Download
1 / 21
E N D
Због неиздржљивог положаја својих сународника у Турској, али и због политичких и војних интереса, Србија, Бугарска Црна Гора и Грчка 1912. су склопиле Балкански Савез. Ове четири државе су од 1912. до 1913 против Турске водиле Први балкански рат, у којем су је војнички потпуно поразиле и ослободидле своје сународнике вековног ропства. У другом Балканском рату, који је вођен због поделе територија, Бугарска је ратовала против своја доскорашња савезника, али и Румуније и Турске, и врло брзо је поражена. Овим ратовима је потпуно измењена политичка карта Балкана. Увод
Sklapanje saveza Без обзира на све супротности и спорове, околности су балканским државама налагале склапање савеза за рат против Турске. Залагањем председника влада Србије Милована Миловановића и Бугарске Ивана Гешова дошло је до обостраног попуштања и марта 1912. склопљен српско-бугарски савез, а нешто касније и војни споразум. Крајем маја 1912 Бугарска је склопила савез са Грчком потом је Црна Гора постигла усмени споразум с Бугарском и , на крају септембра 1912. потписан је савез Србије и Црне Горе. Тиме је окончано склапанје Балканских савеза. Међу балканским државама постојала су бројна супарништва. Једно од најспорнијих било је питање Македоније (која се делила на три регије: Пиринску Македонију – данас у саставу Бугарске, Егејску Македонију – данас у саставу Грчке и Вардарску Македонију – данас Република Македонија. Ivan Gešov Milan Milovanović
Први балкански рат, који је трајао од 8. октобра 1912. до 30. маја 1913. године су водиле балканске земље: Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска (чланице Балканског савеза) против Османског царства. Армије балканских држава су успеле да савладају бројчано слабије и стратешки лоше организоване армије Османског царства ,што им је омогућило да постигну брзу победу. Рат је окончан миром у Лондону, по коме је Османско царство било принуђено да се одрекне скоро свих својих територија на Европском континенту до линије Енос – Мидија
Политичка конвенција се односила на поделу Македоније, пошто су и једна и друга држава полагале право на Македонију с обзиром на то да је тамо живело и бугарско и српско становништво а највише због геостратегијског положаја; тешко је било склопити ту политичку конвенцију али на крају она је закључена тако што је предвиђено да после протеривања Турака из Македоније, Србији припадне део северно и западно од Шар планине а Бугарској источно од планине Родопа и реке Струмице, за средишњи део Македоније било је предвиђено да то буде једна аутономна област. Сваки двојни савез имао је тзв. политичку и војну конвенцију. Војна конвенција се односила на распоред и усклађивање војних снага на ратишту између две државе, а политичка конвенција се односила на поделу ново-ослобођене територије. По војној конвенцији (Србија-Бугарска), српска војска је требало да делује на Вардарском ратишту, а Бугарска на Маричком. У случају потребе, била је предвиђена узајамна помоћ.
По војној конвенцији (Србија – Црна Гора) било је предвиђено деловање и српске и црногорске војске у Санџаку, и било је предвиђено да црногорска војска изврши поход на Скадар и у случају потребе да јој притекне у помоћ српска војска . Политичка конвенција (Србија и Црна Гора) надовезује се на војну па је било предвиђено проширење и Србије и Црне Горе на Санџак и стварање заједничке границе у Санџаку те излазак обе државе на Јадран. Војна конвенција (Бугарска и Грчка) значила је да бугарска војска делује на тзв. Тракијском ратишту, а Грчка да делује на подручју тзв. Егејске Македоније (то је данашња северна Грчка) Политичка конвенција надовезала се такође на војну, што је значило да Бугарској припадне Тракија, Грчкој Егејска Македонија
Почетак рата Реагујући на стварање Савеза, велике силе, нарочито Француска и Аустроугарска, су покушале да одговоре чланице савеза да иду у рат али им то није успело. Крајем септембра и чланице Балканског савеза и Османско царство су мобилисали своје армије и спремили се за рат. Црна Гора је била прва чланица савеза која је 8. октобра, објавила рат Османском царству. Остале три чланице су, 13. октобра послале ултиматум Порти који је она није могла да прихвати тако да су се 17. и 18. октобра у рат укључиле и остале чланице.
Српска војска успешно је деловала на Вардарском ратишту и сама ослободила читаву Македонију. На Вардарском ратишту српска војска је остварила 2 велике победе у Кумановској и Битољској бици, а онда је продрла у Егејску Македонију и спојила се са грчком војском код места Флорине (што значи да је и грчка војска исто имала успеха). Кумановска битка представља прву победу српске војске у I Балканском рату, то је битка са највећим процентом учешћа официрског кадра, многи је називају „ученом битком“.
Аустроугарској није одговарао развој ситуације, па је поставила ултиматум да се црногорска војска повуче са Скадра, тако да опсада није завршена до краја него су се повукли, а у јеку рата 28.11.1912. године, Аустроугарска је у Валони прогласила независну Албанију. Бугарска војска је имала успеха на Маричком ратишту и донекле на Тракијском (није успела да освоји турску тврђаву Једрене). Црногорска војска је успешно деловала у Санџаку где се спојила са српском војском код Новог Пазара. Такође, црногорска војска је извела и успешну опсаду Скадра, а део тзв. треће српске армије прешао је преко Шар планине у Албанске планине и ослободио највећи део територије данашње Албаније; тако је српска војска изашла на Јадран. Tурска је трпела поразе на свим фронтовима и тако Турска тражи деловање великих сила да се склопи примирје Примирје је склопљено крајем децембра 1912. године на 3 месеца о коме је Турска је прихватила да све што је освојила војска Балканског савеза да остане у саставу чланица савеза. Но то је било лажно примирје јер Турска је тај период од 3 месеца желела да искористи, са једне стране да реорганизује своју војску, а са друге стране да обезбеди потпуну наклоност Аустроугарске, и да некако велике силе уведе у овај рат. Радомир Путник и Петар Бојовић
Примирје истиче крајем марта што су сви једва дочекали јер како је истекло примирје тако су поново кренуле војне акције и од тих акција издвајамо да је Бугарска војска затражила помоћ Српске војске па јој је у помоћ притекла Друга српска армија на челу са Степом Степановићем од 55.000 војника. Пребацивањем Друге српске армије на Маричко ратиште омогућило је Бугарима да главнину војске са Маричког пребаце у Тракију и да коначно заузму Једрене. Грчка војска је завршила освајање Егејске Македоније и припајање луке Солун, Црногорска и Српска војска заузеле су Скадар и тада се Аустроугарска ултимативно обратила краљу Николи тражећи да се црногорска војска повуче са Скадра у противном Црна Гора ће бити бомбардована са мора (истовремено ултиматум је отишао и на адресу руског цара) Радомир Путник и Степа Степановић
Француска тј. њен председник Поенкаре 30. 5. 1913. године сазива у Лондону конференцију амбасадора четири државе (Енглеске, Француске, Русије и Аустроугарске) која има задатак да оконча I Балкански рат На Лондонској конференцији није било представника ниједне чланице Балканског савеза мада су биле посредно укључене тако што је Русија штитила интересе Србије, Црне Горе и Грчке а Аустроугарска је штитила интерес Бугарске; цела атмосфера конференције обележена је великим притиском Аустроугарске усмереним на интересе Србије и Црне Горе и доношењем таквих одлука које су сугестивно изазвале непријатељство између Србије и Бугарске. • Циљ Аустроугарске је био да Лондонска конференција не донесе ни једну одлуку којом би биле потврђене одлуке политичке конвенције из Балканског савеза. • Одлуке Лондонске конференције: • Турска се обавезала да уступа све своје поседе Западно од линије Енос-Мидија
Грчка удвостручила територију и број становника (Егејску Македонију) . Добила је крит и нека острва у Егејском мору. 2) Србија није добила нити излаз на Јадран нити проширење на албанску територију нити део Санџака; добила је само северозападни део Македоније и један део Косова (оваква одредба иритирала је Србију па је она преко Русије тражила да ако јој није дат нити излаз на Јадран нити део Санџака да јој се онда да Вардарска Македонија То је сада иритирало Бугаре и Бугари сада траже, преко Аустроугарског цара да им се да део Македоније од Криве Паланке до Охрида под изговором да никако не желе границу са Србијом, истовремено Бугари траже од Грчке да им дају Солун). 3) Црна Гора je добила територијално проширенје, ali није добила нити проширење на Санџак , нити је добила Скадар • Како су одредбе Лондонске конференције остале непромењене (никакве примедбе нису усвојене) Србија се званично обратила потписницама тражећи ревизију уговора под изговором: • Српска војска је сама деловала на Вардарском ратишту и сама ослободила читаву Македонију • Српска војска је пружила помоћ Бугарској на Маричком фронту а тиме и на Тракијском • Српска војска је ослободила највећи део Албаније и изашла на Јадран • Српска војска док је ратовала није имала потпуну подршку бугарске војске на Маричком ратишту
До ревизије уговора није дошло, стога се Петар I Карађорђевић обратио за помоћ Руском цару а он је кренуо у акцију измирења дојучерашњих савезника; на то је жестоко реаговао Никола Пашић упутивши протестно писмо Руском цару у ком је рекао да нема измирења Србије и Бугарске само због тога што су Бугари рекли да не желе заједничку границу са Србима па макар се цео свет окренуо против Србије. То је сада иритирало Бугаре и они сада траже, преко Аустроугарског цара да им се да део Македоније од Криве Паланке до Охрида под изговором да никако не желе границу са Србијом, истовремено Бугари траже од Грчке да им дају Солун). Србија, Црна Гора и Албанија 1913. године - фактичке границе после пораза Османског царства у Првом балканском рату
Други Балкански рат • одлукама великих сила Србији је онемогућен излаз на море • стварањем албанске државе Србија је остала без знатног дела територије која је требало по уговору да јој припадне , док је Бугарска у Тракији добила више него што је било предвиђено • током рата Бугарска није извршила своје обавезе на вардарском ратишту. Осим тога, Србија јој је послала у помоћ под Једрене већи војни одред и опсадну артирељију, што није било предвиђено споразумом. Лондонским уговором нису била решена спорна питања међу балканским савезницима. Њихови интереси су и даље били супроставлени. Због сукоба између Србије и Бугарске око Македоније, Балкански савез се убрзо распао. Дошло је до међусобног обрачуна доскорасњих савезника, у који су се умијесале Турска и Румунија. Србија је захтевала преиспитивање ранијег уговора са Бугарском о подели освојених територија, износећи следеће разлоге:
Истовремено, постајао је и сукоб између Бугарске и Грчке, такође око поделе освојене територије. Бугарска је истицала право на Солун и неке области у егејском приморју које је освојила грчка војска.
Други балкански рат Други балкански рат је отпочео препадом бугарске војске на српске положаје на реци Брегалници у ноћи 29-30. јуна 1913 године. Српска војска је издржала први удар, дошло је до крваве битке у којој је уз велике обостране губитке победу однела српска војска. Против Бугарске су заратиле Грчка и Црна Гора. Прилику је искористила и Румунија, која је Бугарску напала са севера и заузела Добруџу. Истовремено, Турск аје напала Бугаре с истока и успела да поврати Једрене. Бугарска се нашла изолована са свих страна, а њена војска страховито поражена у одлучујућој бици на Брегалници. Влада данева је поденла оставку, а Бугарска је 20. јула била принуђена да затражи примирје. Краљ Румуније Карол I упире пиштољ на српског краља Петра и грчког краљ Константина, док је он “краде” Јужну Добруџу од бугарског цара Фердинанда
Мир је закључен у Букурешту 10. августа 1913. Србија је овим миром добила источни део Вардарске Македоније, Грчкој је припала Егејска Македонија и део Тракије. Румунија је припојила јужну Добруџу, а Турској је враћено Једрене с околином. Територијални губици Бугарске у Другом балканском рату Потписивање мира
Територијални губици Бугарске у Другом балканском рату
Последице балканских ратова Највећи губитак у балканским ратовима била је Турска, која је изгубила огромне територија на Балкану. Бугарска јавност је и поред великих територијалних добитала и излаза на Егејско море балканске ратове доживела као националну катарстрофу, а као највећег кривца за то видела је Србију. Србија је успела да ослободи Косово и Стару Србију, али није имала снаге да сачува економски и стратешки значајан излаз на Јадранско море. Ипак проширила је своју територију за близу 40 000 км и повећавала број становника за 1,5 милиона. Црна Гора је такође остварила територијална проширења, али је морала да напусти Скадар упркос великим жртвама приликом његовог освајања. Грчка је у овим ратовима удвостручила територију, и број становника. Створена је и Албанска држава. У велику тековину балканских ратова може се убројити и укидање феудалних односа, који су нестали с протеривањем власти. Србија је у овим ратовима имала огромне губитке – скоро 50 000 људи, уз велики број рањених и инвалида. Трошкови ратова су процењени на око милијарду франака, што је био цео једногодишњи национални дохода. Да би залечила последице ових ратова, Србији је био потребан дуг период мира.
