OSNOVE OBJEKTNE ORJENTACIJE

1. OSNOVE OBJEKTNE ORJENTACIJE

2. Bilo kojisistem se može posmatrati kao skup međusobno povezanih objekata. Pod objektima u nekom sistemuse podrazumevaju fizički objekti, koncepti, apstrakcije, bilo šta što ima jasne granice i jasno značenje, što se jasno razlikuje od drugih objekata u sistemu. U realnom sistemu, objekti i način ostvarivanja njihovih veza mogu da budu veoma raznovrsni. U softverskom inženjerstvu, ovi konceptitrebada posluže, s jedne strane, za formiranje jasnog, preciznog i potpunog modela realnog sistema (njegove specifikacije), a sa druge za implementaciju toga modela na računaru. Ovde se nadalje definišu osnovni konceti modela uobjektno orjentisanim (OO) pristupima.

3. Objekat U OO pristupima pod objektom se podrazumeva entitet koji je sposobanda čuva svoja stanja ikoji stavlja na raspolaganje okoliniskup operacija preko kojih se ta stanja prikazuju ili menjaju. Pod stanjem objektase podrazumeva skup informacija o njegovoj prošlosti i sadašnjosti koji je dovoljan da odredi njegovo buduće ponašanje (buduća stanja) pod dejstvom definisanog skupa njegovih operacija. Drugim rečima nekiobjekat se opisuje preko skupa operacijaiskupa stanja koja čuvaju efekte tih operacija.

4. Bitna karakteristika objekata u OO pristupima je učaurenje(encapsulation), sakrivanje informacijha(information hiding). U strogo objektnim pristupima jedini način da se pristupistanjima objekta ili da se ona promene je preko neke, iz skupa definisanih, operacija: jedini vidljivi deo objekta su operacje i to ne način na koji su implementirane, već samo njihovi efekti (specifikacija). Da bi se neki objekat koristio dovoljno je znati samo semantiku operacija koje on nudi, a ne i način implementacije njegovih stanja i operacija.

5. Učaurenje, odnosno sakrivanje informacija ima poseban značaj za razvoj i održavanje složenih softverskih sistema. Učaurenje smanjuje složenost sistema na taj način što omogućuje korišćenjeobjekata (komponenti softvera) bez poznavanja njihove moguće veoma složene strukture. Promena implementacije objekta, uz zadržavanje semantike korišćenih operacija, ima samo lokalni efekat

6. Imajući u vidu učaurenje, objekat se definiše svojim nazivom (jedinstvenim identifikatorom) i skupom svojih operacija. Na primer,

7. using System; class GlavniProgram { static void Main() { try { Console.WriteLine("Unesiteprvibroj:"); inta = Convert.ToInt32(Console.ReadLine()); Console.WriteLine("Unesitedrugibroj:"); intb = Convert.ToInt32(Console.ReadLine()); int c = a/b; Console.WriteLine("Rezultatdeljenja je: {0}", c); } catch(FormatExceptionizuzetak) { Console.WriteLine(" PORUKA NA SRPSKOM: MORATE UNETI BROJ!!!\n PORUKA NA ENGLESKOM: {0}", izuzetak.Message); } catch(DivideByZeroExceptionizuzetak) { Console.WriteLine(" PORUKA NA SRPSKOM: DELJENJE SA NULOM!!!\n PORUKA NA ENGLESKOM: {0}", izuzetak.Message); }} }

8. DETE Kojeradnjeilioperacije se vrsenadobjektom 1 pamtistarost() Prikazistarost() Koracaj() Igraj() Skaci()

9. Veze između objekata u sistemu se mogu tretirati kao stanja sistema, pa se i njima, u učaurenom objektu, može pristupiti samo preko operacija. • Sa tačke gledišta njegovog korišćenja objekat se može tretirati kao “crna kutija”, samo preko njegovog interfejsa - operacija. Međutim, u razvoju objektno orjentisanih sistema neophodno je opisati i njegovu “unutrašnjost”, njegova stanja, odnosno atribute i veze sa drugim objektima, kao i način implementacije njegovih operacija. • .

10. Isto tako, u jednom složenom sistemu postojaće mnoštvo objekata, pa bi i njihov direktan opis bio veoma složen. Zbog toga je neophodno uvesti apstrakciju klasifikacije i definisati pojam klase objekata kao skupa objekata sličnih karakteristika: atributa, veza sa drugim objektima i operacija (ponašanja). U daljem tekstu se uvodi pojam klase, atributa, veza i načina izvođenja operacija.

11. Istovremeno se uvode i osnovna grafička notacija za tzv “dijagrame objekata”. Dijagram objekata pretstavlja formalnu grafičku notaciju za prikazivanje objekata, kalsa i njihovih međusobnih veza. Postoje dva tipa objektnih dijagrama: dijagrami klasa koji prikazuje klase objekata i njihove međusobne veze i dijagrami pojavljivanja koji prikazuju neki poseban skup objekata i njihove međusobne odnose. Očigledno je da se dijagrami klasa koriste za modeliranje sistema, dok se dijagrami pojavljivanja pretežno koriste da prikažu primere koji objašnjavaju delove dijagrama klasa