Pamćenje - zaboravljanje

1. Pamćenje - zaboravljanje “Mi smo ono čega se sećamo”

2. Definicija • Sposobnost skladištenja i prisećanja informacija • opšta funkcija oživljavanja prošlog iskustva sa uvidom da je sadašnji doživljaj oživljavanje prošlosti. Postoji svest o različitosti sadašnjeg iskustva i prošlosti. • Pamćenje je procesne stanje kodiranje– deponovanje -sećanje

3. Govorićemo o : • Kako se pamti? Analogija sa računarom • Šta se sve pamti? Vidovi, vrste pamćenja • Kako se manifestuje pamćenje? Kako znamo da smo upamtili • Šta je zaboravljanje? • Kako teče zaboravljanje? • Šta olakšava/otežava zaboravljanje?

4. Pamćenje kao proces – Etkinson i Šifrin Stimulus (informacija, situacija...) i dr. Senzorni registar Kratkoročna ili radna memorija Dugoročna memorija vizuelni semantička proceduralna auditivni epizodna Ponašanje

5. U senzornom registru: • kodiranje i deponovanje – senzorno pamćenje Kodiranjeje proces šifriranja informacija u obliku u kome će biti zapamćene • Kada informacija stigne iz čula ona je obuhvaćena senzornim pamćenjem (produženo delovanje draži) • Ono je: • automatsko, bez svesnog napora, ne ometa druge procese, paralelno procesiranje (prostor, vreme, frekvencija, sekvenca • kratkotrajno (manje od sekunde) • Može biti: senzorno (ikoničko, ehoičko...);semantičko- verbalno značenje • Namerno- svesna namera+ usmeravanje pažnje+ ponavljanje • Organizacija- grupisanje, hijerarhija (brojevi, spisak za kupovinu) • Odmah posle pamćenja počinje proces zaboravljanja

6. Dalje deponovanje • Kratkoročna memorija(radna, operativna)- da bi se opažaj sačuvao potrebna je pažnja i ograničen kapacitet (7+/-2), traje nekoliko minuta do nekoliko časova • Praktična upotreba ovog nalaza • Poboljšava se do 5 god. plato do 30.god opada • Uslovi konsolidacije informacija (prelaska iz kratkoročne u dugoročnu memoriju: • Pažnja • Ponavljanje • Osmišljavanje (dubina obrade)

7. Mnemo tehnike • Loci metod (loci je množina od latinske reči locus što znači mesto). Korišćenje ovog metoda podrazumeva zamišljanje nekog poznatog mesta (na primer kuće, sobe, dvorišta) i odabir niza pojedinačnih lokacija na tom mestu. Svaka od njih služi kao ''kuka'' na koji se ''kači'' deo sadržaja koji treba zapamtiti. • Pravljenje akronima je naročito zgodno kada informacije treba trajno zapamtiti. Akronim je reč koju čine prva slova svih reči u određenoj frazi koju treba naučiti. PRIMER: laser (light amplification by stimulated emission of radiation) • Lanac metod podrazumeva da se prvi element veže za drugi, drugi za treći i tako redom. Veza između elemenata može biti neka vizuelizacija ili priča, ili je moguće sve elemente povezati rimom (kao kada pamtimo telefonske brojeve, njihovim grupisanjem u «dvojke» ili «trojke»). • Metod ključnih reči predstavlja sistem povezivanja novih reči ili pojmova sa poznatim rečima koje slično zvuče. • Rimovanje

8. Kako i zašto se računa obim Radne memorije? • Razlike u obimu radne memorije se povezuju sa razlikama u uspehu u rešavanju složenih zadataka, na primer, rešavanje problema. • Povezanost potvrđena za različite uzraste • studenti, stariji • Deca niskog obima radne memorije ne uočavaju neke bitne detalje u priči • mogu dobro čitati, ali ne razumeju pročitano • Veći obim radne memorije • bolje rezonovanje, uspešniji u učenju novih veština • brže čitanje (brži govornici, bolje pamte)

9. Dugoročnamemorija • Kapacitet neograničen (tokom života nestane oko 28%), česte greške, • Potrebno vežbanje od 15 min do jednog sata (pomaže mišljenje). • Pokretanje (aktiviranje) inf. je duže

10. Šta se sve pamti? Vrste/vidovi pamćenja

11. Vezivanje pertliZakopčavanje dugmadi Ljuštenje krompiraPlivanje, skijanjeVožnja bicikla, vožnja automobilaSviranje instrumentaPletenje, šivenje • Motorno (proceduralno) pamćenje - Ne može se ili se teško može prevesti u verbalni iskaz: obnavljanje naučene veštine, motorne radnje se odvija automatski, nesvesno

12. Po čemu je poznat Sigmund Frojd?Šta je živo biće?Gde se nalazi Ajfelov toranj?Navedi napoznatije nemačke marke automobila!Koja je šesta planeta u sunčevom sistemu?Kako glasi Zakon održanja mase VERBALNO-LOGIČKO (SEMANTIČKO) PAMĆENJE: Zahteva svesno prisećanje naučenih informacija, nije vezano za kontekst; pamte se činjenice, pojmovi, opšta znanja

13. Dan kada ste položili prijemni ispit za fakultetPoslednje letovanjeMatursko večePrvi poljubacSvađa sa najboljom drugaricomBatine koje ste dobili od roditelja EMOCIONALNO (EPIZODNO PAMĆENJE – AUTOBIOGRAFSKO PAMĆENJE)Zahteva svesno prisećanje iskustva koje je jedinstveno, vezano za prostorni i vremenski kontekst u našem životu; emotivno obojeni doživljaji iz ličnog životaBiološki opravdano (upozorenje ili privlačenje)Bolje se pamte negativne nego pozitivne emocije

14. Ukus bakinog kolača, misrisa, njenog dodiraMelodiju iz auta u prolazuMiris reke ---- PERCEPTIVNO? • Zahteva identifikovanje perceptivnih odlika objekta, odvija se automatski i nije nužno vezano za mogućnost da se verbalno objasni šta je objekat ili kontekst u kojem ste ga prvi ili zadnji put videli*; Pamćenje u predstavama – vezano sa radom čula vida, mirisa, ukusa, sluha; Spontano elastično, dugo traje • * Mnogi autori ne izdvajaju ovu vrstu pamćenja (perceptivno pamćenje) kao poseban sistem, već ga razmatraju u okviru sistema semantičkog pamćenja

15. Kako se manifestuje pamćenje – zadržavanje naučenog. • Obnavljanje-reprodukcija proces obnavljanja ranijih utisaka u odsustvuobjekta- aktiviranje tragova asocijativnim procesima na osnovu sličnosti, konteksta, smisla 2. Prepoznavanje-rekognicija- prisutni objekti prepoznati kao deo ranijeg iskustva- stepen uverenosti varira - Déjà vu- već viđeno, - Jame vu-nikad viđeno

16. Metode ispitivanja pamćenja 1. Ušteda pri ponovnom učenju 2. Metoda reprodukcije 3. Metoda rekognicije 4. Metoda rekonstrukcije

17. Šta je ZABORAVLJANJE • Obrnuti proces od pamćenja • Proces tokom koga se privremeno ili trajno potpuno li delimično gubi ono što je bilo zapamćeno- nema reprodukcije, prepoznavanja, uštede pri ponovnom učenju • Negativni i pozitivni aspekti – oslobađanje nepotrebnog, neprijatnog • Tok- spontano, brzo pa sve sporije • Ebinghausova kriva zaboravljanja

18. Tipična krivulja zaboravljanja

19. Znaci zaboravljanja • Neuspeh kodiranja-odsustvo svesti, pažnje (kako izgleda novčanica) • Raspad tragova- neobnavljanje, neupotreba- tragovi oslabili • Neuspeh prisećanja—blokiranje asocijacija- upotreba “podsetnika” traje (početno slovo, na vrh jezika)

20. Uzroci zaboravljanja • Fiziološki-umor, alkohol– utiče na sam proces prvog kodiranja • Organski –povrede, demencije- zadržavanje • Psihološki- brojni

21. Psihološki faktori zaboravljanja • UZROCI ZABORAVLJANJA: • 1. Spontano zaboravljanje – Ako se neko gradivo ne ponavlja ili ako se znanja ne upotrebljavaju ona će polako nestajati. • 2. Aktivno zaboravljanje – rezultat je međusobnog ometanja dva gradiva. • Razlikujemo: • Retroaktivnu inhibiciju – kada sadašnje učenje ometa pamćenje ranije naučenog (npr: zaboravimo lik starog suseda zbog toga sto smo sreli kasnije nekog ko jako liči na njega) • Proaktivna inhibicija – Ranije naučen materijal ometa pamćenje onoga sto se sada uči.

22. Faktori od kojih zavisi retroaktivna inhibicija 1. Sličnost dva gradiva 2. Stepen naučenosti dva gradiva 3. Vremenski razmak između dva gradiva 4. Razumevanje smisla gradiva i stepen organizovanosti gradiva • Procesi aktivne rekonstrukcije kao način popunjavanja zaboravljenih mesta

23. Rezime • Pamćenje - proces obrade, skladištenja i “izvlačenja” ranije sačuvanih informacija • Razlikujemo sisteme motornog (proceduralnog), verbalno-logičkog(semantičkog), emocionalnog (epizodnog) pamćenja, pamćenje u predstavama • Prisećanje je u većoj meri rekonstrukcija nego reprodukcija • Zaboravljanje je obrnut proces. • Uzroci zaboravljanja:fiziološki, organski, psihološki • Psihološki faktori: pasivni (neupotreba) i aktivni • Retroaktivna inhibicija i proaktivna inhibicija

24. Zadatak za proces pamćenja: • Setite se nekog događaja iz svog ranog detinjstva koji uključuje i osobe sa kojima ste još u kontaktu (roditelji, komšije, brat, sestra, drug, tetka...). Najpre napišite sve čega se sećate vezano za taj događaj. Onda zamolite tu drugu osobu da napiše sve čega se ona seća a da pri tom nema uvid u to čega se vi sećate (nemojte joj opisivati, pokazivati šta ste napisali, podsećati i slično). • Koliko su dve verzije slične, na kojim mestima, na koji način? Koliko i kako se razlikuju?