1 / 22

АФРИКА – одлике и политичко-географска подела

АФРИКА – одлике и политичко-географска подела. Проф. Мирослав Маркићевић. Порекло назива Африка. Берберско племе Афри Име Африке проистекло је из првог утиска који је њен сахарски део остављао на блиске азијске и европске суседе од феничанског афар (прашина),

mandell
Download Presentation

АФРИКА – одлике и политичко-географска подела

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. АФРИКА – одлике и политичко-географска подела Проф. Мирослав Маркићевић

  2. Порекло назива Африка • Берберско племе Афри • Име Африке проистекло је из првог утиска који је њен сахарски део остављао на блиске азијске и европске суседе • од феничанског афар (прашина), • грчког апхрике (без хлада) или • латинског априца (сунчано).

  3. Величина и географски положај Африке • Површина: 30,3 милиона km2 (20% светског копна); • Број становника: 1,1 милијарда (15% светског становништва) • Пресеца га екватор – по средини у правцу географске ширине • Најсевернија тачка – Бели рт, Рас бен Сака (Тунис) - 37°N • Најјужнија тачка –Иглени рт (ЈАР) - 35°S • Најзападнија тачка – Поант дез Алмади (Сенегал) - 17°W • Најисточнија тачка – рт Хафун (Сомалија) - 16°Е

  4. Најсевернија и најјужнија тачка Африке Бели рт (Тунис) Иглени рт (ЈАР)

  5. Најзападнија и најисточнија тачка Африке Поант дез Алмади (Сенегал) Рт Хафун (Сомалија)

  6. Контрасти Африке Басен Конга Пустиња Сахара

  7. Контрасти Африке Депресија Катара Килиманџаро, 5895 m н.в.

  8. Контрасти Африке

  9. Најстарије државе у Африци – Стари век Египат Картагина

  10. Најстарије државе у Африци – Стари и Средњи век • Експанзије: • Римског царства, • Византије, • Арапа, • Отоманске империје.

  11. Средњевековне државе у Африци • У старом веку постојала су царства у данашњем Судану и северном делу Етиопије. • Од обале Индијског океана до средишњег Зимбабвеа више хиљада монументалних камених рушевина непознатог порекла сведочи о старој цивилизацији и државности. • У западној и централној Африци постојало је више великих средњовековних држава и градова-држава на океанској обали или на раскрсницама караванских путева.

  12. Колонизација Африке • Освајање Африке прво су почеле Португалија и Шпанија, али су дугорочнију колонијалну поделу учиниле углавном Француска и Велика Британија. • Последице колонијализма биле су огромне и највише се огледају у масовном уништвању становништва, одвођењу милиона робова и експлоаацији ресурса. • Једине две слободне државе у 19. веку биле су Либерија (основали је ослобођени робови из Америке) и Етиопија, а средином 20. века још Египат и ЈАР. • Распад колонијализма и стварање нових држава од 1960-их година донело је још једну важну и далекосежну последицу – наслеђене су колонијалне границе, међу којима су многе биле праволинијске.

  13. Колонијално комадање Африке

  14. Савремена политичка карта Африке • Острва Мајот и Реинион у западном делу Индијског океана су тзв. прекоморски поседи Француске; • Атлантска острва Асенсион, Света Јелена и Тристан да Куња припадају Великој Британији; • архипелаг Мадеира је у поседу Португалије; • Канарска острва, Сеута и Мелиља на северноафричкој обали Медитерана припадају Шпанији. • Постоје бројне спорне територије и међународно непризнате творевине: • Западна Сахара, која се бори за самосталност, а Мароко је сматра својом територијом; • Сомалиленд, на северу Сомалије, од 1991. године је самопроглашена република; • нерешено је питање дуж египатско-суданске границе кроз Нубијску пустињу...

  15. Савремена политичка карта Африке Настанак Јужног Судана и друге спорне територије у Судану „Афричко пролеће“, демонстранти на Тргу Тахрир, Каиро

  16. Савремена политичка карта Африке • Последња велика колонија која је стекла независност била је Намибија (1991.). • Еритреја се отцепила од Етиопије и стекла међународно признање 1993. године, а после дугог грађанско-верског рата Јужни Судан од Судана (чланица УН од 2011. године). • Читава Африка је и данас политички нестабилна, изложена државним ударима, међуетничким сукобима и интервенцијама ранијих колонијалних метропола. • Упоследњој деценији 20. века у Руанди је беснео рат између народа Хуту и Тутси, са више стотина хиљада убијених цивила; • У Тунису, Либији и Египту 2011. године покренут је талас револуционарних политичких промена и конфликата (тзв. Арапско пролеће), укључујући и војну интервенцију европских сила (у Либији); • УМалију се 2013. године у унутрашњи конфликт умешала Француска, некадашњи колонијални господар; • У земљама Гвинејског залива постоје стални сукоби међу многобројним народима, муслиманима и хришћанима, различитим политичким групама... Позадина те нестабилности често су природна богатства и настојања ванафричких сила да их контролишу. • НЕОКОЛОНИЈАЛИЗАМ

  17. Савремена политичка карта Африке • У Африци постоји 54 међународно признате државе. • Оне могу да се групишу у пет политичко-географских региона: • Северну или медитеранску Африку (арапске земље), • Западну Африку (углавном бивше француске колоније), • Централну Африку (од континенталног Чада, до приатлантске Анголе), • Источну Африку (махом бивше британске колоније) и • Јужну Африку (ЈАР, Намибија, Боцвана, Свази и Лесото). Ова подела је условна јер у неким случајевима не уважава физичко-географске, етно-верске и економско-географске принципе.

  18. Савремена политичка карта Африке

  19. Подела држава Африке према величини територије

  20. Подела држава Африке према броју становника

  21. Подела држава Африке према обалику владавине и државном уређењу • У Африци постоји три парламентарне монархије (Мароко, Лесото и Свазиленд), а у осталим државама облик владавине је републикански. • Неке републике у називу имају верску одредницу (Исламска Република Мауританија) или арапски етнички предзнак (Арапска Република Египат). • Државно уређење је углавном унитарно, али постоји и неколико федерација – Нигерија, ЈАР, Танзанија, Етиопија и Комори.

  22. Крај предавања!

More Related