1 / 21

SOCIOLOGIJA Kriminal, prestupničko ponašanje i društveni poredak

SOCIOLOGIJA Kriminal, prestupničko ponašanje i društveni poredak. Vladimir Džamić vdzamic@singidunum.ac.rs. Koncept. Važno obaveštenje! Šta je devijantnost? Pojam i vrste sankcija; Teorije kriminala i prestupničkog ponašanja; Pojedini oblici kriminala;

hidi
Download Presentation

SOCIOLOGIJA Kriminal, prestupničko ponašanje i društveni poredak

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. SOCIOLOGIJAKriminal, prestupničko ponašanje i društveni poredak Vladimir Džamić vdzamic@singidunum.ac.rs

  2. Koncept • Važno obaveštenje! • Šta je devijantnost? • Pojam i vrste sankcija; • Teorije kriminala i prestupničkog ponašanja; • Pojedini oblici kriminala; • Statistika kriminala i kriminalnih dela; • Priprema za kolokvijum.

  3. Važno obaveštenje! • Povodom pandemije Novog gripa tipa A H1N1, Univerzitet Singidunum doneo je Akcioni plan radi prevencije širenja gripa; • Ukoliko imate simptome Novog gripa: povišenu temperaturu (preko 38C), kašalj, malaksalost, otežano disanje, bol u mišićima, ostanite u svojim domovima i nemojte dolaziti na nastavu dok simptomi traju (oko 7 dana); • U slučaju trajanja simptoma 48h i pored uzimanja lekova, obaveznosebez odlaganjaobratite svom lekaru;

  4. Važno obaveštenje! • Izbegavajte rukovanje ukoliko imate simptome gripa; • Održavajte distancu od najmanje 1m u odnosu na svog sagovornika; • Perite ruke toplom tekućom vodom i sapunom što češće i koristite papirnate maramice u slučaju kašlja ili kijavice; • Nemojte kijati u dlanove, već u nadlakticu ili papirnatu maramicu, koju bacate nakon upotrebe; • Provetravajte prostoriju što češće možete; • Nosite zaštitne maske ukoliko za tim postoji potreba; • Povećajte svoj imunitet: uzimajte vitamin C i hranite se pravilno; • Ponašajte se u skladu sa preporukama nadležnih institucija.

  5. Šta je devijantnost? • Devijantnost ili prestupništvo – nepriznavanje određenog skupa normi, koje prihvata značajan broj ljudi unutar jednog društva ili zajednice; • Pojam devijantnog se može menjati u prostoru i vremenu, u zavisnosti od promene normi unutar jedne zajednice ili društva; • Devijantnost – kriminal: različiti pojmovi; • Kriminal se odnosi na ona dela kojima se krše pravni propisi (zakoni), dok devijantno ponašanje ne mora da bude zakonski kažnjivo (npr. nudizam).

  6. Pojam i vrste sankcija • Sve društvene norme praćene su sankcijama, jer pretnja od primene sankcija obezbeđuje ponašanje u skladu sa normom; • Vrste sankcija: • pozitivne ili negativne (nagrađivanje za poštovanje pravila i kažnjavanje za kršenje pravila); • formalne (primenjuju ih posebna tela – sudovi i zatvori; npr. zakoni) ili neformalne (npr. zadirkivanje i izbegavanje nekog zbog sopstvenih posebnosti: rasa, nacija, intelektualni kvalitet i slično).

  7. Sociološke teorije kriminala • Biološke teorije; • Psihološke teorije; • Funkcionalističke teorije; • Interakcion(al)ističke teorije; • Teorije društvenih sukoba; • Teorije kontrole.

  8. Biološka objašnjenja kriminala • Kriminalno ponašanje uslovljeno je genetikom, tj. genetskim činiocem; • U prirodi čoveka je genetski zapisano da se ponaša kriminalno; • Primeri: mišićave osobe su sklonije agresiji od punijih ili mršavijih osoba; kriminalci kao mentalno degenerisane osobe (teorija Čezarea Lombroza); • Danas uglavnom odbačena teorija jer: kriminalno ponašanje se ne nasleđuje uvek i nužno, fizički izgled ne može biti parametar kriminalnog ponašanja (kriminalci nisu samo mišićavi ljudi i veoma često uopšte nisu mentalno degenerisani, već suprotno tome).

  9. Psihološka objašnjenja kriminala • Kriminalno ponašanje genetski uslovljeno, jer se psihopatska stanja nasleđuju; • “Kriminalci su psihopatske ličnosti slabog uma i moralne izopačenosti” (Hans Ajzenk); • Šta znači termin psihopatske ličnosti za pristalice ove teorije: ljudi povučeni u sebe, impulsivne osobe i one koje retko prihvataju osećaj krivice; • Takođe odbačene teorije, jer mogu objasniti samo deo kriminalnih dela; • Biološke i psihološke teorije polaze od ideje da je problem u ljudskoj prirodi, a ne u društvu.

  10. Funkcionalističke teorije • Emil Dirkem: Devijantnost neophodna u društvu, jer ima dve suštinski važne funkcije – adaptivnu (dovodi do promene i inovacije u društvu) i određivanja granice između dobrog i lošeg; • Robert Merton: Devijantnost je nusproizvod i posledica ekonomske nejednakosti u društvu u odsustva jednakih šansi za sve; • Po shvatanjima funkcionalista krimilnalno ponašanje nastaje kao posledica strukturalnih tenzija i nedostatka moralne regulacije.

  11. Interakcionističke teorije • Edvin Saderlend; • Devijantnost se stiče kroz interakciju sa onima koji su već prestupnici (dolaženjem u kontakt sa ljudima koji su kriminalci, naročito ukoliko je reč o vršnjacima); • Interakcionistička teorija kaže da se zapravo kriminalno ponašanje, kao i devijantno uči od drugih koji su kriminalci ili devijantno se ponašaju; • Drugim rečima, devijantno ponašanje je društveno oblikovana pojava. • Teorija etiketiranja počiva na pretpostavci da nijedno delo nije po svojoj unutrašnjoj prirodi kriminalno (ili normalno).

  12. Teorije društvenih sukoba • Tejlor, Volton i Jang, “Nova kriminologija” iz 1973. godine; • Raskid sa ranijim teorijama o prestupničkom ponašanju; • Teoretičari društvenih sukoba analiziraju kriminal i prestupnilčko ponašanje na osnovu: • strukture društva; • rivalskih interesa između društvenih grupa; • očuvanja moći među elitama u društvu.

  13. Teorije kontrole • Po mišljenju teoretičara kontrole, zločin nastaje kao posledica nepostojanja ravnoteže između impulsivnog ponašanja i nepostojanja društvenih i fizičkih kontrola koje bi odvraćale počinioca od činjenja zločina; • Trevis Hirči, “Uzroci delikvencije”, iz 1969. godine;

  14. Pojedini oblici kriminala • Kriminal belih okovratnikaodnosi se na kriminal onih iz bogatijih slojeva društva i obuhvata dela poput: utaje poreza, nezakonite prodaje, malverzacije sa hartijama od vrednosti, malverzacije u prometu nekretninama, pronevera, proizvodnje ili prodaje opasnih proizvoda i čiste krađe; Ovaj oblik kriminala odnosi se na korišćenje statusa srednje klase ili profesionalnog položaja za protivzakonite aktivnosti; • Kriminal moćnih su ona dela u kojima se vlast koju daje položaj koristi na kriminalan način – kada neki državni zvaničnik primi mito da bi favorizovao samo jednu politiku.

  15. Pojedini oblici kriminala • Korporacijski kriminal odnosi se na kršenje 6 vrsta propisa: • administrativnih propisa; • propisa koji se tiču zaštite životne sredine; • finansijskih propisa; • propisa o radu; • propisa o proizvodnji; • propisa o lojalnoj trgovini. • Organizovani kriminal - institucionalizovani oblici aktivnosti koji imaju mnoge osobine uobičajnog poslovanja, a zapravo su nezakonite.

  16. Pojedini oblici kriminala • Sajberkriminal – obuhvata kriminalne aktivnosti koje se vrše uz pomoć savremenih, pre svega informacionih i komunikacionih tehnologija; • najčešći oblik sajberkriminala: pranje novca i malverzacije putem Interneta, širenje dečije pornografije, ugrožavanje čovekove intime i privatnosti i slično.

  17. Statistika kriminalnih dela • stopa kriminaliteta; • statistički podaci su pokazali da je stopa kriminaliteta veća kod muškaraca nego kod žena; • kriminal kod mladih u porastu.

  18. Odgovor na preostala ispitna pitanja 74. Raširen strah od kriminala često se usredsređuje na: ulični kriminal kao što su krađe, provale i fizički napadi za koje se u najvećoj meri vezuju mladi muškarci iz radničke klase. 75. Da li se antisocijalno ponašanje, supkulture i nepriznavanje opšteusvojenih normi kod mladih ljudi može smatrati: delikvencijom, ali ne i kriminalom.

  19. Obaveštenja • Naredni čas vežbi: Siromaštvo, socijalna zaštita i društvena izopštenost (interaktivni čas i mogućnost da se dobiju bonus poeni na vežbama); • Simulacija; • Analiza rezultata postignutih na prvom kolokvijumu;

  20. Pitanja i komentari? • pitanja o akademskom pisanju, gradivu, ispitu, kolokvijumima i slično, možete postavljati uvek, asistent je tu da Vam pomogne da sve probleme savladate što brže i lakše; • konsultacije – četvrtkom od 16h; • vdzamic@singidunum.ac.rs (kad god imate pitanje, problem ili nedoumicu oko gradiva i ispita)

  21. HVALA NA PAŽNJI

More Related