Download
1 / 101
1.19k likes | 1.62k Views
СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ. Црноризац Храбар. је средњовековни писац, монах чији идентитет није утврђен. Претпоставља се да је један од ученика Ћирила и Методија и да је након протеривања из Велике Моравске деловао на Балкану на прелазу 9. у 10. век. ПИСАЦ ЈЕ ПРВЕ СЛОВЕНСКЕ ФИЛОЛОШКЕ РАСПРАВЕ
E N D
Црноризац Храбар је средњовековни писац, монах чији идентитет није утврђен. Претпоставља се да је један од ученика Ћирила и Методија и да је након протеривања из Велике Моравске деловао на Балкану на прелазу 9. у 10. век. ПИСАЦ ЈЕ ПРВЕ СЛОВЕНСКЕ ФИЛОЛОШКЕ РАСПРАВЕ “О ПИСМЕНИМА”
Прѣждє оубѡ словѣнє нє имѣхѫ книгъ, нѫ чрътами и рѣзами чьтѣхѫ и гатаахѫ, погани сѫщє. кръстившє жє ся, римъсками и гръчьскыми писмєны нѫждаахѫ ся (писати) словѣнску рѣчь бєз оустроєниа ... ащє ли въпросиши словѣнскыя букаря глаголя кто вы писмєна створилъ єсть или книгы прѣложилъ, то вьси вѣдять. и отвѣщавшє рєкѫть. святыи костантинъ философъ, нарицаємыи кирълъ. тъ намь писмєна створи и книгы прѣложи. и мєѳодиє братъ єго.– Чръноризьць Храбръ, О писмєньхъ
Пређе Словени не имаху књига, него по цртама и резама читаху и гатаху, будући погани. Крстивши се, римским и грчким писменима мучаху се писати словенску реч без правила... Ако ли упиташ словенске писмене људе, говорећи : “ Ко вам је писмена учинио и књиге превео?” – то сви знају, и одговоривши, рећи ће: “Свети Константин филозоф, названи Ћирил, тај нам писмена начини и књигњ преведе, и Методије, брат његов...”Црноризац Храбар “Слово о писменима”
КРАЈЕМ 862. ИЛИ ПОЧЕТКОМ 863. ГОДИНЕ – великоморавски кнез Растислав (842-871) упутио је посланство византијском цару Михаилу (842-867) са поруком:
“ Наши су се људи одрекли паганства и придржавају се хришћанског закона, али ми немамо таквог учитеља који би нам на нашем језику праву хришћанску веру објаснио да би и друге земље видећи то нас следиле. Зато нам пошаљи господару, таквог епископа и учитеља.”“Житије Ћирилово”
“Божијом милошћу здрави смо, и к нама су дошли многи учитељи-хришћани од Влаха и од Грка и од Немаца, учећи нас различито. А ми Словени смо прост пук и немамо никога који би нас упутио на истину и разумно објаснио. Зато, добри господару, пошаљи таква мужа који би нас уредио у свакој правди.”“Житије Методијево”
У Цариграду је понуда кнеза Растислава добро примљена. Михаило је овај избор објаснио речима:“Чујеш ли, Филозофе, ове речи? Други овога учинити не може осим тебе. Дакле, ево ти много дарова и узми брата свога игумана Методија, те иди! Јер обојица сте Солуњани, а Солуњани сви чисто говоре словенски.”“Житије Методијево”
Методије рођен око 815. године најпре је био високи државни чиновник, управник “словенске кнежевине”, а касније се повукао у манастир и закалуђерио, поставши игуман.
Млађи брат Константин (рођен 826. или 827. године) показао је изузетну даровитост за науку, па га је царица Теодора довела у Цариград, где је заједно са будућим царем Михаилом студирао код најбољих професора и научника онога времена. Предавао је филозофију на Великој школи у Цариграду.
ПРЕ ПОЛАСКА МИСИЈЕ НА ПУТКОНСТАНТИНЈЕ ЗАЈЕДНО С МЕТОДИЈЕМИ ДРУГИМ САРАДНИЦИМА САСТАВИО АЗБУКУ ЗА СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И ПРЕВЕО БОГОСЛУЖБЕНО ЈЕВАНЂЕЉЕ.
ТАКО ЈЕ НАСТАО ПРВИ СЛОВЕНСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК
Молитва Оче наш писана глагољицомоблом угластом и курзивном
ОПРЕМЉЕНИ СЛОВЕНСКОМ АЗБУКОМ И ПРЕВЕДЕНИМ НАЈНУЖНИЈИМ КЊИГАМА НА СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК, БРАЋА СУ СТИГЛА У Моравску 863. или најкасније 864. године.
868. ГОДИНЕ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ СА УЧЕНИЦИМА КРЕЋУ ПУТ РИМА.Леп пријем браће и њихових ученика у Риму описује нам Житије Ћирилово:“... Сам апостолски намесник Хадријан изиђе у сусрет са свима грађанима носећи свеће...Папа, пошто је примио књиге словенске, освети их и... Певаше над њима свету литургију. Затим папа нареди двојици епископа да посвете словенске ученике. И приликом посвећења певали су литургију... на словенском језику..., а затим опет... Певали су свеноћно бдење славећи Бога на словенском...”
У Риму се Константин изненада разболео, ступио у грчки манастир и под монашким именом Ћирило умро 14. фебруара 869. године.870. ГОДИНЕ МЕТОДИЈЕ ЈЕ ПОСТАВЉЕН ЗА ПАНОНСКО-МОРАВСКОГ АРХИЕПИСКОПА.
МЕТОДИЈЕ СЕ ВРАЋА У МОРАВСКУ 874. ГОДИНЕ.Растислава је са престола свргао синовац Сватоплук, који је био противник словенске писмености. Однос Рима према употреби словенског језика у црквеном ритуалу често се мењао, па је Методије још једном путовао у Рим и у Цариград.МЕТОДИЈЕ ЈЕ УМРО 6. АПРИЛА 885. ГОДИНЕ.
СУДБИНА СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ ПОСЛЕ МЕТОДИЈЕВЕ СМРТИ После Методијеве смрти папа Стефан V на место моравско-панонског архиепископа именује Вихинга, Методијевог најљућег непријатеља; уз то папа забрањује словенско богослужење. Вихинг и немачка партија, уз Сватоплукову сагласност, се немилосрдно разрачунава са ученицима Ћирила и Методија: затварају их у тамнице, злостављају , протерују и продају као робље.
Многобројни ученици Ћирила и Методија пренели су и даље развили идеју и праксу словенске писмености у другим крајевима и словенским.земљама МАКЕДОНИЈА ОХРИДСКА ШКОЛА БУГАРСКА КРАТОВСКА ШКОЛА ХРВАТСКО ПРИМОРЈЕ НИНСКА БИСКУПИЈА
Најјаче жариште старословенске писмености распламсало се у Македонији, на обалама Охридског језера, где је нашао уточиште и деловао велики број прогнаних ученика, на челу са Климентом и Наумом.
Из Македоније се старословенски језик и писменост шире по читавој Бугарској, у чији је састав Македонија тада улазила. За владавине цара Симеона (893-927) развија се снажан центар старословенске писмености на његовом двору у Преславу. Ту се већ одступа од Ћирило-Методијевске језичке норме и ту се највероватније напушта глагољица и замењује ћирилицом.
Врло јак центар глагољске писмености развио се код Хрвата у приморским крајевима. Глагољица се ту поред цркве употребљавала и за световне сврхе, у званичним документима, а делимично и у књижевности. У црквеним књигама се задржала све до 1927. године када је замењена латиницом.
Глагољица је најстарије словенско писмо. Назив потиче од старословенске речи глагољати-говорити. Састављена је по обрасцу грчког курзивног писма, са приметним утицајима неких источних писама (коптског, арапског, јерменског). Називано је и кириловица.Сматрано је најсавршенијим писмом које је до тада било створено зато што је фонетско(један глас-један знак).
“Не пада ли киша од Бога на све једнако? Или, не сја ли Сунце, такође, на све? Не удишемо ли сви исти ваздух? А како се ви не стидите само три језика признавати, а хоћете да сви други народи и племена буду слепи и глуви!”“Житије Ћирилово”
ЋИРИЛИЦА Ћирилица је добила назив по Ћирилу, мада није утврђено ко је творац ћирилице. Претпоставља се да је настало крајем IX века и почетком X века, на основу грчког унцијала, коме су за посебне словенске гласове додати нови знакови. Као једноставније писмо брзо је потисла глагољицу.
