MEĐUNARODNO HUMANITRNO PRAVO

1. MEĐUNARODNO HUMANITRNO PRAVO Beograd, 7. maj 2014.

2. Pojam međunarodnog humanitarnog prava? Važan deo međunarodnog javnog prava koji predstavlja sistem pravila koji uređuje odnose između država u oružanom sukobu i povodom oružanog sukoba i koji ograničava efekte sukoba, odnosno nastoji da svede patnju i razaranja na neophodnu meru.

3. Pojam međunarodnog humanitarnog prava = Ženevsko pravo + Štiti one koji ne učestvuju ili više ne učestvuju u borbama Haško pravo + Ograničava sredstva i metode ratovanja Običajno pravo Međunarodno humanitarno pravo= pravo oružanih sukoba + ratno pravo

4. MEĐUNARODNO HUMANITARNO PRAVO • Cilj – da ograniči posledice neprijateljstava na civilno stanovništvo i objekte i da zaštiti lica koja ne učestvuju ili više ne ušestvuju u neprijateljstvima. • Ravnoteža između principa humanosti i vojne potrebe.

5. Razlikovanje • Kako a ne kadase rat može voditi! • Strogo razlikovanje između prava na rat (ius ad bellum) i ratnog prava (ius in bello) • Uzroci i ciljevi rata potpuno irelevantni za primenu MHP.

6. Postojanje oružanog sukoba Međunarodni oružani sukob Član 2 Ženevskih konvencija: “uslučaju objavljenog rata ili svakog drugog oružanog sukoba koji izbije između dveju ili više Visokih strana ugovornica, čak i ako jedna od njih nije priznala ratno stanje. ...u svim slučajevima okupacije cele teritorije jedne Visoke strane ugovornice ili njenog dela, čak i ako ta okupacija ne naiđe ni na kakav vojni otpor”. - Član 1(4) I Dodatnog Protokola: “borba protiv kolonijalnedominacije, strane okupacije i protiv rasističkih režima.”

7. Nemeđunarodni oružani sukob Član 3. Ženevskih konvencija: “sukob koji nema karakter međunarodnog sukoba.” Član 1. II Dopunskog Protokola (strogi kriterijumi primene) “sveoružanesukobe ... na teritoriji VSU između njenihoružanih snaga i pobunjeničkih oružanih snaga ili drugih organizovanih naoružanih grupa koje, pod odgovornom komandom, vrše takvu kontrolu nad delom njene teritorije koja im omogućuje da vode neprekidne i usmerene vojne operacije i da primenjuju ovaj Protokol“ Tadić definicija: “produženo oružano nasilje između vladinih snaga i organizovanih oružanih grupa ili između takvih grupa na teritoriji države”.

8. Unutrašnji nemiri ili oružani sukob? Kriterijumi razlikovanja utvrđeni komentarima MKCK i praksom MKTJ (i.e. Tadić, Haradinaj) i MKTR (Akayesu): a) trajanje b) intenzitet c) nivo organizacije strana u sukobu

9. Vremensko i prostorno važenje MHP MKTJ Tadić: “MHP se primenjuje od početka oružanog sukoba i nastavlja da se primenjuje i nakon prestanka neprijateljstava do postizanja opšteg mira; ili do postizanja mirnog rešenja u slučaju nemeđunarodnih oružanih sukoba. Do tog trenutka, MHP nastavlja da važi na celokupnoj teritoriji zaraćenih država ili u slučaju nemeđunarodnih oružanih sukoba na celokupnoj teritoriji koja se nalazi pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira da li se tamo dešavaju borbe.” Ko je vezan MHP pripadnici oružanih snaga države pripadnici oružanih grupa civili (MKTR AC Akayesu)

10. Primenljiva pravila MHP sadrži dve grupe pravila: štite lica koja se nalazi u vlasti neprijatelja – tzv. ženevsko pravo (4 Ženevske konvencije kojima se štite civili, ratni zarobljenici, ranjenici, bolesnici i brodolomnici) koja ograničavaju način izvođenja borbenih dejstava – tzv. haško pravo (Haške konvencije, DP i konvencije o oružju) - ograničavaju izbor ciljeva i način izvođenja napada (štite civile i civilne objekte) - ograničavaju upotrebu metoda i sredstava ratovanja koja izazivaju suvišne i nepotrebne patnje i razaranja, ili oštećuju okolinu (štite kako civile tako i borce)

11. Zaštićene kategorije lica u vlasti neprijateljaMeđunarodni oružani sukob: civili (zaštićeni civili) ratni zarobljenici, ranjenici, bolesnici, brodolomnici borci koji su hors de combat (izbačeni iz borbe)

12. Član 4 A ŽK III definiše borce/ratne zarobljenike: lica koja pripadaju jednoj od sledećih kategorija, a koja su pala pod vlast neprijatelja: 1) pripadnici oružanih snaga jedne strane u sukobu, kao i pripadnici milicija i dobrovoljačkih jedinica koji ulaze u sastav tih oružanih snaga, 2) pripadnici ostalih milicija i pripadnici ostalih dobrovoljačkih jedinica, podrazumevajući tu i pripadnike organizovanih pokreta otpora, koji pripadaju jednoj strani u sukobu ... pod uslovom da, ispunjavaju sledeće uslove:a) da na čelu imaju lice odgovorno za svoje potčinjene;b) da imaju određen znak za razlikovanje i koji se može uočiti na odstojanju;c) da otvoreno nose oružje;d) da se, pri svojim dejstvima, pridržavaju ratnih zakona i običaja. + individualni uslov razlikovanja od civila

13. 3) pripadnici redovnih oružanih snaga koji izjavljuju da pripadaju jednoj vladi ili vlasti koju nije priznala Sila pod čijom se vlašću nalaze; 4) ... 5) ... leve´e en masse - stanovništvo neokupirane teritorije koje se, usled približavanja neprijatelja, dobrovoljno diže na oružje da bi pružilo otpor neprijateljskoj najezdi, a koje nije imalo vremena da se organizuje kao redovna oružana sila, ako ono otvoreno nosi oružje i ako poštuje ratne zakone i običaje. Član 44 I DP svodi obavezu individualnog razlikovanja na period pre, u toku i nakon napada.

14. Borci zadržavaju status borca sve do konačne demobilizacije. Činjenica da su u trenutku zarobljavanja bili u civilnoj odeći ili bez oružja ne znači da su civili. (MKTJ Blaškić, Kordić i Čerkez) Ukoliko neko nije borac onda je civil – nema među statusa!!! U slučaju sumnje, status utvrđuje nadležni sud. Ne može im biti suđeno za učešće u borbi.

15. Definicija civila civilivs. zaštićeni civili Član 4 IV Ženevske konvencije • svalicakojanisuobuhvaćena I,II ili III Konvencijom a koja se nalaze u vlasti jedne strane u sukobu ili okupacione sile čiji nisu državljani. Kriterijum državljanstva je dopunjen kriterijumom vernosti/vezanosti za stranu u sukobu MKTJ Tadić – etnička pripadnost kao indikator vernosti/vezanosti

16. Zaštićene kategorije lica u vlasti neprijateljaNemeđunarodni oružani sukob Ne postoji status lica u nemeđunarodnom oružanom sukobu Sa stanovišta MHP pobunjenici/pripadnici oružanih grupa ostaju civili. U slučaju zarobljavanja može im biti suđeno, ali uživaju fundamentalne garancije. Ostaje mogućnost da država prizna pobunjenicima status ratnih zarobljenika (Ovčara/odluka Apelacionog suda u Beogradu)

17. Pravila o izvođenju borbenih dejstava • ograničavaju izbor ciljeva i način izvođenja napada (štite civile i civilne objekte) • ograničavaju upotrebu oružja/sredstava ratovanja koja izazivaju suvišne i nepotrebne patnje i razaranja, ili oštećuju okolinu (štite kako civile tako i borce)

18. Lica zaštićena od direktnog napada Civili koji ne učestvuju ili više ne učestvuju u neprijateljstvima Posebno zaštićene kategorije lica: - sanitetskoi religijsko osoblje - humanitarnoosoblje - osobljeangažovano u mirovnim misijama - novinari

19. Definicija civila u svrhu zaštite od direktnog napada Međunarodni oružani sukob Član 50 (1) I DP – negativna definicija civila - svi koji nisu borci predstavljaju civile Član 51 (3) – civili su zaštićeni od direktnog napada “ukoliko ne uzimaju direktnog učešća u neprijateljstvima, odnosno za vreme dok ne uzimaju direktnog učešća u neprijateljstvima“

20. Nemeđunarodni oružani sukob II DP ne sadrži definiciju civila (ne postoji ni definicija borca) Član 13 (3) ponavlja da su civili zaštićeni od direktnog napada “ukoliko ne uzimaju direktnog učešća u neprijateljstvima, odnosno za vreme dok ne uzimaju direktnog učešća u neprijateljstvima.“ Direktno učešće u neprijateljstvima predstavlja “akte neprijateljstva koji će po svojoj prirodi ili svrsi verovatno izazvati stvarnu štetu ljudstvu ili sredstvima neprijateljskih oružanih snaga “ (MKTJ AC Dragomir Milosevic)

21. zbog nedostatka podele na borce (fighters) i civile, pobunjenici/gerila borci ostaju civili i ne mogu biti direktno napadnuti osim ako i za vreme dok direktno učestvuju u neprijateljstvima!!! Vodič MKCK o direktnom učešću u neprijateljstvima uvodi kriterijum članstva/pripadnosti oružanoj grupi koji se zasniva na funkciji (functional membership approach) “U nemeđunarodnom oružanom sukobu organizovane oružane grupe predstavljaju oružane snage strane u sukobu i sastoje se od pojedinaca čija je trajna funkcija direktno učešće u neprijateljstvima. Takvipojedincimogubitidirektnonapadnuti u bilokomternutku.” Svi koji nisu članovi oružane grupe predstavljaju civile i mogu biti napadnuti samo u ograničenom periodu dok direktno učestvuju u neprijateljstvima.

22. Zaštićeniobjekti - Civilni objekti - Kulturna dobra, kulturno-istorijski spomenici, religijski objekti - Instalacije koje sadrže opasne sile (nasipi, brane, nukl.centrale) - Objekti neophodni za preživljavanje civilnog stanovništva - Medicinske ustanove i objekti (vojne i civilne) - Zaštićene, nebranjene i demilitarizovane zone Civilni objekti se definišu negativno – objekti koji nisu vojni objekti (DP I čl 52(1), Kordić i Čerkez, ŽV, para 53) Vojni objekat/cilj (military objectives)(DP I. Čl 52(2)): 1) objekat koji po svojoj prirodi, lokaciji, svrsi ili načinu korišćenja efektivno doprinosi vojnoj akciji, 2) i čije uništenje, osvajanje ili neutralizacija, pruža – u datim okolnostima – određenu(definite) vojnu prednost Problem o b j e k a t a sa d v o s t r u k o m n a m e n o m !!

23. Osnovni principi MHP (koji ograničavaju izbor sredstava i metoda ratovanja) Princip razlikovanja (distinkcije) izmedju civilnih i vojnih lica i objekata. Civilni objekti ne smeju biti meta napada kao takvi DP I, čl. 48, 51(2) Civilni objekti gube zaštitu od napada ako se koriste za predzimanje borbenih dejstava (Kupreškić, para 523) Zabrana napada bez izbora cilja (indiscriminate attack) i nediskriminatornog oružja: onaj koji koristi oružje ili način napada koji ili namerno nije ograničen, ili po svojoj prirodi ne prave razliku izmedju vojnog i civilnog cilja., ili ostavlja posledice koje ne mogu biti ograničene samo na vojne ciljeve DP I 51(4)

24. Osnovni principi MHP (koji ograničavaju izbor sredstava i metoda ratovanja) Princip proporcionalnosti (DP, čl. 51(5b)): nije dozvoljen napad za koji se može očekivati da će dovesti do štete i gubitaka među civilima i civ.objektima, a koji bi bili prekomerniu odnosu na očekivanukonkretnu i direktnu vojnu prednostkoja se timnapadomostvaruje. ‘Kolateralna šteta’ – dozvoljena, ukoliko nije prekomerna! Mere predostrožnosti(DP I, čl.57), da bi se smanjili civilni gubici i šteta: verifikacija da je objekat vojni, izbor oružja i sredstava, upozorenje, odustanak ili obustava napada.

25. Pravila koja ograničavaju metode i sredstva ratovanja Pravila koja štite isključivo borce • zabrana perfidije • zloupotreba znakova i amblema (uključujući i upotrebu neprijateljske uniforme) • uskraćivanje milosti • napad na lica onesposobljena za borbu (hors de combat) • lica koja se nalaze u vazduhoplovu

26. Ograničavanje sredstava ratovanja 1868 Petrogradska deklaracija Dvostruki sistem ograničenja: • Opšte pravilo koje se odnosi na sva postojeća i buduća sredstva (Čl. 35&36 DPI) – zabranjuje upotrebu oružja, projektila i materijala i metoda ratovanja koji prouzrokuju suvišne povrede i nepotrebne patnje. 2) Pravila sadržana u posebnim konvencijama

27. 1980 Konvencija o zabrani ili ograničavanju upotrebe određenih vrsta konvencionalnog oružja za koje se može smatrati da prouzrokuje prekomerne traumatske efekte ili da deluje neselektivno u pogledu izbora cilja, a koja uključuje: - Protokol (I) o fragmentima oružja koji se ne mogu otkriti;- Protokol (II) o zabrani ili ograniavanju upotrebe mina, mina iznenađenja i drugih eksplozivnih sredstava; - Protokol (III) o zabrani ili ograničavanju upotrebe zapaljivih oružja. • 1993 Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju; • 1995 Protokol o laserskom oružju za oslepljivanje (Protokol IV [novi] Konvencije iz 1980); • 1996 Revidirani protokol o zabrani ili ograničavanju upotrebe mina, mina iznenađenja i drugih eksplozivnih sredstava (Protokol II [revidiran] Konvencije iz 1980); • 1997 Konvencija o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometa antipersonalnih mina, i o njihovom uništavanju. • 2001 Amandman Člana 1 Konvencije o zabrani ili ograničavanju upotrebe određenih vrsta konvencionalnog oružja za koje se može smatrati da prouzrokuje prekomerne traumatske efekte ili da deluje neselektivno u pogledu izbora cilja. • 2010Konvencija o zabrani kasetnih bombi

28. De Martensova klauzula (1899.) “stanovništvo i učesnici u ratu ostaju pod zaštitom i u delokrugu načela međunarodnog prava, onakvim kako ona proizlaze iz običaja ustaljenih među prosvećenim narodima, iz načela čovečnosti i iz onoga što nalaže javna savest.” čl.1(2) DPI

29. Povredepravilaiobavezedržava • Preventivne • Represivne mere • Suzbijanje/kažnjavanje ratnih zločina • Obaveza komandanata

30. Vezaizmedju dela ioružanog sukoba (nexus) Da bi neko delo bilo ratni zločin, mora biti blisko povezano sa oružanim sukobom → Dovoljno je da je postojanje oružanog sukoba u značajnoj meri uticalo: na mogućnost učinioca da učini delo, ili na odluku da ga učini, ili način na koji je učinjeno, ili svrhu u koju je učinjeno (Kunarac ŽV, para 58)

31. Vezaizmedju dela ioružanog sukoba (nexus) Nije dovoljno da je počinjeno u isto vreme kad i oružani sukob ili u okolnostima koje je delom stvorio oružani sukob Nije neophodno da: bude borbenih dejstava na području gde je delo počinjeno uzročno posledičnog odnosa izmedju dela i sukoba da je delo učinjeno radi ostvarivanja cilja rata da je učinilac borac...

32. Kršenje prava mora biti ozbiljno Da bi predstavljala ratni zločin povreda pravila međunarodnog prava mora biti ozbiljna, to jest vrednost koja se štiti pravilom mora biti važna,i posledica po žrtvu mora biti teška (Tadić, ŽV, Interlokutorna,para 94) U praksi MKTJ, kod nekih dela , težina posledice se procenjuje, ne samo u odnosu na pojedinca, već i u odnosu na stanovništvo ili narod (Strugar, para.232, u vezi sa kulturnom baštinom Dubrovnika)

33. Kršenje prava mora da povlači individualnu krivičnu odgovornost Da bi delo bilo smarano ratnim zločinom po međunarodnom pravu, individualna krivična odgovornost motra biti predviđena - međunarodnim ugovorom, ili - međunarodnim običajnim pravom. Različita geneza razvoja ratnih zločina u međunarodnom i nemeđunarodnom oružanom sukobu.

34. Individualna krivična odgovornosti međunarodni sukob Ženevske konvencije I-IV iz 1949 i Prvi dodatni protokol iz 1977 Uvode kategoriju teških provreda konvencija i Protokola kao ratnih zločina Zahtevaju od država da propišu krivična dela i sankcije za teške povrede Zahtevaju od država da procesuiraju ili izruče osumnjičene na svojoj teritoriji, bez obzira na njihovo državljanstvo Kršenja Ženevskih konvencija i Protokola koja ne spadaju u teške povrededržave mogu da inkriminišu, ali nemaju obavezu

35. Individualna krivična odgovornosti nemeđunarodni sukob Kršenja zajedničkog člana 3 Ženevskih konvencija i Drugog dodatnog protokola nisu predviđena kao ratni zločini, i ostavljeno državama na diskreciju da ih inkriminiše. Promena tokom 90-ih: vojni priručnici država, izjave država, uspostavljanje MKTJ i MKTR →tendencija da se ratni zločini prošire na nemeđunarodni sukob, naročito povrede zajedničkog čl. 3. →Međunarodno običajno pravo zahteva individualnu krivičnu odgovornost i za ozbiljna kršenja pravila nemeđunarodnog oružanog sukoba (Tadic, Žalbena o nadležnosti, 1995, para 119) Međunarodno običajno pravo danas - veliki broj kršenja pravila MHP kažnjiv podjednako i u međunarodnom i nemeđunarodnom sukobu (mada i dalje više dela u međunarodnom). Oko 50 država izbrisalo razliku u domaćim zakonima; MKTJ posebno razvio praksu. →Razvoj zahteva od sudova da ne utvrđuju ratne zločine u nemeđunarodnom sukobu samo u zajedničkom članu 3 i Drugom dodat.protokolu, veći u međunarodnom običajnom pravu(Studija MKCK o Običajnom MHP važan putokaz)

36. Ugovori koji ne propisuju kršenja svojih pravila kao ratne zločine, ali nalažu državama da inkriminišu određene akte zabranjene ovim konvencijama: 1954 Hague Cultural Property Convention (Art 28)and Second Protocol to the 1954 Hague Convention for the Protection of Cultural Property in the Event of Armed Conflict 1993 Chemical Weapons Convention 1994 Convention on the Safety of UN and Associated Personnel 1996 Amended Protocol II to the 1980 Convention on Certain Conventional Weapons on Prohibition and Restriction on the Use of Mines, Booby Traps and other Devices (Art 14), 1997 Ottawa Convention on Anti-Personal Mines (Art 9) Optional Protocol to the Convention on the Right of Child on the Involvement of Children in Armed Conflict (Art 4) 2008 (Oslo) Convention on Cluster Munitions (Art 9)