BIBLIOTEKE I KNJI ŽARE KAO KULTURNI PROSTORI

1. BIBLIOTEKE I KNJIŽARE KAO KULTURNI PROSTORI Doc dr Predrag Cveticanin 21.05.2014.

2. KNJIŽEVNOST • Književnost je umetnost reči. • Književnost je umetnost u kojoj književnik-umetnik svoj doživljaj stvarnosti i svoje viđenje sveta, događaja,ličnosti i pojava iskazuje pomoću reči. • Deli se na narodnu (usmenu) i umetničku (pisana) književnost. • Književni rodovi: lirska (poezija), epska (proza) i dramska književnost

3. KNJIGA • Pored toga što može predstavljati umetničko delo, knjiga predstavlja i jedan od najjednostavnijih i najkorišćenijih medija komunikacije (nauka, obrazovanje, administracija, itd) – utoliko je menadžment knjige znatno širi od menadžmenta književne delatnosti • Institucije koje posreduju književnu produkciju i književnu recepciju: izdavači, biblioteke i knjižare

4. KNJIŽARE • Knjižaresumestanakojima se izlažuiprodajuknjigečitaocima. • Knjižareimajuzadatak da čitaocimaionimakoji to jošnisu,približeknjigu, učineje dostupnomzaposmatranje, prelistavanjeinakrajuzakupovinu. • Trpećikonkurencijunovihumetnosti, masovnei digitalne kulture, knjižareimajuzadatak da očuvajuumetnostpisanereči, te da primenjujućisavremenemetodeprodajeizadovoljavanjapotrebakupaca,održeknjigukaopredmetinteresovanja.

5. VRSTE I TIPOVI KNJIŽARA • Knjižare • Knjižare-papirnice • Domovi knjige (robne kuće knjiga) • Knjižare-galerije (privatne) • Knjižare-antikvarnice • Kiosci knjiga • Prodajni punktovi knjiga u supermarketima, robnim kućama ili benzinskim pumpama

6. KULTURNE FUNKCIJE KNJIŽARE • Knjižara kao informativni centar • Knjižara kao komunikativni centar (susreti pisaca i izdavača sa publikom) • Knjižara kao kulturni centar (klubovi prijatelja knjige) • Knjižara kao obrazovni centar (upućivanja čitalaca u nova izdanja ili nove oblasti nauke)

7. KNJIŽEVNE MANIFESTACIJE I GRADOVI • Dokaz da knjiga, knjižara, manifestacijeposvećenepisanojrečimoguimativisokekulturnevrednostisuiUNESCO gradoviknjiževnosti, poputEdinburga, Dablina, Melburnaili veliki sajmovi knjiga poput onog u Frankfurtu ili u Beogradu(http://portal.unesco.org/culture/en/ev.php-URL_ID=36908&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html)

8. BIBLIOTEKE • Biblioteke kao centri animacione aktivnosti u radu s knjigom • Biblioteke kao centri pozajmne delatnosti (bibliotečke razmene) • Biblioteke kao informacioni centri (nove tehnologije)

9. ZADACI BIBLIOTEKARA • Rad sa knjigom i čitaocima • Organizovanje predavanja, tribina, razgovora, savetovanja • Književne promocije, umetničke večeri, izložbe • Organizacija specifičnih programa za pojedine starosne ili društvene grupe • Planiranje marketinga biblioteke • Formiranje klubova ljubitelja knjige

10. POZORIŠTE KAO KULTURNI PROSTOR Doc dr Predrag Cveticanin 21.05.2014.

11. POČECI POZORIŠTA • Poreklo pozorišta je ritualno (pokušaj primitivnih zajednica da se umilostive sile prirode i bogovi) • Azijsko pozorište je starije od evropskog i razvijalo se u Kini, Japanu, Indiji, Egiptu. • Pozorišna tradicija u Evropi rađa se u Grčkoj u VI i V veku p.n.e. • Najpre se javlja tragedija koja se razvila iz ditiramba (lirsko-horskog pevanja koje se izvodilo uz igru). • Grčka komedija se razvila u okviru dionizijskog kulta - karnevalski tip.

12. GRČKO POZORIŠTE • Najznačajniji pisci grčkih tragedija koji su teme svojih tragedija uzimali iz priča i mitova, bili su: Eshil ("Okovani Prometej), Sofokle ("Antigona","Kralj Edip") i Euripid ("Bahanatkinje"...). • Predstave su se izvodile u posebno građenim pozorištima u Epidaurusu, Delfima, Atini, Olimpiji.

13. RIMSKO POZORIŠTE • Za razliku od grčkog, rimsko pozorište je do sredine I vekap.n.e. građeno od drveta i ti teatri su rušeni odmah posle izvođenja predstave. • Počev od druge polovine I veka p.n.e. gradila su se velika kamena pozorišta (Pompejev teatar u Rimu). • Najznačajniji pisci bili su: Plaut i Seneka ("Medeja", "Fedra", "Edip"). • Posle propasti rimskog carstva i najezde varvara nastaje u istoriji pozorišta prazan prostor.

14. SREDNJEVEKOVNO POZORIŠTE • Srednji vek zaustavlja razvoj pozorišta za šta je postojalo više razloga: monoteizam i poziv crkve na asketizam, liturgija kao pozorište, „pobeda nad tragičnim“, a pre svega verovanje da je pozorište ostatak paganskog, nekulturnog. • Međutim, pozorište delimično ipak postoji. Postojale su cirkuske akrobate, žongleri, histrioni, špileri koje je crkva proganjala i zbog čega, početkom XII veka oni osnivaju bratstva - prve profesionalne glumačke družine (Pariz, London, Čester).

15. RENESANSNO POZORIŠTE • U skladu sa opštim procvatom i preporodom, u periodu renesanse pozorište se okreće čoveku u velikom humanističkom pokretu u kojem dolazi do ponovnog oživljavanja antičkog pozorišta. • Osnovni pozorišni oblik u periodu renesanse bila je komedija. • Igraju se tri vrste komedija: 1. komedija erudita 2. pučka komedija i 3. commedia dell' arte.

16. POZORIŠTE XVII I XVIII VEKA • U ovom periodu pozorišna umetnost se razvija u Engleskoj (V.Šekspir), Španiji (M.Servantes i L. De Vega) i Francuskoj • Karakteristike francuskog pozorišta XVII veku ogledaju se u klasicizmu čiji su najznačajniji predstavnici Molijer, Kornej i Rasin • Molijer (Uobraženi bolesnik, Mizantrop, Tartuf). • Žan-Batist Rasin (Fedra, Andromaha, • Pjer Kornej (Sid, Smrt Pompeje, Lažljivac)

17. POZORIŠTE XVII I XVIII VEKA • Pravila svake dobre drame u to vreme u Francuskoj su bila: • Jedinstvo mesta - nepromenjena scena kroz sve činove predstave; • Jedinstvo radnje - radnja se zasnivala na jednom sukobu, postojao je jedan glavni događaj bez sporednih radnji; • Jedinstvo vremena - vreme od jednog dana i jedne noći; • Pravilo istinitosti i uverljivosti - sve je moralo izgledati kao pravo; • Pravilo doličnosti - na sceni se nije smelo prikazivati ništa nepristojno.

18. POZORIŠTE U XIX VEKU • U XIX veku u Evropi značajno postaje skandinavsko pozorište (Henrih Ibzen, August Strinberg), a pored njega i pozorišta u Engleskoj (Džordž Bernard Šo, Oskar Vajld), Francuskoj (Edmund Rostan - "Sirano de Beržerak") i Nemačkoj (Maks Rajnhart). • Dve najveće glumice polovine XIX i početka XX veka bile su Sara Bernar (Francuska) i Eleonora Duze (italija).

19. POZORIŠTE U XIX VEKU • U XVIII i XIX veku i u Rusiji se razvija pozorišna umetnost. Međutim, u vreme romantizma pozorište se razvija na delima značajnih pisaca kao što su Puškin, Ljermontov, Gogolj, Ostrovski, Turgenjev. • Od 1880. u Rusiji je sve veći interes za događanja u teatrima Evrope. Razvija se ruska opera. Razvija se i ruski realizam čiji je predstavnik Stanislavski, vrlo značajna ličnost u istoriji pozorišta

20. POZORIŠTE XX VEKA • Novine u pozorište XX veku uvodi Nemačka, kroz političko pozorište. • Najveće ime bio je dramaturg, pisac, reditelj Bertolt Breht (Bal, Prosjačka opera, Majka hrabrost i njena deca). • Van Evrope, koja je do XX veka dominirala u kulturnom razvoju, pozorišna umetnost se, kao i ostale umetnosti širi i na druge kontinente, a pre svega u Ameriku.

21. TIPOVI POZORIŠTA I POZORIŠNI SEKTORI • TIPOVI POZORIŠTA • Građansko-nacionalno pozorište • Bulevarsko-komercijalno pozorište (Brodvej) • Eksperimentalno pozorište • SEKTORI UNUTAR POZORIŠTA • Umetnički sektor • Tehnički sektor • Opšti (administrativno-operativni sektor – zajedničke službe)

22. PROIZVODNI CIKLUS POZORIŠNE DELATNOSTI • Izbor dela koje će se staviti na repertoar • Priprema rada na projektu • Rad na projektu • Finalizacija predstave: povezivanje umetničkih, tehničkih i drugih segmenata u jednu celinu • Premijera • Post-produkcijski period (igranje predstave u okviru redovnog repertoara)

23. TURISTIČKA PREZENTACIJA POZORIŠTA • Turistička prezentacija pozorišta može bitisastavni deo redovnih ili fakultativnih poseta u toku turističkog putovanja, • deo turističkih razgledanja gradova u smislu razgledanja spoljašnjeg izgleda i unutrašnjosti pozorišta kao građevine, spomenika kulture, • može da bude i osnovni motiv putovanja ukoliko se radi o posebnim segmentima posetilaca i ukoliko se radi o prisustvovanju premijerama, festivalima, gostovanjima poznatih pozorišnih umetnika... • mogu da budu i kružna turistička putovanja koja za motiv putovanja imaju pozorište (umetnike, objekte, ostvarenja)...

24. TURISTIČKA PREZENTACIJA POZORIŠTA • Obliciturističke prezentacije pozorišta mogu biti: • redovne predstave (sa i bez gostovanja poznatih umetnika), • mala scenska izvođenja, monodrame, aktivna pozorišta na različitim mestima i prostorima, • večeri poezije, kazivanja, u turističkom mestu • gostovanja pozorišnih umetnika, • premijere ili obnovljene premijere poznatih pozorišnih komada, • pozorišni festivali kao najkompleksniji oblik, dužeg trajanja sa više učesnika i ostvarenja čime se dobija na atraktivnosti za širu publiku

25. KULTURNI CENTRI KAO KULTURNI PROSTOR Doc dr Predrag Cveticanin 21.05.2014.

26. KULTURNI CENTRI • Ključnu kulurnu instituciju u modelu demokratizacije kulture predstavljali su kulturni centri. • Kulturno-obrazovna delatnost obuhvata sve oblike najšireg plasmana kulturnih dobara (umetničkih dela, naučnih saznanja i ideja) u javnosti, putem specifičnih institucionalnih oblika, poput domova kulture, kulturnih centara, radničkih i narodnih univerziteta, društvenih domova

27. KULTURNI CENTRI • Ova kulturna središta, koja su nastajala tokom druge polovine XIX veka u celoj Evropi, imala su od zemlje do zemlje različit organizacioni oblik, opseg i specifični cilj delovanja. • Ipak njihove generalni cilj je bio svuda isti: omogućiti širokim društvenim slojevima da steknu znanje neophodno u borbi za emancipaciju – nacionalnu, klasnu, polnu...

28. TIPOVI KULTURNI CENTARA • Narodni univerziteti – Danska, Švedska, Norveška • Radnički univerziteti – Engleska, Nemačka • Domovi kulture – bivši SSSR, Francuska • Narodni domovi – Italija, Španija • Narodne čitaonice – slovenske zemlje • Istorija kulturnih centara u našoj zemlji počinje osnivanjem narodnih čitaonica (čitališta)

29. VRSTE KULTURNIH CENTARA • Kulturni centri reprezentativnog tipa (Bobur, Kulturni centar Džon Kenedi, Cankarjev dom...) • Gradski kulturni centri – regionalna funkcija • Opštinski matični kulturni centri • Kulturni centri u seoskim sredinama (seoski domovi, društveni ili zadružni domovi) • Kulturni centri u radnim sredinama (Reno u Francuskoj) • Studentski i omladinski kulturni centri • Specijalizovani kulturni centri (za hendikapirane osobe, za turiste, za etničke grupe)

30. ORGANIZACIJA KULTURNIH CENTARA • Kulturni centri obično imaju sledeće sektore/redakcije: pozorišni, filmski, muzički, književni, likovni, kulturološki, naučni i društveno-politički. • Programskim sektorom obično rukovodi urednik ili redakcija • Oni imaju svoj glavni oblik prezentacija, ali u edukativnom radu koriste i druge oblike

31. MODEL RADA KULTURNOG CENTRA • Model kulturnog centra zasniva se na koncepciji koja podjednak značaj daje difuziji (prikazivanju) vrhunskih dela umetničkog stvaralaštva, podsticanju stvaralaštva, ali i animaciji i edukaciji stanovništva. • Difuzija kulture, kao osnovih zadatak kulturnog centra, podrazumeva izbor, selekciju sadržaja i prikazivanje kulturnih dobara lokalne, nacionalne i svetske kulturne baštine.

32. KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU RADA KULTURNIH CENTARA • Podsticanje stvaralaštva • Umetnička, naučna ili stručna vrednost programa • Kompleksnost načina i metoda prezentacija programa • Informativnost programa • Vrednovanje animacione komponente programske delatnosti

33. BOBUR • https://www.youtube.com/watch?v=SgHjHWbx7pw (Centre Georges Pompidu)