1 / 32

XII EKONOMIJA POSLOVANJA U TRGOVINI

XII EKONOMIJA POSLOVANJA U TRGOVINI. Prof.dr Milorad Unković. XII EKONOMIJA POSLOVANJA U TRGOVINI

marci
Download Presentation

XII EKONOMIJA POSLOVANJA U TRGOVINI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. XII EKONOMIJA POSLOVANJA U TRGOVINI Prof.dr Milorad Unković

  2. XII EKONOMIJA POSLOVANJA U TRGOVINI TRGOVINA OBAVLJA ZNAČAJNE FUNKCIJE: NABAVLJA ROBU OD PROIZOĐAČA, OBEZBEĐUJE NJENO PREMEŠTANJE OD MESTA PROIZVODNJE DO MESTA POTROŠNJE (BILO U SVOJOJ REŽIJI ILI U REŽIJI ŠPEDITERSKIH I TRANSPORTNIH ORGANIZACIJA ILI KOMBINOVANO), OBEZBEĐUJE ČUVANJE ROBE U SKLADIŠTIMA I HLADNJAČAMA, VRŠI SORTIRANJE, MERENJE I DORADU ROBE, OBEZBEĐUJE KONTINUITET U SNABDEVANJU I ZADOVOLJAVANJU POTREBA POTROŠAČA. TRGOVINA JE RADNO INTENZIVNA DELATNOST, NIJE TEHNIČKI OPREMLJENA KAO INDUSTRIJA, PA JE PRODUKTIVNOST RADA U TRGOVINI NIŽA. EFIKASNOST TRGOVINE SE, U LITERATURI, NAJČEŠĆE MERI NA OSNOVU KOEFICIJENTA OBRTA ZALIHA TRGOVINSKE ROBE, PROMETA PO M2 PROSTORA I RAZLIKE U CENI. PRI TOME TRŽIŠTE PREDSTAVLJA POLIGON ZA PROVERU SOPSTVENIH VREDNOSTI SVAKOG TRGOVCA I ROBNOG PROIZVOĐAČA. PRODUKTIVNOST I EFIKASNOST U TRGOVINI NE ZAVISI SAMO OD DIREKTNIH, VEĆ I OD INDIREKTNIH SUBJEKATA ROBNOG PROMETA, ALI I OD SAMIH PROIZVOĐAČA I POTROŠAČA. OTUDA JE NEOPHODAN KOMPLEKSAN PRISTUP SAGLEDAVANJU FAKTORA KOJI UTIČU NA PRODUKTIVNOST I EFIKASNOST U TRGOVINI.

  3. XII EKONOMIJA POSLOVANJA U TRGOVINI • NA NJIH UTIČU SPOLJNI FAKTORI, KAO ŠTO SU VLADINI POREZI I POLITIKA CENA, OPŠTE EKONOMSKE SNAGE KAO ŠTO SU POPULACIONI TRENDOVI, DOHODAK I UKUS POTROŠAČA, PRIRODNI FAKTORI KAO ŠTO JE OTKRIĆE NOVIH RESURSA I INTERNI FAKTORI (KOJI SU VAŽNIJI) KAO ŠTO SU TEHNOLOGIJA, KVALIFIKACIJE I NAPORI RADNIKA I KVALITET UPRAVLJANJA. STRUKTURNI FAKTORI, POSLOVNA I RAZVOJNA POLITIKA SU IZUZETNO UTICAJNI NA PRODUKTIVNOST I EFIKASNOST RADA U TRGOVINI. • PRODUKTIVNOST JE VREDNOST STVORENA PO RADNOM DANU ILI M2 PRODAJNOG PROSTORA. PRODUKTIVNOST SE MOŽE POVEĆATI I U SEKTORIMA OSLONJENIM NA RESURSE I U SEKTORIMA OSLONJENIM NA ZNANJE. NAJČEŠĆE SE MERI SLEDEĆOM FORMULOM: • Pr= V/R, GDE JE Pr= PRODUKTIVNOST; V=obim prometa; R=broj zaposlenih radnika ili časovi rada; • TROŠKOVI PROMETA-DELE SE NA ČISTE TROŠKOVE PROMETA: ZARADE RADNIKA, KNJIGOVODSTVO I NOVAC. INDIREKTNI TROŠKOVI SU TROŠKOVI ČUVANJA ROBE (REZERVI) I TROŠKOVI TRANSPORTA. TROŠKOVI PROMETA NASTAJU U VEZI S NABAVKOM, TRANSPORTOM, LAGEROVANJEM, ČUVANJEM, PAKOVANJEM, PRODAJOM, I SVIM DRUGIM POSLOVIMA U ROBNOM PROMETU.

  4. XII EKONOMIJA POSLOVANJA U TRGOVINI • TROŠKOVI PROMETA IMAJU TENDENCIJU RASTA, KAKO SE ZAOŠTRAVAJU PROHTEVI POTROŠAČA I JAČA KONKURENCIJA. GOMILANJE ZALIHA, NEEKONOMIČNI PREVOZI I PRETERANE REKLAME, POVEĆAVAJU TROŠKOVE U TRGOVINI. PROŠIRENJE ASORTIMANA, RAZNE BONIFIKACIJE I SVE ŠIRI DIJAPAZON USLUGA PRI ZADOVOLJENJU POTROŠAČA POVEĆAVAJU TROŠKOVE U TRGOVINI. REKLAMA JE POSTALA DIREKTNI TROŠAK U TRGOVINI. • TROŠKOVI ZAVISE OD ANGAŽOVANOG BROJA RADNIKA, DALJINE TRANSPORTA, VISINE ZALIHA I UOPŠTE ANGAŽOVANJA OSNOVNIH I OBRTNIH SREDSTAVA U TRGOVINI. TROŠKOVE U TRGOVINI POVEĆAVAJU: • -BRZINA I KOMFOR U SNABDEVANJU; • -PRISUTNOST NA SVAKOM MESTU; • -ŠIRENJE ASORTIMANA PREMA ZAHTEVIMA POTROŠAČA; • -USLUŽIVANJE U ŠTO DUŽEM RADNOM VREMENU.

  5. MNOGE TROŠKOVE PROIZVODNJE (REKLAMIRANJE, PAKOVANJE, ZALIHE I SLIČNO) PROIZVOĐAČI PRENOSE NA TRGOVINU. TAKOĐE, POTROŠAČ POVEĆAVA CENU ZA ŠIRENJE I PRIBLIŽAVANJE TRGOVINSKE MREŽE, OPREMANJE I ESTETSKO UREĐIVANJE TRGOVINSKIH OBJEKATA, RAZNOVRSNOST ASORTIMANA KOJI TRGOVINA DRŽI KAO ZALIHU, MODNE PROMENE, RAZNE USLUGE KOJE DOPRINOSE ŠTEDNJI VREMENA, I UDOBNOSTI KUPOVINA ZA KUPCE. NIVO TRGOVINE (USLUGE) ODRAŽAVA I NIVO TROŠKOVA. EFEKTI SU REZULTATI RADA TRGOVINE TROŠKOVI TRGOVINE POKAZUJU TENDENCIJU APSOLUTNOG I RELATIVNOG PORASTA U STRUKTURI PRODAJNE CENE PROIZVODA. NJIHOVO UČEŠĆE U PRODAJNOJ CENI POTROŠNIH PROIZVODA IZNOSI 41%, DOK, U ISTO VREME, TROŠKOVI ZARADA IZNOSE 33%, A TROŠKOVI OPREME-SIROVINA I OSTALIH PROIZVODNIH KOMPONENTI 26%. (PELTON LOU I OST.AUTORI, MARKETING CHANNELS-A RELATIONSHIP MANAGEMENT APPROACH, IRWIN, BOSTON, 2002., P.6) EKONOMIČNOST U TRGOVINI NAJČEŠĆE SE MERI PUTEM SLEDEĆE FORMULE: E=V/Tr, gde je E=ekonomičnost;V=promet trgovine u određenom vremenu; Tr=troškovi trgovine u tom istom vremenu;

  6. MERE PERFORMANSI TRGOVINE-DELE SE NA MERE ZASNOVANE NA UČINKU I MERE ZASNOVANE NA PONAŠANJU: 1. U MERE ZASNOVANE NA UČINKU SPADAJU: -OBIM PRODAJE; -TRŽIŠNO UČEŠĆE; -OSTVARENJE PLANA PRODAJE; -PRODAJA PO PRODAVCU; -PRODAJA PO METRU PRODAJNOG PROSTORA; -PRODAJNA MARŽA; -OBRT ZALIHA; -PRINOS NA INVESTICIJE; -PROFIT PO PROIZVODU; -PROFIT PO DOBAVLJAČU; -PROFIT PO KUPCU; -ZADOVOLJSTVO KUPCA; -UKUPNI NIVO USLUGE ZA KUPCA.

  7. 2. U MERE ZASNOVANE NA PONAŠANJU SPADAJU: -OPREMLJENOST PROSTOROM (ZGRADAMA) I OPREMOM; -BROJ ŽALBI KUPCA I BRZINA NJIHOVOG REŠAVANJA; -POSTOJANJE SERVISA PRODATE OPREME; -SISTEM PODSTICANJA ZAPOSLENIH; -PRODAJNE VEŠTINE I STRUČNOST PRODAVCA; -OGLASNI/PROMOTIVNI PROGRAM; -ODOBRAVANJE KREDITA; -INTERESOVANJE KUPACA-UKUPAN ODZIV; -BROJ DEMONSTRACIJA PROIZVODA. EFIKASNOST TRGOVINE MERI SE KROZ PRODUKTIVNOST, TROŠKOVE I PROFIT. U OKVIRU PRAĆENJA PRODUKTIVNOSTI, PORED TRADICIONALNIH POKAZATELJA, VAŽNI SU I NOVI KONCEPTI BRZOG REAGOVANJA NA ZAHTEVE KUPACA (ECR I QR) TROŠKOVI, PO KOJIMA SE UČINCI REALIZUJU, SE PRATE PO METODI PUNIH TROŠKOVA ILI PO ALOKACIJI TROŠKOVA NA NJIHOVE NOSIOCE (DIREKTNI I INDIREKTNI TROŠKOVI).

  8. FINANSIJSKI EFEKTI SE MERE POMOĆU RACIO BROJEVA. ANALIZA DODATNE VREDNOSTI I REZULTATA POSLOVANJA ZAHTEVA PRAVE INFORMACIJE I PRIMENU SAVREMENIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA. REVIZIJA REZULTATA OBUHVATA KONTROLU PARAMETARA INPUTA I OUTPUTA (EFIKASNOST I EFEKTIVNOST) I OCENU NJIHOVIH MEĐUSOBNIH ODNOSA. U OSNOVI EKONOMSKE EFIKASNOSTI PREDUZEĆA NALAZI SE TEŽNJA DA SVOJOM DELATNOŠĆU OSTVARI MAKSIMALNI REZULTAT UZ MINIMALANA ULAGANJA POTREBNIH RADNIH KOMPONENTI, MATERIJE, ENERGIJE I VREMENA. EFEKTIVNOST JEŠIRI POJAM I U SEBE UKLJUČUJE DELATNOST PREDUZEĆA, OSTVARIVANJE ZACRTANIH CILJEVA I USPEŠNOST U PODMIRENJU POTREBA STEJKHOLDERA I ŠIRIH EKONOMSKIH I DRUŠTVENIH POTREBA. ONA U SEBE UKLJUČUJE I KONKURENTNOST POSLOVANJA. NAJČEŠĆE SE U NAUCI KAŽE DA EFEKTIVNOST ZNAČI “RADITI PRAVE STVARI” (PROFITONOSNU DELATNOST), A EFIKASNOST “RADITI STVARI NA PRAVI NAČIN”

  9. XII EKONOMIJA POSLOVANJA U TRGOVINI ŠTA TREBA DA OBUHVATAJU MODELI PROFITABILNOSTI (RENTABILNOSTI) • UPRAVLJANJE PROFITNOM MARŽOM; • UPRAVLJANJE POSLOVNIM SREDSTVIMA I NJIHOVIM IZVORIMA; I • UPRAVLJANJE IZVORIMA KAPITALA I STEPENOM ZADUŽENOSTI.

  10. UPRAVLJAČKE LINIJE MARKENTIŠKE I FINANSIJSKE STRATEGIJE T.P.

  11. XII EKONOMIJA POSLOVANJA U TRGOVINIPET KLJUČNIH POKAZATELJA IZ MODELA PROFITABILNOSTI

  12. XII EKONOMIJA POSLOVANJA U TRGOVINI ZA KUPCA JE NAJVAŽNIJA REPUTACIJA TRGOVCA I SNAGA MARKE PROIZVOĐAČA. PRODUKTIVNOST SE NAJČEŠĆE MERI KAO: • PROMET/RADNIK • RAZLIKA U CENI/RADNIK • RAZLIKA U CENI/FOND PLATA • RAZLIKA U CENI/PROSEČNE ZALIHE • PROMET/M2 POSLOVNOG PROSTORA ODNOSNO PRODAJNOG PROSTORA • PROMET/M2 SKLADIŠNOG PROSTORA • TROŠKOVI-PITANJE SE POSTAVLJA KOJI KANAL MARKETINGA DAJE NAJNIŽE TROŠKOVE. POSTOJE DIREKTNI I OPŠTI TROŠKOVI, TE FIKSNI, VARIJABILNI I FIKSNO-VARIJABILNI. • ZA USPEŠNOST SE KORISTE TRADICIONALNI FINANSIJSKI KRITERIJUMI U VIDU ODABRANIH RACIO BROJEVA, KAO ŠTO SU POKAZATELJI AKTIVNOSTI, LEVERIDŽA I LIKVIDNOSTI.

  13. XII EKONOMIJA POSLOVANJA U TRGOVINI • RACIO AKTIVNOSTI SU: PRODUKTIVNOST, OBRT ZALIHA, OBRT POTRAŽIVANJA, PERIOD NAPLATE, ODNOS PRIHODA I TROŠKOVA. • RACIO LEVERIDŽA POKAZUJE SPOSOBNOST TRGOVINE DA FINANSIRA PROMET. MERI SE SPOSOBNOŠĆU PREDUZEĆA DA PRIHODOM (PRE KAMATE, POREZA I AMORTIZACIJE) POKRIJE TROŠKOVE FINANSIRANJA SVOJE PRODAJE (KAMATU). • RACIO LIKVIDNOSTI UKAZUJE NA SPOSOBNOST PREDUZEĆA DA UREDNO IZVRŠAVA SVOJE OBAVEZE. • RENTABILNOST SE MERI KAO PRINOS NA ANGAŽOVANI KAPITAL (RETURN ON CAPITAL EMPLOED-ROCE), NA SOPSTVENI KAPITAL (ODNOSNO NETO INVESTICIJU- RETURN ON ASSETS-ROA) I NA AKTIVU. NPf ROCE=prinos na angažovani kapital ROCE=------- NPf= neto profit po oporezivanju UK UK= ukupan angažovani kapital

  14. NPf RONW=-------- SK RONW =povraćaj kapitala NPf = neto profit pre oporezivanja SK = sopstveni kapita NPf ROA =------ A ROA = prinos na aktivu NPf = neto profit po oporezivanju A = ukupna aktiva EFEKTIVNOST ZNAČI VIZIJU RAZVOJA PREDUZEĆA U DUŽEM PERIODU, A NE SAMO STATIČKO TEKUĆE MERENJE POKAZATELJA USPEŠNOSTI. ONA OBUHVATA CILJEVE KOJI SE ŽELE POSTIĆI, UKLJUČIV IZBOR DELATNOSTI I MERE KAKO TE CILJEVE OSTVARITI ODNOSNO DO NJIH STIĆI.

  15. UTVRĐIVANJE RACIA BRUTO MARŽE I INVESTIRANIH SREDSTAVA U ZALIHE POSTOJE I PARCIJALNI INDIKATORI PROFITABILNOSTI. NAJZNAČAJNIJI SU: • GMROI = Iznos bruto marže/Prosečne investicije u zalihe po nabavnim cenama • NMROI = Neto marža (profit trgovca)/Prosečne investicije u zalihe po nabavnim cenama

  16. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • KONKURENTNE SU KOMPANIJE KOJE IMAJU MENADŽERE, KOJI STALNO INVESTIRAJU I INOVIRAJU I IMAJU SVEŽE INFORMACIJE SA TRŽIŠTA. “RAZLIKE U OPERATIVNOJ EFIKASNOSTI MEĐU KOMPANIJAMA ŠIROKO SU ZASTUPLJENE. NEKE KOMPANIJE SU SPOSOBNE DA SVOJE PROIZVODNE ČINIOCE ISKORISTE BOLJE OD DRUGIH ZAHVALJUJUĆI TOME ŠTO ELIMINIŠU BESPOTREBNE POSLOVE, KORISTE SAVREMENU TEHNOLOGIJU, BOLJE MOTIVIŠU ZAPOSLENE, ILI IMAJU BOLJI UVID U UPRAVLJANJE ODREĐENIM AKTIVNOSTIMA, ODNOSNO NIZOVIMA AKTIVNOSTI. TAKVE RAZLIKE U OPERATIVNOJ EFIKASNOSTI PREDSTAVLJAJU VAŽAN IZVOR RAZLIKA U PROFITABILNOSTI KONKURENATA JER DIREKTNO UTIČU NA RELATIVNE TROŠKOVNE POZICIJE I STEPEN DIFERENCIJACIJE” (KOTLER, 2008., STR.45) • POSEBNO SU SE OSAMDESETIH GODINA U OPERATIVNOJ KONKURENTNOSTI ISTAKLI JAPANCI KROZ “TQ” , KOJI SU ZBOG “JUST IN TIME” NUDILI NIŽE TROŠKOVE I VIŠI KVALITET. KADA SE U OPERATIVNOJ KONKURENTNOSTI DOSTIGNE MAKSIMALNA VREDNOST, TO ZAHTEVA NOVE INVESTICIJE, KADROVSKE PROMENE I NOVE NAČINE UPRAVLJANJA.

  17. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • MENADŽERI SU TOKOM POSLEDNJE DECENIJE BILI ZAUZETI POPRAVLJANJEM GLOBALNE KONKURENTNOSTI, OSLANJAJUĆI SE NA TOTALNO UPRAVLJANJE KVALITETOM, POVEĆANJE PRODUKTIVNOSTI, ZADOVOLJSTVO KUPACA I OPTIMALIZACIJU POSLOVANJA. PRIMENILI SU INFORMACIONE SISTEME I SPROVELI ORGANIZACIJU KOJA UČI (PORTER 46). SVE OVO JAČALO JE KONKURENTNOST JAPANSKIH KOMPANIJA NA DOMAĆEM I PRODOR NA INOSTRANO TRŽIŠTE. • PITANJA KAO ŠTA SU POREZI, KURS I OPŠTA EFIKASNOST DRŽAVE UVEK SU NA DNEVNOM REDU PRIVREDE I KONKURENTNOSTI. • PRODUKTIVNOST I SPOSOBNOST TRGOVINE ŠIRE TRŽIŠTE, A MNOGE LOKACIJE PROSPERIRAJU AKO SU SPOSOBNE DA POSTANU PRODUKTIVNIJE I INOVATIVNIJE. • EFIKASNA INFRASTRUKTURA, RASPOLOŽIVI DOBAVLJAČI I KUPCI SU VAŽAN DEO IZBORA LOKACIJE I OSTVARIVANJA EFIKASNOSTI I KONKURENTNOSTI.

  18. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • PRIHOD NA ANGAŽOVANI KAPITAL KOD JAPANSKOG KOMACUA JE 2,1%, A KOD AMERIČKOG KATERPILARA 0,4%, MADA KATERPILAR ZAUZIMA OKO 15% SVETSKOG TRŽIŠTA, A KOMACU 4%. KOEFICIJENT ZADUŽENOSTI JE KOD KATERPILARA 19,1%, A KOD KOMACUA 12,2% (KOTLER 2008, STR. 296) • STRATEŠKA AKCIJA KOMPANIJE JE IZBOR DOBAVLJAČA I KUPACA. USPEVA ONA KOMPANIJA KOJA MOŽE DA PONUDI ISTE ILI NIŽE CENE U ODNOSU NA KONKURENCIJU, A TO MORA DA JOJ OMOGUĆI POVOLJNA TROŠKOVNA POZICIJA, S TIM DA JE NUŽNO ODRŽAVATI KVALITET. GRANA (PROIZVOĐAČ) KOJI IMA PROBLEMA SA PRIHODIMA I SA RASTOM NIJE KONKURENTNA. ROBNA MARKA, EKONOMIJA OBIMA, ISKUSTVO, TROŠKOVI KAPITALA I VISINA UKUPNIH TROŠKOVA OPREDELJUJU KONKURENTNOST. PRI TOME SE MORA GLEDATI DALJE OD NACIONALNIH GRANICA, KAKO BI SE UPOZNALA MEĐUNARODNA KONKURENCIJA I DA SE VIDI NE SAMO ŠTA SU DANAŠNJI, NEGO I ŠTA MOGU BITI SUTRAŠNJI KONKURENTI.

  19. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • KOMPANIJE MORAJU BITI FLEKSIBILNE DA BRZO REAGUJU NA KONKURENTSKE I TRŽIŠNE PROMENE. • “KOREN PROBLEMA TREBA TRAŽITI U NEUSPEHU DA SE UOČI RAZLIKA IZMEĐU OPERATIVNE EFIKASNOSTI I STRATEGIJE. TRAGANJE ZA PRODUKTIVNOŠĆU, KVALITETOM I BRZINOM, PROIZVELA JE ZNAČAJAN BROJ UPRAVLJAČKIH SREDSTAVA I METODA KAO ŠTO SU TOTALNO UPRAVLJANJE KVALITETOM, ODREĐIVANJE REPERA, KONKURENCIJA ZASNOVANA NA VREMENU, PRIBEGAVANJE EKSTERNIM NABAVKAMA, USPOSTAVLJANJE PARTNERSKIH ODNOSA, REINŽENJERING, UPRAVLJANJE PROMENAMA. IAKO SU OPERATIVNA UNAPREĐENJA ČESTO BILA DRAMATIČNA, MNOGE KOMPANIJE SU BILE FRUSTIRANE ZBOG SOPSTVENE NESPOSOBNOSTI DA, NA OSNOVU OVAKVIH UNAPREĐENJA POSTIGNU ODRŽIVU PROFITABILNOST. I TAKO SU MALO POMALO, GOTOVO NEPRIMETNO, UPRAVLJAČKI INSTRUMENTI ZAUZELI MESTO STRATEGIJE. TRUDEĆI SE DA POSTIGNU NAPREDAK NA SVIM FRONTOVIMA, MENADŽERI SE SVE VIŠE UDALJAVAJU OD ODRŽIVIH KONKURENTSKIH POZICIJA”. (PORTER, 2008, STR.44).

  20. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • PRUŽANJE VEĆE VREDNOSTI OMOGUĆAVA KOMPANIJI DA NAPLATI VIŠE PROSEČNE JEDINIČNE CENE, DOK VEĆA EFEKTIVNOST OMOGUĆUJE NIŽE PROSEČNE JEDINIČNE TROŠKOVE. • OPERATIVNA EFEKTIVNOST, ZNAČI OBAVLJANJE SLIČNIH AKTIVNOSTI BOLJE OD KONKURENATA. ONA SE ODNOSI NA SVE VRSTE KONKURENTNIH PROCESA KOJI KOMPANIJI OMOGUĆUJE DA BOLJE ISKORISTI SVOJE PROIZVODNE ČINIOCE TIME ŠTO ĆE, NA PRIMER, SMANJITI GREŠKE U PROIZVODNJI ILI BRŽE RAZVIJATI BOLJE PROIZVODE. • RAZLIKE U OPERATIVNOJ EFEKTIVNOSTI MEĐU KOMPANIJAMA ŠIROKO SU ZASTUPLJENE. NEKE KOMPANIJE SU SPOSOBNE DA SVOJE PROIZVODNE ČINIOCE ISKORISTE BOLJE OD DRUGIH ZAHVALJUJUĆI TOME ŠTO ELIMINIŠU BESPOTREBNE POSLOVE, KORISTE SAVREMENIJE TEHNOLOGIJE, BOLJE MOTIVIŠU ZAPOSLENE, ILI IMAJU BOLJE UVIDE U UPRAVLJANJE ODREĐENIM AKTIVNOSTIMA. TAKVE RAZLIKE U OPERATIVNOJ EFEKTIVNOSTI PREDSTAVLJAJU VAŽAN IZVOR RAZLIKA U PROFITABILNOSTI KONKURENATA JER DIREKTNO UTIČU NA RELATIVNE TROŠKOVNE POZICIJE I STEPEN DIFERENCIJACIJE.

  21. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • SUŠTINA KONKURENTSKE STRATEGIJE JESTE U TOME DA SE BUDE DRUGAČIJI. TO PODRAZUMEVA SMIŠLJENJO OPREDELJENJE ZA RAZLIČIT NIZ AKTIVNOSTI KOJE ĆE OMOGUĆITI JEDINSTVENE KOMBINACIJE VREDNOSTI. • U KNJIZI “KONKURENTSKA STRATEGIJA” (COMPETITIVE STRATEGY, THE FREE PRESS, 1985) PRVI PUT JE PORTER UPOTREBIO TERMIN “GENERIČKA STRATEGIJA”, KAKO BI PREDSTAVIO RAZLIČITE STRATEGIJSKE POZICIJE U ODREĐENOJ DELATNOSTI-LIDERSKI POLOŽAJ U POGLEDU TROŠKOVA, DIFERENCIJACIJU I USMERENOST. GENERIČKE STRATEGIJE SU KORISNE ZA OBJAŠNJENJE STRATEŠKIH POZICIJA NA NAJŠIREM NIVOU. VANGARD PREDSTAVLJA PRIMER STRATEGIJE ZASNOVANE NA LIDERSTVU U POGLEDU TROŠKOVA. IKEA (USMERENA NA USKU GRUPU KUPACA), PREDSTAVLJA PRIMER USMERENOSTI NA TROŠKOVE. KOMPANIJA “NEUTROGENA” JE ORIJENTISANA NA DIFERENCIJACIJU.”IKEA” PONUDU ZASNOVANU NA POTREBAMA MLADIH KUPACA, A “SOUTHWEST” NA PONUDI ODREĐENE VRSTE USLUGA.

  22. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • MORA SE VODITI RAČUNA O CENI I O KVALITETU (DIFERENCIJACIJI). NISKI TROŠKOVI, POKLANJANJE PAŽNJE USLUGAMA ILI ŠTO VIŠA PRUŽENA VREDNOST KUPCIMA. ŠTA VIŠE, KOMBINACIJA AKTIVNOSTI NA MESTU PRODAJE, INTENZIVNA TELEVIZIJSKA REKLAMA I PROMENA PAKOVANJA PODSTIČU IMPULSIVNU KUPOVINU MNOGO VIŠE NEGO ŠTO BI BILO KOJA OD OVIH AKTIVNOSTI MOGLA SAMA DA UČINI. • GLOBALIZACIJA ČESTO OMOGUĆAVA RAST KOJI ODGOVARA STRATEGIJI, BUDUĆI DA OTVARA VEĆA TRŽIŠTA ZA SELEKTIVNU STRATEGIJU. ZA RAZLIKU OD ŠIRENJA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU, GLOBALNO ŠIRENJE ĆE VEROVATNO ISKORISTITI I UČVRSTITI JEDINSTVENU POZICIJU I IDENTITET. • MENADŽERI MORAJU UVEK DA IMAJU CELINU I PERSPEKTIVU (STRATEGIJU). ONI MORAJU DA RAZLIKUJU OPERATIVNU EFIKASNOST OD STRATEGIJE. I JEDNI I DRUGI SU VAŽNI, ALI SU IM PLANOVI RAZLIČITI. • RAZVOJ STRATEGIJE ZA SEKTOR U NASTAJANJU ILI FIRMU KOJA POLAZI KROZ REVOLUCIONARNE TEHNOLOŠKE PROMENE PREDSTAVLJA IZUZETNO TEŽAK ZADATAK.

  23. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • U TAKVIM SLUČAJEVIMA MENADŽERI SU SUOČENI SA VISOKIM STEPENOM NEIZVESNOSTI U POGLEDU POTREBA KLIJENATA, PROIZVODA I USLUGA, KOJI ĆE SE POKAZATI KAO NAJTRAŽENIJI, ALI I NAJBOLJE KONFIGURACIJE AKTIVNOSTI I TEHNOLOGIJE ZA NJIHOVO SPROVOĐENJE. S OBZIROM NA SVU OVU NEIZVESNOST, IMITIRANJE I PREDUZIMANJE MERA PREDOSTROŽNOSTI KAO DA NEMAJU GRANICE. DA NE BI ZAOSTALE, KOMPANIJE PARIRAJU SVIM KARAKTERISTIKAMA, NUDE SVE NOVE USLUGE I ISPROBAVAJU SVE TEHNOLOGIJE. • INFORMATIČKA REVOLUCIJA UTIČE NA KONKURENCIJU NA TRI POSEBNO VAŽNA NAČINA TIME ŠTO: • -MENJA STRUKTURU AKTIVNOSTI, A ČINEĆI TO MENJA PRAVILA KONKURENCIJE; • -STVARA KONKURENTSKU PREDNOST PRUŽAJUĆI KOMPANIJAMA NOVE MOGUĆNOSTI DA NADMAŠE NOVE KONKURENTE; • -RAĐA ČIITAVE NOVE POSLOVE, KOJI ČESTO NASTAJU IZ VEĆ POSTOJEĆIH AKTIVNOSTI KOMPANIJE.

  24. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • SLIČNO TOME, SPOSOBNOST KOMPANIJE DA SE DIFERENCIRA ODRŽAVA DOPRINOS SVAKE AKTIVNOSTI KOJA STVARA VREDNOST U ODNOSU NA ZADOVOLJAVANJE POTREBA KUPACA. DIFERENCIJACIJA DOPRINOSI MNOGO DA AKTIVNOSTI KOMPANIJE NE ZAVISE SAMO OD UTICAJA PROIZVODA KOMPANIJA NA KUPCE, VEĆ I NA DRUGE AKTIVNOSTI KOMPANIJE, NA PRIMER, LOGISTIKU ILI SERVISIRANJE POSLE PRODAJE. • DANAS JE TEMPO TEHNOLOŠKIH PROMENA POTPUNO DRUGAČIJI. INFORMACIONA TEHNOLOGIJA RAZVIJA SE BRŽE OD TEHNOLOGIJE ZA FIZIČKU PBRADU MATERIJALA. TROŠKOVI SKLADIŠTENJA, OBRADE I PRENOSA INFORMACIJA BRZO SE SMANJUJU, A GRANICE ONOG ŠTO SE U OBRADI INFORMACIJA MOŽE POSTIĆI, ISTOVREMENO SE ŠIRE. U VREME INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE, ŽELEZNICA JE SKRATILA VREME PUTOVANJA OD BOSTONA U MASAČUSETSU DO KONKORDA U NJU HEMŠIRU OD 5 DANA NA 4 SATA; MEĐUTIM, NAPREDAK INFORMACIONE TEHNOLOGIJE JOŠ JE ZNAČAJNIJI. TROŠKOVI KOMPJUTERA U ODNOSU NA TROŠKOVE MANUELNE OBRADE PODATAKA, BAR 8 000 PUTA SU MANJI NEGO ŠTO JE TO BILO PRE 30 GODINA. OD 1958-1980.GODINE, VREME POTREBNO ZA OBAVLJANJE JEDNE ELEKTRONSKE OPERACIJE SMANJILO SE ZA 80 MILIONA PUTA.

  25. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • ISTRAŽIVANJE AMERIČKOG MINISTARSTVA ODBRANE POKAZUJE DA STOPA GREŠKE PRILIKOM BELEŽENJA PODATAKA, POMOĆU BAR-KODOVA IZNOSI 1 NA 3 MILIONA, NASUPROT 1 PREMA 300 KOD RUČNOG UNOŠENJA PODATAKA (PORTER, 2008, STR.84 I 85.) • KORIŠĆENJE SKENERA ZA BAR-KODOVE U SUPERMARKETIMA PRETVORILO JE PRODAVNICE HRANE U LABORATORIJE ZA ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA. TRGOVCI NA MALO MOGU DA OBJAVE OGLAS U JUTARNJIM NOVINAMA I DA VIDE NJEGOVE EFEKTE U RANIM POPODNEVNIM ČASOVIMA. ONI OVE PODATKE MOGU DA PRODAJU I KOMPANIJAMA KOJE SE BAVE ISTRAŽIVANJEM TRŽIŠTA I PROIZVOĐAČIMA HRANE. • LIDERSTVO KOMPANIJE KOJA SLEDI STRATEGIJU ZASNOVANU NA UDELU NA TRŽIŠTU, POKUŠAVA DA OSTVARI NADPROSEČNU PROFITABILNOST TAKO ŠTO ĆE POSTATI JEDNA OD NEKOLIKO NJIH KOJE OSTAJU U SEKTORU KOJI OPADA. ČIM TO OSTVARI, KOMPANIJA ĆE SE, U ZAVISNOSTI OD POTONJE STRUKTURE PRODAJE U SEKTORU, OBIČNO PREBACITI NA STRATEGIJU OČUVANJA TE POZICIJE, ILI STRATEGIJU KONTROLISANE “ŽETVE”.

  26. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • OSNOVNA PRETPOSTAVKA JESTE DA OSTVARIVANJEM LIDERSKE POZICIJE KOMPANIJA MOŽE DA BUDE MNOGO PROFITABILNIJA (UZIMAJUĆI INVESTICIJE U OBZIR), JER MOŽE DA ISPOLJI VEĆU KONTROLU NAD PROCENTOM OPADANJA I IZBEGNE DESTABILIZIRAJUĆE KONKURISANJE CENAMA. INVESTIRANJE U TRŽIŠTE KOJE SE SMANJUJE RISKANTNO JE STOGA ŠTO KAPITAL MOŽE DA SE ZAMRZNE, ČIME SE ONEMOGUĆAVA NJEGOV POVRAĆAJ KROZ PROFITE ILI LIKVIDACIJU. MEĐUTIM, U OKVIRU OVE STRATEGIJE DOMINANTAN JE POLOŽAJ KOMPANIJE U POGLEDU TROŠKOVA ILI DIFERENCIJE, A TIME I POVRAĆAJ ULOGA KAPITALA. • KORPORATIVNA STRATEGIJA TREBA DA ODGOVORI NA DVA RAZLIČITA PITANJA: KOJIM POSLOVIMA KORPORACIJA TREBA DA SE BAVI, I KAKO ĆE UPRAVLJATI NIZOM POSLOVNIH JEDINICA. MOGUĆ JE ULAZAK U JEDAN POTPUNO NOVI SEKTOR ILI OBLAST (NA PRIMER FINANSIJSKE USLUGE), ZATIM KAO NOVU GRANU U OKVIRU KOJE JE KOMPANIJA VEĆ POSLOVALA (NA PRIMER OSIGURANJE), ILI KAO GEOGRAFSKO ŠIRENJE JEDNOG PROIZVODA ILI USLUGE. • ZA OSTVARIVANJE KONKURENTNOSTI JASNO SE MORA DEFINISATI ULOGA KORPORACIJE I NJENI CILJEVI, A POSEBNO NAJEFIKASNIJE I NAJEFEKTIVNIJE UPRAVLJANJE NJENIM PORTFELJOM ODNOSNO STRUKTUROM UKUPNE IMOVINE.

  27. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • NACIONALNI PROSPERITET SE NE NASLEĐUJE NEGO SE STVARA. MEĐUTIM, NJEGA NE STVARAJU PRIRODNA BOGATSTVA, KAMATNE STOPE ILI VREDNOST NACIONALNE VALUTE, KAKO SMATRAJU KLASIČNI EKONOMISTI, NEGO KONKURENTNOST NACIJE ZAVISI OD SPOSOBNOSTI NJENE PRIVREDE DA SE INOVIRA I UNAPREĐUJE. (PORTER, 2008., STR.159). KONKURENTSKOM USPEHU DOPRINOSE RAZLIKE U NACIONALNIM VREDNOSTIMA, KULTURI, PRIVREDNIM STRUKTURAMA, INSTITUCIJAMA, RELIGIJI I ISTORIJI. KONAČNO, ZEMLJE U ODREĐENIM SEKTORIMA USPEVAJU ZATO ŠTO JE NJIHOVO DOMAĆE OKRUŽENJE NAPREDNO, DINAMIČNO I IZAZOVNO. • ZAŠTO NEMAČKA IMA NAJBOLJE AUTOMOBILE I HEMIJSKE PROIZVODE, JAPAN AUTOMOBILE, POLUPROVODNIKE I VIDEOOPREMU, ŠVAJCARSKA BANKARSKE USLUGE I FARMACEUTSKE PROIZVODE, ITALIJA, NAKIT, KERAMIKU, OBUĆU I TEKSTILNE PROIZVODE, SAD KOMERCIJALNE AVIONE I FILMOVE. NEKO ZAGOVARA PRIRODNE FAKTORE, NEKO JEFTINIJU RADNU SNAGU, NEKO STRATEGIJU ŠIRENJA KOMPANIJE, NEKO POMOĆ DRŽAVE. SAD I JAPAN, DOSTIGLE SU VISOK RAST I U USLOVIMA VISOKOG DEFICITA BUDŽETA.

  28. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • IZUZETAN RAZVOJ OSTVARILE SU NEMAČKA I ŠVAJCARSKA UPRKOS PRECENJENE VALUTE, ITALIJA I KOREJA UPRKOS VISOKIH KAMATNIH STOPA, ŠVEDSKA I DANSKA UPRKOS VISOKIH NADNICA. KAKO OBJASNITI USPEH JAPANA, NEMAČKE, ŠVAJCARSKE, ITALIJE I JUŽNE KOREJE, KOJI NEMAJU PRIRODNA BOGATSTVA? DA LI SE KONKURENTNOST MOŽE OBJASNITI ODNOSOM MENADŽERA I RADNIKA? U INDIJI I MEKSIKU SU PLATE NISKE, PA TE ZEMLJE NISU KONKURENTNE. • PRODUKTIVNOST I INOVACIJE SU NAJZASLUŽNIJE ZA VISOK STANDARD I KONKURENTNOST POJEDINIH ZEMALJA. ONE POVEĆAVAJU KVALITET, SNIŽAVAJU CENE I OMOGUĆAVAJU OPŠTU EFIKASNOST PRIVREDE. • MEĐUTIM, TRGOVINA I STRANE INVESTICIJE MOGU DA POVEĆAJU ILI UGROZE KONKURENTNOST. ONE POVEĆAVAJU RAST PRODUKTIVNOSTI, TIME ŠTO ZEMLJI OMOGUĆAVAJU DA SE SPECIJALIZUJE U GRANAMA GDE SU NJENE KOMPANIJE PRODUKTIVNIJE I INVENTIVNIJE, JER NIJEDNA ZEMLJA NE MOŽE U SVEMU BITI KONKURENTNA (U SVIM PRIVREDNIM SEKTORIMA I DELATNOSTIMA). TRGOVINA I STRANE INVESTICIJE NAMEĆU NOVE PROIZVODNE STANDARDE I TIME POZITIVNO UTIČU NA PRODUKTIVNOST I INOVACIJE.

  29. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • DEFINISANJE NACIONALNE KONKURENTNOSTI, KAO OSTVARIVANJE SUFICITA PLATNOG BILANSA JE SAMO PO SEBI NEODGOVARAJUĆE, JER MOŽE BITI KONKURENTAN I DEO NACIONALNE PRIVREDE, A NE UVEK CELINA. POVEĆANJE IZVOZA ZAHVALJUJUĆI SLABOJ VALUTI ILI NISKIM NADNICAMA, ILI NISKIM KAMATAMA, MOŽE POVEĆATI KONKURENTNOST I PLATNI BILANS, ALI ĆE UGROZITI ŽIVOTNI STANDARD. KONKURENTNOST NE ZNAČI NI OTVARANJE RADNIH MESTA. NA EKONOMSKI PROSPERITET VIŠE UTIČE VRSTA RADNIH MESTA I ZARADE, A NE SAMO BROJ RADNIKA. • ONO ŠTO JE NAJZNAČAJNIJE JESU DETERMINANTE PRODUKTIVNOSTI I STOPA RASTA PRODUKTIVNOSTI. MORAMO SE USREDSREDITI NE SAMO NA PRIVREDU U CELINI NEGO NA KONKRETNE DELATNOSTI I SEGMENTE (PROFITNE CENTRE). MORAMO DA RAZUMEMO KAKO I ZAŠTO SE STVARAJU KOMERCIJALNO ODRŽIVE VEŠTINE I TEHNOLOGIJE, A TO JE MOGUĆE SAMO NA NIVOU ODREĐENIH DELATNOSTI I PROIZVODA. NEMAČKA IZVOZI AUTOMOBILE VISOKIH PERFORMANSI, A KOREJA IZVOZI MALE AUTOMOBILE.

  30. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • KLASIČNA TEORIJA OBJAŠNJAVA USPEH NACIJA U SEKTORIMA ZASNOVANIM NA TAKOZVANIM FAKTORIMA PROIZVODNJE, KAO ŠTO SU ZEMLJA, PRIRODNA BOGATSTVA (SIROVINE) I RADNA SNAGA. ZEMLJE STIČU KOMPARATIVNU PREDNOST ZASNOVANU NA FAKTORIMA PROIZVODNJE KOJIH IMA U IZOBILJU. MEĐUTIM, KLASIČNU TEORIJU SU ZASENILE GLOBALIZACIJA KONKURENCIJE I MOĆ TEHNOLOGIJE. • NOVA TEORIJA MORA DA UZME U OBZIR DA U SAVREMENOJ MEĐUNARODNOJ KONKURENCIJI KOMPANIJE UČESTVUJU S GLOBALNIM STRATEGIJAMA, KOJE UKLJUČUJU NE SAMO TRGOVINU VEĆ I STRANA ULAGANJA. NOVA TEORIJA TREBA DA OBJASNI ZAŠTO SU NEKE ZEMLJE PRIVLAČNE ZA STRANA ULAGANJA, A DRUGE NISU. DOMAĆA BAZA JE ZEMLJA U KOJOJ SE STVARAJU I ODRŽAVAJU OSNOVNE KONKURENTSKE PREDNOSTI PREDUZEĆA I OSNOVNI PROIZVODI I PROIZVODNA TEHNOLOGIJA. U NJOJ SE UTVRĐUJE STRATEGIJA KOMPANIJA I U NJOJ JE LOCIRANO NAJVIŠE PRODUKTIVNIH RADNIH MESTA, ODNOSNO NAJVIŠE VISOKORAZVIJENIH PROIZVODNIH I POSLOVNIH VEŠTINA. IAKO JE VLASNIŠTVO KOMPANIJA KONCENTRISANO U DOMAĆOJ BAZI, NACIONALNA PRIPADNOST AKCIONARA JE OD SEKUNDARNE VAŽNOSTI.

  31. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • NOVA TEORIJA MORA DA ODRAŽAVA SLOŽENI KONCEPT KONKURENCIJE, KOJI UKLJUČUJE SEGMENTACIJU TRŽIŠTA, DIFERENCIJALNE PROIZVODE, RAZLIKE U TEHNOLOGIJI I EKONOMIJU OBIMA. NOVA TEORIJA MORA DA ODE MNOGO DALJE OD TROŠKOVA KAKO BI OBJASNILA ZAŠTO KOMPANIJE IZ NEKIH ZEMALJA BOLJE OD DRUGIH OSTVARUJU PREDNOST ZASNOVANU NA KVALITETU, KARAKTERISTIKAMA PROIZVODA I PROIZVODNIM INOVACIJAMA. ONA MORA DA POĐE OD PRETPOSTAVKE DA JE KONKURENCIJA DINAMIČNA I DA SE RAZVIJA. ONA MORA DA ODGOVORI NA SLEDEĆA PITANJA: ZAŠTOSU NEKE KOMPANIJE KOJE SE NALAZE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA INOVATIVNIJE OD DRUGIH? ZAŠTO NEKE ZEMLJE OBEZBEĐUJU OKRUŽENJE KOJE OMOGUĆAVA KOMPANIJAMA DA BRŽE OD SVOJIH KONKURENATA UVODE POBOLJŠANJA I INOVACIJE? (PORTER, 2008., STR.166-167)

  32. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST U TRGOVINI • ŠIROM SVETA KOMPANIJE KOJE SU POSTIGLE LIDERSKI POLOŽAJ NA MEĐUNARODNOM NIVOU KORISTE STRATEGIJE KOJE SE MEĐUSOBNO RAZLIKUJU, A IPAK SU STRATEGIJE SVIH USPEŠNIH KOMPANIJA SLIČNE. • KOMPANIJE OSTVARUJU KONKURENTSKU PREDNOST KROZ INOVACIJE. INOVACIJE MOGU DA UKLJUČE NOVI DIZAJN PROIZVODA, NOVI PROIZVODNI PROCES, NOVI PRISTUP TRŽIŠTU ILI NOVI NAČIN OBUKE. RADI SE O STALNIM MALIM POBOLJŠANJIMA I UNAPREĐENJIMA, A NE O VELIKOM TEHNOLOŠKOM PRODORU. INOVACIJE UVEK UKLJUČUJU INVESTICIJE U ZNANJE I VEŠTINE, U FITIČKA SREDSTVA I UGLED ROBNE MARKE. • ZA USPEHE U UKUPNOM POSLOVANJU NIJE DOVOLJNO VODITI RAČUNA SAMO O PRIHODIMA I TROŠKOVIMA, NEGO I O MOGUĆIM RIZICIMA, A ONI MOGU NASTATI USLED LOŠEG UGOVORA, NEUREDNE ISPORUKE ROBE, NEUREDNE NAPLATE ROBE, NEPOVOLJNIH KONJUNKTURNIH KRETANJA NA TRŽIŠTU, LOŠEG UPRAVLJANJA POSLOVIMA, NEPOVOLJNOG DEJSTVA NERA EKONOMSKE POLITIKE I USLED IZNENADNE I VIŠE SILE.

More Related