Finansijski derivati MRS 39- Finansijski instrumenti

1. Finansijski derivatiMRS 39- Finansijski instrumenti

2. Derivatni instrumenti • Finansijski instrumenti- ugovorno pravo da se primi ili preda novac ili drugi finansijski instrument pod uslovima koji su potencijalno povoljni (derivat je sredstvo, aktiva) ili da se razmeni pod nepovoljnim uslovima (pasiva, obaveza) • izvedeni, sekundarni finansijski instrumenti • kreiraju se na bazi postojanja osnovnih instrumenata (na akcije, obveznice, indekse) ili neke druge aktive (zlato, žito) • Derivat ima tri karakteristike: • vrednost se bazira na promeni kamatne stope, valutnog kursa, cene neke robe i sl. • zahteva veoma malo inicijalno ulaganje, • izvršava se u novcu ili zaključivanjem drugog finansijskog derivata (zauzimanje kontrapozcije), ne podrazumeva direktnu razmenu predmeta derivata • forvard, fjučers • opcija, svop

3. Korišćenje derivata • spekulacija • hedžing (zaštita od rizika)

4. MRS 39 • Ako se derivati koriste u funkcije spekulacije (trgovanja) moraju se evidentirati na svaki bilansni dan po fer vrednosti sa promenama koje idu direktno u bilans uspeha • Fer vrednost kroz bilans uspeha

5. MRS 39 • ako se derivati koriste kao instrumenti zaštite od rizika (hedžing) primenjuju se posebna pravila za hedžing transakcije: • hedžing fer vrednosti, • hedžing novčanih tokova, • hedžing neto ulaganja u inostrani subjekt

6. Uopšteno o derivatnim instrumentima • forvard • fjučers • opcija • svop

7. Forvord (forvard) • Forvord je tipičan terminski ugovor koji sadrži sve potrebne elemente terminske trgovine • Forvordi nisu standardizovani ugovori • Cene nisu transparentne • Forvordima se ne može trgovati na berzi • Ne postoje mehanizmi zaštite

8. Fjučersi - definicija • Fjučersi su visokostandardizovani finansijski instrumenti • Njima se može trgovati na berzi, pa time imaju veći stepen likvidnosti (likvidni terminski ugovori) • Odgovor na pitanje: ko će kupiti od mene ako želim da prodam, jer predviđam gubitak?

9. Fjučersi - definicija • Fjučersi su obaveze da se kupi ili proda određena roba ili finansijski instrument, na tačno određeni dan, po tačno određenoj ceni. • Najšire posmatrano oni se bave budućom cenom koja se procenjuje u sadašnjosti (kakva će biti cena akcije u oktobru ove godine ili kakav će biti odnos dolara prema euru kroz godinu dana?)

10. Fjučersi - definicija • Svaki fjučers ugovor je vrlo precizno definisan, prema količini • 1 FT na žito = 5000 bušela • 1 FT na benzin = 42.000 galona… • 1 FT na T-bonds = nominalna vrednost $100.000 • Uz to je definisan i kvalitet, do detalja • Kad je isporuka (mesec, ne datum) • Mesto isporuke, grad, luka…

11. Fjučersi • Prilikom potpisivanja ugovora i kupac i prodavac plaćaju depozit koji je deo vrednosti celokupne količine kupljene robe (5-15%) • U tim transakcijama pojavljuje se institucionalni mehanizam zaštite KLIRINŠKA KUĆA • dnevna usklađivanja (mark to market) • na budući dan se ne isporučuje aktiva iz fjučersa već se pozicija zatvara kontrapozicijom ili novcem

12. Kupac fjučersa (duga pozicija) • duga pozicija, očekivanja da cene rastu • želi da kupi određenu aktivu iz fjučersa po unapred određenoj ceni buduća ugovorena cena aktive dobitak za kupca gubitak za kupca

13. Primer • I Dan kupovine ugovora – Kupac kupuje fjučers i oba učesnika polažu inicijalnu marginu • II Životni vek fjučersa – Svakodnevno se vrši prilagođavanje pozicija kupca i prodavca • III Dan dospeća – Robni fjučersi (prodavac predaje robu, kupac plaća), Finansijski fjučersi (vrši se isplata razlike u ceni – “prebijanje”)

14. Primer(Izvor: J.Hull, Options, Futures & Other derivatives, Prentice Hall, 2003, s. 25) • Kupujemo dva decembarska fjučersa na zlato 1. juna 1993. godine po tekućoj fjučers ceni zlata od $400 po unci (1 unca = 28,35gr). Jedan fjučers ugovor standardizovan je na 100 unci zlata, tako da mi faktički kupujemo 200 unci ukupno. Kupovina nas košta 200 unci x $400 = $ 80.000 • kupac je u dugoj poziciji (očekuje da cene rastu)

15. Primer • Shodno logici trgovanja fjučersima, mi ne moramo da imamo taj novac kod sebe, već broker od nas traži da otvorimo račun margine (Margin Account) na koji ćemo odmah uplatiti inicijalnu marginu (Initial Margin) koja je 5% od ukupne vrednosti trgovine, tj. $4000. • Evidentiranje transakcije u poslovnim knjigama: • Inicijalna fjučers margina (duguje) 4.000 • Tekući račun (potražuje) 4.000

17. Tretman usklađivanja (mark to market) evidentiranje • Mark to market usklađivanja fjučersa: • Fjučers 600 (duguje) • Incijalna margina 600 (potražuje) • Fjučers 180 (duguje) • Incijalna margina 180 (potražuje) • Inicijalna margina (duguje) 420 • Fjučers 420 (potražuje) • itd. itd.itd. • Poziv na dodatnu uplatu radi održavanja margine (10.jun): • Inicijalna margina (duguje) 1.340 • Tekući račun (potražuje) 1.340 • Fjučers je račun tekućih (obrtnih) sredstava ili tekućih (kratkoročnih) obaveza zavisno od toga da li mu je saldo dugovni ili potražni • Račun margine je račun tekućih (obrtnih) sredstava

18. Izvršenje ugovora • Na dan izvršenja ugovora 22. jun (Pretpostavka da je izvršenje ugovora u novcu, tj. nema isporuke zlata) • Razlika od 7.7 $ po unci x 200 unci = 1.540 $ gubitak • Razlika od 7.7 $ se dobija kao razlika 400 $ po unci (spot cena u momentu ulaska u transakciju) – 392.30 (spot cena na dan izvršenja ugovora) • Knjiženje: • Mark to market usklađivanje vrednosti fjučersa: • Tekući račun (260, povećava se) • Fjučers (260) • Evidentiranje gubitka na kraju dospeća ugovora: • Gubitak po osnovu fjučers transakcije 1.540 $ • Fjučers ugovor 1.540 $

19. SWAP - Svop • Svop (engl. Swap = zamena) je ugovor kojim se ugovorne strane obavezuju da zamene skup isplata koje svaka od njih poseduje po osnovu nekog prethodnog ulaganja ili kreditnog posla • Svopovi nisu instrumenti kojima se mobilišu nova sredstva, već mehanizam za racionalnije upravljanje postojećim fondovima • Svrha svopova jeste smanjenje troškova, eliminisanje rizika deviznog kursa i rizika kamatne stope, kao i upravljanje aktivom i pasivom kroz zamenu, a ne trajnu prodaju ili kupovinu finansijske aktive ili otplatu neke obaveze

20. Svop predstavlja ugovor u kome se ugovara razmena tokova gotovine u budućnosti. Svop poslove olakšava svop banka, finansijska institucija koja u poslovima posreduje kao broker ili diler. Kao broker, svop banka povezuje zainteresovane strane za svop posao, ali ne preuzima rizik. Kao diler, svop banka učestvuje u poslu na taj način što zauzima poziciju u svop poslu - javlja se kao ugovorna strana, i to privremeno, dok ne pronađe drugog investitora koji je voljan da se upusti u svop posao i preuzme njenu poziciju.

21. Kamatni svopovi • Kamatni svop je ugovor kojim se ugovorne strane obavezuju da će razmeniti plaćanja po osnovu kamata koje dospevaju. Svopom se menjaju tokovi gotovine po osnovu obaveza koje dospevaju na naplatu. • Fiksni-varijabilni kamatni svop (plain vanilla svop) Može se dogovoriti razmena obaveze plaćanja izražena u fiksnoj kamatnoj stopi za plaćanja u varijabilnoj kamatnoj stopi.Preduzeće A prihvata obavezu preduzeća B prema kojoj će morati da otplaćuje kredit po fiksnoj kamatnoj stopi od 5%, dok preduzeće B preuzima obavezu plaćanja preduzeća A po uslovima LIBOR+1 procentni poen.

22. Plain vanilla swap • Svop se može koristiti u uslovima spekulacije ili hedžinga • Banka – spekulacija • Banka – hedžing • Kompanije swap najčešće koriste kao hedžing instrument

23. Plain vanilla swap • Instrument hedžinga – kamatni svop • Hedžing stavka – obaveza po osnovu emitovanih obveznica • Hedžing se u profesionalnoj računovodstvenoj regulativi definiše kao transakcija kojom se obezbeđuje povezanost dobitaka i gubitaka na derivatnim instrumentima sa dobicima i gubicima na bilansnoj poziciji koja je predmet hedžinga • Definicijska osnova računovodstva hedžinga proizlazi iz povezivanja promena na hedžing stavki sa promenama na hedžing instrumentu (derivatu), kako bi se razlike obuhvatile kroz odgovarajuće finansijske izveštaje (bilans stanja ili bilans uspeha) i kako bi se kroz napomene, eksterni korisnici informisali o postojanju ovih transakcija

24. Primer kamatnog svopa strukturisanog kao hedžing 20X0.g. kompanija ABC je emitovala i prodala obveznice dospeća 3 godine, u vrednosti 1.000.000, sa obračunom kamate zasnovanom na LIBOR stopi. Kamata se isplaćuje na polugodišnjoj osnovi. LIBOR stopa se u našem primeru resetuje na polugodišnjem nivou. Istog dana kada je emitovala obveznice kompanija ABC zaključila je svop aranžman, dospeća 3 godine, koji podrazumeva plaćanje fiksne kamatne stope od 8% polugodišnje i primitak varijabilne polugodišnje LIBOR stope. Obračunski iznos u svop aranžmanu iznosi 1,000,000.

25. Primer swap transakcije/ dokumentaciona osnova prema MRS 39 • Hedžing stavka (bilansna stavka- obaveze po osnovu emitovanih i prodatih korporativnih obveznica sa kamatom po LIBOR stopi) • Hedžing instrument –swap ugovor • Korelacija novčanih tokova po osnovu kamate (hedžing novčanih tokova prema MRS 39)

26. Primer • Kompanija očekuje da će LIBOR kamatne stope u narednim periodima rastiiznad nivoa fiksne kamatne stope, pa će novčani tokovi po osnovu plaćanja kamate imaocima obveznica biti izloženi riziku promene kamatnih stopa. • Da bi se zaštitila od negativnih efekata ovog rizika i svela ga na minimum kompanija je ušla u plain vanilla svop sa uslovima da plati fiksnu stopu od 8% i na taj način rizik porasta kamatnih stopa održi na tom nivou i da istovremeno prima LIBOR stopu na obračunski iznos na koji glasi svop aranžman • Transakcioni troškovi iznose 500 i plaćeni su preko tekućeg računa.

27. Primer [1]Ovde treba utvrditi sadašnju vrednost anuiteta od 15.000 za šest polugodišnjih perioda i polugodišnje kamatne stope 8% ili 15.000 x IV8%6 = 15.000 x 4.62288 = 69.343. [2] Obračun prvog izvršenja svopa, odnosno novčanih tokova koji prate ovaj aranžman je sledeći: 8.0%-9.5% = 1.5% x 1.000.000 = 15.000. Izvršenje svopa se uvek posmatra na neto osnovi novčanog toka koji ostaje za naplatu ili isplatu, u primeru , 15.000.

29. Obrazloženje • promene u fer vrednosti svopa knjiže se preko revalorizacione rezerve, kao računa kapitala • ova revaloriz. rezerva se umanjuje i prelazi u finansijske prihode onda kada se dogodi osnovna transakcija tj. kada su izvršena plaćanja po osnovu kamate na obveznice (na dan 30.06.) • transakcioni troškovi se priznaju odmah na teret rashoda tekućeg obračunskog perioda • u svop transakciji nikada neće doći do razmene obračunskog iznosa od 1.000.000 već on služi za obračun kamatnih stopa tj. neto izvršenja svopa • u osnovnoj transakciji, emisija obveznica, doći će na kraju roka dospeća do isplate glavnice na obveznice imaocima obveznica od 1.000.000

30. Primer • U okviru ovog primera kompanija je u predvidela povećanje LIBOR stopa i u tom smislu ušla u svop transakciju • Kompanija želi da održi svoja plaćanja na nivou kamatne fiksne stope od 8% tj. da finansijski rashodi ne pređu 80.000 • nakon prvog polugodišnjeg perioda došlo je do porasta kamatnih stopa (to znači da se predviđanje ostvarilo) i kompanija je morala da plati veće troškove finansiranja na emitovane obveznice (95.000) nego što bi to morala da učini da nije došlo do povećanja LIBOR stopa • Na ovaj način ova kompanija je izložena riziku promene novčanih tokova, tj. plaćanja kamate na obveznice koje je emitovala i prodala na tržištu • Ulaskom u svop aranžman perfektno su korelisani gubici po osnovu plaćanja veće kamate na obveznice (gubitak je 15.000 tj. razlika 95.000-80.000) sa dobicima tj. finansijskim prihodima po osnovu kamate na svop (15.000) • na ovaj način kompanije je zaključala svoje finansijske rashode na nivou od 8% što joj je bio cilj

31. Valutni svopovi • Valutnim svopom se obaveza izražena u jednoj valuti zamenjuje obavezom plaćanja u drugoj valuti. Na primer, preduzeće A i B mogu da ugovore valutni svop, ukoliko se preduzeće A zadužilo u dolarima i želi da otplaćuje kredit u evrima, a preduzeće B se zadužilo u evrima, a želi da vraća obaveze u dolarima.

32. Pretpostavimo da domaće, srpsko preduzeće »P« planira ekspanziju u Bosni i Hercegovini i da su mu za to potrebne konvertibilne marke u vrednosti od 10 miliona. Preduzeće P već obavlja poslove u Bosni. Bosanskom preduzeću »S« potreban je iznos od 400 miliona dinara (što je po tekućem kursu upravo jednako iznosu od 10 miliona maraka). Bosansko preduzeće S već posluje u Srbiji. Oba preduzeća žele da se zaduže na tri godine i po fiksnoj kamatnoj stopi. »P« može da emituje obveznice na koje će godišnje plaćati 7,5% ako su denominirane u dinarima i 8,25% ako su denominirane u konvertibilnim markama. » S« može da pribavi kapital po 7,7% u dinarima i 8,1% u markama. Ako bi preduzeća do potrebnog (stranog) kapitala došla neposredno, onda bi to značilo da »P« emituje obveznice u markama i plaća kamatu po stopi od 8,25% a »S« obveznice u dinarima po 7,7%.

33. Najisplativiji put za pribavljanje potrebnog kapitala jeste da se svako preduzeće zaduži u nacionalnoj valuti, a da onda svopom zamene obaveze plaćanja. Tako će »P« doći do konvertibilnih maraka po ceni od 8,1%, a »S« do dinara po ceni od 7,5%. Ušteda preduzeća “P” iznosi 0,15 procentnih poena (u odnosu na kamatnu stopu po kojoj bi se neposredno zadužilo), a “S” 0,2 poena. Preduzeće P – troškovi finansiranja u din 7.5%, troškovi finansiranja u BAM 8.25% nakon valutnog svopa dobija troškove finansiranja od preduzeće S tj. po kamatnoj stopi od 8.10% Ušteda preduzeća “P” je 8.25 - 8.10 = 0.15 procentnih poena

34. Primer • Ako je spot kurs 1 BAM = 40 RSD, onda će preduzeće »P« emitovati obveznice denominirane u dinarima u vrednosti od 400 miliona dinara sa kamatnom stopom od 7,5%, a preduzeće »S « obveznice denominirane u markama u vrednosti od 10 miliona konvertibilnih maraka sa kamatnom stopom od 8,10%. • Ustupiće jedno drugom potrebne iznose (razmeniće 400 miliona dinara i 10 miliona maraka) na dan ulaska u svop i na taj način doći do potrebnih inostranih sredstava.

35. Dug u konvertibilnim Dug u dinarima sa markama sa fiksnom fiksnom stopom stopom U tr ećoj godini 400. mil. RSD BAM BAM 30 mil. RSD mil. mil. Period 0 Od prve do treće godine Period 0 1. do 3. god. 1. do 3. god. U 3. godini U 3. godini 3 mil. RSD 10 10 Od 810.000 BAM 400 mil. RSD 400 mil. RSD Od 400 mil. RSD Period 0 P S 10 mil. BAM Od prve do treće godine 810.000 BAM U tr ećoj godini 10. mil. BAM Cena zaduživanja u Cena zaduživanja u Bosansko preduzeće »S« će godišnje morati da izdvoji 30 miliona dinara (0,075*400.000.000), a sprsko preduzeće »P « 810.000 maraka (0,081*10.000.000). Navedene iznose (kamate) preduzeća će obezbediti iz poslovanja na stranim tržištima, tj. srpsko preduzeće će zaraditi marke iz poslovanja na bosanskom tržištu i obrnuto – bosansko preduzeće će dinare prihodovati po osnovu poslovanja na srpskom tržištu. Po isteku treće godine, kada dospeva na naplatu i glavnica, doći će do razmene i glavnice: »P « će vratiti bosanskom preduzeću 10 miliona maraka, a »S « srpskom preduzeću 400 miliona dinara. dinarima konvertibilnim = 7,5% markama = 8,1%

36. Računovodstvena evidencija • Preduzeće P (iz Srbije) • Incijalna transakcija emitovanja obveznica u domaćoj valuti: • Tekući račun -400 mil RSD • Obaveze za obveznice (potražuje) 400 mil. RSD • Zamena (svop) transakcija: • Devizni račun (povećava se ) 10 mil BAM • Svop transakcija (obaveza, povećava se ) 10 mil BAM • Svop potraživanje 400 mil RSD • Tekući račun 400 mil RSD (smanjuje se) • Isplata godišnje kamate od 7.5 % na dinarske obveznice • Finansijski rashodi 30 mil RSD (duguje) • Tekući račun (potražuje) 30 mil RSD • Isplata godišnje kamate na svop aranžman od 8.10% • Finansijski rashodi 810.000 BAM • Devizni račun (smanjuje se) 810.000 BAM • Prijem godišnje kamate na svop aranžman od bosanske firme S • Tekući račun 30 mil RSD (Povećava se) • Finansijski prihodi od svopa (povećava se) 30 mil RSD

37. Objašnjenje • u ovom valutnom svopu došlo je do zamene obaveza između ugovornih strana • firma “P” iz Srbije dobila je 10 mil BAM i plaća na njih kamatu od 810.000 BAM godišnje • firma “P” je platila kamatu na obveznice u din, ali je isto toliko kamate dobila od druge ugovorne strane bosanske firme “S” tako da se ove kamate potiru

38. Opcije • Spadaju u kategoriju pod nazivom “kontigentna ili uslovna prava” (contigent clame) • Opcije pružaju mogućnost da se odluka o kupovini ili prodaji donese u hodu, ako se tržište kreće u pravom smeru

39. Opcije - definicija • Odnosi se regulišu opcionim sporazumom (Option Contract), u kome se kupcu opcije daje pravo da kupi ili proda određenu aktivu po fiksnoj (unapred ugovorenoj ceni) u okviru određenog perioda vremena. • Prodavac opcije, odnosno njen emitent ima obavezu, po istom sporazumu, da uradi ono što vlasnik od njega traži, dakle da proda ili kupi određenu aktivu, u određenom periodu vremena i po ugovorenoj ceni.

40. Opcije - definicija • Kupac opcije (holder) ima tri mogućnosti: • Da iskoristi opciju • Da opciju proda na sekundarnom tržištu • Da ne iskoristi opciju (da pusti da istekne) • Odluka zavisi od interesa vlasnika, a on je najviše određen odnosom cena tekuće tržišne cene aktive i ugovorene cene

41. Opcije - definicija • Prodavac (writer)mora da izvrši preuzetu obavezu, ali ako se u međuvremenu predomisli, na raspolaganju mu stoje dve mogućnosti: • Da pokuša da se nagodi sa kupcem • Da nađe drugog subjekta koji će preuzeti ugovornu obavezu

42. Tipovi opcija • Evropski tip – predstavlja opciju koju vlasnik može da iskoristi samo na dan dospća. Ne može je koristiti pre, već isključivo na dan koji je naznačen na opciji (Expiration Date). • Američki tip – predstavlja opciju koju vlasnik može da iskoristi bilo kog dana do momenta kupovine pa do roka dospeća. Ovaj tip je mnogo složeniji, što posebno dolazi do izražaja u procesu vrednovanja opcije.

43. Opcije - cene • Strajk cena (strike price) je cena po kojoj će se transakcija izvršiti (ako se ikada izvrši). Strajk cenu utvrđuje berza. • Tržišna cena (market price) je ona po kojoj se trguje opcijama i ona raste ili pada u zavisnosti od ponašanja osnovne aktive

44. Opcije • Za razliku od fjučersa, opcije se obično iskoriste ako cena predmeta opcije dostigne strajk cenu. Opcije se nikada neće iskoristiti ako uslovi nisu povoljni za kupca opcije. • Opcija daje pravo, ali ne zahteva se nikakva obaveza od strane kupca opcije. Za to pravo, ali ne i obavezu kupac opcije plaća premiju. Pravo da se iskoristi opcija nije neograničeno, već je vremenski ograničeno. • Odnos između cene akcije (ili druge aktive koja je predmet opcije) i strajk cene su veoma značajne

45. Opcije – dobitak i gubitak • Kupovinom opcija može se ostvariti dobit na osnovu promene cene • Bez obzira na vrstu opcije, potencijalni gubitak svodi se na premiju, iznos koji se plaća za kupovinu opcije (ograničen rizik)

46. Opcije - pozicije

47. Opcije - pozicije Kupac opcije Contract holder Contract buyer LONG POSITION Prodavac opcije Contract writer Contract seller SHORT POSITION

48. Opcije - trgovanje • Postoje četiri pozicije u trgovini opcijama, od kojih zavisi i ishod (dobitak ili gubitak) prema kretanju tržišta: • Prodavac prodajne opcije(Short put) • Kupac prodajne opcije (Long put) • Prodavac kupovne opcije (Short call) • Kupac kupovne opcije (Long call)

49. Long call – Kupac kupovne opcije zarađuje kada tržište raste Holder kupuje kupovnu opciju (1 ABC Jan 50 CALL @ $5) kada je tržišna cena akcije $51. Holder ima pravo da kupi akciju kompanije ABC po ceni od $50 tokom celog trajanja opcije i za to plaća premiju $5. Ako tržiše rasteholder može da kupi akciju po ceni od $50 bez obzira što je ona niža od tržišne. Zatim može tu isti akciju da proda po tržišnoj (višoj) ceni i zaradi na razlici. Imajući u vidu da je rast cena akcija neograničen, neograničen je potencijalni dobitak sve dok je kupovna opcija “in the money”. Obrnut je slučaj ako cena akcije krene da pada ispod strajk cene, opcija je tada “out the money”. U tom slučaju holder pušta da se opcija ugasi i gubi premiju.

50. Zona potencijalnog dobitka za holdera ili kupca kupovne (call opcije) cena izvršenje, strajk cena $ 50 po akciji Zona dobitka za kupca call opcije plaćena premija od 500$