а. да је религија урођена човеку и б. да је она постала на одређеном степену друштвеног развоја, тј. да је историјска појава.

5. Религија је • умилостивљавање или придобијање сила виших од човека, за које се верује да владају судбинама човека. Као и магија, религија садржи два елемента: теоријски - вера у вишу силу и практични - могућност да се делањем, молитвама, обредима и жртвама те силе умилостиве и задовоље.

6. Магијски обред се изводи као средство које води једном циљу, он има одређену практичну сврху познату свима који га врше. Магијска радња има циљ који је практичног карактера, па је самим тим окренута будућности. • Религијска радња нама никакав други циљ осим да очува и интегрише људе и заједнице. Она је окренута сопственој традицији, култури и прошлости.

7. Колективни живот, када достигне известан степен интензитета, буди религијско мишљење. • Религија је, с једна стране, јединство система обреда, обичаја и култа, а с друге, она поседује теоријско-сазнајну, интелектуалну димензију.

8. Типична својства религије 1) она има своју филозофију или учење, 2) представља човеково посебно искуство, 3) свака религија има своје обреде, 4) има своје симболе, 5) има своје вредности, 6) има своју организацију која окупља вернике и институције.

9. Религија је друштвена појава која подлеже одређеним законима настајања, развоја и нестајања. • Религију можемо дефинисати и као духовну повезаност једне групе људи са неким вишим, светим бићем, односно Богом. • Религија је облик друштвене свести у коме се природне и друштвене силе приказују као натприродне, независне од човека, природе и историје. • Свака религија подразумева више или мање једноставно учење које се односи на суштину, сврху и порекло свега постојећег. • Свака религија подразумева одређене облике верских заједница, као и одређене обреде, ритуалне радње које се обављају на посвећеним местима, односно у одређеним институцијама (црква, џамија, синагога, храмови...)...

10. Три основна приступа помоћу којих се може посматрати религија као феномен: субјективни, • објективни, и • субјективно – објективни приступ. • Са становишта објективног приступа,религија се може испитивати као свака друга појава. • Субјективни приступ захтева другачији приступ религији него осталим стварима. • По трећем ставу, сматра се да се не може порећи ни субјективно, ни објективно код религије, јер је она синтеза субјективног и објективног. 

11. Религија као агенс • Религија се дефинише као човеково повезивање (religare /лат/ = повезати) са оним што се сматра светим, божанским или спиритуалним. • Она пружа одговор на треће Кантово питање: Чему могу да се надам? • Религиозно осећање је нада да постоји натприродна сила као одговор на ограниченост људске егзистенције (смрт).

12. БУДИЗАМ • Будизам је религија и филозофија настала у Индији око 527пне. Оснивач будизма је Siddhartha Gautama по чијој духовној титули, Buda (Будни, Пробуђени, односно, онај који зна), је религија и добила име. • У темељима будизма постоје четири истине: да у животу постоји универзална патња, да је узрок те патње жеља, жудња за чулним задовољством, да је потребно ослободити се те жеље и да је то могуће уз помоћ осмокраког пута.

13. Циљ будизма је достизање просветљења, пробуђења • Пробуђење се може одредити као увиђање истине која се крије иза појавне стране феномена, напуштање и превазилажење похлепе, мржње и незнања, те достизање ослобођења од свеколике патње, достизање стања блаженства и унутрашњег мира, нирване, а тиме и прекидања циклуса препорођења (самсара).

14. У будизму постоји пет заповести: не убиј, не кради, не врши прељубу, не лажи, не пиј алкохол. • Постоје два правца у будизму: хинајана и махајана. • Уочава се и трећа грана будизма тантризам и његова новија варијанта ламаизам(Далај Лама и следбеници).

15. ХРИШЋАНСТВО • Хришћанство се појавило на простору Римског царства на прелазу старе у нову еру. Миланским едиктом 313. године је признато за званичну црквену религију. • Филозофија хришћанства је изложена у Новом завету, који је уобличаван у времену од 30. године нове ере до 4 века. У њему су данас четири јеванђеља, дела апостолска, 21 посланица и Апокалипса - Откровење Јована Богослова.

16. 325. на сабору у у Никеји, прогласили Исуса Христа за равног богу (218 – ˝за˝, 2 – ˝против˝) • 382. Јером превео Библију на латински

17. Најзначајнији аспекти хришћанског живота јесу пост,молитва, Литургија и Причест. • И пост и молитва имају за циљ да човеку помогну да лакше савлада све тешкоће које пред њега долазе и да заслужи Царство Небеско

18. Смисао хришћанства је био у исповедању вере о скором наиласку царства божијег на земљи. • Основни филозофско-морални став је предавање индивидуалне егзистенције Бесконачном, поништавање телесног у име Духовног. • Суштина хришћанства треба да се сагледа као сусрет оријенталне културе преко идеје и мита о Христу спаситељу, и западне филозофске мисли поникле на европском, грчком тлу.

19. РАСКОЛ И ПОДЕЛА • Византија се залаже за православни - правоверни тип интерпретације хришћанства, при чему се ослања на грчка учења и учења светих отаца. • Католичка, западна варијанта хришћанстава све више негује нове изворе западне теоријске мисли. Формално отцепљење везује се за 1054. годину.

20. Сличности и разлике • Католичка црква има на челу папу, православна патријарха. • Обе цркве усвајају догму о Светом тројству. • И православна и католичка црква признају култ свеца, реликвија и икона, као и седам светих тајни. • Православна црква одбацује појам чистилишта и у томе је сагласна са лутеранском и калвинистичком црквом.

21. Хришћански бог је без атрибута, без чулних својстава, иматеријално биће. • Црква је настојала да Бог - не показујући се људима, стекне суверену власт над смртницима. Због тога реформација је забранила стварање икона и слика о богу и другим религијским бићима. • Међутим, приказивање тема из Старог и Новог завета прво је прихватила православна црква, а после неколико векова и католичка.

22. ИСЛАМ • Ислам је монотеистичка религија, настала на основу откровења које је у 7. веку проповедао Мухамед у Арабији. Најстарије племенско божанство Хубал, свети камен, било је предмет посебног обожавања, циљ ходочашћа, па су га временом почели називати Алахом (свемогућ).

23. Са Мухамедом почиње епоха исламске културе и цивилизације. Ислам је примио елементе Јудаизма, преисламских културних елемената и традиције хришћанства. Око 622. године Мухамед се нагодио са емисарима из града Јастриба. Становништво Јастриба прихватило је Мухамедово учење. Јастриб постаје центар нове вере и верника под именом Медина. • Пресељење Мухамеда и присталица из Меке у Медину назива се хиџра, а од те се године рачуна муслимански календар.

24. Ислам полази од става да је ову религију Бог саопштио Мухамеду преко анђела Џибрила. • Темељи ислама налазе се у Курану и Мухамедовим сунама. Свети закон ислама је шеријат који следи из Курана и сура. • Пет стубова вере: шехада - исповедање вере, да нема другог бога до Алаха; молитва пет пута дневно - намази; ходочашће – хаџ; пост – рамазан; и финансијски прилог држави и заједници.

25. НАМАЗИ • Sabah namaz fadžr ( فجر) између зоре и изласка сунца • Podne namaz dhuhr ( ظهر) око подне • Ikindija namazasr ( عصر) кад се сенка удвостручи • Akšam namaz maghrib ( مغرب)после заласка сунца и пре јације • Jacija namaz iša ( عشاء) између сумрака и зоре (сабаха)

26. Религија и држава • Два су смера приближавања религије и државе: а)фундаментализам б) државна инструментализација религије у политичке сврхе.

27. КОМУНИКАЦИОНА ФУНКЦИЈА РЕЛИГИЈЕ • Религијска порука може да се изрази и саопшти помоћу визуелних симбола, игре и представа, филозофских система, митова, церемонија, медитације…. • Термин комуникација потиче од латинске речи communio која значи причешће - успостављање духовне заједнице са Исусом Христом, али и између верника.. • Екскомуникација \изопштење

28. СВЕТСКЕ РЕЛИГИЈЕ И МЕЂУКУЛТУРНО КОМУНИЦИРАЊЕ • ЕКУМЕНИЗАМ ИЛИ KATHOLIKOS • ПРОЗЕЛИТИЗАМ • КРСТАШКИ РАТОВИ И ЏИХАД

29. Опште одлике будизма, хришћанства и ислама • Будизам, ислам и хришћанство су религије откровења у којима је индивидуална егзистенција потчињена Једном Богу. Бог се појављује у духовном облику, као Један и јединствен. • За разлику од оријенталних религија хришћанство и ислам виде себе као једину праву религију. • Карактеристика оријенталних религија је толерантност према различитим религијским идејама и разним филозофским школама. Остали анатемишу друга божанства

30. Док је у хришћанству битна ,,интелектуална преокупација", у већини религијских традиција на Истоку је по среди однос емоције и интелекта. • У исламу су потпуно спојене религијске и политичке установе. У хришћанству влада паралелизам цркве и државе, а у будизму је потпуна раздвојеност религије од државе.

31. Хришћански је захтев да религијске догме буду логички непротивречно изложене. Хришћански монотеизам настоји да себе прикаже као универзалну религију, као и ислам. • Хришћанство је донело Западној Европи цивилизацију, док су будизам прихватала већ високо цивилизована друштва, па се будистичка религија уклапала у старије верске и филозофске обрасце.

32. СВЕТА СРЕДИШТА • Света места (Јерусалим за хришћане, Мека за муслимане и Ботх Гаја за будисте) су комуникациона жижа у којој се стичу ходочасници из читавог света. • Тако је успостављена трансконтинентална комуникациона мрежа која се успешно одржава већ хиљадама година.

33. CION- СВЕТО БРДО

34. СВЕТА ГОРА – ВЕЛИКА ЛАВРА

35. ФУНКЦИЈЕ ЦРКАВА Религијске организација имају две основне функције: 1. успостављање везе верника са богом помоћу ритуала као што су крштење, причешче и други облици приступа светој тајни, 2. међусобно повезивање њених припадника - верника.

36. УЛОГА СВЕШТЕНИКА • Светске религије су истовремено : • религије објаве (божанске поруке) и • религије писма ( Свето писмо, Талмуд, Кур-ан...) • Унутар њих постоје групе специјалиста – свештеника чији је задатак да преносе и тумаче божанску поруку садржану у светим списима.

37. ARHITEKTURA KAO SREDSTVO KOMUNIKACIJE

38. Комуникацијска функција црквених звона - она својим јављањем у одређено доба дана дефинишу друштвено време заједнице и тако омогућавају да се њени припадници координирају у времену и интегришу у простору. Канети тврди да су храмови намерно тако велики да би верницима било очигледно колико је сваки појединац незнатан у односу на божанску моћ. ЗВОНО И ЗВОНИК

39. ULOGA MINARETA Идентичну улогу има јављање мујезина који пет пута у току сваког дана са минарета позива муслимане да чине абдест и приступе намазу.

40. Католичка црква још током раног средњег века успоставила моћан комуникацијски систем тиме што су истоветни литургијски садржаји саопштавани маси верника током недељне службе у свакој од хиљада цркава широм Европе. Сусрет религије и комуникационих медија у ужем значењу те речи одиграо се онда када је настала штампарија. НЕДЕЉНА МИСА КАО МЕДИЈ

41. Папа Grgur VII је рекао: “Витражи су Библија за идиоте” – у време када још није било телевизије.

42. ЦРКВА И РАЗВОЈ КОМУНИКАЦИОНОГ СИСТЕМА • Црква утиче на развој комуникационог система на два начина: • Прво, задовољава потребу за религијском литературом и тиме представља покретача брзог ширења штампарија широм читаве Европе. • Друго, појава изразито јефтине штампане Библије омогућава брзо ширење писмености.

43. Цензура • (лат. имовинска процена) је службена контрола јавних публикација као што су новине и књиге, филмови, позоришне представе, радио емисије и телевизијске емисије у сврху спречавања ширења информација које вређају јавни поредак и морал, а уз то штети интересима државе, владајућој класи  и привилегираним круговима. • Цензурисати значи и мењати садржај, уклањати део или већину садржаја, мењати чињенице.

44. Најодговорнија за увођење цензуре је католичка црква, која је вековима диктирала морал и етику својим поданицима, при томе употребљавајући репресивне мере као што су претње, инквизиција, екскомуникација и слично. • Ницејски сабор из 325. године је увео књижевну цензуру коју је потврдио и сабор у Ефезу 431. године, а која је забрањивала публикације које су по свећештеницима биле догматски неисправне, јеретичке и штетне за морал.

45. Пракса осуде публикација штетних за веру и Цркву настављена је и у средњем веку па су у 13. веку поједини европски факултети били успостављени са само једном намером – цензурисати публикације. • 1231. уводи се инквизиција

46. ЦРКВА КАО ЦЕНЗОР С појавом штампе почела је превентивна цензура рукописа који су штампани тек након одобрења цркве Од 1553. до 1966, када јеindex librorum prohibitorumконачно опозван на њему се нашло око 5.000 публикација

47. ПРОТЕСТАНТИЗАМ • Католицизам је, веома дуго држао свој “црквени плашт” разапет над читавом Западном Европом и тако бранио своје ексклузивно право на онострано и хришћанску духовност. • Тек протестантизам разграђује тај монопол и уводи религијски плурализам у западно хришћанство. Појава штампарије и преводи Библије на националне језике били су основа за масовно ширење писмености и појаву великог броја публикација.

48. Штампање је омогућило Мартину Лутеру (1483-1546) и његовом несумњивом ауторитету у питањима вере, да брзо допре до “вођа мњења” протестантског покрета,да одржава контакте и шири своје учење на много ширем географском простору него што је то било могуће пре појаве штампарије. Улога штампе

49. ПУРИТАНЦИ • Штампарија је у исто време доводила у питање било који централни ауторитет - укључивши и Лутеров. Она је доприносила ширењу расправа и објављивању памфлета који су изражавали неслагања у доктринарним питањима вере и доводили до стварања нових протестантских denominacija. • Први досељеници у Северну Америку из Енглеске били су припадници једне такве протестантске групе (Пуританци).

50. Секте • Својства секти: а) то су мале, затворене групе верника, неприступачне онима који нису прошли процедуру пријема у чланство, б) базирају се на идеолошком сукобу са друштвом или официјелном религијом, ц) чланови морају поштовати строги образац понашања, д) настоје да остваре заштиту свога чланства, е) остварују карактеристичне и интензивне обреде.