PRAVNA PITANJA MEDICINSKIH GREŠAKA U DIJAGNOSTICI, ODGOVORNOST I SUDSKO-MEDICINSKO VEŠTAČENJE

1. PRAVNA PITANJA MEDICINSKIH GREŠAKA U DIJAGNOSTICI,ODGOVORNOST I SUDSKO-MEDICINSKO VEŠTAČENJE Dr sc.Hajrija Mujović-Zornić naučni savetnik Institut društvenih nauka u Beogradu Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije SUPRAM Vrnjačka Banja 2014.

2. dijagnoza dijagnostika (medicinski i pravni elementi) postavljanje dijagnoze greške u dijagnozi i dijagnostici sudskomedicinsko veštačenje utvrdjivanje medicinske činjenice ekspertiza medicinske greške pitanja

3. oblast dijagnostike u medicini veoma je široka jer se preduzima vezano za različite medicinske procedure i ciljane svrhe tretmana postoje zajednički principi dijagnostičkog postupanja bez obzira o kojoj medicinskoj specijalnosti je reč, pa i kad je u pitanju postupanje lekara kao sudskog veštaka dijagnoza u medicinskoj praksi

4. dijagnoza se ne postavlja radi lečenja, već radi utvrđivanja određene medicinske činjenice, relevantne za neki pravni odnos ili za postupak pred sudom uloga veštaka je važna i u medicinskom i u pravnom smislu posebna je uloga ukoliko se procenjuje ispravnost date dijagnoze ili uopšte preduzetog lečenja od strane drugog lekara, kao deo izvođenja dokaza u krivičnom ili parničnom postupku; slučajevi sumnje na lekarsku dijagnostičku grešku dijagnoza u praksi veštačenja

5. dijagnoza predstavlja prepoznavanje, odnosno utvrđivanje bolesti etimološki koren reči dijagnoza (diagnosis) nalazi se u medicini, potiče iz starogrčkog jezika i znači nešto tačno razaznati, uvideti i odlučiti dijagnoza se u enciklopedijskoj literaturi definiše kao medicinski zaključak o zdravstvenom stanju pacijenta, o vrsti i karakteru nekog oboljenja, ili prepoznavanje bolesti dijagnoza je kratak lekarski zaključak o suštini bolesti i stanju bolesnika, iskazan terminima savremene medicinske nauke dijagnoza - definicije

6. reč diagnostikon označava sposobnost raspoznavanja reč je o metodama postavljanja dijagnoze i koristi se za razumevanje celokupnog procesa ispitivanja pacijenta, posmatranja i razmišljanja lekara u cilju određivanja vrste obolenja prema stanju pacijenta to je put dolaženja do dijagnoze, gde reč dijagnostikovati znači odrediti ili postaviti dijagnozu dijagnostika

7. vrste dijagnoza: diferecijalna, privremena, radna, hipotetička i konačna, kauzalna, uputna i otpusna (sve uključuju u sebi opšti pojam) privremene dijagnoze se pismeno notiraju radi samokontrole i dalje provere, ali i radi pomoći drugima (na primer, dežurnim lekarima) hipoteze ili radne dijagnoze se većinom tek treba da potvrde ili opovrgnu tehničkim metodama konačna dijagnoza sleduje posle potpunog i konačnog ispitivanja pacijenata klasifikacije

8. ima značaj sa medicinskog stanovišta sa pravnog stanovišta, zbog razgraničenja mogućih dijagnostičkih grešaka pitanja: 1) da li je lekar uključio tačnu dijagnozu na listu diferencijalnih dijagnoza i da li bi to učinio lekar iste specijalnosti pod sličnim okolnostima; 2) ako je lekar uključio tačnu dijagnozu na listu diferencijalnih dijagnoza, da li je izvršio odgovarajuća ispitivanja ili tražio konsultantsko mišljenje od drugog specijaliste, kako bi istražio održivost takve dijagnoze postavljanje dijagnoze

9. pojmovi dijagnostičke greške i pogrešne dijagnoze koriste se kao sinonimi, premda se uvek ne poklapaju kaže da se pojam pogrešne dijagnoze odnosi na čisto intelektualne promašaje u datoj proceni, dok pojam dijagnostičke greške obuhvata sve nepravilnosti u oblasti dijagnostičkog ispitivanja utoliko se može smatrati da je ovaj drugi pojam širi, jer se ne ograničava jedino na rezultat nego obuhvata i greške na putu ka rezultatu greške

10. u principu pogrešna je svaka dijagnoza koja je za pacijenta nepravilna to se vidi u sledećem: 1)tačno je spoznat simptom ali pogrešno pripisan bolesti kojoj ne pripada; 2)ne prepoznaje se neki simptom i otuda je nemoguće da se on pripiše pravoj bolesti; 3)pogrešno se tumači neki simptom kao atipična slika bolesti pogrešna dijagnoza

11. greške u dijagnozi iskazuju se onda kad je dijagnoza: 1)pogrešna (netačna ili nepotpuna) 2)propuštena (nepostavljena) 3)kasna (zadocnela) -

12. Sporno nečinjenje: propuštanje da se prepoznaju komplikacije bolesti i faktori koji je menjaju ili pogoršavaju 2) propuštanje da se dijagnostikuje sa tim povezana bolest, gde lekar ispravno dijagnostikuje bolest, ali ne i povezanu bolest koja ima veći rizik i učestalost kod pacijenta sa primarnom bolešću 3) propuštanje da se dijagnostikuje sa tim nepovezana bolest propuštanje

13. dijagnostika obuhvata početni deo tretmana i u suštini još ne predstavlja lečenje u punom smislu; to umanjuje rizik od greške mogućnosti krivično-pravne odgovornosti su minimalne, ali ne i isključene imovinska (gradjanska) odgovornost je šira i primerenija pravnoj kvalifikaciji dijagnostičkih postupaka odgovornost

14. veštačenje kao dokazno sredstvo u upravnom postupku ili pred sudom predstavlja bitan i najčešće odlučujući činilac za meritornu odluku procesne i materijalne razlike postoje u odnosu na prirodu sudskog postupka (krivični, parnični, upravni), ali je u svakom od njih neophodno celovito sagledavanje i detaljno činjenično i ekspertsko ulaženje u dijagnostički sud i dijagnostičku proceduru koja je u konkretnom slučaju sporna dokaz veštačenjem

15. veštačenja su česta u statusnim i parničnim postupcima, posebno kod procene telesne i psihičke sposobnosti lica kod porodičnih, naslednih i drugih imovinsko-pravnih sporova na području krivičnog prava mogu biti od ključnog značaja procena mentalnog stanja i uračunljivosti počinioca krivičnog dela, a kod odredjenih krivičnih dela postavljanje dijagnoze pomaže da se utvrdi činjenično stanje, stanje žrtve, kao i da se odredi ispunjenost drugih bitnih elemenata krivičnog dela uloga sudskog veštaka

16. zadatak veštaka posebno je zahtevan u slučaju sumnje na dijagnostičku grešku ili na radnju krivičnog dela nesavesnog lečenja koja se ostvarila u vezi sa tim problem predstavlja ocena, jer ne može se suditi prema nekom opštem obrascu kakva je priroda dijagnostičke greške, nego se ona sagledava u zavisnosti od konkretnih okolnosti -

17. posebna teškoća stručne i pravne ocene postoji u slučaju kad simptomi i znaci bolesti daju osnova za više različitih dijagnoza, od kojih se barem dve ne mogu potpuno isključiti tada pitanje krivice, standarda pažnje, može imati odlučujući značaj; ako lekar koji je pogrešio u dijagnozi uspe da dokaže svoje savesno, stručno i pažljivo postupanje, on time negira vlastitu krivicu i odgovornost -

18. U slučaju pred sudom žena životne dobi od 47 godina T.V pregledana je 21.6.1996. u Institutu za onkologiju i radiologiju zbog promene na desnoj dojci. Pregledom je ustanovljeno crvenilo, utvrđena klasifikacija i postavljena dijagnoza koja sumnja na maligni zapaljenski proces desne dojke. Nije bilo palpabilnih limfnih čvorova sa iste strane. Konzilijum za dojku odlučio je da se nakon patološko-histološke verifikacije punkcionom biopsijom sprovede zračenje, a šest nedelja potom radikalna mastektomija. predmet iz sudske prakse

19. pacijentkinji je 09.01.1997. odstranjena bolesna dojka u Institutu za onkologiju u S.K. gde je postoperativno lečena. Međutim, prilikom pregleda operativno uklonjenog materijala nisu ustanovljeni znaci maligniteta, već znaci hroničnog granulomatoznog zapaljenja, koji nalaz odgovara promenama kod tuberkuloze dojke i limfnih čvorova. Kod dokazanog tuberkuloznog procesa dojke ne vrši se mastektomija. vođena tim saznanjem i nalazom žena je pokrenula krivični postupak i istovremeno istakla zahtev za naknadu neimovinske štete po svim osnovama. -

20. u svojoj odbrani okrivljeni patolog se pozivao na to da je prilikom brze dijagnostike ex tempore i startovanja mašine prvih deset uzoraka sa pločicama i kalupima ostalo bez broja i bez imena a među njima je bio i uzorak T.V. pismeni izveštaji su postojali i trebalo je samo upisati imena, što on nije odmah učinio jer je otišao na godišnji odmor. Kad se vratio na posao hteo je to da uradi po sećanju, ali ga niko iz bolnice nije više za to pitao. -

21. sud je medicinskom veštaku tražio sledeće odgovore: 1) da li je u konkretnom slučaju postavljena dijagnoza cancer mastitits kod oštećene ispravna ili nije ? 2) da li je nakon ovako postavljene dijagnoze (pogrešne ili ispravne) preduzeto lečenje imalo negativni uticaj na razvoj bolesti tuberkuloze dojke ili ne ? 3) da li je preduzeto zračenje u Institutu u SK. moglo dovesti do promene na dojci koje su opravdale odstranjivanje dojke hirurškim putem ? 4) da li bi moralo doći do odstranjivanja dojke i u slučaju da se odmah postavila prava dijagnoza -

22. po konkretnoj tužbi dokazana je očigledna dijagnostička greška koja je dovela do drastično nepovoljnog ishoda po zdravlje pacijentkinje (Presuda Opštinskog suda u Pančevu, 1999) -

23. dijagnostičke procedure i dijagnoze služe kao sistemski metod kojom se lekar koristi da identifikuje bolest ili stanje kod pacijenta značaj dijagnoze je veliki već samim tim što je u jednom broju pravnih oblasti neophodno dati medicinski dokaz o nekoj relevantnoj činjenici kaže se da i jedina administrativna nekliničkaupotreba dijagnozepostoji u pravu, pred statusnim sudovima, krivičnim i parničnim postupcima, što često predstavlja centralni dokaz pokazuje se da postavljanje dijagnoze može biti jednostavan posao, ali često i veoma zahtevan i direktno zavisan od znanja, iskustva i promišljanja odgovornog lekara uloga veštaka je u svemu tome različita, ali on uvek nosi svoju punu kompetentnost i odgovornost zaključak

24. hvala na pažnji ! hmujovic@idn.org.rs medlaw@eunet.rs