1 / 50

O P A Ž A NJ E

O P A Ž A NJ E. Pokušaj definisanja. Opa žanje je složen i aktivan proces primanja, odabiranja, organizovanja, obrade i tumačenja draži koje deluju na čula i nervni sistem. Opažanje nije verna kopija već je subjektivni odraz, na izvestan način konstrukcija stvarnosti. Proces opažanja.

bell
Download Presentation

O P A Ž A NJ E

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. OPA Ž A NJ E

  2. Pokušaj definisanja • Opažanje je složen i aktivan proces primanja, odabiranja, organizovanja, obrade i tumačenja draži koje deluju na čula i nervni sistem. Opažanje nije verna kopija već je subjektivni odraz, na izvestan način konstrukcija stvarnosti.

  3. Proces opažanja • Opažanje je polazna tačka našeg saznanja sveta. • Za bebu koja se tek rodila svet je skup nepovezanih čulnih utisaka. • Postepeno, zahvaljujući iskustvu, utisci se organizuju u celine tako da prvenstveno opažamo objektekao celine, a ne njihova pojedinačna svojstva. • Bitne zakonitosti u procesu opažanja otkrili su začetnici geštalt psihologije, pre svega Verthajmer.

  4. Aspekti proučavanja • Priroda energije koja izaziva čulne utiske • Odnos između draži kao fizičke realnosti i oseta kao psihološke realnosti • Mogući poremećaji procesa opažanja • Faktori opažanja • Fiziološki procesi koji učestvuju u procesu opažanja • Objektivnost opaženog

  5. Opažanje: ključne reči • Kognitivni (saznajni) proces • Oset: subjektivni doživljaj pojedinih svojstava objekata • Opažaj:doživljaj celovitog objekta • Receptor: čulni prijemnik • Draž: promena u energiji koja deluje na naša čula • Pragovi osetljivosti: apsolutni (donji), diferencijalni i maksimalni (gornji) prag

  6. Oset i opažaj - razlike

  7. Odlike opažanja: ključne reči • Pojava sinestezije • Pojava kontrasta i asimilacije • Transpozicija • Selektivnost opažanja • Konstantnost opažanja • Reverzibilne slike

  8. Kontrast i asimilacija • Iste draži možemo da opažamo kao različite zavisno od celokupnog opažajnog polja • Kontrast-tendencija ka povećanju razlika u intenzitetu draži između figure i pozadine • Asimilacija-tendencija ka smanjenju razlika u intenzitetu draži između figure i pozadine

  9. Asimilacija

  10. Kontrast

  11. Transpozicija • Eksperimenti sa transpozicijom su pokazali da i životinje (pacovi, pilići, majmuni) reaguju ne samo na apsolutna svojstva draži već i na odnose između draži.

  12. Reverzibilne slike

  13. Faktori opažanja • Unutrašnji • Fiziološki • Psihološki • Socijalni • Spoljašnji • Karakteristike draži • Zakoni grupisanja draži • Opažanje figure na pozadini

  14. Spoljašnji faktori opažanja

  15. I Karakteristike draži • Intenzitet (iznad donjeg praga osetljivosti) • Trajanje (iznad nivoa subliminalne percepcije)

  16. II Grupisanje draži u celine • U opažaju postoji tendencija da se lakše opažaju kao celina konfiguracije draži koje su simetrične, uravnotežene, skladne, potpune, stabilne. Prema shvatanju geštaltista, ova tendencija je urođena. Može da utiče i na proces rešavanja problema (primer: povezivanje 9 tačaka)

  17. Zakonitosti grupisanja draži u celine • Princip blizine • Princip sličnosti • Princip dobre forme (principi simetričnosti i zatvaranja) • Princip zajedničke sudbine

  18. Princip blizine i princip sličnosti

  19. Princip dobre forme

  20. Princip dobre forme

  21. Princip zajedničke sudbine

  22. III Figura i pozadina

  23. Unutrašnji faktori opažanja

  24. Psihološki faktori Opažanje nije pasivni odraz, već strukturisanje opažajnog polja. Zavisi od spremnosti da se opazi određena konstelacija draži. Svaki čovek iz gomile draži koje deluju na čula stvara svoj perceptivni red i konstruiše svoj opažajni svet.

  25. Psihološki faktori • Perceptivna orijentacija: prethodno iskustvo (konstantnost opažanja), učestalost i pravilnost sklopa draži,direkcija • Motivacija (selektivnost opažanja) • Emocije • Odlike ličnosti • Grupni pritisak

  26. Fiziološki faktori • Očuvanost čulnih prijemnika, nervnih puteva i centara u korteksu • Fiziološko stanje organizma (glad, umor, temperatura, stres, alkohol, droga, bolest, senzorna deprivacija, prejaka stimulacija...)

  27. Senzorna i perceptivna deprivacija (posledice) • Slabi budnost korteksa (pojavljuju se sporiji alfa, delta i teta talasi) • Pojačava se ekscitabilnost autonomnog nervnog sistema (opada PGR-električni otpor kože) • Pojačava se osetljivost čulnih organa • Teže se odvaja figura od pozadine, teže se razlikuju boje • Pojavljuju se žive predstave (naročito vidne), često i halucinacije

  28. Senzorna i perceptivna deprivacija • Pojavljuju se žive predstave (naročito vidne), često i halucinacije • Opada sposobnost usmerenog i logičkog mišljenja • Slabe verbalna i asocijativna sposobnost • Pojavljuju se strepnja i epizode straha

  29. Senzorna i perceptivna deprivacija • Gubi se osećanje vremena i prostora i javlja osećanje dezorjentisanosti • Pojačava se sugestibilnost • Psihopatološki simptomi se pojačavaju • Jača “glad za stimulacijom”

  30. Iluzije i halucinacije

  31. Iluzije 1

  32. Iluzije 2

  33. Iluzije 3

  34. Iluzije 4

More Related