САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

1. САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИНИСТАРСТВО САОБРАЋАЈА И ВЕЗА

2. Појам инфраструктуре • Појам инфраструктурадолази од лат. ријечи: infra=испод+ struere=склапати, слагати, зидати. • Инфраструктуру можемо генерално дефинисати као физичку и просторну структуру - "објекте" који омогућавају кретање људи, добара, производа, воде, енергије, информација, отпада и сл. Ова дефиниција не обухвата зграде, изузев транспортних терминала, као ни возила. • У економији, инфраструктура је скуп различитих система који осигуравају континуирано и учинковито одвијање и развој цјелокупне дјелатности неке земље или мање територијалне јединице (свих сектора националне привреде и друштвених дјелатности).

3. Подјела јавне инфраструктуре Подјела јавне инфраструктуре извршена је на сљедеће области: • саобраћајна инфраструктура (путеви, железничке пруге и станице, аеродроми, унутршњи пловни путеви и пристаништа и сл.), • телекомуникациона инфраструктура (телефонија, телеграфија, оптички каблови, земаљске станице веза, саобраћајна телематика и сл.) • енергетска инфраструктура (објекти, уређаји и системи електричне енергије, нафтоводи, гасоводи, продуктоводи и сл.), • хидротехничка инфраструктура (снабдјевање водом, каналисање насеља, објекти за пречишћавање отпадних вода, наводњавање, одводњавање и сл.) и • остала инфраструктура (депоније чврстог отпада, јавне површине за спорт, рекреацију и сл.)

4. ПОЛАЗНА АНАЛИЗА-БХ Транспорт мастер план • БиХ Транспорт мастер план, на основу договора од 27. новембра 1998. године урадила је Јапанска агенција за међународну сарадњу (ЈИЦА) и водећи консултант PacificConsultantsInternational из Јапана, у сарадњи са Министарством цивилних послова и комуникација БиХ, Министарством саобраћаја и веза Републике Српске као и Министарством промета и комуникација Федерације БиХ. Студија је завршена у марту 2001. године. • Основна идеја свих истраживања је да ова студија одреди транспортне потребе сваког ентитета, простор између ентитета и између земље и њених европских сусједа. • Планерски радови засновани су на: Формулацији интегрисаног, мулти-модалног (путеви, жељезница, водни токови, ваздух) транспорт мастер плана који се протеже на двадесетогодишњи хоризонт планирања до 2020. године; • Идентификација у склопу свеукупног мастер плана високо приоритетних пројеката;

5. Осврт на стање инфраструктуре у Републици Српској • Основна мрежа Републике Српске данас садржи: • 4,192 километара путева, • 425 километара жељезница, • 204 километара ријечних пловних путева (Сава), • Аеродром Бања Лука • Ријечна лука Шамац

6. Путна инфраструктура • У периоду 1992-1995. године у Републици Српској било је уништено или оштећено око 70% путне мреже, преко 30 већих мостова, те је око 90% мреже локалних путева било без савременог коловоза. • По завршетку рата пројекти за побољшање саобраћаја фокусирани су на хитно отклањање ратом узрокованих физичких оштећења и поновну успоставу основних саобраћајних услуга и објеката. • Данас путну мрежу Републике Српске чини 1,781 км магистралних и 2,183 км регионалних путева што укупно износи 4,192 км, којим, на основу Закона о јавним путевима (‘’Службени гласник РС’’, број 3/04), управља Јавно предузеће ‘’Путеви Републике Српске’’. • Ову основну путну мрежу увећава и 227 км локалних путева који су посебним одлукама Владе РС проглашени битним за функционисање укупног саобраћаја на територији Републике Српске и предати ЈП ‘’Путеви РС’’ на управљање.

7. Путна мрежа • Од краја рата важна побољшања путне мреже су била постигнута углавном од Ургентног Транспортног Реконструкцијског Програма (УТРП). Овај пројекат је покренут 1996. године са главним фокусом на рехабилитацији путева, реконструкцији мостова као и набавци неопходне опреме за изградњу путева. • Приближно US$ 92 милиона је уложенотоком трајања УТРП за пројекте рехабилитације путева. Главни финансијери овог пројекта су били Свјетска банка (48.5 процената), ЕБРД (15.1) проценат, УСАИД (12.0 процената), Европска комисија (10.9 процената) и Јапан (10.7 процената). Укупна дужина УТРП пројеката је 2,165 км, од којих 1,480 км у ФбиХ и 685 км у РС. • Око US$ 84 милиона је уложено за рехабилитацију 60 мостова у склопу УТРП програма. Главни финансијери овог пројекта су Европска комисија (50.9 процената), Свјетска банка (26.8 процената), УСАИД (13.3 процената) и ЕБРД (7.2 процената).

9. Рехабилитација • Према студији БиХТМАП у периоду од 2001-2020. године, у Републици Српској потребно је за одржавање, рехабилитацију и изградњу нових путева издвојити 2,7 милијарди марака да би се постигло жељено стање на путевима што не обухвата изградњу аутопутева. • Актуелни пројекат рехабилитације у Републици Српској обухвата 55 пројектних пакета, од којих се сваки састоји од три до четири хомогена дијела, а обухвата преко 774 километра магистралних и 331 регионалних путева. Процијењено је да ће пројекат коштати око 80 милиона евра, скоро три четвртине од тога је за мрежу магистралних путева у РС. Реализација овог пројекта је почела 2008, а завршава се 2011. године.

10. Аутопут Бања Лука-Градишка • спој према коридору 10 у Хрватској • тренутно најоптерећенија дионица у Републици Српској • почетак изградње 2004. године (5,7 km на јужном дијелу Маховљани-Гламочани) • почетак изградње 2008. године (27 кмна дијелу Градишка-Маховљани) • почетак експлоатације 2010. година

11. Аутопут Бања Лука-Градишка Oкучани (коридор10) Градишка (граница БиХ/Хрватска) Аеродром Гламочани Бања Лука сјевер Бања Лука југ

12. Преговори за изградњу мреже аутопутева кроз РС путем концесије • Разговори о имлементацији око 430 км мреже аутопутева у Републици Српској путем концесије су у току. • Влада Републике Српске 7. фебруара ове године донијела је одлуку о прихватању самоиницијативне понуде аустријске компаније „Штрабаг“ за изградњу мреже аутопутева у Републици Српској путем концесије. На бази тога воде се разговори о изради конкретног уговора. • Мрежом аутопутева биће обухваћени правци: Бања Лука - Добој 72 км,Гламочани - Купрес 110 км, Добој - Јакеш 46 км, Бања Лука - Нови Град 71 км, Јакеш – Шамац 98 км. • Ова концесија покренуће све јавне радове, тј. кориштење свих расположивих ресурса Републике Српске. • Изградњом и одржавањем мреже аутопутева створиће се могућност за ангажовање више од 8 000 радника.

14. Пројекти • Република Српска проводи и пројекте урбаних заобилазница/кружних путева за важније урбане центре у цијелој Републици Српској. Посебно су фокусирани пројекти у близини градова Бања Лука, Приједор, Добој, Модрича, Бијељина, Рогатица и Требиње. • Развојним програмом Републике Српске за период од 2007-2010. године предвиђена је изградња и модернизација магистралних и регионалних путева у вриједности од 120.000.000 КМ. • Истим програмом развоја Републике Српске предвиђена је изградња локалне путне мреже за изразито неразвијене општине у вриједности суфинансирања од 70.000.000 КМ.

15. Жељезнички саобраћај • У обнову жељезничког саобраћаја у Републици Српској у послијератном периоду уложено је око 360 милиона марака из буџета Републике Српске, око 25 милиона евра кредита и око 5 милиона марака донираних средстава од стране СФОРА те два милиона Владе Шведске. • Данас Република Српска има око 425 км жељезничке мреже нормалног колосјека. • Тренутно Жељезнице Републике Српске превозе око милион путника годишње и око шест милиона тона робе. • Просјечна брзина возова је око 35 километара на сат с тим да су за путничке возове обезбијеђене брзине на појединим дионицама и до 100 км на сат те за теретне до 75 километара на сат. • Жељезнице користе око 920 теретних вагона различитих серија, око 22 путничких вагона за унутрашњи и међународни саобраћај, имају два дизел моторна воза те 42 возне локомотиве. • Дневно на пругама Републике Српске саобраћа до 65 путничких возова и 8 теретних возова.

16. Развој • Влада Републике Српске је за «Жељезнице Републике Српске» у овој години издвојила 32 милиона КМ. • За потребе Жељезница Републике Српске Влада Републике Српске покренула је процедуру кредитног задужења код Владе Шпаније, ради набавке пет путничких гарнитура нагибне конструкције производње Талго. • У првом кварталу ове године завршена је и посљедња активност на имплементацији прве фазе обнове и реконструкције жељезничке инфраструктуре у Републици Српској, која је финансирана средствима банака ЕБРД и ЕИБ у износу од 25 милиона евра. • Почела је друга фаза реконструкције жељезничке инфраструктуре у Републици Српској чија вриједност ће износити око 80 милиона евра.

17. Карта жељезничке мреже

18. Ваздушни саобраћај Ваздушни саобраћај у РС чине четири субјекта и то: • Републичка дирекција за цивилну ваздушну пловидбу, • Предузеће Аеродроми РС који управља Аеродромом Бања Лука, • Авио-компанија у оснивању “SkySrpska” са сједиштем у Бањој Луци и • Ваздухопловни сервис Владе Републике Српске. Поред тога планирано је да се изгради аеродром у Требињу тако да је Влада, у циљу реализације овог пројекта, формирала ЈП „Аеродром Требиње“ са сједиштем у Требињу.

19. Аеродром Бања Лука • Аеродром Бања Лука је отворен за цивилни ваздушни саобраћај 18. новембра 1997. године. Од 02. марта 1998. године, када је Југословенски аеротранспорт обавио први промотивни лет са Аеродрома Бања Лука овај аеродром је у искључивој функцији међународног превоза путника. • Тренутно се обавља саобраћај на релацији Бања Лука-Београд, Бања Лука-Салзбург, Бања Лука-Тиват и Бања Лука-Цирих. Након реновирања писте у коју је Влада Републике Српске уложила три милона КМ проведена је докапитализација у оквиру које је Влада РС уложила шест милиона КМ, а остали сувласници око два милиона КМ. • У наредном периоду за модернизацију аеродрома договара се кредит ЕБРД у висини до 21 милион евра које ће се уложити у набавку нове аеродромске опреме, проширење аеродромске зграде, модернизацију аеродромских инсталација.

20. Водни саобраћај • Водни саобраћај у Републици Српској одвија се на ријеци Сави, Уни, Дрини, Босни, Врбасу и другим рјечним и језерским површинама, које немају уређене пловне путеве, а користе се за пловидбу. • Ријека Сава, дио ријеке Уне, Босне и Дрине имају дјелимично уређен пловни пут с тим да је ријека Сава проглашена за међународну ријеку, на којој је пловидба отворена за међународни саобраћај и исти статус имају и дијелови тока пограничних ријека Уне и Дрине и то од ушћа па узводно до 10-15 км. На дијелу ријеке Саве који припада РС налазе се Лука Шамац, товариште Б.Брод, пристаниште Градишка (које треба да прерасте у луку) товариште за течне терете у Рафинерији Б.Брод, скелски прелази са попречном пловидбом у Српцу и Црњељеву код Бијељине те капетанија пристаништа у Брчком. • У луку Шамац годишње стиже приближно 60 000 t робе, од тога 10 000 t стиже бродом. • У протеклој години у луку Брчко бродом је стигло око 24 000 t робе, а из луке је отишло око 27 500 t робе, док је за 2006. годину у луку стигло 41 434 t, а из луке је отишло 39 195 t робе. Разлика у количини робе за 2006. и 2007. годину настала је усљед неповољног водостаја у 2007. години.

21. Пан-европски саобраћајни коридори • На састанку Европског вијећа, који је одржан у децембру 1994. године у Њемачкој одлучено је да се да приоритет имплементацији четрнаест великих пројеката Транс-европске мреже (ТЕН) као значајног дијела имплементације заједничке транспортне политике комисије. Транс-европска саобраћајна мрежа се треба постепено успостављати до 2010. године интеграцијом копнених, поморских и авио саобраћајних инфраструктура. • Европска комисија је давно препознала императив унапријеђења транспортне инфраструктуре између Уније и централне Европе као и чињеницу да неће бити отворених граница и слободног кретања особа и роба уколико се цесте, жељезнице, аеродроми и луке у овим земљама не модернизују. • Активност је тренутно фокусирана на десет транспортних коридора у централном европском региону. За БиХ, пан-европски коридори од највећег значаја су: • сјевер-југ коридор V, пододсјек с који повезује Плоче (Хрватска), Мостар, Сарајево и Тузлу (БиХ) и Будимпешту (Мађарска) - друмски саобраћај • На коридору Vc имамо и правац Шамац-Добој-ентитетска граница и дио коридора који је паралелан коридору 10 Нови Град-Зворник • Ова два правца увезана су са основном регионалном мрежом југоисточне Европе, односно спојени су са коридором X и Vc. –жељезнички саобраћај • исток-запад коридор X који пролази сјеверно од БиХ кроз Хрватску дуж осе : Беч (Аустрија), Београд (Србија) и Инстамбул (Турска) и коридор VII, ријека Дунав, који ће имати приступ када се поново ријека Сава у БиХ отвори за комерцијални саобраћај.