NADLEŽNOST DRŽAVA

1. NADLEŽNOST DRŽAVA Vežbe, 13.03.2014.

2. NADLEŽNOST DRŽAVA • Ovlašćenje države da donese pravna pravila i obezbedi njihovu primenu i na taj način uredi odnose na svojoj teritoriji. • Unutrašnje pravo – krug poslova koje vrši određeni državni organ ili više državnih organa (zakonodavni, izvršni ili sudski). Unutrašnjim pravom vrši se distribucija vlasti između različitih državnih organa. • Međunarodno pravo – utvrđuje granice koje države, kao i ostali subjekti međunarodnog prava, ne mogu preći u vršenju nadležnosti, kao i načine rešavanja sporova koji povodom vršenja nadležnosti nastanu.

3. Principi i pravni osnov nadležnosti • 1. Teritorijalni princip - teritorijalna nadležnost • 2. Princip nacionalnosti: • A. Aktivna personalna nadležnost – u odnosu na učinioca dela • B. Pasivna personalna nadležnost – u odnosu na žrtvu • 3. Zaštitni princip – nadležnost od interesa za državu • 4. Univerzalni princip – nadležnost od interesa za međunarodnu zajednicu

4. Teritorijalna nadležnost • Predstavlja najčešći osnov nadležnosti • Osnovno je pravilo da se za zločin izvršen na teritoriji neke države sudi u toj državi • Ovo načelo temelji se na političkoj potrebi afirmisanja teritorijalnog suvereniteta, koje je navelo države da odbace ranije načelo “personaliteta prava”

5. Brojne prednosti teritorijalnog načela • U pitanju je prostor na kome je najlakše prikupiti dokaze • Zaštita prava optuženog – poznaje pravo zemlje koja mu sudi i jezik na kojem se odvija postupak • Krivični proces treba da dovede do katarze – žrtve, društvo, odgovornost sudija, advokata, porote

6. Ograničenje teritorijalnog principa • Problem gonjenja - najteže zločine najčešće čine državni zvaničnici, ili se čine uz njihovo saučesništvo ili prećutnu saglasnost. • Šta činiti kada država nije sposobna ili voljna da sudi za najteže zločine?

7. Načelo aktivnog državljanstva • U nekim državama sudovi su nadležni za određena krivična dela koja njeni državljani učine u inostranstvu. • Motiv: da se državljani države ponašaju u skladu s njenim pravom • Razlog: da se sopstveni državljani ne izručuju državama gde je zločin izvršen.

8. Načelo pasivnog državljanstva • Država može biti nadležna za krivična dela koja se izvrše nad njenim državljanima u inostranstvu • Motiv: potreba da se zaštite državljani koji žive ili imaju prebivalište u inostranstvu i nepoverenje u jurisdikciju strane države. • Kako je učinilac u inostranstvu, odnosna država će uvek morati da zahteva njegovo izručenje • Načelo dvostruke inkriminacije – načelo zakonitosti

9. Zaštitna nadležnost • Postoji onda kada ne postoji veza po teritorijalnom ili personalnom osnovu, već po osnovu zaštite nekih partikularnih interesa konkretne države (npr. falsifikovanje novca).

10. Univerzalna nadležnost • Svaka država je ovlašćena da pokrene postupak protiv lica koja su okrivljena za međunarodne zločine, bez obzira na mesto gde je zločin izvršen, na državljanstvo žrtve ili učinioca. • Ovo načelo prvi put je prihvaćeno u 17. veku za delo piratstva. • Motiv: da se države zajednički bore protiv kriminaliteta koji ih sve pogađa.

11. Dela za koja se priznaje • Genocid • Ratni zločini • Zločini protiv čovečnosti • Tortura • Samovoljna pogubljenja • Ropstvo i trgovina robljem

12. Prvi sudski postupak • Slučaj Eichmann 1962. • Vrhovni sud Izraela: “Ne samo da svi zločini koji se stavljaju na teret žaliocu imaju međunarodni karakter, već su i njihove ubistvene posledice tako rasprostranjene i sveobuhvatne, da su potresle i same temelje međunarodne zajednice.”

13. Dva oblika univerzalnosti Uslovna univerzalna nadležnost Apsolutna univerzalna nadležnost

14. Uslovna univerzalna nadležnost • Samo država koja okrivljenog drži u pritvoru može da sudi ovom licu. Dakle, prisustvo okrivljenog na teritoriji jeste uslov za zasnivanje nadležnosti • Najveći broj država prihvata ovaj oblik: Austrija, Nemačka, Švajcarska, Francuska

15. Apsolutna univerzalna nadležnost • Država može goniti lica okrivljena za međunarodne zločine bez obzira na njihovo državljanstvo, mesto gde je zločin izvršen, državljanstvo žrtve i bez obzira na to da li je okrivljeni uhapšen ili na bilo koji način prisutan na teritoriji države foruma ili nije. • Dozvoljava otpočinjanje istražnih radnji i prikupljanje dokaza čak i kada lice nije u toj zemlji.

16. Apsolutna univerzalna nadležnost • U ovom slučaju krivični postupak može se povesti samo onda kada država po načelu teritorijaliteta ili državljanstva ne povede postupak. • Mali broj država priznaje ovo načelo: špansko, belgijsko, italijansko zakonodavstvo.

17. Prigovori načelu univerzalnosti • Politički • Pravni • Praktični

18. Nedostaci • Ako optuženi ne stupi na tle zemlje foruma ili ne bude izručen toj zemlji, obezvrediće se značaj vođenja ovakvih postupaka • Može dovesti do kršenja osnovnih prava optuženog • Otežano utvrđivanje činjenica • Može voditi izbijanju međunarodnih sporova • Mogućnost postojanja raznolikih odluka

19. Politički argumenti • Otežava odvijanje međunarodnih diplomatskih odnosa ukoliko su u pitanju aktuelni državni zvaničnici • Može voditi međunarodnim tenzijama • Suprotno načelu nacionalnog suvereniteta teritorijalne države

20. Pravni argumenti • Neki autori smatraju da nema dovoljno dokaza da međunarodno pravo dopušta u.n. • Pogrešna primena međunarodnog prava od strane domaćih sudija • Različita interpretacija normi međ. prava • Problem sa obezbeđenjem procesno-pravnih pretpostavki tokom postupka

21. Praktični argumenti • Nemogućnost pribavljanja dokaza • Materijalni momenat u pribavljanju dokaza • Duže trajanje postupka

22. Preporuka za pravilnu primenu un • Suđenje od strane nadležnog i redovnog suda • Trening učesnika u postupku • Lice mora biti prisutno na teritoriji • Moraju biti obezbeđene procesno-pravne pretpostavke tokom suđenja • Obezbeđenje zasnivanja un u dobroj veri • Uključivanje un u buduće međunarodne ugovore

23. Izuzimanje iz primene unutrašnjeg prava stranih država, državnih funkcionera najvišeg ranga diplomatskih i konzularnih predstavništava i predstavnika država, kao i međunarodnih organizacija njihovih funkcionera i predstavništava. Imunitet je pravo pravnog ili fizičkog lica da zbog svog svojstva bude izuzeto od jurisdikcije u građanskom, krivičnom ili upravnom postupku. DEFINICIJA IMUNITETA

24. Implikacije • Sud prilikom utvrđivanja sopstvene međunarodne nadležnosti rešava po prigovoru imuniteta primenom norme koja može biti sadržana u zakonu koji je njegova zemlja donela ili međunarodnom ugovoru koji je njegova zemlja ratifikovala, ili primenom međunarodnih običaja koji su postali sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka. • Kada je prigovor osnovan, sud će se oglasiti nenadležnim, odbaciti tužbu i ukinuti sprovedene radnje u postupku.

25. VRSTE PRIVILEGIJA I IMUNITETA • Privilegije i imuniteti država • Privilegije i imuniteti najviših javnih funkcionera • Diplomatske privilegije i imuniteti • Konzularne privilegije i imuniteti • Imunitet diplomatskih i konzularnih predstavništava • Imuniteti međunarodnih organizacija

26. Raniji imunitet stranih država • 1. APSOLUTNI IMUNITET STRANIH DRŽAVA – država i njena imovina nije podložna domašaju stranih sudova. • Do početka XX veka - par in parem non habetiudicio - nijedna država se ne može podvrći vlasti unutrašnjih organa i sudova druge države – sudovi u načelu nemaju jurisdikciju ni nad imovinom i interesima neke države - ne mogu voditi postupak ili izvršavati sudske odluke.

27. važeće pravilo • 2. OGRANIČEN ILI FUNKCIONALNI IMUNITET STRANIH DRŽAVA – razlikovanje akata donetih vršenjem javne vlasti (jure imperii) i privatnih akata, tj. ekonomskih ili komercijalnih (jure gestionis), gde se imunitet odnosi samo na javne akte. Imunitet se odnosi na jurisdikciju (sudski imunitet), ali i na imunitet od zaplene ili izvršenja nad državnom imovinom. IZVORI: Konvencija UN o sudskim imunitetima država i njihove imovine (2004) - koncept restriktivnog imuniteta za komercijalne akte – NIJE STUPILA NA SNAGU Konvencija o imunitetu država - Savet Evrope (1972) – sudski imunitet

28. UN Konvencija o jurisdikcionim imunitetima država i njihove imovine • Primenjuje se na imunitete država i njihove imovine od nadležnosti sudova drugih država pod uslovima iz Konvencije.

29. Neće se primeniti • Na privredne aktivnosti države sa stranim fizičkim ili pravnim licem, kada su primenom pravila međunarodnog privatnog prava nadležni sudovi strane države koji proisteknu iz takvih privrednih poslova • Naknada materijalne štete nastale smrću ili povredom lica • Trgovinski i privatnopravni ugovori (kupoprodaja, poklon, radnopravni ugovori) Postupak povodom nasleđivanja • Sporovi u vezi sa intelektualnom svojinom • Sporovi povodom upotrebe brodova za nedržavne svrhe

30. Primeniće se • - kada je reč o privrednoj aktivnosti koja uključuje samo države ili • - ako su se strane u konkretnom privrednom poslu tako dogovorile.

31. 2. IMUNITET NAJVIŠIH JAVNIH FUNKCIONERA IZVOR:Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina protiv međunarodno zaštićenih lica - šefovi država ili vlada, predsednici vlada i ministri, predsednici parlamenata, drugi javni funkcioneri najvišeg ranga, uz odgovarajuće počasti, uživaju i veoma visok stepen privilegija i imuniteta i zaštitu fizičkog integriteta - POTPUNI IMUNITET od krivične, građanske i upravne nadležnosti organa strane države u kojoj se nalaze

32. 2. IMUNITET NAJVIŠIH JAVNIH FUNKCIONERA Da li imunitet od krivične jurisdikcije štiti i državne funkcionere visokog ranga koji su izvršili neki međunarodni zločin? NESPORNO: dok vrše funkciju ALI to ne isključuje krivičnu odgovornost - mogu se krivično goniti u državi čiji su državljani - u drugoj državi ako se država koju su predstavljali ne poziva na imunitet

33. Međunarodni sud pravde u presudi od 14. 2.2002. odlučio je da Belgija mora povući međunarodni nalog za hapšenje, koji je dve godine ranije, upravo na osnovu univerzalne nadležnosti, izdala protiv ministra spoljnih poslova Demokratske Republike Kongo (Abdulaye Yerodia Ndombasi), za teške povrede Ženevskih konvencija i zločine protiv čovečnosti. Sud je zaključio da imunitet ne znači nekažnjivost i da svaki nosilac imuniteta može odgovarati pred međunarodnim sudom ili, kad mu njegova država oduzme imunitet, pred sudom svoje ili druge države. PRIMER- međunarodni nalog za hapšenje Belgije

34. - Uhapšen 16. oktobra 1998. godine u Londonu. - Britanija priznaje diplomatski imunitet samo akreditovanim diplomatama i šefovima država i vlada u zvaničnoj poseti. - Čile zatražio oslobađanje generala zbog lošeg zdravstvenog stanja. - Optužnica španskog sudije Garzona tereti Pinočea za smrt najmanje 3197 ljudi (toliko priznaje čileanska vlada) tokom sedamnaestogodišnje diktature. - Dom Lordova je 1999. stao na stanovište da bivši šef države nema imunitet od krivičnog gonjenja za akte mučenja učinjene u službenom svojstvu za vreme trajanja mandata. PRIMER - zahtev za izručenje bivšeg čileanskog šefa države

35. ZAKLJUČAK • - opšte pravilo međunarodnog običajnog prava - najviši državni funkcioneri uživaju imunitet od krivičnog progona i nepovredivost ličnosti u stranim državama dok vrše svoju funkciju, pa čak i kad se radi i o međunarodnim zločinima, kao što su ratni zločini ili zločini protiv čovečnosti • - ne znači nekažnjivost jer međunarodno pravo ne sprečava krivični progon u njihovoj sopstvenoj državi, a on je moguć i u stranoj državi ako država koju su predstavljali ili predstavljaju odluči da se ne pozove na imunitet ili kada lica u pitanju prestanu da vrše svoju funkciju • - pred nacionalnim sudovima drugih država bivšim najvišim državnim funkcionerima se može suditi za dela koja su izvršili pre i pošto su obavljali svoju funkciju, ali i za dela koja su za vreme vršenja svoje funkcije izvršili u privatnom svojstvu, tj. van vršenja svoje službe

36. ZAKLJUČAK - najvišim državnim funkcionerima (na funkciji i posle toga) može se suditi pred određenim međunarodnim krivičnim sudovima kad su oni nadležni Član 7 Statuta Međunarodnog vojnog tribunala (Londonski sporazum od 8. avgusta 1945. godine) - službeni položaj optuženih (šefova država ili odgovornih službenika u državnim nadleštvima) nije razlog za oslobođenje Član 27 Statuta MKS: • Ovaj Statut se primenjuje jednako na sva lica bez pravljenja razlike po pitanju da li su oni nosioci javne funkcije ili ne. Posebno, javna funkcija predsednika države ili vlade, člana vlade ili parlamenta, izabranog predstavnika ili vladinog službenika, neće ni u kom slučaju predstavljati osnov da se to lice izuzme iz krivične odgovornosti, po ovom Statutu, niti javna funkcija, sama po sebi, predstavlja osnov za ublažavanje kazne... Imunitet i druga posebna prava koja se izvode iz javne funkcije, čiji su oni nosioci bilo po nacionalnom ili međunarodnom pravu, ne predstavlja prepreku za Sud da u odnosu na ta lica postupa u skladu sa svojim nadležnostima.

37. 3. DIPLOMATSKE I KONZULARNE PRIVILEGIJE I IMUNITETI • mirenje dva suprotna interesa Princip: svi imaju poseban pravni položaj, ali ne uživaju isti obim privilegija i imuniteta IZVORI: 1. Bečka konvencija o diplomatskim odnosima 2. Bečka konvencija o konzularnim odnosima 3. Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju krivičnih dela protiv lica koja uživaju međunarodnu zaštitu, uključujući i diplomatske predstavnike Srbija - ”diplomatski imuniteti” ili “imuniteti” kako su regulisani međunarodnim pravom NADLEŽNOST ZA TUMAČENJE : • Ministarsvo spoljnih poslova ili Ministarstvo pravde

38. Diplomatski i konzularni imuniteti Osoblje diplomatskih i konzularnih predstavništava(diplomatski agenti - šef konzulata - konzularni funkcioner - konzularni službenik - član poslužnog osoblja i član privatne posluge) LIČNA NEPOVREDIVOST - nema ograničenja na uštrb njihove ličnosti ili slobode - država odašiljanja može se odreći sudskog imuniteta diplomatskim i konzularnih službenika – mora to da učini izričito - ovo odricanje ne znači i odricanje od imuniteta od mera izvršenja presude OBIM PRIVILEGIJA I IMUNITETA ZAVISI OD KATEGORIJE I. DIPLOMATSKI AGENTIII. KONZULARNI AGENTI

39. I. DIPLOMATSKI AGENTI - predstavljaju državu odašiljanja I. apsolutni imunitet od krivične odgovornosti – nije obavezan da svedoči II. izuzeće od građanskog i upravnog postupka podleže ograničenjima (a) u stvarnoj tužbi koja se odnosi na privatne nepokretnosti na teritoriji države prijema, osim ako poseduje tu nepokretnost za račun države odašiljanja, a za potrebe misije; (b) u tužbi koja se odnosi na nasleđe, u kojoj se diplomatski agent pojavljuje kao izvršilac testamenta, administrator, naslednik ili legator po privatnoj osnovi, a ne u ime države koja akredituje; (c) u tužbi koja se odnosi na slobodne profesije ili trgovačku delatnost, ma kakva ona bila, koju diplomatski agent vrši u državi prijema, izvan svojih službenih funkcija.

40. II. KONZULARNI AGENTI - nemaju funkciju formalnog predstavljanja države - poseduju imunitet samo za dela izvršena u obavljanju konzularne funkcije (odgovaraju za dela učinjena van vršenja tih funkcija) - mogu biti stavljeni u zatvor ili pritvor ali „samo u slučaju teškog krivičnog dela, i to samo na osnovu odluke nadležne sudske vlasti” - ne podležu nadležnosti organa države prijema sem u građanskom postupku pokrenutom na osnovu ugovora - mogu se pozivati da svedoče (sem ako se radi o činjenicama koje su u vezi s njihovom funkcijom) ali ako odbiju ne može se primeniti prinudna mera

41. Diplomatske i konzularne privilegije • BKDO (čl. 26) i BKKO (čl. 34) - država prijema obavezna da obezbedi slobodu putovanja i kretanja svim članovima misije i konzulata pod rezervom zakona i propisa koji se odnose na zone u koje je ulaz zabranjen iz razloga nacionalne bezbednosti ili oblasti s posebnim pravnim režimom • Ponekad u praksi - nacionalna bezbednost • Sloboda korišćenja komunikacija s vladom svoje države • Diplomatski kuriri - nose službenu prepisku - izuzeti iz jurisdikcije lokalnih vlasti i u „trećim“ zemljama • Oslobođenje od pregleda prtljaga i oslobođenje od carina, taksi i drugih dažbina za stvari namenjene ličnoj potrebi diplomatskih i konzularnih agenata (ima izuzetaka)

42. Položaj članova porodica i tehničkog, administrativnog i poslužnog osoblja. • Razlikuje se od države do države • Članovi porodica uživaju visok stepen zaštite • Razlikuje se položaj državljana države prijema i države odašiljanja • Poslužno osoblje uživa najniži stepen zaštite

43. OBAVEZE -poštovanje pravnog poretka države prijema • Nije dozvoljeno mešanje u unutrašnje stvari države prijema niti kršenje propisa njenog unutrašnjeg pravnog poretka Član 41 BKDO: Ne dirajući u njihove privilegije i imunitete, sva lica koja uživaju te privilegije i imunitete dužna su da poštuju zakone i propise države kod koje se akredituju. Ona su takođe dužna da se ne mešaju u unutrašnje stvari te države. Ponekad je teško utvrditi koji se pojedinačni akti mogu smatrati mešanjem u unutrašnje stvari države prijema, a koji ne. Praksa je neujednačena i u dobroj meri zavisi od nivoa odnosa (prijateljski ili manje prijateljski) između država odašiljanja i prijema. POLOŽAJ U TREĆIM ZEMLJAMA • Prolaz preko teritorija trećih država gde nemaju službenu funkciju • Diplomatski i konzularni agenti i članovi njihovih porodica uživaju i u trećim zemljama imunitete potrebne za neometan tranzit.

44. Položaj prostorija diplomatske misije i konzularnih prostorija TEORIJA EKSTERITORIJALNOSTI- zgrade i ljudi koji obavljaju odnosne funkcije nalaze se izvan teritorije države prijema RADI OBAVLJANJA FUNKCIJA - koje su im poverene - ističu grb i zastavu svoje zemlje na službenim prostorijama, rezidenciji šefa predstavništva i na vozilima koje on koristi Privilegije predstavništava • opšte olakšice, oslobođenje od poreza i taksi i oslobođenje od carinskih dažbina • - Član 23, st. 1 BKDO • - ne postoji za rezidenciju počasnog šefa konzulata

45. I. NEPOVREDIVOST PROSTORIJA A) organi države prijema ne smeju, bez izričito iskazane saglasnosti šefa misije, ulaziti u prostorije u kojima je smešteno diplomatsko predstavništvo ili u kojima stanuju članovi diplomatske misije. B) štite se samo konzularne prostorije koje se koriste „isključivo“ za potrebe rada (pristanak može dati i lice koje nije šef konzularnog predstavništva) C) država prijema mora da štiti diplomatska i konzularna predstavništva, spreči nasilan ulazak u prostorije ili njihovo oštećenje, narušavanje mira misije ili povredu njenog dostojanstva II. NEPOVREDIVOST ARHIVA I DOKUMENATA A) prepiska koja se odnosi na predstavništvo i njegove funkcije B) Diplomatska valiza – pošiljka koja sadrži najpoverljivije dokumente i stoga zahteva najviši stepen zaštite. (zapečaćena, snabdevena odgovarajućim oznakama i nosi je posebno za to zadužen službenik (diplomatski kurir)

46. 1979. Militantni članovi nekih domaćih organizacija napali i osvojili ambasadu SAD (zadržali kao taoce članove osoblja) Neki članovi iranske vlade podržali su ovu akciju. SAD se žali MSP (maja 1980. sud donosi presudu po kojoj je Vlada Irana prekršila svoje obaveze i stoga snosi međunarodnu odgovornost Vladi Irana naloženo da preduzme sve potrebne mere da otkloni posledice nastale situacije (da oslobodi zauzete prostorije i članove osoblja i omogući im da bezbedno napuste Iran) i da naknadi nastalu štetu Postignut dogovor između strana u sporu i Sud je na zahtev obeju strana izbrisao spor s liste svojih predmeta. PRIMER – Iran 1979. godina

47. IMUNITETI I PRIVILEGIJE MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA IZVORI: - međunarodni ugovori i običajno pravo - nema saglasnosti na osnovu običajnog prava - Bečka konvencija o predstavljanju država u njihovim odnosima s međunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera - Konvencija o privilegijama i imunitetima UN - Opšti sporazum o privilegijama i imunitetima Saveta Evrope uglavnom se regulišu statutima MO i ugovorima Zaključenim između država gde je sedište organizacije i pojedinih organizacija

48. IMUNITETI I PRIVILEGIJE MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA TRI VRSTE PRIVILEGIJA I IMUNITETA (1) organizacija - nepovredivost imovine, prostorija i arhiva, određene fiskalne i valutne privilegije (oslobađanje od poreza, izuzeće od carina, slobodan transfer strane valute itd.), kao i slobodu komunikacija (2) službenici - imunitet od pravnih postupaka u pogledu radnji učinjenih u službenom svojstvu - FUNKCIONALNI IMUNITET - generalni sekretari (3) predstavnici država članica pri organizaciji -uživaju privilegije i imunitete u odnosu na državu domaćina – tj. državu u kojoj se nalazi sedište organizacije ili nekog njenog organa. Ovi imuniteti mogu da se odnose na imunitet od hapšenja, imunitet u odnosu na dela i reči u vezi s funkcijom koju vrše, nepovredivost arhiva, komunikacija, i izuzeće od ograničenja u pogledu ulaska na teritoriju države domaćina

49. IMUNITETI I PRIVILEGIJE MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA - Imunitet službenika MO važi i u odnosu na zemlju čiji su državljani - RAZLIKA - retko se priznaje državljanima zemlje domaćina (države prijema) - Službenici međunarodnih organizacija mogu biti izuzeti od oporezivanja plata i mogu imati i međunarodne putne isprave (laissez-passer), kako bi im se olakšala službena putovanja - Mogu dobiti izuzeće od obavezne nacionalne službe (vojna obaveza i sl.) SRBIJA - prema Zakonu o parničnom postupku, u pogledu suđenja međunarodnim organizacijama važe pravila međunarodnog prava. U slučaju sumnje o postojanju i obimu imuniteta, tumačenje daje Ministarstvo pravde (čl. 26 Zakona o parničnom postupku). Sličnu odredbu sadrži i Zakon o upravnom postupku, s tim što tumačenje u slučaju sumnje daje Ministarstvo spoljnih poslova (čl. 25 Zakona u upravnom postupku).