1 / 21

Koncept

Koncept. Adrijana Maksimović. 20 . Internet kao saznajno , informativno i komunikaciono sredstvo. Karakteristike Interneta: h ibridni medij , o tvorena sfera komunikacije , d ostupnost , n ezavisnost od vremena i prostora , d ruštvena neraslojenost , f ragmentacija publike ,

eyad
Download Presentation

Koncept

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Koncept Adrijana Maksimović

  2. 20. Internet kaosaznajno, informativnoikomunikacionosredstvo • Karakteristike Interneta: hibridnimedij, otvorenasferakomunikacije, dostupnost, nezavisnostodvremena i prostora, društvenaneraslojenost, fragmentacijapublike, višenamenskohroničnokomuniciranje (obrazovanje,trgovina, promocija…), interaktivnost... • Internet aktivnostimogubiti: • zamena (supstitut) zaprethodneaktivnosti, • dodatak (suplement) napostojećeaktivnosti • dopuna (komplement) postojećihaktivnosti

  3. Internet kao saznajno sredstvo • Internet je znatno olakšao pronalaženje informacija • Informacije su postavljene u vidu veb stranica na različite URL adrese • Korisnici do informacija dolaze posredstvom mašina za pretraživanje koje ih pronalaze na Internetu i besplatno korisnicima nude linkove ka sajtovima na kojima se informacije nalaze • Korisni izvori informacija: google.com, yahoo.com, answers.com, wikipedia.org i amazon.com

  4. Internet kao informativno sredstvo • “Novimedij” kojiće se koristitiumestoiliparalelnosastarimmasovnimmedijima. • Protok informacije: od jednog ka mnogima • Novina:bilokojipojedinaciliorganizacijamože da vršideseminacijuinformacijabezposrednika • Novina: informacije mogu emitovati svi koji to žele • Tradicionalni mediji na Internetu: najčešće prilagođavaju vest za postavljanje na veb sajt, gde se preuzimaju besplatno ili uz naknadu

  5. Internet kao sredstvo komunikacije • Dvosmerna komunikacija posredovana Internetom(korisnici koji primaju ili šalju informacije, za te namene komunicira, u stvari, sa tehnologijom) • Novina: audiovizuelna komunikacija i prenos količinapodatakaizmeđu geografskiudaljenihosoba (Skype, e-mail, MSN Messenger, Google Talk...) • Internet aktivnostimogubiti: zamena (supstitut) zaprethodneaktivnosti, dodatak (suplement) napostojećeaktivnosti dopuna (komplement) postojećihaktivnosti

  6. Načini upotrebe Interneta u komunikaciji • Prosta zamena tradicionalnihsredstavakomunikacije (pismo, telefon...) • Dodatakna postojećeaktivnostikoje se odvijaju u fizičkomprostoru (online kupovina, servisi e-uprave...) • Stvaranjevirtualnihzajednica, tj. povezivanjena osnovuzajedničkihinteresovanjanezavisnoodgeografskih i drugihograničenja (Facebook, Twitter...)

  7. 39. MašinezapretraživanjeInterneta • Mašine za pretraživanje su tehnologija koja je bitno uticala na pristupačnost podacima na Internetu (nakon WWW, HTML i Mosaic-a) • Altavista, Yahoo, Google, MSN,... • Vodeće mašine poseduju: 1. veliki broj “uskladištenih” web stranica (broj se meri u milijardama), i 2. sposobnost da se što brže i bolje pretraži sopstvena baza podataka. 3. dodatne usluge (e-mail, Home Page, pretraživanje računara, barovi za alate, blogovanje...)

  8. Imaju ključnu ulogu u prikupljanju i selekciji informacija (Internet je prebogat informacijama) • Pomažu, ali i ograničavaju slobodu dostupnosti informacijama • Njihove baze stranica prave se tako što “roboti” pronalaze veb stranice na Internetu i uključuju ih u bazu podataka mašine za pretraživanje

  9. Proces uključivanja u bazu podataka: • Snimanje adrese sajta , i ona postaje dostupna preko mašine za pretraživanje • Svi podaci sa date stranice se uvrste u bazu podataka: sa jedne strane se povežu sa “imenom i prezimenom” date stranice a sa druge strane se u bazu učitaju svi pojmovi, slike i sl. • Ukrštaju se svi pojmovi, podaci, slike i sl. sa te stranice sa sličnim postojećim podacima koji su ranije pohranjeni u bazi • Mašina svakoj stranici dodeli broj poziva koje je ostvarila što posle utiče na sortiranje stranica pri pretraživanju

  10. Sortiranje stranica • Sortiranje po važnosti: uvek je na prvom mestu ona koja je najčešće pozivana • Najposećenije stranice ostvaruju prihod od reklama • “Popularnost” stranice nije isto što i njena informativnost za pojedinačnog korisnika.

  11. Dodatne usluge mašina za pretraživanje • Besplatne dodatne usluge su značajne u borbi za prevlast kod korisnika • Budućnost razvoja digitalnih tehnologija za obradu podataka zavisiće od toga koji pristup mašinama za pretraživanje bude pobedio zavisiće • E-mail servis: MSN (Hotmail) i Yahoo: mogućnost korišćenja 2 i 6 MB prostora na serveru. Tek od 2006. ovaj prostor povećan je na 1GB. Google je 2004. godine najavio da će pružati 1000 MB, i više prostora i da će omogućiti slanje poruka do 10 MB, a Yahoo je nekoliko meseci kasnije svojim korisnicima omogućio korišćenje 1 GB prostora

  12. Bitka za prevlast u domenu pretraživanja • Faktori koji će uticati na opredeljenje korisnika za određenu mašinu za pretraživanje: • sukob postojećih i budućih učesnika • opredeljenost korisnika za ponuđena rešenja • promene u načinima dolaženja do željenih podataka • promene u načinu korišćenja mreža

  13. 36. Internet i politika • Povezanost ova dva pojma uočavamo u sledećim pojavama: • Delovanje političkih partija preko Interneta (Sve važnije političke partije imaju svoje sajtove na Internetu koji će sve više dobijati na značaju) • Korišćenje Interneta u izborima • Političke grupe na Internetu

  14. Internet i demokratija • Da li je Internet elektronska Agora? • Tri koncepcije: • Teledemokratija • Sajberdemokratija • Elektronska demokratizacija

  15. Teledemokratija • Pristupkoji se oslanjanakritikupredstavničkedemokratije i izveštavanjetradicionalnihmedija. • Novimedijimoglibi da dopunepredstavničkesistemeoslanjajući se napostojećeinstitucije i pomoćuelektronskihsastanakagradskihskupština. Takobi se i smanjilitroškovi u okvirunekogreferenduma.

  16. Sajberdemokratija • Demokratijatreba da budeneposrednija, da građanivišeusmeravajuvladu i postanuuticajniji u donošenjuodluka. • Protivi se centralizmu. • Računarskemreženetreba da budusamosredstvakomunikacije, već da vodesamostalanpolitičkiživot. Elektronskademokratizacija Internet treba da podstaknegrađanenapolitičkoangažovanje i da povećanjihovstepeninformisanosti

  17. Posledice korišćenja Interneta u politici • Jasnije iskazivanje nedostataka republikanske demokratije • Mogućnost novih oblika političkog delovanja sa karakteristikama neposredne demokratije • Detaljnije upoznavanje sa predlozima zakona i odluka, pre svega, na lokalnom i gradskom nivou • Iznošenje svog mišljenja o pojedinim predlozima zakona i odluka • Sve veći i direktniji uticaj na javno mnjenje i institucije političkog sistema • Direktna komunikacija sa političkim strankama i institucijama i praćenje realizacije donetih zakona i odluka • Razvoj kulture i navike neposrednog kontaktiranja sa individualnim gradjaninom i usvajanje njegovih stavova

  18. Mogućnosti politike na Internetu • direktno izjašnjavanje građana o svakom zakonu • dvosmerna komunikacija građana i političkih partija • promene u načinima glasanja • ukidanje podele na one koji vladaju i one kojima se vlada • promene u delovanjupolitičkihstranaka • stvaranje koalicija ne samo političkih partija, već i birača • Stvaranje grupa koje posredstvom Interneta žele da motivišu druge pojedince koji su zainteresovani za isto pitanje da zajednički deluju

  19. E-glasanje Moguće promene u načinima glasanja: • Postepeno uvođenje glasanja posredstvom Interneta • Sve veće prisustvo stavova birača u formulisanju finalnih predloga zakona • Uvećavanje uticaja onih glasača koji su protiv neke odluke • Potreba za izgradnjom alternativnih oblika “brojanja” glasova • Prenošenje inicijative udruženih pojedinaca u političke institucije sistema • Upotreba CMC i Interneta – Iskustvo Indije 2004, Elektronsko glasanje 2004 u SAD, Izbori 2000 u SAD

  20. Problemi kod elektronskih izbora • Bezbednost – postojeće tehnologije još uvek ne mogu stoprocentno da garantuju bezbednost • Pouzdanost – u vezi je sa prvim problemom; uvođenje nove tehnologije u individualni čin glasanja može da ima i negativne posledice na proces glasanja • Društvene posledice – očekuje se povećanje broja glasača ali je još uvek nepoznato do kakvih će socijalnih posledica dovesti korišćenje računara u glasanju

  21. Hvala na pažnji!

More Related