Modul poslovanja rezervnim delovima

1. Modul poslovanja rezervnim delovima Poslovanje rezervnim delovima obuhvata: segment identifikacije (katalog rezervnih delova), segment upravljanja zalihama, segment politike upravljanja i određivanje parametara za upravljanje, i segment za definisanje izvora snabdevanja i izdavanja porudžbina. Za funkcionisanje informacionog sistema poslovanja rezervnim delovima potrebno je unapred definisati: količinu za nabavku, maksimalnu i minimalnu zalihu, kritičnu tačku za naručivanje - signalnu zalihu.

2. UPRAVLJANJE REZERVNIM DELOVIMA U idealnom slučaju, skladište ne bi trebalo ni da postoji – svaki potrebni rezervni deo dolazio bi baš kada je potreban, u potrebnoj količini. To ipak nije praktično najmanje iz dva razloga: Dobavljači nisu uvek “sigurni” (trenutno nemaju traženi deo), a i zahtevi iz održavanja mogu biti pogrešni. Troškovi pojedinačnih naručivanja su veći nego kada se to radi “na više” i periodično. Zato se pribegava uspostavljanju i organizaciji skladišta. Najvažnije pitanje u vezi upravljanja zalihama je: Kada i koliko rezervnih delova treba naručiti?

3. UPRAVLJANJE REZERVNIM DELOVIMA Kada i koliko rezervnih delova treba naručiti? KADA? Trenutak naručivanja delimično se dobija iz informacije o potrošnji odnosno trendu potrošnje u prethodnom, dovoljno dugom, vremenu. Polazi se od najjednostavnijeg slučaja (A) da je intenzitet potrošnje konstantan (retko u praksi). Mnogo su češći sledeći slučajevi: Konstantna količina za nabavku. Konstantan nivo zaliha. Konstantan ciklus nabavke.

4. UPRAVLJANJE REZERVNIM DELOVIMA konstantan intenzitet promene zalihe rezervnih delova Qmin – kritična (minimalna) zaliha Qmax – maksimalni nivo zaliha Qn – količina za nabavku (Qmax – Qmin) tn – vreme potrebno za nabavku Qs – signalna zaliha (ona količina u magacinu pri kojoj je krajnji rok za naručivanje, imajući u vidu vreme potrebno za nabavku, TAČKA NARUČIVANJA)

5. UPRAVLJANJE REZERVNIM DELOVIMA (B) Konstantna količina za nabavku

6. UPRAVLJANJE REZERVNIM DELOVIMA (C) Konstantan nivo zaliha

7. UPRAVLJANJE REZERVNIM DELOVIMA (D) Konstantan ciklus nabavke

8. UPRAVLJANJE REZERVNIM DELOVIMA Kada i koliko rezervnih delova treba naručiti? KOLIKO? Prvo treba definisati minimalnu i maksimalnu zalihu Minimalna zaliha Qmin nekog rezervnog dela: tn· Nts· n Qmin = 0.4 -------------------, pri čemu je: te Nts– broj tehničkih sistema koji imaju isti deo n – broj istih delova u jednom tehničkom sistemu tn – vreme potrebno za nabavku/izradu dela te – vreme eksploatacije rezervnog dela.

9. UPRAVLJANJE REZERVNIM DELOVIMA Maksimalna zaliha Qmax nekog rezervnog dela: Qmax = Qmin + Qe , gde je: Qe– ekonomična količina za nabavku/izradu Cu – ukupni troškovi nabavke jedne nabavne količine Qp – količina koja se potroši u datom periodu Ck – pojedinična cena (po komadu ili drugoj jedinici mere) Ks – faktor (%) korekcije cene sa troškovima skladištenja

10. UPRAVLJANJE REZERVNIM DELOVIMA Signalna zaliha Qsje ona količina u magacinu pri kojoj je krajnji rok za naručivanje rezervnog dela. Qs = q · tn gde je: q – intenzitet potrošnje rezervnih delova, koji se određuje se na osnovu praćenja tehničkog sistema u eksploataciji, tn – vreme potrebno za nabavku.

11. REZERVNI DELOVI – troškovi upravljanja Troškovima upravljanja rezervnim delovima u skladištu su obuhvaćeni: Zalihe, Eventualne porudžbine za dopunu skladišta, Održavanje skladišta, Energenti, Očuvanje kvaliteta rezervnih delova, Radna snaga. Troškovi rezervnih delova su deo troškova ciklusa veka trajanja tehničkog sistema.