1 / 35

Етногеографске карактеристике народа и народности који живе у Војводини - I

Етногеографске карактеристике народа и народности који живе у Војводини - I. Срби, Мађари, Хрвати, Буњевци, Шокци. СРБИ. - Некадашњи Словени – Прасловени, знатно разликовали од својих потомака. високи риђи веома издржљиви многобошци примитивни гостољубиви.

emiko
Download Presentation

Етногеографске карактеристике народа и народности који живе у Војводини - I

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Етногеографскекарактеристикенарода инародностикојиживеуВојводини- I Срби, Мађари, Хрвати, Буњевци, Шокци

  2. СРБИ - Некадашњи Словени – Прасловени, знатно разликовали од својих потомака • високи • риђи • веома издржљиви • многобошци • примитивни • гостољубиви • груписани у племена и родове • лоши ратници (стрела, копље, штит) • вешти у грађењу чамаца и сплавова

  3. Преци данашњих Срба су се населили у Потисје током VI века, а можда и раније. • После пада гепидске државе кренули су са Аварима према западу и југу. • Срби у Банату примили су хришћанство за време бугарске владавине. • Мађари су их називали “Тотовима”, а Србе из Рашке “Рацима”. • У другој половини XIV века Срби су живели на Фрушкој Гори и Дунаву. • Истовремено почело је насељавање Срба у Банат. • Пред појавом Турака у другој половини XV века досељава се око 50.000 Срба из Босне, а почетком XVI века досељавају се Срби из Шумадије под вођством Павла Бакића. • Највећа колонизација Срба забележена је 1689-1690.под вођством српског патријарха Арсенија Чарнојевића око 60-70.000 Срба морало повући у Угарску. Населили подручје између Тисе и Драве, допирући чак до Баје, Будима, Сент Андреје и Коморана.

  4. Формирањем Поморишке војне границе (1703.) део Срба (око Будима) се пресељава на Мориш и Тису. • Године 1737. мајор Вук Исаковић насељава своје војнике и њихове породице у околину Земуна, Митровице и Илока, а само годину дана касније то чини и Атанасије Рашковић у доњесремској Посавини и Карловцима • У периоду 1736-1737. у Срему је највећи број насеља било српских: Адашевци, Бановци, Баноштор, Батајница, Беочин, Буђановци, Буковац, Ириг, Јазак, Краљевци, Нерадин, Нештин, Путинци, Рума, Шид ... • Под вођством патријарха Арсенија Јовановића-Шакабенте неколико хиљада Срба се насељава 1739. године у Нови Сад, Земун, Карловце. • Укидањем војне границе 1750. године део породица из крајева северно од Мориша пресељава се на простор данашњег војвођанског Баната, знатан део се одсељава у Русију. • Током XIX века под налетом колониста (Немаца и Мађара) са простора Угарске, Срби из Бачке се селе у Срем, Банат, па и даље – све до Русије. • У Војводину је након II светског рата насељен знатан број становника из свих република бивше СФРЈ. • Крајем XX века на подручје Војводине долази знатан број Срба из ратом захваћених подручја бивше СФРЈ. Од укупног броја свих регистрованих ратом угрожених лица у Србији у Војводини борави 259.719 или 42%, а највећи број њих су српске националности.

  5. 65% становништва Војводине Промене броја 2011. - 1.289.635 stanovnika 2002. - Просечна старост 37,4 године 2011. - Укупна старост 41,8 година 54% у градским насељима

  6. КУЋЕ И НАСЕЉА • Грунт (кућа, мала башта, авлија) • куће “на бразду”, дужне куће, преке куће, куће “на кључ” Фазе у изградњи Банатске куће

  7. Ношена до краја XIX века • одликовала укусом, • једноставношћу и отменошћу • Везови у сребру и злату, • ниске дуката, дугмад од • сребра или злата НОШЊА Женска ношња • Делови: • кошуља или оплећак, • прслук, • скути, • доња и горња сукња, • реклија, • кожух, пршњак и ћурак. • На глави: • марама, џега и убрађај, • На ногама: • папуче, • опанци, • ципеле кломпе и чарапе

  8. Капа златара и убрађај • Најдуже задржала • невесте и тек удате жене до годину дана • набављала младожењина кућа (18-22кг жита или 100-120 форинти) • израда 2-3 месеца • Меленци – Ката Лончарски, 1884. награду I реда у НС и • диплому у Будимпешти 1896. за одевне рукотворине • извезене златном жицом

  9. кошуља, • гаће, • прслук, • Сурдум (кабаница) , • кошуљац, • реклија, • сукња, • чакшире, • кожух, пршњак, • кожне чакшире • опаклија. • На глави • шешир и • шубару, • на ногама • папуче, • опанке • чизме. Мушка ношња

  10. Изглед младенаца 30-тих година XX века

  11. ОБИЧАЈИ • Божићни празници: • Божићне покладе – 27. новембра • Материце – две недеље пред Божић • Очеви – недељу дана пред Божић • Бадњи дан – 6. јануар • бадњак • бадња вечера • коринђаши • Божићни ручак • кађење, молитва, свећа • ломљење колача • ручак • чесница • Мали Божић или Нова Година • василица или васиљица

  12. Ускршњи празници: • Врбица – недељу дана пре Ускрса • Беле покладе • Велики петак • фарбање јаја • Мали Ускрс – 7 дана после Ускрса

  13. Буклије • Учесници свадбе: • младенци • кум и стари сват (сведоци на венчању) • војвода (младожењин зет) • баша (младожењин ујак) • кључари (они који воде рачуна о гостима) • редуше (комшинице, задужене за јела) • кртани (младожењини другови) • девер (младин брат) • ручни девер (младожењин брат, који “купује” младу) • наконче или накоњче (мушко дете) • Рођење • 6 недеља нема посете • црвени конац • прва вода • крштење • девојка се проси црвеном јабуком и златником • проводаџије или наводаџије • “мала јабука” – само родитељи • “велика јабука” – веридба • буклије • Свадба • момак гађа јабуку • невеста баца јабуку преко рамена • “куповина младе” • “лажна млада” • “чепање” • “Кец куме, изгоре ти кеса!” – суђеник • бидермајер • захтеви кума после венчања • прескакање корита • сито • ношење младе преко прага • “материна погача” • Сахрана • ново одело • “бдење” • најдражи предмети • “даћа” • 7 дана, 40 дана, 6 месеци, година

  14. Народно коло • коларићу панићу, • ласте проласте, • елечкиње барјачкиње, • бубалице, • лончићи, • мачке и миша, • разне игре лоптом • “недељом у колу” • Циганчица • Ја сам Јовицу • Тодоре • Сиротица ДОМАЋА РАДИНОСТ Ткани пешкир – део девојачке опреме -

  15. Етно манифестације српског становништва • Бач - “Сусрет крајишника” • Банатско Карађорђево (Житиште) - “Карађорђевачка прела” • Бачка Топола – "Нашем роду и потомству" • Врбас - "Крајишко вече“ • Зрењанин – "Банатске вредне руке" • Зрењанин – “Личко вече” • Младеново (Бачка Паланка) - “Крајишки дани” • Рума – "Златне руке Срема" • Сивац (Сомбор) - "Ивањско цвеће" • Сивац (Сомбор) – Етно-вече • Пригревица (Апатин)- "Дан колонизације" • Ченеј (Нови Сад) - “ПЧЕСА” Фестивал “ Ивањско цвеће”

  16. МАЂАРИ • воде порекло од монголске расе • почетком IХ века из своје домовине са обала реке Иртиш у Сибиру и идући ка западу, • прешли у Европу и населили се у крају северно од Црног мора између Дона и Дунава • (сматра се да је било око 20.000 коњаника) • Потиснути од Печенега из овог краја, они су под Арпадом 895-6. године прешли Карпате • и спустили се у Панонску низију. • Прекретницучини примање хршћанске вере и круне из Рима. Године 1000. добио је • мађарски владар Стефан из Рима краљевску круну са титулом “апостолски”. • Мађари су успели да наметну словенима свој језик, а делимично и своје моралне и духовне • особине; али су од Словена примили физичке карактеристике. • На простору Војводине били су бројно најјачи све до Мохачке битке 1526. када се испред Турака • повлаче на север. • Колонизације већих размера почињу 1745. године и током XVIII века • У XIX веку колонизације попримају већи интензитет, • нарочито после Аустро-Угарске нагодбе 1867. године. • У току II светског рата у силом напуштене колоније на подручје Војводине • насељено је око 15.000 Мађара • Ови колонисти су населили 28 насеља у Бачкој.

  17. до 1526. године – најбројније становништво Војводине данас 14,28% Промене броја Ј -6,9‰ Просечна старост – 41,2 године 2011. – 251.136

  18. Детаљи из етно-куће у Сајану Апсолутна већина: Ада, Бачка Топола, Бечеј, Кањижа, Мали Иђош, Сента, Чока 1991. Кавило и Мали Песак – чисто мађарска 2002. Мали Песак

  19. Мађарска ношња из периода 1920-1930. година Мушка ношња • кошуља • прслук са сребрним дугмадима • кожух • опаклија • кабаница • шубара • црни шешир, искићен цвећем или траком • папуче • опанак • чизме • (мушке искључиво црне, женске такође црне, • а код млађих девојака – црвене) Женска ношња • три подсукње (после удаје ношњи се сваке године додавала још по једна • подсукња, док их не би било седам). • горња сукња • блуза је везена пуним везом са “шлингом” на крагни и рукавима • везена бела кецеља богато опшивена чипком • девојке носиле венац од цвећа, који се завршавао тракама • удате жене су носиле капу “фићулу” преко које долази велика марама • штрикане чарапе • лаковане ципеле • шарене зепе дечија ношња

  20. ОБИЧАЈИ Божић Обичајни наступи обично почињу већ око 13. децембра и трају до поноћне мисе у локалној цркви 24. децембра. • предбожићни пост • коринђање • 24.12. • на сто се простире нов, некоришћени столњак • ставља се цео хлеб или колач • испод стола се стављале семенке, сено, да буде богат род и да домаће животиње буду здраве • понекад се ставе и алати да и са њима буде среће • јела: Орах, јабуке, мед, бели лук, пасуљ, грашак, насуво са маком • једу се у одређеном редоследу и сви укућани морају да једу од свега • Први дан Божића 25.12., за Мађаре је дан породице

  21. Ускрс • Цветна недеља (Virágvasárnap) • успомена на Исусов улазак у Јерусалим • врба, која се носи у цркву да се освети, • затим по разним веровањима, • се ставља на капију и на врата штале Велика недеља траје од цветне недеље до недеље Ускрса • Велики четвртак - зелени четвртак, • обично се спрема неко зелено јело (често спанаћ) • Није се палио пламен, а купање је имало велики значај • Велики петак • петком се није јело месо, • није се месио хлеб (јер би се по веровању тај хлеб претварио у камен) • Велика субота фарбање јаја. У недељу није се кувало, чистило, шило Храна је била традиционална, шунка, јаје, колач и вино. поливање

  22. Остали празници Свадба • Сви Свети (01.11.) • Дан Мртвих(02.11.) • Дан Светог Мартона (11.11.) • Дан Свете Елизабете(19.11.) • Каталин-дан(25.11.) • Андраш–дан(30.11.) • Адвент • Света Борбала (04.12.). • Свети Миклош–Микулаш (06.12.). • Луца–дан (13.12.). • Иштван (26.12.). • Јанош– дан (27.12.). • Ситни свеци (28.12.). • Силвестер (31.12.). • Нова Година (01.01.). • Свећење воде (06.01.) • штафир • Фифери (позивари који су окићени пешкиром • и носе украшени штап) поздрављају госте (4) • деверуше ките сватове рузмарином (4) • фиферима се поставља питалица, имају права • три пута да погађају, и кад погоде, добијају младу • млада и младожењини сватови прелазе код њега у кућу • младини сватови остају у младиној кући • на улазу у кућу их чекају са тањиром на којем је • мед и једна кифла, кифлу треба да вуку свако • на своју страну док се не покида, • онај који добија већи део, тај ће бити глава куће • Кифла се умаче у мед, а тањир треба да падне и да се разбије • обичај игре с младом • младожења утрчава и отима младу • млада се пресвлачи у црвену хаљину, припасује белу кецељу • и обува папуче • сви одлазе у младину кућу где се опет одвије игра са младом Рођење • по рођењу бебе се крсте у цркви • носи окићена свећа • мајка - за то време крштења, кува, шије пере, везе ... Сахрана – веома слична као код Срба

  23. Етно манифестације мађарског становништва • “Ђенђеш Бокрета” • “Дуриндо” (Durindo – Gyongyos bokreta") • Бечеј – општинска смотра фолклора • Бечеј - “Kőketánc” • Кањижа - Божићни програм • Кањижа – “Дан мађарске културе”, 22. јануар • Сента – “Дан мађарске културе”,22. јануар • Чока – Манифестација "Tanchaz“ • Сајан (Кикинда) - "Ускршње свечаности" • Мужља (Зрењанин) – “Буч” сеоска слава

  24. ХРВАТИ, БУЊЕВЦИ, ШОКЦИ Данашњи Буњевци су становници јужних обронака Велике Капеле, Велебита и делова западне Лике и представљају један од најстаријих слојева горштака динарско велебитских планина. • О пореклу имена Буњевци: • по реци Буни крај Мостара • од глагола "Бунити се" • Шокци и Буњевци се масовније насељавају у сверену Бачку • као и на феудална имања католичке цркве у Банату, где као кметови обрађују земљу • мање групе Шокаца живеле су још 1543. године у Обровцу и Плавни • Буњевци су се у већем броју доселили 1622. године • име Буњевац се први пут помиње 1622. године као име већег села у Бачкој • већи број Буњеваца сели се у Подунавље, од Баје до Будима и Естергома • након турског пораза у Лици (1687-1693.) повлаче се ка истоку • и оснивају своја насеља у Славонији, Баји, Суботици, Сомбору, Милетићу, Бајмоку, • Таванкуту, Будиму, Сентандреји и Ерду. • по неким историјским изворима главнина Буњеваца се населила у околину Суботице 1688; • а у Суботицу 1687. године.

  25. Тачне податке немамо чак ни на почетку XX века, јер се Буњевци и Шокци не издвајају као посебна етничка група у оквиру спроведених пописа све до 1981. године. Промене броја 2011. Б 16.469 Х 47.033 Хрвати у Бачкој су имали апсолутну већину у седам насеља (или 4,3% од укупног броја насеља у Бачкој): Сонти, Бачком Брегу, Бачком Моноштору, Ђурђину, Горњем Таванкуту, Доњем Таванкуту и Љутову

  26. Скица буњевачке собе Куће су у почетку грађене од набоја, а наткривене сламом, шашом или трском. Буњевачка насеља су настала уз раскрснице путева (Бајмок, Лемеш, Жедник, Ђурђин), а знатан део њих се населио у градове Куће су се кречиле изнутра и споља у пролеће, најкасније око Духова и око Велике Госпојине у августу, претежно кречом, а касније разним бојама

  27. Шокачка ношња

  28. Буњевачка ношња Женска ношња: Кошуља скуте Турнир ( ) доња сукња горња сукња прслук прегача Ћурдија - чоја Јопка - сомот отунка марама Мушка нош ња: кошуља гаће Опанци кабаница реклија опаклија пршњак прслук кожух

  29. Обичаји Божић • На Бадњи дан се меси велики колач божићњак који је • украшен фигурама од теста и он стоји на столу постављен • на три јабуке, а једе се тек на Нову Годину. • Уз њега на столу стоје: посуда са зеленим житом, ракија, • јабуке, лешници, ораси, суве шљиве, новац, мед и бели лук. • На Бадње вече деца и неко од старијих уносе сламу коју • распростиру по соби, а на огњишту се наложи комад дебљег дрвета. • За вечеру се једе риба, пасуљ, тесто са маком, пре јела се помоли богу, • наздрави ракијом, а потом умочи чешањ белог лука у мед и то поједе. • Интересантно је да после вечере домаћин гаси вином свећу • а постоји веровање да онај према коме крене дим неће доживети • следећи Божић. • Са друге стране сви присутни извлаче по сламку испод стола • и ко извуче најдужу тај ће и живети најдуже. • Након тога сви одлазе у цркву, а домаћин остаје у кући даје • животињама по комад јабуке. • По доласку из цркве се једу пихтије (пача) куване на Бадњи дан • Посебно интересантно на Бадње вече су вашанге тј. машкаре • (момци који се облаче на смешан начин, певају, играју и честитају) • На први дан Божића се носи рођацима и познаницима • букарица (боца вина). Материце - славље мајки Оци - дан када се славе очеви Гост пре чашћавања рецитује стихове: “Фаљен Исус газдарице! Честитам вам Материце Ја сам дош`о прико мора Да ми дате мало ора, Снашла ме је страшна мука, Да ми дате и јабука Видијо сам и оваца Да ми дате и новаца Напољу је здраво зима Молим једну чашу вина!” На ове стихове газдарица одговара: “Живи и здрави били!”

  30. Ускрс • Велика недеља када се од среде до петка иде у цркву, а на Велику суботу се носи јело на благослов: јаја, колач, кобасице, шунка, млади лук, рен, јагњетина. • На Ускрс сви укућани заједно доручкују и то је веома свечано. • Прво се узима рен (како би се осетило да је у животу све љуто и тешко), а потом остала храна Свадбарски обичаји • Занимљиво је да је у почетку само отац (баћо) бирао девојку за сина, • а касније је укључена и мајка (нана), а и сам младожења • Најважнијепорекло њене фамилије • Просидба која је потом следила се зове ракијаре • Ракијаре испоручују жељу момка и одлазе, а тада се девојачки родитељи договарају • и сутра шаљу одговор (у случају да не пристају – враћају ракију). • Када је одговор позитиван, девојчини одлазе код младожењиних на позив да “запију” дивојку. • Од руковања – први јавни сусрет младе и младожење, сваке недеље неко са момкове стране • води девојку у цркву. Венчање се обављало најчешће понедељком, а ређе средом. • Недељу дана пре свадбе масталунџије зову у сватове, а они су ти који предводе свадбу • од младићеве куће • За њима иду кум са момком, кумови свирци, стари сват и пред њима млада заова (јенга), • а иза ње остали сватови. • Раније младина родбина није ишла на венчање

  31. Дужијанца

  32. Краљице

  33. Неки од радова буњевачких сламарки

  34. Етно манифестације • "Дужијанца" • Краљице- први и други дан Духова • “Фестивал буњевачког народног стваралаштва” • “Велико буњевачко прело” • Сонта- “Грожђе бал” • "Шокачка свадба"

More Related