PERMEABILNOST ŽIVIH I MRTVIH ĆELIJA

1. PERMEABILNOST ŽIVIH I MRTVIH ĆELIJA

2. BILJNA ĆELIJA Biljne ćelije su od spoljašnje sredine odvojenećelijskim zidom i citoplazminom membranom, plazmalemom, koja naleže sa unutrašnje strane na ćelijski zid.

3. HEMIJSKI SASTAV ĆELIJSKIH MEMBRANA Sve membrane imaju sličnu strukturu i hemijski sastav, opisan tečno-mozaičnim (Singer-Nicholson-ovim) modelom • Plazmalema i tonoplast, kao i membrane mikrotela, sferozoma, lizozoma i endoplazmatičnog retikuluma su jednostruke. • Jedro, plastidi i mitohondrije imaju dvojne membrane

4. Konstituenti membrane • Voda • Lipidi – osnovni konstituenti membrane koji formiraju lipidni dvosloj • Proteini – asocirani i integrisani • Ugljeni hidrati koji se u manjoj količini nalaze vezani za lipide ili protein I nisu ravnopravni konstituenti

5. PROPUSTLJIVOST MEMBRANA Sposobnost membrane da pasivno propušta određene supstance zove se permeabilnost (permeabilitet). U odnosu na permeabilnost sve membrane se mogu podeliti na: • semipermeabilne ilipolupropustljivemembrane propuštaju samo vodu (ne i supstance rastvorene u njoj) • diferencijalno propustljive membrane – kojeimaju pore određene veličinei propustljive su samo za čestice čiji jeprečnik manji od prečnikapora. • selektivno propustljive membrane (prirodne, biološke membrane) - “specijalan slučaj” diferencijalno propustljivih membrana. Razlika u propustljivosti, u odnosu na veštačke diferencijalno propustljivemembrane,ogleda se u tome što se propustljivost bioloških membrana menja u vremenu, zavisno od faze životnog ciklusa i metaboličkih procesa u ćeliji

6. BIOLOŠKE MEMBRANE • Propustljivost zavisi od mnogih činilaca. • Svi činioci koji remete strukturu proteina ili kompaktnost lipidnog sloja smanjuju ili sasvim ukidaju selektivnu propustljivost membrana • Mnoge biljne ćelije sadrže u vakuolama pigmente antocijanin i betacijanin, za koje su tonoplast i plazmalema nepropustljivi. Ako se ove membrane oštete, ili se ćelije ubiju, pigmenti ističu iz tkiva u okolnu vodu. Koncentracija pigmenta u vodi je mera za oštećenost membrana.

7. Niske temperature deluju vrlo nepovoljno na odvijanje fizioloških procesa i izazivaju oštećenje citoplazmatičnih membrana. • Stepen oštećenosti membrane zavisi i od tačke mržnjenja ćelijskog soka • Neke supstance, kao što je saharoza mogu da imaju zaštitnu ulogu pošto povećavaju gustinu citoplazme i sprečavaju stvaranje kristala leda sprečava oštećenje membrana

8. CILJ • Utvrditi faktore koji utiču na propustljivost membrana ćelija cvekle.

9. NAČIN RADA • Iz korena cvekle izvaditi pomoću bušača cilindre jednakog prečnika i iseći ihna veći broj odsečaka dužine 5mm. Isprati pod česmom. • Na svakom radnom mestu napraviti po 10 odsečaka za svaku postavljenu epruvetu • U kesicu od gaze staviti po 10 odsečaka i isprati kesice tekućom vodom. • Držeći za konac, uroniti kesicu sa odsečcima u vodeno kupatilo zagrejano na 40°C i držati tačno 1 minut. Izvaditi kesicu i uroniti je u epruvetu sa 5 ml destilovane vode. • Zabeležiti vreme pri potapanju u destilivanu vodu • Ponoviti postupak sa temperaturom od 80°C

10. NAČIN RADA • Ponoviti postupak sa temperaturom od 80°C • Jednu kesicu direktno uroniti epruvetu sa 5ml destilovane vode, bez prethodnog izlaganja povišenoj temperaturi (kontrola). • Iz cvekle koja je preko noći zaleđena napraviti 10 odsečaka, ispirati vodom veoma kratko. Potopiti ih u 5 ml destilovane vode

11. DEMONSTRACIONO • 10 odsečaka uroniti u 5 ml acetona • 10 odsečaka uroniti u 5 ml kiseline, • 10 odsečaka uroniti u 5 ml baze. • Nakon 1 minut odliti rastvore i doliti po 5 ml destilovane vode. Zabeležiti vreme

12. NAČIN RADA • Nakon 30 minuta od potapanja izvaditi kesice sa odsečcima i arbitrarno odrediti obojenost rastvora u epruveti • Izmeriti zapreminu rastvora u epruvetama • Na 525nm izmeriti absorbanciju rastvora u epruvetama