1 / 65

Pojam ličnosti sa stanovišta personalizma

Pojam ličnosti sa stanovišta personalizma. Stvaralačka ličnost mora da samostalno misli i rasu đ uje, jer moralni napredak društva zavisi od njene nezavisnosti ( Ajnštajn ) Škola bi morala da ima za cilj formiranje skladnih ličnosti , a ne specijalista ( Ajnštajn )

gitano
Download Presentation

Pojam ličnosti sa stanovišta personalizma

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Pojam ličnosti sa stanovišta personalizma

  2. Stvaralačkaličnostmoradasamostalno misliirasuđuje, jermoralninapredakdruštvazavisiodnjenenezavisnosti (Ajnštajn) • Školabimoraladaimazaciljformiranjeskladnihličnosti, anespecijalista (Ajnštajn) • Nakrajukrajevarazvojljudskeličnostijevrhovniciljcivilizacije (AleksisKarel)

  3. “Tehnika govora ne sme nas zavesti da zaboravimo da trčanje ne postoji, da postoji samo trkač“(filozof Žarko Vidović). • Jedini nosilac radnji je čovek, i to ne apstraktni pojam “čoveka” već svaki pojedinačni čovek ponaosob, u svojoj jedinstvenosti i neponovljivosti.

  4. Razlika između individue i osobe (ličnosti) • Individua, lat. individuum: prema Ciceronu, prevod grčke reči “atom” – “nedeljivo”. • Smisao jednog jedinstvenog bića u suprotnosti sa rodom ili vrstom. • Person (osoba), lat. persona: pozorišna maska koju su nosili glumci, prevod grčke reči prosopon- “uloga pridata maski”; značenje se proširilo na vrednosti kao što su “čast” i “dostojanstvo” u suprotnosti sa stvarima, predmetima “rex”.

  5. Izraz “ljudsko dostojanstvo” je u vezi sa rečju “osoba” ili “ličnost” (lično dostojanstvo). • Vrlo rano je izraz “ličnost” dobio religioznu konotaciju. • Izvedeno značenje “personality” : u početku, osoba koja ima crkveno dostojanstvo, a potom, osoba koja uživa društveno značajan položaj. • Današnji VIP – time se ideja dostojanstva svake osobe, izvitoperila opet u značenje “maske”, odnosno društvene funkcije i uloge.

  6. Ličnost je skupcrta i ponašanja svojstvenih jednom pojedincu. • Relativno stabilno jezgro, složena i razvojna sinteza urođenih predispozicija (geni), nasleđa i društvene sredine. • Poznavanje ličnosti omogućava relativno pouzdano predviđanje njenog načina funkcionisanja i njenogponašanja u svakodnevnim situacijama.

  7. Ličnost čine i njen temperament i karakter, ali je istovremeno treba razlikovati od tih pojmova. • Za razliku od temperamenta koji je određen organskim, naslednim, to jest konstitucionalnim faktorima, karakter obuhvata dimenzije ličnosti oblikovane socijalnim i kognitivnim učenjem. • Karakter se odnosi na prepoznatljive i dominantne obrasce ponašanja, odnosa prema okruženju, i ima moralnu konotaciju. • Ličnost jecelina koja je uvek više od ukupnog zbira svojih delova

  8. Ličnost je poseban sklop aktuelnih, ali i potencijalnih obrazaca ponašanja. • Bez obzira što se odlikuje određenom stabilnošću ipredvidljivošću, ličnost poseduje nešto što transcendira sve odlike, a to je sloboda. • Sloboda je povezana sa samosvešću, jer u momentu slobode, dešava se rascep u ličnosti u kojem se čovek kao subjekt odnosi i suprotstavlja samom sebi kao objektu (spoznaje sebe, preispituje se, koriguje, razvija)

  9. Drugim rečima, ličnost je iznad sopstvenih rutinskih, naviknutih, urođenih ili stečenih obrazaca. • Iako uslovljena mnoštvom faktora (bioloških, naslednih, porodičnih i društvenih) ona je istovremeno i neuslovljena (bezuslovna) • Njena sloboda je njena moć da odlučuje o sebi i o svom ponašanju, tj da odredi cilj ili svrhu svog postupanja. • Ličnost je neodvojiva od vrednosti • Vrednosti, svrhe i smisao su u budućnosti, a ne u prošlosti (teleologija naspram kauzalnosti)

  10. To znači da ličnost nije samo biološko biće, biće nagona i potreba, niti je samo psihičko biće (biće intelekta, ili emocija, afekata, raspoloženja), niti samo socijalno biće uslovljeno zajednicom, tradicijom i kulturom, već je biće koje se delatno i svrsishodnoodnosi prema samom sebi i prema svom okruženju • Saznaje, koriguje, menja, preobražava, rečju - stvara

  11. Biološka konstitucija ne dozvoljava čoveku da promeni sve u sebi: na primer, temperament se smatra prilično nepromenljivim, on može samo da se donekle koriguje ili uravnoteži, • ali čovek, tj. njegova ličnost koja je i svest o sebi i sloboda, može da odlučuje o sopstvenim ciljevima, vrednostima, svrhama i da vodi sebe u tom pravcu. • Zato se može reći da ličnost nije data već zadata. • Ekonomski i društveni uslovi u većoj ili manjoj meri (zavisno od socioekonomskog položaja jedinke) sputavaju slobodu samoodređenja

  12. To znači da nije svaki pojedinac iskoristio potencijal da se razvije u ličnost: • s jedne strane, zato što su ga spoljni činioci onemogućili tome, • s druge strane, zbog straha od slobode i odgovornosti koja ide uz nju, zbog straha da preuzme rizik da postane ono što može da bude, zbog konformizma, regresije, i još mnogih drugih, činoca.

  13. Personalizacija jeproces razvoja jedinke u osobenu, neponovljivu i samosvesnu ličnost koja se razlikuje od svih drugih i povezuje se sa drugima. • Proces personalizacije omogućava ljudskom biću da postane visoko individualizovani subjekt, koji ima izgrađen bogat unutrašnji svet. • Jung svoj koncept personalizacije naziva individuacijom, a Maslov samoaktualizacijom. • Nasuprot personalizaciji odvija se proces akulturacije, jedinka koja odrasta postaje slična svim drugim članovima datog društva: “masovna jedinka”

  14. O LIČNOSTI SE ZNA MNOGO, ALI JOŠ VIŠE NE ZNA • Lako nam jeda opišemo individue, koje misle, osećaju, delaju neslobodno, stereotipno, koje se gube u masi sličnih sebi, dok je s druge strane teško definisati i opisati slobodne ličnosti. • Zašto?

  15. Nijedna definicija ličnosti ne može da bude potpuno zadovoljavajuća, jer se ličnost – u svojoj samosvesti, u stvaralačkoj i samostvaralačkoj dimenzijidimenziji koja integriše mogućnosti – nova iskustva, odnose, susrete, doživljaje, saznanja, vrednosti - koja se stalno menja i razvija, ne može obuhvatiti nijednom definicijom. • Nameće se misao da su pojmovi ličnost i stvaralačka ličnost sinonimi.

  16. Ne možemo ličnost zatvoriti ni u kakve definicije, jer ona svojom slobodom, nezavisnošću, originalnošću, kompleksnošću, razbija saznajne okvire kojima pokušavamo da je približimo prosečnom poimanju, ali možemo da izdvojimo i opišemo neke njene ključne odlike. • Međutim, jedinka je fizički i društveni organizam, biće-u-svetu (u prirodi, društvu) i potreban je određen sticaj okolnosti da bi mogla da ostvari svoje potencijale i slobodu samoodređenja.

  17. Stvaralačke ličnosti su kompleksne iz još jednog, veoma važnog razloga: one su otvoreni sistemi, njihov “self” se neprestano širi i obogaćuje novim, raznovrsnim iskustvima i sadržajima sveta. • Abraham Maslov, jedan od utemeljivača humanističke psihologije pažljivo je proučavao osobe koje su dostigle „aktualizaciju selfa“, i zaključio da su sve, bez ijednog izuzetka uključene u ciljeve koji prevazilaze njihove lične interese, one se povezuju sa nečim što je veće od njih samih.

  18. U psihologiji engleska reč „self“ označava kognitivnu i afektivnu predstavu o sopstvenom identitetu. • Samosvest kao ključna odrednica ličnost. • Ono što jesmo neodvojivo je od onoga što mislimo i osećamo da jesmo, u šta spada i naše mišljenje o tome kako nas drugi vide. • Sve što radimo, sve što nam se događa, sve se prelama kroz prizmu svesti o sebi.

  19. „Aktualizovani self“ ne znači da je to dovršen proces. • Samoaktualizacija je neprekidan razvoj, ali se može reći da su neke osobe dospele na taj najviši psihološki nivo (nivo razvijenih metapotreba), one su ušle u taj trajan proces, i po tome ih Maslov naziva„aktualizovanim“ ličnostima.

  20. „One su posvećene, rade na nečemu što im je vrlo dragoceno – nekom pozvanju ili vokaciji, kako se to ranije govorilo ... tako da kod njih nestaje dihotomija rad-radost. • Neko od njih posveti život pravnim naukama, ustvari pravdi, drugi istini, lepoti, dobroti, savršenstvu, jednostavnosti, skladnosti, sveobuhvatnosti, ljubavi, poštenju, autentičnosti, smirenosti, i sl. • Svi su oni, na jedan ili drugi način, posvetili život onome što sam nazvao vrednostima ‘bića’ (being values), najtemeljnijim vrednostima koje su intrinzične, koje se ne mogu svesti na nešto temeljnije

  21. Da bismo to bolje razumeli, treba da napravimo razliku između instrumentalnih i samobitnih vrednosti. • Instrumentalne vrednosti su ono što je vredno kao sredstvo za postizanje nečeg drugog, odnosno za postizanje neke druge, više vrednosti. • Npr., efikasnost u radu nije sama sebi cilj, već je ona kvalitet (vrednost) kao sredstvo za postizanje određenog rezultata ili neke druge vrednosti. Ali efikasnost može da služi i rđavim ciljevima. Na primer, kriminalno udrženje vrlo efikasno vrši plačke.

  22. Za razliku od instrumentalnih, samobitne ili samosvrhovite vrednosti predstavljaju ono što je vredno samo po sebi, kao na primer pravda, harmonija, mir, znanje, dobro, ispravnost, mudrost, istina, uređenost, celovitost,ljubav, prijateljstvo, plemenitost, sloboda i sl. • Ove vrednosti Maslov naziva vrednostima bića, skraćeno B-vrednostima, a filozof Maks Šeler apriornim vrednostima, jer su vredne same po sebi, to jest njihovu vrednost ne možemo da svedemo ni na šta drugo, ne možemo da objasnimo ničim drugim.

  23. Nije potrebno, a nije ni moguće obrazložiti racionalnim argumentima koji se pozivaju na druge stvari, zašto je pravda bolja od nepravde, istina od laži, znanje od neznanja, dobro od zla, ljubav od mržnje i td. • To su one vrednosti koje se neposredno, kao nekakvim posebnim čulom, osećaju. • Prema uverenju humanističkih psihologa, pojedinci koji nemaju vrednosno „čulo“ ne opovrgavaju postojanje vrednosti već pokazuju zakržljalost ili izvitoperenje te sposobnosti.

  24. B-vrednostiunosekompleksnost u strukturu ličnostijerdelujukaopotrebe. • Maslovih je nazvaometapotrebe. • Niže potrebe: potrebe nedostatka • Više potrebe: potrebe rasta, metapotrebe • Potiskivanje metapotreba ili njihovo nezadovoljavanje vodi metapatologijama - bolestima duše. • Maslovtvrdi da se može empirijskiutvrditi da čovekčezne da živi u temeljnimvrednostima.

  25. „Zadaci kojima su posvećeni aktualizovani pojedinci mogu se tumačiti kao izražavanje, otelovljenje unutrašnjih vrednosti pre nego kao sredstva za dostizanje ciljeva izvan samog posla. Oni zadatke vole ili introjektuju ZBOG TOGA što oni otelovljuju ove vrednosti“, kaže Maslov. • Izgleda da za ove osobe profesija nije funkcionalno autonomna, već je pre prenosilac, instrument za izražavanje i ostvarenje konačnih vrednosti

  26. Priroda motivacije - vrste pobuda, ciljeva, vrednosti koje pokreću, pobuđuju, privlače pojedince - predstavlja ono energetsko, dinamičko čvorište saznajnih, emocionalnih i voljnih komponenti koje bitno određuju ličnost, njeno ponašanje, postupke, akcije, odnos prema svetu. • Diferencijacija i ujedinjenje: „Zrelost ličnosti je stepen postignute ravnoteže između identita i integriteta jedne ličnosti“ (Hrnjica)

  27. Maslov izdvaja petnaest osobina koje su karakteristične za samoaktualizovanu osobu: • uspešnost opažanja stvarnosti i predviđanja budućnosti, • prihvatanje sebe i drugih ljudi, • prirodnost i jednostavnost, • orijentisanost na fundamentalne probleme života, • potreba za povlačenjem u „svoj svet", • nezavisnost od kulture i sredine u kojoj živi, • sposobnost zapažanja novog u već doživljenom (kreativna percepcija),

  28. sposobnost za „vrhunske doživljaje“ (peak experiences) , kao što su oni kod nekog velikog naučnog otkrića (ali to može biti snažan estetski doživljaj, sjedinjenje sa prirodom, sa materijom u zanatskom radu, sa drugom osobom itd.) • potreba za pomaganjem drugim ljudima, • bliske i trajne veze sa užim brojem sličnih osoba, • demokratičnost, • posedovanje čvrstih etičkih standarda, • kreativnost, • distanciranost od konvencionalne kulture.

  29. Ličnost je očigledno više od identiteta • Identitet je nivo na kojem pojedinac gradi svoju jedinstvenost, koherentnost na osnovu svesti o kontinuitetu. • Važno je shvatiti da ličnost, za razliku od predmeta, nije zatvoreni, statični sistem sa datim, nepromenljivim svojstvima. • Ličnostnadilazi pojam identiteta.

  30. Identitet je trajno osećanje celovitosti i postojanosti ličnosti uprkos promenama u njoj i oko nje. • Osećanje identiteta počinje da se formira u detinjstvu, a posebno tokom adolescencije kada postoje i najveće krize identiteta, kada osoba postavlja sebi ključno pitanje „ko sam ja“, „čemu težim“, „odakle sam“ i sl.

  31. Prema Eriku Eriksonu, osećanje ličnog identiteta zasnovano je na zapažanju samoistovetnosti i neprekidnosti postojanja u vremenu i prostoru, kao i opažanja činjenice da drugi ljudi zapažaju i priznaju ovu činjenicu. • Pojedinac koji je stekao osećanje ličnog identiteta ima doživljaj kontinuiteta između onoga što je bio nekada, što je danas, kao i onoga što zamišlja da će tek biti

  32. Pitanje „čemu težim“ jeste pitanje identiteta, ali ne zatvorenog u sebe i svoje bazične potrebe i interese, već identiteta u neiscrpnom procesu samoostvarenja. • „Čemu težim“ je stvaralačko pitanje jer nas izvodi iz datosti – onoga što smo primili rođenjem, vaspitanjem, onoga što smo zatekli, sveta određenja, definicija, svojstava – u proces stvaranja i samostvaranja • Ličnost je transcendencija, ili, bolje rečeno, stalni proces transcendiranja.

  33. Protivno psihoanalitičkoj teoriji, ličnost nije samo rezultat prošlih iskustava, već se oblikuje i novim iskustvima i saznanjima i projekcijama u budućnost - u nove ciljeve i svrhe. • Razlike između pojedinaca u aspektu otvorenosti iskustva pokazujuda su oni koji su zatvoreni prema novom, različitom iskustvu, skloniji da definišu sebe prošlošću, da sami sebe redukuju na stečeni identitet

  34. Nasuprot tome, self stvaralačkih ličnosti se širi da bi uključio u sebe nove opažaje, nove aspekte sveta, odnose koje uspostavlja s prirodnim i društvenim okruženjem, svako značajnije otkriće. • Svako dublje iskustvo ima potencijal da reorganizuje unutrašnji svet subjekta, da staru zameni drugačijom konfiguracijom.

  35. Jezik nas svojim kategorijama, konkretno pojmovima „ja“ i „ne-ja“, subjekat (onaj koji posmatra) i objekat (ono što posmatra), navodi na pogrešno mišljenje i osećanje da postoji jaz između to dvoje. • Maslov s pravom tvrdi da je neodrživa razlika između selfa i ne-selfa (subjekta i objekta, prirode i duha). • To znači da vrednosti ili metamotivi nisu samo unutarpsihički. Oni su podjednako i unutrašnji i spoljašnji.

  36. Razlika između selfa i ne-selfa je prevaziđena kod ostvarene ličnosti pošto je ona unela u sebe deo sveta i time sebe definisala. • Osoba postaje prošireni self. • Drugim rečima, ono na šta usmeravamo najveći deo svoje pažnje, ono čemu stremimo, čemu se posvećujemo, sa čime se poistovećujemo, postaje deo našeg bića i mi postajemo deo toga.

  37. Ako su pravda, istina, lepota postali toliko važni za jednu osobu da ona poistovećuje svoj self sa njima, gde su oni onda, pita se Maslov? Pod njihovom kožom ili izvan nje? • Ova razlika gotovo da postaje besmislena, pošto koža za self više nema ulogu granice. Sada izgleda kao da se unutrašnja svetlost ne razlikuje od spoljašnje. • Jasno je da self više ne može da bude poistovećen sa biološkim entitetom. Psihološki self očigledno može biti mnogo veći od tela.

  38. Baš kao što voljeni ljudi mogu biti inkorporirani u self, postajući na taj način njegove definišuće karakteristike, tako na sličan način i voljeni ciljevi i vrednosti mogu biti inkorporirani u self. • Zbog toga ljudi mogu da rizikuju, da žrtvuju materijalni i psihički konfor, pa i život, u ime vrednosti koja je postala deo njih samih

  39. To je osnov zdravog samoljublja, koje je opisao From. • Možete poštovati sebe, diviti se sebi, nežno brinuti o sebi, osećati se uzvišenim, vrednim ljubavi i poštovanja. • Takođe osoba sa velikim talentom može štititi sebe i svoj talenat kao da je on prenosnik nečega što istovremeno i jeste i nije on. • Ona, takoreći, može postati sopstveni čuvar, kaže Maslov

  40. Maslov tvrdi da ima obilje iskustva sa stavovima prema radu prosečnih, nezrelih, neurotičnih i graničnih ljudi, psihopata i drugih. • On kategorički tvrdi da nema nikakve dileme da se njihovi stavovi grupišu oko novca, zadovoljenja bazičnih potreba, pukih navika, vezanosti za društvene podražaje, neurotskih potreba konvencija i inercije i iz onoga što čine onako kako drugi očekuju ili zahtevaju od njih.

  41. Ali nema oštrog razgraničenja između subjekata koje je Maslov izabrao za istraživanje kao osobe koje su aktualizovale self i drugih ljudi. • Izvestan procenat drugih, manje zdravih ljudi takođe u izvesnoj meri metamotivisan B-vrednostima, a to se naročito odnosi na pojedince sa naročitim talentima i osobe koje su smeštene u posebno srećne okolnosti. • Možda su, veruje Maslov, svi ljudi do izvesnog stepena metamotivisani.Ako je tako, onda se metamotivacija, kao motivacija estetskim, etičkim i drugim B-vrednostima, može probuditi i vaspitati.

  42. Smisao obrazovanja • Izuzetno je lako, pogotovo mladim ljudima, objašnjava Maslov, zaboraviti najviše vrednosti usled užurbanosti naše svakodnevice. • Dodajmo svakodnevnim poslovima, koji uzimaju veliki danak u vidu naše energije, i obilje nepovezanih informacija i bezvrednih podsticaja kojima nas tržište bombarduje, rasipajući našu pažnju. • Tako se često nalazimo u situaciji da prosto reagujemo na stimuluse, na nagrade i kazne, na hitne potrebe, na kratkotrajna zadovoljstva i strahove, na zahteve drugih ljudi, na površnosti

  43. Metafora davljenja u plitkoj, zamućenoj vodi. • Da bi se neko otrgao iz tog začaranog kruga, da bi uopšte obratio pažnju na vredne sadržaje, na sve slabašniji unutrašnji glas koji prekriva bučna kakofonija spoljnih i tuđih glasova, potreban je, barem u početku, konkretan, svestan napor. • Npr., povlačenje u fizičku usamljenost, izlaganje lepoti prirode ili veličanstvenoj muzici, dobrim ljudima itd.

  44. Biti "ozračen“ vrednostima. • Ove strategije postaju lake i automatske tek nakon izvesne primene („neuronsko obučavanje“). • Posle toga čovek može da počne da živi u skladu sa vrednostima bića s lakoćom, spontano. • Svesni izbor i trud postaju, vremenom, druga priroda

  45. Uloga vaspitanja i obrazovanja je upravo u tome: ne vaspitava se i ne obrazuje se samo inteligencija, već cela ličnost. • Ono što joj u početku izgleda nerazumljivo, strano, udaljeno od njenih preokupacija i interesa, kao što, na primer, mladima deluju klasična muzika, klasična književnost, apstraktno slikarstvo, fizika, filozofija i dr., posle svesnog napora da se približi tim sadržajima, postaje deo nje.

  46. Obrazovni napor je kontinuiran proces u kojem sa svakim pređenim pragom, višim od prethodnog, čoveku, raniji i prostiji sadržaji postaju sve nezanimljiviji. • Onome ko se prvo pomučio i naučio da uživa u dobroj literaturi, u kvalitetnoj muzici ne prijaju više tzv. laki romani ili laka muzika. • On je i dalje isti čovek ako mislimo samo na njegov identitet, na njegova uočljiva svojstva, ali je postao drugačiji.

  47. Obrazovanje koje ne menja ličnost, koje ne preobražava način opažanja, mišljenja, osećanja, nije obrazovanje nego puka informisanost, sekundarna veština, površna upućenost. • To ostaje nešto spoljašnje u odnosu na osobu, kao kaput koji oblači ili skida po potrebi.

  48. Puna definicija osobe ili ljudske prirode mora stoga da uključi intrinzične vrednosti kao deo ljudske prirode. • To je važno za definiciju ličnosti za razliku od individue. • Ako pokušamo da definišemo najdublje, najautentičnije aspekte ličnosti, otkrivamo da zarad razumljivosti moramo da uključimo ne samo njenu konstituciju i temperament, ne samo anatomiju, fiziologiju, neurologiju i endokrinologiju, ne samo njene sposobnosti i bazične potrebe, već i njene vrednosti.

  49. One su, kod aktualizovanih i stvaralačkih ličnosti, jednako deo „prirode“ ili deo definicije, suštine, zajedno sa njenim „nižim“ potrebama. • Potpuno obuhvatna definicija razvijenog selfa ili ličnosti uključuje, stoga, vrednosti prema kojima živi.

  50. „Ljudski život nikad neće biti protumačen ako se u obzir ne uzmu njegove najviše težnje. • Rast, samoaktualizacija, težnja za zdravljem, traganje za identitetom i samostalnošću, težnja za savršenstvom (i druge težnje 'na gore') moraju se sada bez sumnje prihvatiti kao proširena i možda univerzalna potreba.“ (Maslov)

More Related