Редослед приче: Црне рупе, колапсари, квазари

1. Квазари, колапсари и црне рупе: Перспективе истраживања Редослед приче: Црне рупе, колапсари, квазари Luka ^. Popovi} Astronomska opservatorija

2. Замишљено путовање (на почетку) • П • А • З • И

3. Масивни објекти – Сунце у нашој близини

4. . Колики радијус могу да имају звезде? • Пример Бетелгеза – црвени џин

6. Звездана јата – велика маса NGC3293 – Отворено јато 47 Tuc – Збијено јато

7. Галаксије

8. Шта можемо посматрати у Васиони? • Углавном објекте који зраче неку енергију (осим планета у СС) • Материју у различитим физичким условима = различите објекте (звезде, маглине, супернове, галаксије, ...) • Црне рупе – по дефиницији не можемо директно посматрати

9. Црне рупа – шта је то? • Појам је увео Џон Вилер 1968 • Џон Мичел 1783. године и Пјер Лаплас 1795. године расправљају о могућности потојања таквих објеката • Јака гравитација – унутар хоризонта догађаја ништа не може да изађе напоље

10. Како настају црне рупе?

13. Коликих маса могу да буду? • Масивне звезде (неколико стотина маса Сунца) – црне рупе малих маса • Мање галаксије (до 1000000 маса Сунца) – црне рупе средњих маса • Активна галактичка језгра (до десет милијарди маса Сунца) – супермасивне црне рупе

15. Како можемо закључити да црне рупе постоје?Како их ‘посматрати’? • Само одређене ефекте које су последица постојања црне рупе • Ефекти су везани за акрецију материје у црну рупу (са избацивањем материје) • Акреција може бити краткотрајна и да траје дуго у времену – од тога зависи који је објекат у питању

16. Нпр. падање материје у црну рупу

18. Колапсар, шта је то?

19. Колапсар • Масивне звезде • Акрециони диск (јако ренгенско зрачење) • Млазеви материје (емитују се гама зраци, често гама бљескови) • Колапсар великих маса – квазар?

20. Квазар - историјат • 1963. године, посматран радио извор 3C 48 у оптичком делу спектра (Матјус и Сандиџ) • Мартин Шмит посматра спектар 3C 273, налази да се спектралне линије могу објаснити ако се узме велики померај, тј. да се објект удаљава великом брзином.

21. Квазари – најудаљенији објекти • Велики црвени помак одговара великој удаљености објекта, тј. видимо објекте из раног Универзума. • Велика енергија, са веома малог простора • Шта генерише толику енергију? • Термонуклеарне реакције – не!

22. E=mc 2 • Претварање материје у енергију, једини ефикасан механизам за стварање толике количине енергије (енергија квазара око две масе Сунца за годину)

23. Да ли постоје слични објекти у нашој близини? Активна Галактичка Језгра.

24. Како изгледа централна област?

26. kako dobijamo informacije od objekata - emisija u svim delovima spektra

27. Шта можемо видети са земље?

28. У различитим деловима спектра имају другачији облик

29. Како оценити њихову масу?

30. Посматрачки ефекти у околини црне рупе: Fe K-alpha linija

31. Прорачун – техника праћења зрака

36. Црна рупа, колапсар, блазар, квазар – природа објеката

37. Перспективе истраживања • Завирити дубље у Васиону (прошлост), зато што су моћни извори енергије • Изучавати физичке услове у јаким гравитационим пољима – теорија релативности • Разумети механизме који доводе до зрачења енергије у широком опсегу таласних дужина

38. Квазари на граници видљивог

39. 100 метарски оптички телескоп (ESO)

40. Могућност посматрања емисије у оптичкој и блиској инфрацрвеној која настаје близу МЦР

41. Погледати у саму околину црне рупе (SVLBI), антене ~25м, на орбити ~40000 км

42. Зрачење великих енергија – следећа генерација Черенкових телескопа регистрација енергија (TeV, GeV)

43. Примордијалне црне рупе

44. ПЦР – посматрачки ефекти

45. На крају: Судари црних рупа – извор гравитационих таласа

46. Хвала на пажњи