1 / 19

INTERNET

INTERNET. Uvod. Pojam Internet znači mreža unutar mreže , ili interkonekcija između više računara . Internet je vlastito ime globalne mreže brojnih računarskih mreža. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija ( velika internacionalna globalna baza podataka ).

nailah
Download Presentation

INTERNET

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. INTERNET

  2. Uvod Pojam Internet znači mreža unutar mreže, ili interkonekcija između više računara. Internet je vlastito ime globalne mreže brojnih računarskih mreža. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna globalna baza podataka). • Internet nema vlasnika, nijedna država ili institucija nema vlast nad celinom • Jedina stvar koja se rešava centralizovano je pitanje adresa, pošto svaki računar mora imati jedinstven ID (po aktuelnom IP V4 od 0.0.0.0 do 255.255.255.255 a zbog sve većeg broja računara očekuje se prelazak na IP V6) www.speedtest.net

  3. Razvoj Interneta- ARPANET • Razvoj interneta počinje u SAD 1969. godine sa idejom pravljenja mreže računara koja bi obezbedila komunikaciju vojnih ustanova (ARPANET) • ARPANET (Advanced Research Projects Agency NETwork) – Agencija za napredne istraživačke projekte preteča je Interneta • Projekat Pentagona namenjen za vojne svrhe,počeo sa radom 1969. • Zasnivao se na peer-to-peermrežnoj filozofiji i protokolima koji su kasnije preuzeti od strane ostalih računarskih mreža 80-tih godina • Prestala je sa radom 1990, ostvarujući svoju istraživačku misiju, ali je ova tehnologija omogućila razvoj Interneta

  4. Globalizacija Interneta • 1980. Nacionalna Naučna fondacija (NSF) osniva mrežu koji povezuje akademske institucije • 1990. NSF predstavlja projekat umrežavanja na nacionalnom a zatim i na globalnom nivou • INTERNET (Inter-Network) - svetska WAN mreža za prenos podataka • Mreža servera povezanih optičkim kablovima (kičmom Interneta), radio relejnim ili satelitskim linkovima • Obuhvata hiljade podmreža i milione računara • U osnovi Interenta je mreža sa paketnim slanjem

  5. Internet danas • Danas u svetu ima oko 3 milijarde korisnika, dok se broj stranica procenjuje na desetine milijardi i stalno se uvećava. Do avgusta 2001. godine pretraživač Google je evidentirao preko 1.3 milijarde strana, a rast se munjevito nastavio. Početkom 2004. godine bilo je 4 milijarde strana, da bi se taj broj do kraja godine udvostručio! Sredinom 2005. godine bilo je 20 milijardi indeksiranih strana. Broj računara na Internetu se procenjuje na oko 4,5 milijardi

  6. Slika prikazuje kako su države celog sveta međusobno povezane podvodnim optičkim kablovima čiji se prenosni kapacitet meri u terabitovima u sekundi, dok je prenos podataka preko satelita znatno manjeg kapaciteta i sa većom latencijom.

  7. Provajder Internet servisa –ISP • Internetpovezuje hiljade drugih mreža,nema čvrste granice • Povezuje univerzitete, istraživačke centre, vlade i organizacije • Povezuje računare gotovo svih zemalja sveta i raste nezamislivom brzinom • Isuviše je decentralizovana da bi se mogla precizno kvantifikovati • Svaki ISP (Internet Service Provider) povezan je stalnim vezama velike propusne moći sa drugim ISP: • ISP na lokalnom nivou pružaju (dial-up/ADSL/kablovski/wireless..) pristup Internetu • Regionalni ISP iznajmljuju Internet konekcije manjim ISP • Veliki ISP drže interkontinentalne Internet veze • Veze između ISP-a preko kojih se odvija glavni mrežni saobraćaj zove se Internet okosnica (backbone)

  8. Provajder Internet servisa –ISP

  9. Servisi interneta • Krajem 90. godina pojavljuju se nove tehnologije i usluge koje doživljavaju veliku popularnost: • Pretraživači Interneta (eng. web browser - search engines), • World Wide Web i e-mail, • Internet telefonija (VoiceIP), • El- trgovina i poslovanje (eng. e-commerce, e-business), • Web portali, • On-line bankarstvo (e-banking) • Prenos multimedijalnih sadržaja, • Prenos slike i zvuka uživo itd.

  10. WWW World Wide Web (WWW) je servis Interneta kojije omogućio dostupnost i popularnost Interneta ljudima širom sveta • Uključuje bogatstvo multimedialnih sadržaja kroz jednostavan program tipa -usmeri i klikni, koji se zove web pretraživač (Web browser) • Sačinjen je od milijardi međusobno povezanih dokumenata koji se zovu web stranice (Web pages) ili HTTP stranice

  11. Web Site • Kolekcija povezanih stranica uskladištenih na istom računaru naziva se web lokacija (Web site) • Home Page je početna stana Web mesta koja pruža informacije o sadržaju i omogućava prelaz na željene stranice • Svaka web stranica ima jedinstvenu adresu • ova adresa se naziva uniformi lokator resursa - URL (uniform resource locator) • Na primer: URL za web stranicu http://www.gimnazijavrbas.rs

  12. Hipertekst • Hipertekst se opisuje kao nesekvencijalni fragmenti teksta međusobno povezani pomoću pokazivača (link –veza) • Omogućava čitaocu pristup informacijama u svom sopstvenom izboru i stilu • Veze definišu čvorove i tako kreiraju nelinearne dokumente. Mogu biti predstavljene na različite načine (podvučen tekst, ukošen, druga boja teksta, sličica...) • Hipertekst koji ukazuje na dokumente koji se nalaze na istom računaru predstavlja link (vezu) • Hipertekst koji ukazuje na dokumente koji se nalaze na nekom drugom računaru predstavlja hiperlink (hipervezu)

  13. Multimedija Hipermedija • Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafike, fotografija, zvuka, animacija ili video zapisa u jednom dokumentu • Ako korisnik određuje redosled korišćenja informacija onda postaje Interaktivna multimedija • Ujedinjuje Hipertekst i Multimediju • Kretanje kroz hipertekst naziva se NAVIGACIJA a za čitanje ovakvih dokumenata koriste se pretraživači (Browser- i npr: Mozzila Firefox, Internet Explorer, Netscape Navigator, Opera...)

  14. Savremene Internet usluge • U srcu Weba je koncept hiperteksta – HTTP stranice • Koristeći Web browser, korisnik može prelaziti sa jedne na drugu web stranicu klikom na hiperlinkove (često se zovu linkovi)—reči, ikone ili meniji koji služe kao dugme (taster) • Brauzeri imaju dugmad za Napred – Nazad • Većina brazuera uključuje alate nazvane BookmarksiliFavorites začuvanje personalne liste posećenih sajtova • Search engines se koriste da lociraju informacije na Web-u • Izgrađeni na bazi podataka sa katalogom Web lokacija na bazi sadržaja • Directorijumili stablo objekata:hijerarhijski prikaz Web sajtovasastavljen od strane istraživača • Koriste se za obezbede brzu i ponovljivu pretragu • Primer: Search engine na Yahoo: http://www.yahoo.com/

  15. Pretraživači i njihovo korišćenje • Web mesta sa kojih je moguće automatizovano traženje informacija su pretraživači interneta. Većina njih zbog isplativost ima odlike portala (npr naplaćuju reklamiranje). • Za pretraživanje se koriste: • pretraživači (search engines) npr Google • metapretraživači • inteligentni agenti • Svaka od mašina održava svoju bazu podataka a korisnik pretražuje tu bazu. Uspeh zavisi od zadate ključne reči • Čine ih tri modula: pauk (Web Crawler), indekser i server koji odgovara na upite

  16. Web pretraživači • Googlejedna od najuspešnijih kompanija na Internetu • preko 1 mlrd upita dnevno • Objavili gaSergey Brin iLarry Page (Stanford Ph.D. students) • Novi pristup dizajnu web stranica: • Markira relevantnost stranica po broju pristupa drugih odnosnih linkova na stranicu • Pretraživači (Search Engines) • Služe za lakše nalaženje potrebnih informacija naWeb-u • Web Krauleri (WebCrawler)ilipauci • Softverski roboti koji sistematskipretražuju Web • Neki pretraživači koriste ključne rečii Bulovu logiku za obavljanje pretrage • Neki drugi pretraživači koriste u pretrazi hijerarhijske direktorijume ili drvo sadržaja

  17. Metapretraživači(MetaCrawler) • Programi koji istovremeno angažuju veći broj pretraživača, a na osnovu prikupljenih podataka sastavljaju listu pronađenih dokumenata. • S obzirom da sami ne pretražuju Web, nemaju svoju bazu podataka Inteligentni agenti • Programi koji samostalno izvode pretraživanje umesto vlasnika • Nalaze se na računaru vlasnika i pretražuju korišćenjem različitih pretraživača • Periodično ponavljaju pretraživanje i obaveštavaju o rezultatima • Primeri: Letizia, WebCrawler, WebAnts...

  18. Portali • Za razliku od Web mesta koje je namenjeno za prikazivanje jedve organizacije, preduzeća, trgovine... portali su mesta na kojima korisnik može da pronađe različite podatke • Dokumenti su svrstani po temama a često postoji i mogućnost besplatih e-mail-ova • Primeri Web site-ova koji imaju odlike portala: Yahoo, Google, AltaVista, Krstarica, Nadlanu, Yuportal, Pretrazivac...)

  19. Portal • Ulazni sajtovi na Web-u koji omogućavaju brz i jednostavan pristup različitim servisima • Horizontalniportali • Potrošački portaliobuhvataju pretraživač,e-mail servis, sobe za četovanje, reference, novosti i sportske vesti, virtuelne prodavnice i druge servise • Korporacioni portalina Intranetu služe da zaposlenima u datoj korporaciji pruže različite servise • Vertikalni portaliobuhvataju više članova jedne specifične industrijske grane ili ekonomskog sektora

More Related