1 / 45

Predmet izučavanja psihologije osoba sa jezičkim poremećajima

Predmet izučavanja psihologije osoba sa jezičkim poremećajima. Prof. dr Vesna Radoman F A S P E R. Psihologija. Psiha – (grč.) duša Logos – (grč.) nauka ,reč,smisao,um,Bog Psihologija je nauka o duši (filozof i )

cheri
Download Presentation

Predmet izučavanja psihologije osoba sa jezičkim poremećajima

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Predmet izučavanja psihologije osoba sa jezičkim poremećajima Prof. dr Vesna Radoman F A S P E R

  2. Psihologija • Psiha – (grč.) duša • Logos – (grč.) nauka,reč,smisao,um,Bog • Psihologija je nauka o duši (filozofi) • Filozofi su se bavili dušom kao nematerijalnim fenomenom , nečim što nadilazi čovekovu telesnost a često su je povezivali sa onostranim, Logosom, božanskim

  3. Filozofija se još od antike bavi važnim pitanjemidealističkog i materijalističkog pristupa stvarnosti U okviru filozofije razvijaju se dva suprodstavljena pogleda na svet o odnosu duha i tela 1. Idealizam i 2. Materijalizm

  4. Idealizam i materijalizam • Idealizam :materija je samo proizvod duha. Duh je prapočetak, primaran , a tek iz njega se razvija materijalni svet, svet stvari. • Suprotan je materijalistički pogled na svet po kome je materija prvobitna i primarna, a iz nje se razvija duhovni svet

  5. Idealistički i materijalistički pogled na svet • Idealistički pogled:Materija je samo proizvod duha. Duh je prapočetak, primaran i prvobitan. Primarno je ono duhovno (bilo kao misao,svest, bog,duh, ideja), a iz njega je izvedeno materijalno, stvarno “Ideje” su osnovni koncepti, ideali stvari, generalije, suštine koje su primarne, prvonastale , a tek iz njih se razvija materijalni svet, svet stvari. • Materijalistički pogled na svet suprotstavljen je idealističkom i u potpunosti obrće odnos zavisnosti materije i duha. Po njemu je materija prvobitna i primarna, a iz nje se razvija duhovni svet.Materija odnosno priroda je primarna a duh,ideja,svest su izvedini iz nje, dakle i psihičko. Vulgarni materijalizam smatra da mozak bukvalno izlučuje misao kao što jetra izlučuje žuč.

  6. Platon (IV-V v. pre n.e.)- predstavnik idealizma • Delo: “Fedon ( o duši)” • Smatra da je duša nezavisna od tela i besmrtna. Duša egzistira u telu “kao okovana u tamnici” koje se oslobađa u trenutku smrti.Nakon čovekove smrti napušta istrošeno telo odlazeći (vraćajući se) u svet ideja, odakle i potiče. Ona boravi u carstvu ideja gde posmatra večite istine , a zatim se novim rođenjem vraća u novo telo. • Saznavanje se sastoji u prisećanju naše duše na ono što je iskusila u svetu ideja • Vrhovna ideja: ideja dobra-teleološ.uzrok svega • Nakon boravka u svetu ideja duša ponovo odlazi u materijalni svet- u novo telo

  7. Platon : svet je podvojen Svet čulnih utisaka preko kojih možemo steći samo približno i nepouzdano nesavršeno znanje osvetu. U svetu čula važi princip:”sve teče i sve se menja” ništa nije trajno ni večito Svet ideja se ne može spoznati čulima već razumom. Ideje su večne i nepromenjive i pružaju nam mogućnost pouzdanog saznanja. Duša je nematerijalna i ima sposobnost da sagledava ideje, suštine stvari Telo je ono koje se vlada po principu “sve teče” i povezano je sa svetom čula, a čula su nepouzdana. Duša je besmrtna i večita i u njoj je smešten razum kojim se može steći pouzdano znanje, ona postoji i izvan tela.

  8. Karl Gustav Jung • Na Jungovoj mentalnoj mapi psiha je oblast koja zauzima položaj između čiste materije (organskog, telesnog)i čistog duha ili transcedentalnog uma (intermedijarno). Ona obuhvata sveukupnost svesnih i nesvesnih procesa. Njoj je podarena mogućnost odnosa sa duhom, sa božanskim. • “Duša može biti oko kome je dato da gleda svetlo”

  9. Savremena psihologija • Nastoji da zaobiđe ili eliminiše ova fundamentalna pitanja i bavi se psihom “po sebi”, a ako se već opredeljuje najčešće se opredeljuje za materijalističko shvatanje dakle polazi od tesne povezanosti mentalnog i telesnog pri čemu je organsko i telesno temelj mentalnog. • Mentalno uglavnom gubi metafizički aspekt.

  10. Savremena psihologija Ne govori o duši kao nematerijalnoj već povezanoj sa telesnim (psihofizička povezanost) Izbacuje iz oblasti duše tj. mentalnog , metafizički aspekt , povezivanje sa onostranim, prepuštajući ga teologiji

  11. Psihoanalitički i psihosomatski pristup Do Frojda se uglavnom smatralo da je organsko temelj psihičkog funkcionisanja, smer organsko utiče na psihu , a ne obrnuto Razvoj psihosomatskog pristupa kao i razvoj psihoanalize obrću smer ovog uticaja- od psihe ka telu, psiha može da utiče na organsko funkcionis. Po Frojdovom učenju neki telesni poremećaji kao što je histerija i konverzivna neuroza su posledica nesvesnog psihičkog konflikta. Unutrašnji konflikt se konvertuje u fizički, telesni simptom.

  12. Psihosomatski pristup Flanders Danbar 1930-ih i Franz Alexander 1940-ih govore o specifičnim psihičkim uzročnicima organskih promena i psihološkoj etiologiji organskih bolesti Alexsander je došao do profila ličnosti sklonog ulkusu dovodeći ovo oboljenje u vezu sa potiskivanjem emocija i frustracijom potrebe za ljubavlju i zavisnošću koja izaziva pojačano lučenje stomačne kiseline i može dovesti do ulceracije sluzokože Pod njihovim uticajem početno je izdvojeno sedam psihosomatskih bolesti (“Svetih 7”)

  13. “Svetih sedam” : Ulkus Hipertireoza Reumatoidni artritis Esencijalna hipertenzija Neurodermatitis Kolitis Bronhijalna astma

  14. Psihologija OJP i logopedija • Danas takođe prepoznaju psihosomatsku problematiku i psihološku etiologiju nekih jezičkih poremećaja kao što su to slučajevi -psihogenog mucanja -elektivnog mutizma -psihogenog mutizma - govornog poremećaja usled ratne traume (PTSP) itd.

  15. Savremeni tokovi razvoja psihologije • Glavni tokovi • Metafizički, idealistički pristup proučavanja psihe zanemaren • Na marginama nastavlja se proučavanje ove ogromne nepoznate teritorije koje se bori sa metodološkim problemima i teškoćama da se objektivno istraži

  16. ...... • Parapsihologija • Psihologija religije • Proučavanje NDE fenomena • Zohar i Maršal “Duhovna inteligencija” • Iskustva pacijenata u regresoterapiji i hipnozi • NLP (neurolingvističko planiranje) -svest

  17. Viktor Frankl : • Čovek je spiritualno biće gonjeno potrebom za traženje smisla sopstvenog postojanja • logoterapija – psihoterapijska metoda

  18. Hronologija razvoja predmeta proučavanja psihologije • Vuntova eksperimentalna laboratorija 1879g. u Lajpcigu-napuštanje filozofskog pojma duše i definisanje psihologije kao nauke o svesti. Pod svešću podrazumeva neposredno znanje o sebi.Bavi se unutrašnjim doživljajima: oseti, osećanja, misli, htenja. Metod: introspekcija

  19. IzvođenjepredmetaproučavanjaPOJPizpristupakojiformulišepsihologijukaonauku o svesti • Rukovodeći se ovakvim pristupom predmet POJP mogao bi se odrediti kroz proučavanje strukturalnih elemenata svesti kod osoba sa jezič.porem. kao što su: opažanje, (percepcije), pamćenje,mišljenje,osećanja intencionalni akti, itd. • Metod introspekcije nepogodan za ispitivanje OJP ali eksperimenti u psihološkim laboratorijama su pogodni

  20. Bihejviorizam • Džon Votson :Bihejvioristički manifest 1913g. Psihologija se određuje kao nauka o ponašanju. Izbacuju se introspekcija i svi “mentalistički pojmovi” koji se ne mogu naučno proceniti : P= f (S-R) • Različita ponašanja su proizvod učenja • Metod: objektivno posmatranje spoljašnjeg ponašanja i onog što ga izaziva, eksperiment

  21. IzvođenjepredmetaproučavanjaPOJPizpristupakojiformulišepsihologijukaonauku o ponašanju • Ponašanje osoba sa govorno-jezičkim poremećajima, posebno njihovo verbalno ali i neverbalno ponašanje je važan i objektivno pristupačan sadržaj preko koga upoznajemo psihički život OJP, te postaje važan predmet psihološkog izučavanja

  22. Razvoj dinamske psihologije i njen uticaj • Psihoanalitička teorija S. Frojda otvara polje proučavanja nesvesnih slojeva ličnosti i bavi se utvrđivanjem zakonitosti funkcionisanja nesvesnog • Ova otkrića dovela su u sumnju shvatanje o svesti kao osnovnom predmetu psihologije kao nauke

  23. Psihoanalitička teorija Sigmunda Frojda S.FROJD (1856-1939) TEORIJA LIČNOSTI • DUBINSKA – NAJVEĆI I NAJUTICAJNIJI DEO LIČNOSTI JESTE NESVESNO KOJE PRESUDNO ODREĐUJE PONAŠANJE • DINAMIČKA- PSIHIČKE POJAVE SU POSLEDICA SUKOBA (NAJČEŠĆE) ILI USAGLA- ŠENOG DEJSTVA POKRETAČKIH SILA (LIBIDO I AGRESIVNI NAGON koji deluju iz nesvesnog

  24. Psihoanaliza • Otkriće zakonitosti dubinskog nesvesnog, Uloga libida i agresivnog nagona kao pokretača psihičkog života • Psihoanaliza dovodi do proširenja predmeta proučavanja psihologije tako da ona sada nije samo kao naukeo svesti nego i nauke o nesvesnom. Metod: metod slobodnih asocijacija, analiza snova, psihopatoloških simptoma,mitova

  25. IzvođenjepredmetaproučavanjaPOJPizpristupapokome je psihologijainauka o nesvesnom • Proučavanje nesvesnih težnji i dubinskih sfera ličnosti OJP je takođe značajna oblast koja nam omogućava bolje i kompleksnije sagledavanje njihove ličnosti • Metod slobodnih asocijacija koji je verbalnog karaktera nije najpogodniji za ispitivanje nesvesnog OJP ali je razvoj neverbalnih projektivnih testova adekvatan

  26. Humanističke teorije ličnosti Pojavile su se u drugoj polovini 20 veka odbacile psihoanalizu i biheviorističko gledanje na čovekovu prirodu, nastojeći da uvedu kao predmet proučavanja složene psihičke fenomene kao što su ljubav, nada, zrelost ličnosti, hrabrost, odgovornost,self koncept, osećanje svrhe i smisla života Glavni predstavnici: Abraham Maslow, Carl Rogers, Victor Frankl, Rollo May Pod uticajem su egzistencijalistička filozofija(Soren Kirkegaard, Karl Jaspers, Martin Heidegger, Jean-Paul Sartre) OSNOVU LIČNOSTI ČINI TEŽNJA ZA SAMOAKTUALIZACIJOM CILJ SVAKE OSOBE JE USAVRŠAVANJE SOPSTVENIH SPOSOBNOSTI, A NE ZADOVOLJITI INSTINKTE I NAGONE.

  27. Humanističko-egzistencijalistička škola • Vraća u psihologiju napuštene kompleksne sadržaje kao što su nada hrabrost,odgovornost, self koncept, zrelost ličnosti, samorealizacija, osećanje svrhe i smisla života. Naglašava celovitost ličnosti Metod : fenomenološki metod –opisivanje sopstvenog doživljaja kao celine

  28. Teorija ličnosti Abrahama Maslova • Ličnost ima genetski određenu težnju za rastom i razvojem • Potpuno zdravlje i poželjan razvoj sastoje se u ostvarivanju ove težnje - samorazvojem, a ne učenjem. • Hijerarhijski model motivacije

  29. Maslovljeva hijerarhija motiva

  30. Izvođenje predmeta proučavanja POJP iz humanističkog teorijskog pristupa • Predmet proučavanja POJP treba da bude rast i razvoj ličnosti deteta sa jezičkim poremećajem kao i mogućnosti njene samorealizacije i stvaranje uslova formiranja zrele ličnosti • Problematika ljubavi, pojma o sebi, hrabrosti, vere • Uzimanje u obzir unutrašnje subjektivne tačke gledišta OJP (subjektivna realnost) • Sagledavanje celovitosti ličnosti OJP a ne samo pojedinih segmenata • Metod: teškoće fenomenološkog opisa (verbal.)

  31. Ovo su neki osnovni pravci i škole u psihologiji koje su menjale i dopunjavale njen predmet izučav. • Eklektička sintetička definicija psihologije kao nauke i predmeta njenog proučavanja koja se može izvesti , a uzima sve nabrojane oblasti proučavanja u obzir, može da glasi:

  32. Predmet proučavanja Psihologije (generalne)- eklektički pristup jeste: svest, nesvesno i ponašanje, pristupajući ličnosti kao celovitom sistemu koji funkcioniše u kontekstu socijalnih i bioloških uticaja (Radoman 2006)

  33. Jedno shvatanje sa proširivanjem predmeta izučavanja psihologije kao nauke (Radoman) • Psihologija je nauka koja proučava svest, nesvesno i ponašanje, pri čemu se pristupa ličnosti kao celovitom sistemu koji ima socijalnu, biološku (materijalnu) i duhovnu ( transcedentalnu) ukorenjenost (Radoman 2008)

  34. Шта изучава психологија језичких поремећаја • Она се бави истраживањем везе (интеракције) између језичке патологије и психичког функционисања при чему проучава личност особе са језичким поремећајем у њеној целовитости, истражујући свест, несвесно и понашање у контексту биолошких и социјалних детерминанти

  35. Предмет изучавања ПОЈП може се и овако одредити • Предмет изучавања је доживљавање и понашање особа са говорно-језичким поремећајима уз истраживање психолошких последица као и психолошких узрочника језичке патологије у контексту биолошких и социјалних утицаја.

  36. Praktični zadatak psih.osoba sa jezičkim poremećajem • Primena psiholoških teorijskih znanja i psihoterapijskih principa u konstruisanju tehnika menjanja ličnosti i jezičke patologije na nivou doživljavanja i ponašanja, kao i menjanja okruženja koje na njih utiče, doprinoseći psihičkoj ravnoteži i ukupnoj psihičkoj dobrobiti osobe sa jezičkim poremećajem. (Radoman 2009.)

  37. Примена знања из ПОЈП • Трагање за модалитетима, принципима, законитостима мењања личности и језичко говорне патологије и апликација тих принципа приликом конструкције метода и техника за ре(хабилитацију) едукацију и унапређење менталног здравља особе са језичким поремећајем

  38. Psiholološko posmatranje jezika i jezičkog poremećaja • Jezik je u psihologiji najčešće posmatran kao mentalna, kognitivna sposobnost • Jezički poremećaj ona tretira kao poremećaj mentalne tj.kognitivne sposobnosti i proučava njen interaktivni odnos sa drugim kognitivnim i nekognitivnim funkcijama u okviru ličnosti.

  39. Језик и језички поремећај Језик психолошки најчешће третирамо као систем високо повезаних способности и вештина на које учење има велики утицај и које се не могу лако истргнути из целине личности Језички поремећај је поремећај тог система унутар кога могу бити нарушени само поједини сегменти

  40. Сложај способности и вештина • Језички поремећај јесте поремећај на нивоу језичке целине или појединих саставних делова тaкве целине као што је нпр. поремећај артикулације, флуентности говора, читања, писања,разумевања језика и говора

  41. Психолошко одређење језичког поремећаја • Овде спадају поремећаји способности говорења,слушања,писања,читања, памћења и разумевања језика

  42. Језик се у психологији третира као: • Способност (најчешће) • Понашање • Знање

  43. Tangentne naučne discipline • Psihologija osoba sa ometenošću (psihologija ometenosti) • Psihologija jezika i komunikacije • Defektologija (specijalna edukacija i rehabilitacija) , logopedija

  44. Grane psihologije ometenosti • Surdopsihologija • Tiflopsihologija • Oligopsihologija • Psihologija telesno invalidnih • Psihologija jezičkih poremećaja (osoba sa)

More Related