Malo, srednje i veliko preduzeće

1. Malo, srednje i veliko preduzeće Diferenciranje preduzeća prema veličini Malo preduzeće Srednje preduzeće Veliko preduzeće

2. Diferenciranje preduzeća prema veličini • Mala, srednja i velika • Izbor indikatora veličine preduzeća • Indikatori veličine preduzeća: • Broj zaposlenih • Visina sredstava (kapitala) • Visina prihoda • Visina profita • Granična vrednost izabranog indikatora veličine preduzeća – razlikuje se zavisno od grane

3. Važnost diferenciranja preduzeća prema veličini • Teorijsko-empirijski razlozi (proučavanje i istraživanje) • Pragmatični razlozi (programi podrške MSP)

4. Indikatori veličine preduzeća • Boltonov komitet • Komitet za privredni razvoj SAD • Evropska unija • Srbija

5. Boltonov komitet • Malo preduzeće: • Do 200 radnikau industriji • Do £50.000 prihoda godišnje u trgovini • Do 50 radnika u građevinarstvu • Do 5 vozila u transportu • Granična vrednost indikatora veličine prilagođena je delatnosti

6. Komitet za privredni razvoj SAD • Malo preduzeće (ispunjava dva od četri uslova): • Vlasnik samostalno upravlja i rukovodi preduzećem • Kapital nabavlja pojedinac (vlasnik) ili mala grupa ljudi • Preduzeće je lokalno (poslovi su lokalni) • Prema osnovnim indikatorima veličine preduzeće je manje u odnosu na ostala preduzeća u grani

7. Evropska unija:Indikatori veličine preduzeća • Mikro, malo i srednje preduzeće –indikatori: • Manje od 250 radnika • Godišnji prihod do € 50 miliona i/ili • Vrednost sredstava do € 43 miliona • Nezavisnost – javne institucije mogu da kontrolišu najviše 25% sredstava

8. Evropska unija: Mikro i malo preduzeće • Mikro preduzeće: • Do 10 radnika • Godišnji prihod i/ili vrednost sredstava do € 2 miliona • Malo preduzeće: • Do 50 radnika • Godišnji prihod i/ili vrednost sredstava do € 10 miliona

9. Srbija: Malo, srednje i veliko preduzeće • Malopreduzeće(ispunjava dva od tri uslova): • Od 10 do 50 radnika • Ukupan prihod od €700 hiljada do €8,8 miliona • Vrednost imovine od €350 hiljada do €4,4 miliona Mikro preduzeće ima manju vrednost najmanje dva od navedena tri indikatora za mala preduzeća • Srednje preduzeće (ispunjava dva od tri uslova): • Od 50 do 250 radnika • Ukupan prihod od €8,8 miliona do €35 miliona • Vrednost imovine od €4,4 miliona do € 17,5 miliona Veliko preduzeće ima veću vrednost najmanje dva od navedena tri indikatora za srednja preduzeća

10. Malo preduzeće • Veliki broj malih preduzeća u tržišnoj privredi • Uloga i značaj malih preduzeća (povećanje zaposlenosti, diversifikovanje privredne strukture, doprinos inovativnosti i tehničkom progresu)

11. Malo preduzeće:Preduzetništvo i inovativnost • Preduzetništvo – sposobnost korišćenja faktora proizvodnje za proizvodnju novih proizvoda/usluga • Novine - Inovacije: • Novi proizvodi/usluge • Novi materijali • Novi procesi • Novi izvori resursa i tržišta • Novi obilici organizacije

12. Preduzetnik - inovator • Opažanje prilika za nove poslovne poduhvate • Kreiranje preduzeća da bi se iskoristile opažene prilike

13. Malo preduzeće: Pravni oblik • Pravni oblik malog preduzeća: • Privredno društvo (ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa neograničenom odgovornošću) • Preduzetničke jedinice, koje nemaju status pravnog lica (radnje, agencije, biroi) • Preduzetnik je fizičko lice, registovano za neku delatnost radi sticanja profita (prema našem zakonu)

14. Malo preduzeće: Karakteristike • Neposredan kontakt sa kupcima • Konkurentska prednost na izabranoj tržišnoj niši (uski tržišni segment) • Proizvodnja specializovanih proizvoda za koje su potrebne posebne veštine ili preciznost i gde je važna neposredna kontrola procesa rada • Fleksibilnost – sposobnost brzog prilagođavanja promenama u okruženju • Direktna (neformalna) komunikacija sa zaposlenima

15. Malo preduzeće:Karakteristike • Visoki troškovi poslovanja i niža komparativna efikasnost (posledica fleksibilnosti) • Velika zavisnost od ključnih ljudi i nizak stepen podele i specijalizacije rada • Tržišni rizik (rizik promene tražnje zbog uskog asortimana proizvoda) • Problem nabavke finansijskih sredstava • Izvori finansiranja: • Lični kapital (ušteđevina) vlasnika • Zajmovi od prijatelja/poznanika • Komercijalni krediti • Fondovi smelog kapitala

16. Srednje preduzeće • Srednje preduzeće ima karakteristike malog i velikog preduzeća • Sličnost sa malim preduzećem (razlika u odnosu na veliko preduzeće): • Prednost u zadovoljavanju specijalizovane tražnje • Fleksibilnost – konkurentska prednost • Problem nabavke kapitala

17. Srednje preduzeće • Razlika u odnosu na malo preduzeće (sličnost sa velikim preduzećem): • Podela i specijalizacija rada (niži troškovi upravljanja) • Organizacija rada • Organizaciona struktura • Upravljanje

18. Veliko preduzeće: Ekonomije veličine • Efikasnost koja je rezultat ekonomija veličine (niži prosečni troškovi zbog veličine preduzeća) • Ekonomije veličine: • Tehničke ekonomije • Efekti učenja i iskustva • Ekonomije zaliha • Upravljačke ekonomije • Komercijalne ekonomije (ekonomije nabavke i prodaje) • Finansijske ekonomije • Istraživačko-razvojne aktivnosti

19. Veliko preduzeće: Disekonomije veličine • Disekonomije veličine – rast prosečnih troškova zbog povećanja veličine preduzeća preko optimalne veličine • Razlog disekonomije veličine – problemi koordinacije i kontrole sa povećanjem veličine preduzeća • Optimalna veličina preduzeća – granica između ekonomija i disekonomija veličine • Optimalna veličina preduzeća – prosečni troškovi su minimalni

20. Optimalna veličina preduzeća • Zavisi od: • Tehnoloških faktora – tip proizvodnje • Tržišta – veličina tržišta i tražnje za proizvodima

21. Veliko preduzeće:Rast • Interni i eksterni rast • Interni rast: povećanje obima i širenje aktivnosti na osnovu razvoja sopstvenih kapaciteta • Eksterni rast: fuzija – spajanje ili pripajanje dva ili više preduzeća • Horizontalni rast – preduzeća proizvode iste ili slične proizvode • Vertikalni rast – preduzeća su na različitim stadijumima lanca vrednosti (unazad i unapred) • Konglomeratski rast – preduzeća nisu ni horizontalno, ni vertikalno povezana

22. Finansijsko povezivanje preduzeća • Holding • Koncern

23. Holding • Holding – kontrola jednog ili više preduzeća (društava) na osnovu učešća u njihovom kapitalu • Vladajuće društvo učestvuje (većinski) u kapitalu drugog društva tzv. zavisno društvo • Kontrola se ostvaruje na osnovu posedovanja hartija od vrednosti zavisnog(ih) društ(a)va • Kontrola se vrši: • Kupovinom i prodajom hartija od vrednosti • Osnivanjem novih društava • Pozajmljivanjem kapitala zavisnim društvima

24. Čist i mešovit holding • Čist holding – jedina delatnost je kontrola poslovanja zavisnih društava • Mešovit holding – matično (vladajuće) preduzeće, pored kontrole poslovanja zavisnih društava obavlja proizvodnu, trgovinsku ili neku drugu delatnost

25. Kako nastaje holding? • Sticanje učešća u kapitalu jednog društva, koje holdingu omogućava kontrolu nad njim, može da se ostvari: • Ustupanjem imovine društva holdingu - društvo holdingu ustupa celu imovinu ili deo imovine u zamenu za pravo učešća u dobiti holdinga • Investiranjem holdinga u nova društva – vladajuće društvo investira svoj kapital u osnivanje novih društava ili u sticanje učešća u kapitalu postojećih društava

26. Načini sticanja učešća u kapitalu postojećih društava • Sticanje učešća u kapitalu postojećih društava može da se ostvari na sledeći način: • Sistem radijalnog učešća – zavisna društva nisu međusobno povezana • Sistem piramidalnog učešća – vladajuće društvo učestvuje u kapitalu jednog ili više društava i ostvaruje kontrolu nad drugim društvima, koja ona kontrolišu • Sistem cirkularnog učešća – vladajuće društvo učestvuje u kapitalu jednog zavisnog društva i kontroliše sva zavisna društva u kojima ono ima većinsko učešće

27. Holding: Prednosti i nedostaci • Prednosti holdinga: • Jefitiniji i jednostavniji način sticanja kontrole nad drugim društvima u poređenju sa akvizicijom (kupovinom) preduzeća • Povezana preduzeća zadržavaju svoje ime i reputaciju • Nedostaci holdinga: • Složeni odnosi između vladajućeg i zavisnih društava generiraju troškove i smanjuju efikasnost • Veće poreske obaveze u odnosu na jedinstveno preduzeće

28. Koncern • Koncern čine preduzeća koja imaju jedinstvenu, tj. zajedničku upravu • Jedinstvena uprava može da znači: • Koncern ima pravo da naređuje svim članicama koncerna • Članice koncerna usklađuju poslovnu politiku i rešavaju relevantna pitanja, a uprava koncerna nema pravo da naređuje članicama koncerna

29. Kako nastaje koncern? • Jedno društvo (vladajuće) na osnovu učešća u kapitalu drugih društava (zavisna) stiče pravo kontrole nad njima • Vladajuće društvo vrši ne samo kontrolu, već i obavlja određenu privrednu delatnost

30. Čist koncern • Inkorporiranje jednog društva u drugo – čist koncern • Inkorporirano društvo zadržava pravni subjektivitet, a vladajuće društvo stiče neograničeno pravo upravljanja inkorporiranim društvom

31. Ugovorni koncern • Jedno društvo se ugovorom potčinjava upravi drugog društva ili se društva koja su nezavisna stavljaju se pod jednstvenu upravu – ugovor o dominaciji ili vladanju • Jedno društvo se ugovorom obavezuje da svoj ukupni dobitak prenese na drugo društvo – ugovor o doznaci ili prenosu dobitka • Jedno društvo se ugovorom obavezuje da deo svog dobitka (ili dobitka svog preduzeća) isplati, u celosti ili delimično, drugom društvu – ugovor o delimičnoj isplati dobitka • Udruživanje dobitka, ukupnog ili dela dobitka, sa dobitkom drugog društva radi podele zajedničkog dobitka • Jedno društvo ustupa ili daje u zakup neki svoj deo drugom društvu – ugovor o ustupanju ili zakupu