Макроекономска кретања, октобар – децембар 2006. године

1. Макроекономска кретања, октобар – децембар 2006. године Радован Јелашић – Гувернер Београд, 29. јануар 2007. године

2. Садржај • Инфлација • Монетарна политика • Прилив капитала и спољна позиција • Кретање монетарних агрегата • Текући платни биланс • Привредни раст • Кредитна активност банака • Зараде и продуктивност • Фискална кретања

3. Што је 2006. године постигнуто, биће 2007.године одржано! Месечна динамика инфлације у 2006. години (%) Годишње стопе инфлације (%) Референтна каматна стопа НБСу 2006.години (%) Стопа инфлације у 2006. године (%) Прелазак на двонедељне репо ХоВ кроз аукцију по фиксној каматној стопи 13,00% * Прелиминарни подаци до 29. 01. 2007.

4. Народна банка Србије је за 2007. годину планирала само оно што је сигурна да ће и постићи! • Планирана базна инфлација за 2007. годину: 4 - 8 %; НБС ће гађати доњу границу коридора; • Постизање тога циља искључиво ће одредити даљу путању кретања референтне каматне стопеНБС у 2007. години! • Не само инфлација, него се и инфлаторна очекивања значајно смањују! • Иако постоји потреба да се један број регулисаних цена приближи тржишним, није занемарљиво да се прича и о ценама које се у међувремену крећу на доле – Политика, бензин на пумпама НИС-а, бела техника, итд.

5. Разлике у ценама унутар Србије и успоредивши са иностранством не могу се објаснити курсом! Пример: Samsung LE 27S71 LCD телевизор* Елтим - Србија Техномаркет – Србија Техноманија Медиамаркт – Мађарска Топвижон – Немачка РСД 86.195 РСД 64.999 РСД 77.999 ХУФ 159.999 ЕУР 1.098 ЕУР 828 ЕУР 994 ЕУР 625 ЕУР 549 * Курс Евра: 1 ЕУР = 78,5000 РСД

6. Од стабилизације цена, корист имају сви! • Пензионери – усклађивање са растом цена 2 пута годишње; • Наши инвеститори у иностранству - за сваки евро који улажу у иностранству треба да издвоје (приближно) исту суму динара; • Сви који штеде у Србији - динарска и девизна штедња, добровољни пензиони фондови, акције и остале инвестиције итд. (обезвређивање динара уништава); • Привреда – стабилност цена је најбољи начин да се привреда коначно усмери ка продуктивности и тржишној конкуренцији уместо ка кретању цена и курса! • Досадашње критике попут “цене стално расту, а динар нереално јача” очито више не стоје!

7. Одлука Монетарног одбора од 29. јануара 2007. године! Кључни разлози: • Позитиван тренд смањења базне и укупне инфлације; • Потреба за додатном стерилизацијом у последњем кварталу 2006. године због повећане буџетске потрошње; • Смањен притисак на курс динара; Смањење референтне каматне стопе Народне банке Србије на двонедељне репо ХоВ са досадашњих 14,0% на 13,0% на годишњем нивоу! Ефекти на инфлацију

8. Кретање цена у првој половини ове године одредиће следећи фактори • Ниска стопа инфлације у четвртом кварталу 2006.године; • Ефекти апресијације; • Смањења цена нафтних деривата; • Рестриктивна монетарна политика; • Јачање поверења у динар. Смањење цена Повећање цена • Одложено поскупљење – централног грејања и струје; • Експанзивније фискалне политике у четвртом кварталу 2006. године; • Формирање Владе; • ...

9. 86 85 84 83 82 81 80 79 78 Млн ЕУР Народна банка Србије жели значајно да смањи своју улогу у формирању курса ... Интервенције НБС на МДТ август 2006 – јануар 2007. и кретање курса РСД / ЕУР Продаја Куповина Нето резултат на МДТ-у -40,1 -15,7 -9,7 +259,4 +153,5 -412,4 Нето откуп од мењача +162,1 +148,5 +154,4 +130,9 +86,0 +34,1 Укупан утицај на девизне резерве +122,0 +132,8 +144,7 +390,3 +239,5 -378,3 * Закључно са 25.01.2007.

10. ... и то јој је 2006. године и успело! Обим трговине између пословних банакаван МДТа Откуп НБС од мењача Млрд ЕУР Млрд ЕУР +14,2% -9,3% +13,4% +189% Број дана када је НБС активна на МДТ Промет девиза на МДТ-у и ван Млрд ЕУР Банке - Банке Банке - НБС * Закључно са 26. 01. 2007. године

11. Девизно тржиште ће бити додатно либерализовано у следећа три месеца Млрд ЕУР • Од 5. марта функционисање фиксинг састанкa се мења – званични средњи курс динара према eвру ће се одређивати на основу просечно пондерисане трговине валутом на целокупном дневном међубанкарском девизном тржишту (МДТ-у); • НБС ће од 1. марта да прима од мењача свега 3 валуте (ЕУР, УСД, ЦХФ); • НБС је смањила мењачима на 0,5% од 1. јануара ове године а до краја 2007. године смањиће на 0,1%. Девизне резерве НБС За 2007. годину стање 25. Јануара

12. Што се тиче даљег кретања курса током 2007. године • НБС ће бити спремна, уколико је неопходно,да “пегла” превелике дневне и периодичне осцилације, али без нарушавања тренда кретања курса; • Клијенти који имају значајне девизне приливе и одливе треба да се обезбеде од девизног ризика – а посебно они који имају само девизне приливе! • Циљ НБС да се број дана када она учествује на тржишту као купац или продавац сведе на минимум!

13. у млн ЕУР 6,000 Стране 5,000 директне 2,667 4,000 инвестиције 3,000 1,135 2,000 Задужење 2,601 1,000 1,471 0 -1,602 Биланс -1,000 -2,248 текућих -2,000 трансакција -3,000 I-XI 2005 I-XI 2006 Прилив капитала у првих 11 месецизнатно јевећи од дефицита текућих плаћања – сценарија 1990 – 1991 нема! Кретање увоза и извоза у млн ЕУР (јануар-новембар) +11,1% 10,500 8,500 +29,3% 6,500 10,611 9,553 4,500 6,159 2,500 4,762 500 Извоз Увоз -1,500 2005 2006 • Годишње стопе раста примарног новца и новчане масе у ширем и ужем смислу у децембру су 41.7%, 39.8% и 37.1%, респективно; • Укупна стерилизација у току 2006 године износи РСД 239 млрд – путем репо операција РСД 125 млр, а преко обавезне резерве РСД 114 млрд. • Покривеност увоза извозом роба и услуга у првих једанаест месеци 2006. била је 58,1%, а у истом периоду 2005. године покривеност је била 49,8% (по искључењу ефеката увођења ПДВ-а).

14. 2006 2001 2002 2003 2004 2005 пројекција 0 -2 -4 -6 -8 -8.2 -10 -9.6 -10.5 -10.8 -11.0 -12 -12.4 -14 Удео дефицита текућег биланса у БДП-у се смањује у 2006. години и,према пројекцијама, биће нижи него у протекле две године Текући биланс без званичне помоћи (у % БДП-а) • Текући биланс се побољшава независно од апресијације коју смо имали током 2006. године!

15. У укупном спољном дугу приватни дуг преузима примат Значајан ефекат на укупан дуг има јачање ЕУР према УСД (раст дуга у односу на крај 2005. године у УСД је 27.2%, а у ЕУР је 13.7%).

16. Цене нафтних деривата је сада на нивоу од јуна 2005. године Цена уралске нафте по барелу (УСД) Oд августа 2006. дошло је до преокрета у кретању светских цена нафте. Са близу 70$, колико је износила цена уралске нафте у јулу, она се спустила на ниво од око 50$ у јануару ове године. Ово је довело до пада цена деривата нафте за 20% у последњих пет месеци. Малопродајна цена бензина МБ 95

17. Раст БДП у трећем кварталу 2006. годинe је око 4.6% Реални раст БДП-а у % • У првих једанаест месеци 2006, у односу на исти период 2005. године, раст индустријске производње је 4,6%, а у прерађивачком сектору релативно високих 5,3%; • Кључни допринос расту даје производња основних метала и неметала, прехрамбених и хемијских производа; Извор: РЗС. • Економски раст генерално, укључујући и индустрију, се успорава 2004: 8,4%; 2005: 6,2% а 2006 (прелиминарно) 5,8%! • Србији је потребна једна нова “инјекција” и убрзавање реформи!

18. Јединични трошкови рада у индустрији су смањени Кретање продуктивности и реалних зарада у индустрији (2005=100) 130 • Раст продуктивности у индустрији (12,3% у првих једанаест месеци) већи је од раста реалних бруто зарада (11,9%), односно јединични трошкови рада су смањени за око 0,4%. 120 110 100 90 80 70 60 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 2004 2005 2006 Продуктивност Реалне бруто зараде

19. У другој половини 2006. године раст кредитне активности је успорен! РСД млрд. Пораст кредитне активности • Раст кредита у 2005. години износи РСД 149,4 млрд, а у 2006. години РСД 105,4 млрд. • Кредитна активност у другој половини 2006. године се видно успорава: апсолутни раст је нижи него у претходној години; • Раст кредитне активности у току четвртог тромесечја 2006. је у највећој мери остварен по основу домаћих извора средстава (депозита привреде, становништва и др.).

20. Динарска штедња увек побеђује инфлацију! • Народна банка Србије је кренула у кампању везано за динарску штедњу, чија је каматна стопа виша него код девизне штедње, и увек побеђује инфлацију! • Динарска штедња уз обавезну резерву од свега 10% за разлику од девизне од 40% односно 45% је најатрактивнији избор финансирања банака; • Циљ кампање нису штедни записи НБС него динарска штедња у пословним банкама; • НБС ће бити активна следећих месеци преко свих медија везано за динарску штедњу – ко први почне да штеди у динарима имаће највишу камату уз најбољу зараду!

21. Хвала! Информативни центар НБС Позовите бесплатно 0800-111-110