Petnaesta nedelja DIREKTNI POREZI

1. Petnaesta nedelja DIREKTNI POREZI

2. Karakteristike direktnih poreza • oporezuju poresku snagu p.o. izraženu u imovini ili prihodima; • naplatom umanjuju poresku snagu p. o. pre potrošnje; • omogućavaju objektivniju i pravičniju raspodelu poreskog tereta - uvažavaju ekonomsku snagu p. o.; • p.o. svestan da ih plaća i koliko ih plaća; • moguće je uvesti progresivne poreske stope; • relativno stabilan izvor budžetskih prihoda; • nedostatak - zadiru u privatnost p.o.;

3. Osnovni poreski oblici direktnih poreza • porez na dohodak građana; • porez na dobit preduzeća; • porezi na imovinu;

4. Porez na dohodak građana • oporezuju se fizička lica koja ostvaruju dohodak – oporezivi prihod; • postoje tri sistema oporezivanja: • globalni/sintetički - oporezuju se svi prihodi poreskog obveznika zajedno; • cedularni - oporezuju se svi prihodi poreskog obveznika pojedinačno; • mešoviti -prvo se oporezuju svi prihodi pojedinačno (cedularni sistem), a po isteku godine i svi sintetizovani zajedno (globalni/sintetički)- primenjuje se u R. Srbiji;

5. Oporezivi prihod • zarada iz radnog odnosa; • prihod od samostalne delatnosti; • prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine; • prihod od kapitala (kamata, dividenda, prinosi od inv. jedinica, izdavanja nekretnina ; • prihod od kapitalnih dobitaka; • ostali prihodi (npr. od igara na sreću, osiguranja lica, prihodi sportista) • drugi prihodi(npr. po osnovu ugovora o delu, privremenih i povremenih poslova;)

6. Plaćanje poreza na dohodak građana • po odbitku pojedinačnog prihoda (u momentu isplate prihoda); • samooporezivanjem; • po rešenju poreskog organa, a na osnovu poreske prijave poreskog obveznika;

7. Plaćanje poreza po odbitku Po odbitku porez se plaća na prihod od: • zarada; • autorskih i srodnih prava i prava ind. sv.; • kapitala; • zakupa pokretnih stvari i ostalih prihoda ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik; • dobitaka od igara na sreću; • osiguranja lica; • sportista i sportskih stručnjaka;

8. Plaćanje poreza po rešenju nadležnog organa • godišnji porez građana; • paušalni prihod od samostalne delatnosti - ako preduzetnik vodi samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu, odnosno vodi knjige po principu prostog knjigovodstva, tada poresku osnovicu - paušalni prihod utvrđuje nadležni poreski organ, a poreski obveznik sastavlja godišnji poreski bilans i plaća porez paušalno;

9. Samooporezivanje • Samooporezivanjem utvrđuju se i plaćaju porezi na: • prihode od samostalne delatnosti preduzetnika koji vode knjige po principu prostog knjigovodstva (i isplaćuje ličnu zaradu kao svoje lično primanje); • kapitalne dobitke; • prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice ili preduzetnik na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava ind. sv., na kamate i dr. prihode;

10. Godišnji porez na dohodak građana • plaćaju fizička lica, koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u R Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez; • podatke obezbeđuje nadležni organ za poslove statistike R Srbije i to za: • rezidente za dohodak ostvaren u R Srbiji i u drugoj državi; • nerezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji R Srbije;

11. Osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana • oporezivi dohodak - razlika između dohotka za godišnje oporezivanje i ličnih odbitaka za poreskog obveznika i izdržavane članove porodice; • lični odbici ne mogu biti veći od 50% dohotka za oporezivanje

12. Struktura dohotka za godišnje oporezivanje • zarada; • op. prihod od samostalne delatnosti; • op. prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava ind. sv.; • op. prihoda od izdavanja nepokretnosti; • op. prihod od davanja u zakup pokret. stvari; • op. prihod sportista i sportskih stručnjaka; • oporezivi drugi prihod ostvareni u R Srbiji, a za rezidente i u drugoj državi;

13. Porez na dobit pravnih lica – poreski obveznik i osnovica • p. obveznik - rezidentno ili nerezidentno pravno lice koje je osnovano radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti i vodi knjige po principu dvojnog knjigovodstva; • p.osnovica - oporeziva dobit iskazana u poreskom bilansu; -poreski bilans – fin. izveštaj, u kome su iskazani oporezivi prihodi i rashodi, u kome se vrši korekcija dobiti iskazane u Bilansu uspeha, na način da se određeni prihodi i rashodi ne priznaju ili priznaju uz tačno određene uslove;

14. Porez na dobit pravnih lica – poreski podsticaji • pružaju se u cilju ostvarivanja ciljeva ek. politike - stimulisanja privrednog rasta: • poreska oslobođenja (za radno osposob., prof. rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica); • poreski krediti (za ulaganje u osnovna sredstva u sopst. vlasništvu i ulaganja u razvoj kao nematerijalnu imovinu); • podsticaji za ulaganja ( u osnovna sredstva pod određenim uslovima);

15. Porez na dobit pravnih lica –način plaćanja poreza • p.o. podnosi poresku prijavu u kojoj je izvršen obračun poreza za period za koji se prijava podnosi; • tokom godine do 15 – tog u mesecu plaća se mesečna akontacija za prethodni mesec; • ako uplati manje dužan je da razliku uplati najkasnije do podnošenja nove poreske prijave, a ako uplati više, više uplaćeni porez uračunava se kao akontacija za naredni period ili se vraća obvezniku na njegov zahtev;

16. Problem dvostrukog oporezivanja dobiti ostvarene u inostranstvu • javlja se ako pravno lice rezident R Srbije ima poslovnu jedinicu u inostranstvu koja ostvari dobit; • otklanjanje problema - odobrava se poreski kredit u visini plaćenog poreza u drugoj državi, s tim da ne može biti veći od iznosa koji bi se obračunao prema zakonodavstvu R Srbije; • međukompanijske dividende- odnos matičnog pravnog lica i filijale;

17. Problem dvostrukog ekonomskog oporezivanja • u vezi je sa oporezivanjem akcionara prvo preko ostvarene dobiti pravnog lica, a potom preko oporezivanja dividendi; • uzrokuje nepovoljne implikacije: podstiče zadržavanje dobiti; favorizuje finansiranje zaduživanjem, a ne emisijom akcija; • ima međunarodni značaj; • ublažavanje ili eliminisnaje problema: - metod integracije na nivou preduzeća ili akcionara;

18. Porezi na imovinu • imovina se tretira u statici i dinamici; • oporezivanje imovine u statici – osnov za plaćanje poreza je imovina- pravo na nepokretnost; • oporezivanje imovine u dinamici - osnov za plaćanje poreza je prenos imovine sa jednog na drugo lice: – bez naknade - porez na nasleđe i poklon; - sa naknadom - porez na prenos apsolutnih prava;

19. Porez na imovinu – pravo na nepokretnost • nepokretnosti: zemljište, stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi građ. objekti ili njihovi delovi; • pravo na nepokretnost između ostalog uključuje: - pravo svojine; - pravo zakupa stana ili stamb. zgrade duže od jedne godine ili na neodređeno vreme; - pravo korišćenja gradskog građ. zemljišta površine preko 10 ari; - pravo korišćenja nepokretnosti;

20. Porez na imovinu- p. obveznik i p. osnovica • p.obveznik – pravno i fizičko lice; • p.osnovica fizičkog i pravnog lica koji ne vodi poslovne knjige -vrednost nepokretnost koju utvrđuje organ lokalne samouprave; • p.osnovica pravnog lica koji vodi knjige - fer vrednost nepokretnosti( fer - saglasno zakonu i dobrim poslovnim običajima); • moguća poreska oslobođenja i olakšice;

21. Porez na nasleđe i poklon: p. objekt i p. obveznik • p. objekat - nasleđena ili na poklon primljena prava na nepokretnosti, gotov novac, štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, pravo svojine na vozilu, plovnom objektu, odnosno vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima; • p. obveznik - fizičko ili pravno lice rezident i nerezident koji nasledi ili na poklon primi pravo na nepokretnost koja se nalazi na teritoriji R Srbije;

22. Porez na nasleđe i poklon: p. osnovica i p. oslobođenja • p. osnovica na nasleđe - tržišna vrednost nasleđene imovine umanjena za iznos dugova ili drugih troškova koje je obveznik dužan da isplati; • p. osnovica na poklon - tržišna vrednost na poklon primljene imovine; • p. oslobođenja - zakonom predviđeni slučajevi;

23. Porez na prenos apsolutnih prava – prenos uz naknadu plaća se između ostalog kod prenosa: • prava svojine na nepokretnosti; • prava intelektualne svojine; • prava svojine na motornom vozilu (osim na radnoj mašini), plovnom objektu, vazduhoplovu na sopst. pogon osim državnog; • prava korišćenja građevinskog zemljišta; • davanja građ. zemljišta u drž. svojini u zakup duže od jedne godine ili na neodređeno vreme, radi izgradnje objekata;

24. Porez na prenos apsolutnih prava: p. obveznik, osnovica i oslobođenja • p.obveznik - u principu prodavac; • p. osnovica - ugovorena cena pod uslovom da nije niža od tržišne vrednosti, ako se cena ne ugovori onda tržišna vrednost; • P. oslobođenja – pod određenim uslovima kupac stana koji prvi put stiče vlasništvo;

25. Problem dvostrukog pravnog oporezivnja kod direktnih poreza • jednako pravo na porez imaju i država čije državljanstvo ima p. obveznik i država u kojoj je isti otvorio firmu, nasledio imovinu ili trošio; • dolazi ako se ostvare sledeće pretpostavke: da dve ili više država oporezuju istim ili istovrsnim porezima, istog p. obveznika, isti p. objekt i za isto poresko razdoblje; • ograničavanje i izbegavanje – neophodne unilateralne mere i bilateralni i međunarodni ugovori;