Efektivni devi z ni kurs

1. Efektivni devizni kurs

2. Kada se posmatra devizni kurs između dve valute, kaže se da se u tom slučaju radi o bilateralnom deviznom kursu. • Ovaj kurs ima ograničenu upotrebnu vrednost jer pokazuje relativnu snagu domaće valute samo u odnosu prema jednoj ili drugoj inostranoj valuti. • Na primer, ako britanska funta depresira prema šva-jcarskom franku, cene britanskih proizvoda postaju relativno jeftinije u Švajcarskoj. • Međutim, mi još uvek ne znamo kakakv je položaj bri-tanskog izvoza na svetskom tržištu. Da bismo izmerili globalnu konkurentnost britanskog izvoza, potrebno je da umesto bilateralnog izračunamo multilateralni devizni kurs (multilateral exchange rate). • Ovaj kurs uzima u obzir činjenicu da jedna zemlja trguje sa brojnim stranim zemljama.

3. Možemo zamisliti situaciju u kojoj britanska funta u određenom vremenskom periodu depresira prema dolaru a apresira prema evru. • Nameće se pitanje da li će to dovesti do poboljšanja ili pogoršanja trgovinskog bilansa Velike Britanije? • Sa izvesnošću se može tvrditi da će konkurentnost britanskog izvoza da se poboljša u odnosu na proizvode SAD, a da se pogorša u odnosu na proizvode Evrozone. • Međutim, da bismo odgovorili na pitanje da li je britanski izvoz u celini konkurentniji, potrebno je da izvedemo novi oblik deviznog kursa. • Najobuhvatniji pokazatelj globalne izvozne konkurentnosti je tzv. efektivni devizni kurs (effective exchange rate), koji meri vrednost domaće valute u odnosu na vrednost valuta glavnih trgovinskih partnera

4. Da bi se izračunao ovaj kurs, potrebno je da se napravi nekoliko izbora. • Prvo je potrebno odabrati korpu valuta pomoću koje ćemo meriti efektivni kurs. U korpu treba da uđu valute koje su najznačajnije za posmatranu zemlju, odnosno valute najvećih trgovinskih partnera date zemlje. • Zatim je potrebno odabrati baznu godinu. • Promene deviznog kusa se mere u odnosu na baznu godinu, koja se označava sa 100. Na primer, ako je 2009. bazna godina, onda će efektivni devizni kurs u toj godini biti označen sa 100. • Ukoliko je efektivni devizni kurs u 2010. godini 115%, možemo zaključiti da je efektivni devizni kurs porastao za 15%. Uočavamo da efiktivni devizni kurs daje važne informacije o tome u kom se pravcu kreće konkurentnost privrede.

5. Pošto je efektivni devizni kurs ponderisani prosek bilateralnih deviznih kurseva, da bi se izračunao potrebno je da se utvrde ponderi. • Ponderi znače da se nekim valutama daje veća a drugim manja specifična težina u izabranoj korpi valuta. • Postoje bilateralni i multilateralni ponderi. Ako posmatramo Veliku Britaniju, bilateralni ponderi ukazuju na značaj trgovine jedne zemlje sa Velikom Britanijom, u odnosu na ukupnu trgovinu Velike Britanije sa ostalim zemljama čije valute čine izabranu korpu valuta. • Za razliku od bilateralnih pondera, multilateralni ponderi ukazuju na trgovinske tokove jedne zemlje sa svim zemljama koje se nalaze u izabranoj korpi, u odnosu na ukupni obim trgovine između svih zemalja koje se nalaze u korpi.

6. Radi ilustracije efektivnog deviznog kursa, uzećemo kao baznu 2006. godinu i izračunati jednostavni efektivni devizni kurs za Veliku Britaniju u periodu 2006-2008. godine. • U cilju pojednostavljenja, u analizi ćemo posmatrati samo dva glavna trgovinska partnera Velike Britanije, zemlje Evrozone i SAD. • Pošto uzimamo u obzir samo dve zemlje, koristićemo bilateralne pondere. • Sa X ćemo osnačiti izvoz a sa M uvoz. • Označimo sa EB bilateralni ponder. • Ponder evra ćemo izračunati kao izvoz Britanije u Evrozonu, XEMU, i uvoz iz ove zone, MEMU. Zbir izvoza XEMU i uvoza MEMU predstavlja ukupnu trgovinu Velike Britanije sa EU. • Na isti način, zbor XSAD i MSAD predstavlja ukupnu trgovinu Velike britanije sa SAD.

7. Da bismo izračunali ponder koji se pripisuje evru, podelićemo ukupnu trgovinu Velike Britanije sa Evrozonom, XEMU + MEMU, sa ukupnom trgovinom Velike Britanije sa Evrozonom i SAD, (XEMU + MEMU) + (XSAD + MSAD). • Formulu za izračunavanje pondera evra može se napisati kao: • EBEMU = (XEMU + MEMU)/[( XEMU + MEMU) + (XSAD + MSAD)]. (3.2) • Ponder predstavlja trgovinu Velike Britanije sa Evrozonom kao deo ukupne trgovine Velike Britanije sa Evrozonom i SAD. Sada ćemo u relaciju (3.2) uneti podatke o robnoj razmeni Velike Britanije sa ove dve zemlje.

8. Da bismo izračunali ponder koji se pripisuje evru, podelićemo ukupnu trgovinu Velike Britanije sa Evrozonom, XEMU + MEMU, sa ukupnom trgovinom Velike Britanije sa Evrozonom i SAD, (XEMU + MEMU) + (XSAD + MSAD). • Formulu za izračunavanje pondera evra može se napisati kao: • EBEMU = (XEMU + MEMU)/[( XEMU + MEMU) + (XSAD + MSAD)]. (3.2) • Ponder predstavlja trgovinu Velike Britanije sa Evrozonom kao deo ukupne trgovine Velike Britanije sa Evrozonom i SAD. Sada ćemo u relaciju (3.2) uneti podatke o robnoj razmeni Velike Britanije sa ove dve zemlje.

9. Dobijena vrednost pokazuje da je prosečna vrednost britanske funte u odnosu na evro i američki dolar u 2008. godini bila 69,05% vrednosti iz 2006. godine. • U našem primeru, britanska funta je depresirala u odnosu na evro i dolar u periodu od 2006. do 2008. godine. • Ukoliko primenimo formulu sa procentualnim promenama, dobićemo sledeći iznos depresijacije: [(69,05 – 100)/100] x 100 = -30,95%. • Dakle, u posmatranom periodu, britanska funta je efektivno depresirala prema dolaru i evru za 30,95%. • Podaci o kretanju efektivnih deviznih kurseva daju se u vodećim svetskim statističkim publikacijama: SAD – Federal Reserve Bulletin; IMF – International Financial Statistics; World Economic Outlook; BIS – Annual Report; Financial Times, Wall Street Journal, i dr.

10. U prethodnom primeru smo prikazali način formiranja nominalnog efektivnog deviznog kursa. • Ukoliko se u izračunavanju efektivnog deviznog kursa primene realni devizni kursevi, kao rezulat dobija se realni efektivni devizni kurs. • Za izračunavanje realnog efektivnog deviznog kursa, pored navedenog potrebno je da imamo indekse cena na malo (CPI – consumer price index), za sve posmatrane zemlje. Zatim je potrebno da se nominalni pretvore u realne devizne kurseve.

11. Brojni naučni radovi u oblasti teorije deviznog kursa poslednjih godina su posvećeni izučavanju kretanja realnog deviznog kursa i faktora koji ga opredeljuju. • Tome svakako doprinosi snažana globalizacija svetske privrede, kao i liberalizacija međunarodnih tokova robe, usluga i faktora proizvodnje. • Nastojanje zemalja da unaprede svoju ko-nkurentnost na svetskom tržištu je pojačalo interesovanje za realni devizni kurs kao sveobuhvatni pokazatelj međunarodne konkurentnosti privrede jedne zemlje.

12. Brojni naučni radovi u oblasti teorije deviznog kursa poslednjih godina su posvećeni izučavanju kretanja realnog deviznog kursa i faktora koji ga opredeljuju. • Tome svakako doprinosi snažana globalizacija svetske privrede, kao i liberalizacija međunarodnih tokova robe, usluga i faktora proizvodnje. • Nastojanje zemalja da unaprede svoju ko-nkurentnost na svetskom tržištu je pojačalo interesovanje za realni devizni kurs kao sveobuhvatni pokazatelj međunarodne konkurentnosti privrede jedne zemlje.