Висока пословна школа струковних студија Нови Сад

1. Висока пословна школа струковних студија Нови Сад РИЗИК, ПРИНОС И ЦЕНА КАПИТАЛА

2. Стопе приноса • Хари Марковиц- утемељитељ савремене анализе финансијских ризика • Избор пројекта зависи од два основна параметра: • очекивани профит и ризик • Принос се састоји из: • 1) дивиденде или камате, и (2) капиталног добитка или капиталног губитка.

3. Пример: Почетком 2005. године купили сте акције «Хемофарма» из Вршца по цени од 40 евра за једну обичнудеоницу. Крајем године, тржишна вредност те исте акције се повећала на 70 евра, дајући капитални добитак од 70 – 40 = 30 евра. У 2005. години, «Хемофарм» је исплатио дивиденду од 2 евра по једној деоници. Процентуални принос инвестиције износи: Стопа приноса = (Кап. добитак + дивиденда) / почетна цена акције = (30 € + 2 €) / 40 € = 0,80 или 80% Стопа приноса, на други начин семоже изразити као збир дивидендног приноса и стопе капиталногдобитка. Дивидендни принос представља учешће дивиденде у цени акције на почетку године: Дивидендни принос = дивиденда / почетна цена акције = 2 € / 40 € = 0,05 или 5%

4. Стопа капиталног добитка = капитални добитак / почетна цена акције • = 30 € / 40 € = 0,75 или 75 % • Добијени резултат представља номинални принос. • Укључењем ефекта ценовне инфлације, добићемо • вредност реалне стопе приноса. • 1 + реална стопа = (1 + номинална стопа) / (1 + стопа инфлације) • Под претпоставком да је стопа инфлације 17%, реална стопа приноса износи: • 1 + реална стопа = 1,80 / 1,17 = 1,538 • реална стопа = 1,538 – 1 = 0,538 или 53,8%

5. Пример: Kупили сте једну државнуобвезницу за 10.200 динара. Рок доспећа је 15 година, а вредностгодишњег купона је 1.400 динара. Годину дана касније, каматнестопе су снижене и цена обвезнице се повећала на 10.550 динара.Израчунајте номиналну и реалну стопу приноса од купљенеобвезнице, ако је инфлација износила 8%.

6. Историјат тржишта капитала Просечне стопе приноса на државне записе, државне обвезнице и обичне акције великих фирми у САД од 1926. до 1998.

7. Премија доспећа се дефинише као додатни принос при инвестирању у дугорочне, насупрот улагању у куповину краткорочних државних хартија од вредности. • Премија ризика - Разлика у висини очекиваног приноса између ризичних акција и неризичних државних записа • Стопа приноса oбичних акција = Каматна стопа на државне записе+ Премија тржишног ризика • Пример: Дате су просечне стопе приноса за период од 1960-2000. • Акције 20% • Државне обвезнице 12,2% • Државни записи 5,7% • Израчунати премију тржишног ризика на акције и премију • доспећа на обвезнице за наведени временски период.

8. Очекивани принос на неку инвестицију обезбеђује • надокнаду инвеститору за чекање (временска димензија • новца) и за бригу (ризик). • При одређивању цене капитала полази се од претпоставке да • ће будућност личити на прошлост и да инвеститори могу • очекивати принос по просечним стопама из претходног периода. • Проблем - процена очекиване стопе приноса тржишног пакета акција јер будућност не личи увек на прошлост • Пример: Каматна стопа на америчке државнезаписе у 1981. години износила је 14% што је за 10% изнад просечних 3,8% из претходне табеле. Процените очекивану стопу приноса за обичне акције из 1981. године.

9. Очекивана стопа приноса = каматна стопа на државне записе+ премија тржишног ризика = 14% + 9,4% = 23,4% Пример: Ако каматна стопа на записе америчког трезора данас износи 4,2%, колико износи очекивана стопа приноса данас?

10. Мерење ризика Резиме: Цена капитала за неризичне пројекте једнака је стопи приноса коју нуде сигурни државни краткорочни записи. Цена капитала за просечно ризичне пројекте мора бити једнака очекиваном приносу тржишног пакета обичних акција. • Утврдити (измерити) колико се принос некогпројекта разликује од просека? • Инвестициони ризик зависи од дисперзије или одступањамогућих исхода или резултата од инвестиције. Финансијскименаџери користе бројчане мере (показатеље) те дисперзије. • Уобичајени показатељи су варијанса и стандардна девијација.

11. Циљ је прецизно одређење одступања од очекиваних вредности и томе служи варијанса и стандардна девијација • Пример: Замислите да играте игру бацања новчића (круна-писмо). Најпре улажете 100 дин. А затим имате право на два бацања. За сваку круну ваш се улог повећава 20%, а за свако писмо улог се смањује 10%. Израчунати варијансу и ст. девијацију

12. Варијанса - просечна вредност квадрата одступања и представља природну меру дисперзије. • Стандардна девијација - квадратни корен изваријансе • Да је исходигре био известан, стандардна девијација би била једнака нули иу том случају не би било одступања између очекиваних исхода. • Пример: Израчунати варијансу и стандардну девијацију у случају да свака круна добија 35% а писмо губи 25%. • Пример: Три стопе приноса су могуће: 10%, 20% и 30%. Ако вероватноће остварења ових приноса износе: 0,2 0,6 и 0,2 респективно, израчунати очекивани принос, варијансу и стандардну девијацију.

13. Ризик и диверсификација • Не стављати сва јаја у исту корпу... • Разноврсније пословање смањује могућност остварења лошег резултата • Диверсификација - стратегија смањења ризика ширењем портфолиа, тј. улагањем у више различитих акција.

14. Стопе приноса за две врсте акција Сценарио Вероватноћа Стопа приноса, % Ауто Злато Рецесија 1/3 -8 20 Нормалан 1/3 5 3 Узлет 1/3 18 -20 ауто-акције - очекивани принос је 5% (18+5-8) / 3 злато-акције - очекивани принос износи 1% (20-20+3) / 3.

15. Очекивани принос и нестабилност Ауто-акција Сценарио Ст. приноса Одступање од Квадрат одступања очекиваног пр. Рецесија -8 -13 169 Нормалан раст 5 0 0 Узлет 18 13 169 • Очекивани принос : (-8+5+18) / 3 = 5% • Варијанса : (169+0+169) / 3 = 112,7 • Стандардна девијација: корен од 112,7 = 10,6%

16. Очекивани принос и нестабилност Злато-акција Сценарио Ст. приноса Одступање од Квадрат одступања очекиваног пр. Рецесија 20 19 361 Нормалан раст 3 2 4 Узлет -20 -21 441 • Очекивани принос : (20+3-20) / 3 = 1% • Варијанса : (361+4+441) / 3 = 268,7 • Стандардна девијација : корен од 268,7 = 16,4%

17. Видимо да акција рудника злата нуди нижу очекивану стопу приноса од ауто акције а већу стандардну девијацију што је дупли губитак. Да ли би ико онда улагао у акције рудника злата? • Претпоставимо да инвестирамо 75% у аутомобиле и 25% у злато што представља диверсификацију. • Тражени принос ће бити пондерисани просек приноса појединачних имовинских ставки, где као пондер служи удео сваке имовинске ставке у инвестиционом пакету. • Стопа приноса на пакет акција = Удео прве акције у пакету х Стопа приноса прве акције + Удео друге акције у пакету х Стопа приноса друге акције Принос пакета у рецесији = [ 0,75 х (-8%) ] + [ 0,25 х 20% ] = -1% Израчунајте принос пакета у нормалном развоју и у узлету. Израчунајте варијансу и стандардну девијацију на пакет акција.

18. Стопе приноса за две различите акције и за пакет акција Стопе приноса, % Сценарио Вероватноћа Ауто Злато Принос на пакет акције акције Рецесија 1/3 -8 20 -1 Нормално 1/3 5 3 4,5 Узлет 1/3 18 -20 8,5 Очекивани принос: 5% 1% 4% Варијанса: 112,7 268,7 15,2 Стандардна девијација: 10,6% 16,4% 3,9% Примећујемо да је дисперзија пакета ауто и злато акција значајно мања од дисперзије (нестабилности) тих истих акција понаособ, захваљујући диверсификацији. Реципрочан однос између приноса од претходно поменутих акција ублажава појединачну нестабилност, уравнотежујући принос заједничког пакета (портфолиа)

19. Тржишни и појединачни ризик Смањење ризика диверсификацијом • Диверсификација преполовљује варијабилитет приноса; • Највеће користи постижу се са малим бројем акција; • Ризик се никад не можепотпуно уклонити.

20. Појединачни ризик - ризик који погађа одређено предузеће и он се може ублажити диверсификацијом. • Тржишни ризик - ризик који погађасва предузећа наједном тржишту, ризик који се не можеизбећи, без обзира како добро диверсификовали портфолио. Он се преноси са макронивоа и погађа цело тржиште. • Диверсификован пакет акција није изложен појединачном ризику, али јесте изложеннеизвесностима које долазе «одозго», из ширег окружења. То сумакроекономски фактори, попут промена каматнихстопа, нивоа индустријске производње, инфлације, девизногкурса или цена енергије.