Budućnost interneta

1. Budućnost interneta Intrenet i nove medijske tehnologije Mentor: Nebojša Mrđa Student: Mirjana Štetić 78/2013 smer: komunikologija

2. Šta je internet? • Internet je globalna računarska mreža koja prevazilazi okvire pojedinačnih organizacija i države. • 1981. zvanično nastaje internet • Sam pojam Internet znači mreža unutar mreže ili interkonekcija između više računara

3. Razvoj interneta • BitandoprinosrazvojuInternetadala je trgovina. Interesitrgovaca i svihonihkojisutežili da povećajuprometdobara, ideja i novcasuuticalinabrzoširenjeInterneta. Ti interesisudalipotrebnumaterijalnupodlogu da Internet stvarnopostanefaktoruticaja u domenuzabave, individualnihpotrebazainformacijama, politike, kulture i dr.

4. BrzrazvojInternetapodstaklisu: • onikojisuželeli da informacije o svojojrobi i uslugamapružeštovećembrojuljudi, i • onikojisuželeliteinformacije. Prvisusvojimnovčanim i drugimdoprinosimapodstaklibrzi, skoroeksponencijalnirazvojInterneta u prvimgodinamanjegovognaglogširenja, a drugisustvorilirastućetržišteinformacija.

5. Problemi interneta sutrašnjice • Postizanje što veće pokretljivosti korisnika interneta • Postizanje što većih brzina prenošenja podataka i samim time nove strukture interneta • Što sigurniji pristup i korišćenje interneta • Softverski saltomortale u kome će se softver tretirati na novi,drugačiji način

6. Postizanje što veće pokretljivosti interneta • Potrebno je napraviti dovoljno malu prenosivu spravu da ne opterećuje korisnika, a da pri tom ima gabarite koji omogućavaju da se internet stranice koriste na lak i dostupan način • Minijaturizacija tehnološki više ne predstavlja problem, problemi su njihova upotreba(telefoni,ručni satovi)

7. Tendencija porasta količine informacija je jedna od centralnih parametara budućeg razvoja interneta. • Internet će u budućnosti biti brži od onog najbržeg današnjeg

8. Neophodno je da se stvoremašinekojenećeopterećivatiljude a pružaćeistirezultatradakaošto to pružajudanašnjiračunari. Budućnostračunara i internetazasniva se narazvojukvantnihračunara, ležernijekorišćenjeračunara(kojeomogućavagovornakontrolanadračunarom).

9. Postizanje što većih brzina prenošenja podataka i nove strukture interneta Windows,danas, može da „proguta“ više stotina gigabajta. U osnovi,ipak, ostaje taj MSDOS MSDOS iz 1981. imala je protočnu moć manju od 1 megabajta

10. Kada MSDOS ne bi bio u osnovi svi podaci koji su obrađeni,prikupljeni pre 10ak godina ne bi bili dostupni. Sve dok je tako brzina prenosa podataka se ne može radikalno menjati. Npr. Sve dok postoje automobili sa četiri točka i motor sa unutrašnjim sagorevanjem,automobilska industrija će proizvoditi bolje automobile koji su u osnovi replika prototipa iz 19. veka.... Tako je i sa računarom i internetom.

11. Struktura računara i interneta su datost.Dok se one ne promene neće doći do radikalnih promena ni jednog ni drugog. • Iako su strukture fleskibilne ti su domašaji ipak konačni. • Zato se sada ističu prelazne faze „internet u oblacima“ gde bi rad PC u stvari bio prebačen na mejnfrejmove velikih kapaciteta. Na taj način arhitektura bi ostala ista samo bi bila bolje iskorišćena.

12. Što sigurniji pristup i korišćenje interneta • Internet predstavlja presek nekoliko problema: a)brzina prenosa podataka(o čemu je već bilo reči) b)zloupotreba na internetu(o čemu ćemo govoriti)

13. Zloupotreba na internetu • Virus • Krađa softvera

14. Virus Virus je program ili deo koda koji utiče na računar. On može da inficira ostale programe modifikujući ih tako što u njih ubaci sopstvenu kopiju. Crvi su specijalna vrsta virusa koji mogu da se ponavljaju i da koriste memoriju ali ne mogu da prikače sebe na drugi program.

15. Virusi i ostale“životinjke“ po dosadašnjim saznanjima ne mogu biti autohtone već su proizvod ljudske delatnosti. • Internet ne može da postoji da na njemu nema virusa i ostalih „bagova“. • Sadašnji internet je na neki način dostigao vrh odbrane od bagova. • Kao što postoji potreba za zloupotrebom interneta putem virusa, postoji i potreba da se takva delovanja ograniče.

16. Postoje razni programi za odbranu od virusa • Antivirusni programi pokušavaju da identifikuju,zaustave računarske viruse i dr. zlonamerne programe. • Svakako jedan od boljih antivirusnih programa je avast.

17. Krađa softvera • Pored opasnosti za rad samog računara,najveća briga pre svega velikih firmi je krađa softvera,ili nelegalno kopiranje softverskih programa. • Najveća bitka za korišćenjem legalnog softvera vodi se kada je reč o „velikim“ programima,kao ono koje prodaje Microsoft.

18. Oni koji razmišljaju o tome kako razviti internet i stvoriti ga bezbednijim i sigurnijim sve više naginju stvaranju open sours sistema. • Open source software (otvoreni softver) se odnosi na softver čiji je izvorni kod dostupan unutar „open sours“ licence svim korisnicima koji ga mogu menjati,prepravljati i poboljšavati njegov sadržaj.

19. U stvari danas se vodi bitka paralelnih tendencija-komercijalizacije i širenja open sorsa. • Neće se skoro desiti da će velike firme odustati od komercijalne distribucije softvera.

20. Softverski saltomortale u kome će softver tretirati na novi drugačiji način • Problem softvera,njegov dalji razvoj i nastanak novih rešenja,korišćenja i eksploatacija,postaje danas centralno pitanje daljeg razvoja interneta. • Danas, postoje softverska rešenja koja omogućavaju svakom korisniku PC na fleš disku monitora „repliku“ sistema kako je on postavljen u njegov računar, i prostim priključenjem na bilo koji računar na njemu radi kao da je njegov.

21. „TIHO GOVORI I NOSI SVOJE KUČE SA SOBOM“ „GOVORI TIHO I NOSI SVOJ FLEŠ SA SOBOM“

22. Dislociranje svog računara na fleš neće biti ni dovoljno niti će biti krajnje rešenje. • Zavodljivost sa kojom se pojam internet u oblacima koristi ukazuje na izazov te ideje. • Koliko će ona odgovarati open source sistemima a koliko komercijalnom, kako će biti prihvaćena kod šire publike ostaje da vidimo.

23. Kako će se koristiti Internet u budućnosti Pretpostavka je da će: • kompjuterizovana oprema biti manja i moćnija, i ugrađena u uređaje za svakodnevnu upotrebu. Npr. Nedavne studije pokazuju otkriće dizajn naočara i radne ploče sa integrisanim računarom

24. b) Kompjuterizovana oprema će postati sve više povezana preko mrežnih tehnologija, a biće povezana na Internet u odgovarajućem obliku. Ovo će uključiti sve uređaje koji danas nisu povezani. Dizajn studije uključuju frižidere na kojima se prikaže spisak sadržaja i praćenje upotrebe po datumima, otkrivajući te podatke preko ugrađenih veb servera. Mnoga oprema kao što je grejanje, bojleri i drugo imaće ugrađene veb servere.

25. c) U budućnosti uređaji neće biti u interakciji samo sa ljudima već i sa drugim uređajima Npr. Mašina za pranje suđa i mašina za pranje veša mogu da pregovaraju tako da će samo jedna u datom trenutku koristiti bojler i na taj način će se uštedeti električna energija

26. Zaključak • Budućnost interneta nosi sa sobom i mnoge opasnosti kao što je kontrola i način na koji će se upravljati novim uređajima. • Privatnost korisinika u budućnosti će biti narušena što za sobom povlači sve veći broj ljudi koji će se povući ili aktivno ograničiti svoje prisustvo u digitalnom svetu.

27. Literatura • “Informatika”, Vladimir Štambuk, FPN, Čigoja štampa, Beograd, 2007. • Radojković, M; Miletić, M. (2006): Komuniciranje, mediji i društvo, Stylos, Novi Sad • "Communico ergo sum ili INTERNET kako je nastao i kuda smera", Prof. dr Vladimir Štambuk, Beograd, 2010, Akademska misao • Udžbenik za pripremu ECDL ispita, Saša i Slavica Prudkov, Beograd 2007

28. Korišćeni linkovi: www.wikipedia.org www.answers.com www.questia.com www.oii.ox.ac.uk www.nebojsamrdja.rs