PREDSTAVLJANJE JAVNOG MNJENJA U MEDIJIMA

1. PREDSTAVLJANJE JAVNOG MNJENJA U MEDIJIMA prof. Snježana Milivojević Fakultet političkih nauka

2. RANA ISTRAŽIVANJA JM • Rezultati istraživanja i javno mnjenje koriste se kao sinonimi • Pretpostavke JM istraživanja: • Preferencije pojedinaca a ne interesnih grupa treba da diktiraju javnu politiku • Javno mnjenjska ‘situacija’ individualni čin ponašanja kao kupovina ili glasanje

3. Galupov pristup • Počeo isitraživanjem potrošačkih sklonosti (ponašanje prodavaca) • Otkriti šta misle svi kupci a ne samo najglasniji • Kako saznati šta misli ćutljiva većina a ne glasna manjina

4. Blamer: Paradoks javnog mnjenja • Galup koristi empirijska istraživanja ne da bi istražio demokratski proces kakav jeste nego kakav bi želeo da bude • Mnjenja koja su javna i iskazana(pisma, protesti, telegrami) su smatrana za potencijalno opasna po demokratski proces i isključena • Mnjenja koja u stvari NISU javna, privatna mnjenja pojedinaca, postala su ekskluzivni fokus istraživanja i kroz taj proces naknadno učinjena ‘javnim’

5. RAZLIKE JM i POTROŠNJE • Istraživanje ‘meri’ i uspešno predviđa ponašanja potrošača i glasača (političkih potrošača) • Pojedinici se suočavaju sa poznatim brojem fiksiranih alternativa • Imaju istu moć u iskazivanju izbora

6. SPECIFIČNOSTI JM • Javnost glasa i kupuje ali šta ona ‘radi’ sa Vijetnamom, ekonomijom... (Goldner, 71) • Nema standardnog ponašanja i ishoda mnjenjske ‘situacije’ • Nema lokacije u kojoj nastaje- šoping mol ili glasačka kabina • Ne javlja se u odredjenim periodima kao izbori

7. MEDIJI I JAVNO MNJENJE • Javno i zajedničko je samo u meri u kojoj je deljeno - koliko teško ili brojno, malo ili mnogo • Kvantitativni pristup dominantan jer je podjednako prihvatljiv istraživačima i medijima

8. RAZLOZI MEDIJSKE ‘POPULARNOSTI’ • Merljiva pojavnost daje mu auru naučnosti i prestiža tačnosti • Transformiše subjektivnost mišljenja u objektivnost činjenica • Omogućava novinarima da izbegnu pitanje kvaliteta javnog mnjenja • Kvanitifikacija potvrđuje novinarsku veru u prosvećeno glasačko telo

9. Društvene mreže i JM • LSE: Istraživanje društvenih mreža u 2010 UK izborima: • novinari koriste DM kao elektronski vox pop: citiraju twit ili status kao dokaz JM • novinari podrazumevaju javnu vrednost na osnovu kvanititeta twitova ili trendove/ teme prema učestalosti sadržaja • semantičko anketiranje- čitanje online poruka i uopštavanje vrednosti

10. Semantičko anketiranje (polling) • Kompleksne tehnike mašinskog čitanja ili jezičkog procesiranja primenjene na čitanje ogromnog broja poruka • Sofisticirano ali jos nepouzdano-upitno • Rezultati JM istraživanja utiču na opredeljenja birača • Mediji se pridržavaju pravila, kod semantičke ankete još ih nema

11. Problemi • Nema transparentnosti ni standarada u predstavljanju podatka • Novinari koriste rezultate kao da još koriste JM anketu a ne semantičku, pogrešno predstavljanje • Društvene mrežemenjaju izbore (‘dupli ekran’)

12. Prednosti • Šta će povećana participacija značiti? • Prednost: • povezivanje birača i političara ? • drugi način da uspostave kontrolu ? • Pristup tehnološkog determinizma: kako će tehnologija promeniti umesto kakve mogućnosti za interakciju otvara