1 / 19

Политика курса динара - прелазак са “ управљања ” на “ пливање ”

Политика курса динара - прелазак са “ управљања ” на “ пливање ”. Радован Јелашић – Гувернер, Народна банка Србије Нови Сад, 1 . август 2006. године. Наслови из новина. “ Курс динара је вештачки нереалан ”. “ Јачина курса брине извознике ”. “ Цене на одмору ”. “ Лажна јачина динара ”.

egan
Download Presentation

Политика курса динара - прелазак са “ управљања ” на “ пливање ”

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Политика курса динара - прелазак са “управљања” на “пливање” Радован Јелашић – Гувернер, Народна банка Србије Нови Сад, 1. август 2006. године

  2. Наслови из новина ... “Курс динара је вештачки нереалан” “Јачина курса брине извознике” “Цене на одмору” “Лажна јачина динара” “Динар кратког даха” “Курс на кратак рок” “У септембру крећу цене” “Раст динара лош за извоз” “Власт чува стабилан динар”

  3. Уместо увода ... • Циљ састанка : Апел на привреду (извознике) да се обезбеде од девизног ризика; • Отворена девизна позиција је коцкање – ко губи нема право на жалбу; • Пословне банке су ту да обезбеде инструменте заштите од нежељених валутних кретања; • НБС и надаље неће дозволити знатнија дневна колебања курса, и током читаве године у великој мери је доприносила да апресијација не буде још значајнија! • НБС води политику јаког динара преко монетарне политике а не преко девизног курса; • Либерализација девизног курса је довелa до апресијације динара, што је НБС и очекивала.

  4. Садржај • Инфлација • Режим курса • Девизна тржишта • Платни биланс • Пословне банке

  5. Ниска стопе инфлације је најбољи лек за све економске проблеме Србије, па и ширеод њих • Смањење незапослености • Привредни раст • Текући платни биланс • Равномерна подела БДП-а Са ниском стопом инфлације се побољшавају сви наведени аспекти Србија је најбоља потврда за то!

  6. Инфлација у првих 7 месеци бележи значајно успоравање у односу на прошлу годину, на годишњем нивоу тренутно износи 12,7%*! Кретање месечне и међугодишње инфлације Годишње стопе инфлације (у %) (у %) Кретање инфлације у првих 7 месеци: • Базна инфлација је 4,5%, након априла њена месечна динамика слаби и у јулу износи 0,6%; • Небазна инфлација (тј. регулисане цене) је 6,7%; • Раст цена пољопривредних производа је 6,4%, што је нешто испод сезонски уобичајеног раста, највише захваљујући јулском паду од 18%. 20 17.7 2.5 19 18 2.2 18 2.1 2.0 16 14.8 2.0 17 1.8 1.7 13.7 14 1.6 16 12.7 1.4 1.5 15 1.3 12 1.2 1.2 14 1.1 10 0.9 1.0 0.9 13 0.8 0.8 7.8 0.7 8 0.6 0.6 0.6 12 0.5 0.4 0.4 0.5 11 6 0.4 0.3 10 4 0.0 0.0 9 2 -0.1 0 -0.5 2002 2003 2004 2005 Јул 2006 Јул Авг. Септ. Окт. Нов. Дец. Јан. Феб. Март Апр. Мај Јун Јул 2005 2006 Цене на мало Базна инфлација Међугодишње стопе раста цена на мало * Међугодишње стопе инфлације

  7. Стопа инфлације ће и у августу бити на нивоу очекиване Инфлација: • Раст цена лекова - 0,2%; • Раст цена градског превоза у Београду - 0,2%; • Редовна корекција акциза за раст цена на мало - 0,3%; • Нестабилност цене светске нафте. Дефлација: • Очекује се додатни сезонски пад цена пољопривредних производа (5%); • Јачање динара крајем јуна и јула имаће стабилизујуће дејство на базну инфлацију, кроз појефтињење увозних производа и пад инфлаторних очекивања. Инфлацију у септембру мора бити виша од јулске, када је била дефлација!

  8. Режим руковођеног пливања је прешао у трећу фазу током 2005. године • Режим руковођеног пливања курса уведен је 1. јануара 2001. - курс динара се формира на основу понуде и тражње уз усмеравање курса интервенцијама НБС. • Могући су периоди како депресијације (слабљења), тако и апресијације (јачања) курса динара према евру; • Улога НБС у политици курса динара нема за циљ успостављање одређеног нивоа девизног курса; Досадашњи режим руковођења пливајућег курса је прошао кроз 3 фазе: • Чврсто 2001-2002; • Флексибилно 2003-2004; • Мекше 2005 – ? • НБС лако можете ухватити уколико “штимује “ курс у оба смера!

  9. Кретање девизног курса је неизвесно и одређено понудом и тражњом • Флуктуација курса динара је непредвидива – превелике флуктуације ће “пеглати” НБС! • Неизвесна је дужина трајања периода депресијације/апресијације; • Апресијација динара према евру резултат је • рестриктивне монетарне политике НБС; • за ЦСД 105 млрд. повећани депозити код НБС у II кварталу 2006. (са ЦСД 231 млрд. на ЦСД 336 млрд.); • знатно већа понуда од тражње за девизама • повећано задуживање у иностранству; • прилив СДИ; • измена валутне структуре банака; • повећање поверења у динар.

  10. НБС подстиче развој међубанкарског девизног тржишта, а значај њених интервенција је све мањи Промет девиза НБС и пословних банака на МДТ и ван МДТ Период 2003 – јун 2006 Период јануар – јун 2006 450 400 350 3% 34% 18% 300 54% Банке-НБС 9% 250 40% 200 97% 150 82% 91% 66% Банке 100 46% 60% 50 0 јан 2006 феб 2006 мар 2006 апр 2006 мај 2006 јун 2006 • Народна банка Србије је постигла свој зацртани циљ: у периоду јануар – јун 2006. године • НБС је продала свега 31% девиза на тржишту, а у јуну свега 3%.

  11. Продаја НБС Неосноване су тврдње да НБС јача динар преко девизног курса Кретање курса и месечна нето продаја НБС на МДТ Нето куповина девиза од стране НБС на девизном тржишту по месецима ЕУР млн ЦСД/ЕУР ЕУР млн Јануар-јун 2006. Јануар-јун 2006. 250 89.0 88.0 200 87.0 86.0 150 85.0 84.0 100 83.0 82.0 50 81.0 0 80.0 Јан Феб Мар Апр Мај Јул* Јун Курс према ЕУР +1.97% +0.28% -0.75% -0.48% +1.39% -2.91% -3.55% Курс ЦСД/ЕУР • Монетарна политика функционише и доноси резултате! • Од 1. јануара до 29. јула НБС је извршила нето откуп девиза у висини од ЕУР 465 млн. *Куповина од мењача и продаја на МДТ, закључно са 29. јулом 2006. године

  12. Кретање курса динара у периоду јули 2005. – јун 2006.

  13. Прилив капитала од ЕУР 2.084 млн.* за првих 5 месеци је већи од дефицита текућих плаћања у млн ЕУР у млн ЕУР 3,500 2,000 Стране директне Стране 1,246 инвестиције директне 2,500 1,500 410 инвестиције 777 1,221 1,500 1,000 508 Задужење 2,119 1,619 1,206 Задужење 377 500 957 500 897 354 -500 0 -1,335 -1,317 Биланс текућих -1,811 трансакција -537 -2,279 Биланс -834 -1,500 -500 текућих трансакција -2,500 -1,000 2002 2003 2004 2005 I-V 2005 I-V 2006 Девизне резерве Девизне резерве • Структуру прилива капитала у првих пет месеци 2006. карактерише: брз раст задуживања и страних директних инвестиција. Истовремено, годишње стопе раста примарног новца и новчане масе у ширем и ужем смислу у јуну су 24,4%, 22,5% и 38,7%, респективно са тенденцијом смањења; • Прилив капитала изнад дефицита текућих плаћања подгрева тражњу у мери у којој се монетизује, НБС ће да настави са високом степеном стерилизације! * Укључујући донације, бездонација прилив капитала износи ЕУР 2.021 млн.

  14. Кретање извоза Кретање увоза (јануар-мај) (јануар-мај) у млн. ЕУР у млн. ЕУР 2,500 4,500 +13,8% +21,4% 4,000 +10,6% 2,000 3,500 +31,2% 3,000 1,500 2,500 4,253 2,204 2,000 3,736 1,000 3,378 1,816 1,500 1,384 1,000 500 500 0 0 2004 2005* 2006 2004 2005* 2006 * Вредност увоза је повећана за оцењени ефекат увођења ПДВ-а од ЕУР 460 млн. Извор: НБС Извор: НБС Текући платни биланс у првих пет месеци 2006. је повољнији у односу на исти период 2005. године ако се искључе ефекти ПДВ-а • Покривеност увоза извозом роба и услуга у првих пет месеци 2006. била је 51,9%; • У истом периоду 2005. године износила је 55,4%, као резултат знатног смањења робног дефицита, пре свега услед кумулирања увозних добара крајем 2004, пред увођење ПДВ-а; • Покривеност у целој 2005. години износила је 52,6%.

  15. Јавни спољни дуг Републике Србије млрд. ЕУР Ниво и структура спољног дуга Републике Србије 6.8 7.0 6.3 у млрд ЕУР у % 5.9 5.8 5.8 13.2 13.1 6.0 14 66 5.0 8.9 4.0 60 9.1 9.9 12 3.0 54 Приватни 2.0 45,4% дуг 42,0% 10 48 1.0 0.0 42 32.3% 2002 2003 2004 2005 Мај 2006 8 27,2% 25,8% 36 30 Приватни спољни дуг Републике Србије 6 млрд. ЕУР Јавни 24 7.0 дуг 6.0 4 50.8% 47,7% 18 6.0 5.4 64.3% 59.7% 65.7% 5.0 12 2 4.0 3.2 6 Косово и 3.0 2.5 2.3 8.6% 8.5% 8.1% 7.1% 6,9% Метохија 2.0 0 0 2002 2003 2004 2005 31.05.2006 1.0 0.0 Извор: НБС Учешће у БДП-у (десна скала) 2002 2003 2004 2005 Мај 2006 Укупан спољни дуг наставља да расте, пре свега као резултат раста приватног дуга • Значајан ефекат на укупан дуг има јачање ЕУР према УСД (раст дуга у односу на крај 2005. године у УСД је 9,7%, а у ЕУР је 1,0%).

  16. Банке живе од тога што преузимају ризик • Посао банака је да понуде својим клијентима различите инструменте (модалитете) заштите од ризика промене девизног курса; • Извозници па и дужници се могу заштитити од ризика промене девизног курса терминском продајом валуте у којој очекују девизни прилив нпр. на неки стандардни (1, 3, 6, 9 или 12 месеци) или други нестандардни термин; • Увозници се могу заштитити од ризика промене девизног курса терминском куповином валуте у којој очекују своју девизну обавезу на неки будући стандардни (1, 3, 6, 9 или 12 месеци) или нестандардни термин.

  17. Држава за сада спроводи рестриктивну фискалну политику, прави изазови долазе у другом делу ове године • За оцену доприноса фискалне политике сузбијању инфлације битна је нето кредитна позиција државе код НБС; • Укупни депозити државе у 2006. години код НБС су незнатно порасли и то свега ЦСД 6,2 млрд: разлог исплата старе девизне штедње и зајма за привредни препород (у првој половини године исплаћено је ЕУР 156,8 млн, а до краја године још око ЕУР 94,2 млн); • Држава би требала да на своме рачуну код НБС до краја године издвоји додатних ЦСД 74 млрд! • Влада је у Меморандуму са ММФ-ом прихватила да ће уштедети целокупан износ прихода изнад планираних у овој буџетској години; • Ребаланс буџета ће бити доказ у којој мери влада жели да доприносе смањењу стопе инфлације.

  18. НБС припрема значајне модификације у начину спровођења своје монетарне политике од 1. септембра ове године • Таргетирање инфлације: потребни подаци од Владе РС у вези са усклађивањем административних цена до краја године (буџет); • Сужавање коридора каматних стопа; • Даље јачање механизма монетарне политике; • Продаја дела прилива од мењача од 1. септембра 2006 године; • Додатно смањење провизије мењачима са постојећег нивоа од 0,7%.

  19. Уместо резимеа • Да се врати на претходни ниво, евру ће требати много више времена него што му је требало за достизање садашњег; • НБС неће дозволити превелике дневне флуктуације курса; • НБС је ту да обезбеди све додатне инструменте који су евентуално потребни банкама за ефикаснију одбрану од курсних разлика; • Ко се залаже за слободно формирање курса мора да прихвати и (немилосрдну) реалност тржишта; • Ко се коцка нема право да се жали!

More Related