1 / 23

SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 21 . oktobar 201 3 .

SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 21 . oktobar 201 3. ALKOHOLIZ A M. Određivanje dijagnoze alkoholizma. Pod dijagnozom se podrazumeva aktivan proces utvrđivanja postojanja nekog medicinskog poremećaja, koji: ima svoju metodologiju ima za cilj: određivanje prognoze bolesti

nibal
Download Presentation

SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 21 . oktobar 201 3 .

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 21. oktobar 2013. ALKOHOLIZAM

  2. Određivanje dijagnoze alkoholizma Pod dijagnozom se podrazumeva aktivan proces utvrđivanja postojanja nekog medicinskog poremećaja, koji: • ima svoju metodologiju • ima za cilj: • određivanje prognoze bolesti • ukazivanje na mogućnosti lečenja (tretmana, terapije) Deo je kontinuuma koji počinje od prvih simptoma poremećaja do okončanja procesa terapije Određivanje dijagnoze alkoholizma: • Najjasniji su medicinski kriterijumi • Ali mogućnost ranijeg otkrivanja i početka lečenja. stvara dijagnostikovanje: • poremećaja socijalnogponašanja • poremećaja porodičnihodnosa

  3. Metodologija “pravljenja mozaika” Metodologija “pravljenja mozaika” - integracija svih prikupljenih podataka, procena funkcionisanja u više sistema: • u individualnom sistemu (pojedinac) • trenutno telesno, psihološko i socijalno stanje osobe • razvoj alkoholizma - prirodna istorija alkoholizma: • Uzrast:prvogkontakta, prvogopijanja/intoksikacije; pojave manjih problema sa alkoholom; pojave simptoma zavisnosti, prvog lečenja • u porodičnomsistemu • porodični odnosi i uloge svih članova porodice • prilagodjavanje ostalih članova porodice zavisničkom pijenju i opijanju • u drugim socijalnim sistemima • radnom (profesionalnom) • širem socijalnom okruženju (nasilje, delinkvencija, kriminalitet...) • proces disocijalizacija (vidi prethodno predavanje)

  4. Dijagnostički proces Uobičajene faze u dijagnostikovanju i tretmanu alkoholizma: 1. identifikacija problema (dijagnostika – DG), 2. dijagnostikovanje alkoholizma uzdravstvenim ustanovama (DG), 3. započinjanje lečenja iodredjivanje vrste lečenja (tretman – T) 4. evaluacija terapijskog procesa (DG) i 5. produženo lečenje (T) Metod početnog dijagnostikovanja može biti : • ciljana brza procena (“skrining”) • medicinski pregled u lekarskim ordinacijama, kao i • dijagnostičko-motivacioni INTERVJUA uz uključivanja članova porodice i drugih pojedinaca ili delova socijalnog sistema pojedinca

  5. I Faza identifikacije problema/1 Početak identifikacije označen nekom “krizom u sistemu” alkoholičara. Neposredan povod: konkretni događaji1. 1. Događaji iz domena pojačane socijalne vidljivosti alkoholizma • radna neefikasnost i prekršaji radne discipline, • više puta ponavljana vožnja pod uticajem alkohola • antisocijalno ponašanje: • višestruko ponavljano bračno i porodično nasilje • ispadi i tuče, • ozbiljne pretnje i nasrtaji na druge, • demoliranje stvari/objekata

  6. I Faza identifikacije problema/2 2. Događaji iz oblasti porodičnih posledica alkoholizma • Partnerski odnosi: • partnerske disfunkcije, zahtev za razvod • zlostavljanje i nasilje nad partnerom • Deca: • zanemarivanje i zlostavljanje • simptomi ili povrede dece 3. Događaji iz oblasti zdravstvenih oštećenja, koji se registruju u zdravstvenim ustanovama: • epileptički napadi, CVI, ciroza jetre • teže intoksikacije alkoholom, • povrede u saobraćajnim udesima ili druge povrede, • pokušaji suicida ili samopovredivanja Dijagnoza se može medicinski i uspostaviti i prilikom pružanja medicinske pomoći

  7. II. Faza dijagnostikovanja alkoholizma u zdravstvenim ustanovama Uspostavljanje tradicionalne “dijagnoze u užem smislu”. Može se uspostaviti uvanbolničkim uslovima: • primarna zdravstvena zaštita - preopterećeni lekari opšte medicine često izbegavaju da dijagnostikuju i verifikuju, ponekada, sasvim očigledan alkoholizam. • psihijatrijski dispanzer, centri za mentalno zdravlje), Savremen pristup: simultano postavljanje dijagnoze i motivacija za prihvatanje lečenja.

  8. Dijagnoza alkoholozima obuhvata • postavljanje dijagnoze same zavisnosti od alkohola • utvrdjivanje posledica zavisnosti od alkohola • somatskih komplikacija • psihičkhi problema • socijalnih problema • utvrdjivanje komorbiditetnih psihijatrijskih i kognitivnih poremećaja. • postavljanje dijagnoze specificnog tipa alkoholizma posebno: • alkoholizma žena • alkoholizma mladih • alkoholizma starih

  9. MKB-10 klasifikacija: F10.0 i F10.1. F10.0. Akutna intoksikacija alkoholom • prolazno stanje nakon unošenja toksične doze alkohola • samo ako nisu prisutni trajni problemi vezani za alkohol F10.1. Štetna upotreba alkohola • dovodi do oštećenja organskog ili mentalnog zdravlja • nema zavisnosti od alkohola

  10. MKB-10: F10.2 Sindrom zavisnosti od alkohola • Jaka žudnja ili osećanje prinude da se alkohol uzme • Dokaz o povećanoj toleranciji (izuzetno visoka u odnosu na prosek) • Fiziološki apstinencijalni sidrom po smanjenju ili prestanku uzimanja alkohola • Otežanakontrola nad ponašanjem da se alkohol uzme u smislu početka, završetka i nivoa upotrebe • Provođenje sve više vremena u traženju, uzimanju ili pravljenju alkohola • Progresivno zanemarivanje drugih zadovljstava i interesovanja • Nastavljanje uzimanja i pored jasnih činjenica o direktnom i indirektnim štetnim dejstvima i posledicama uzimanja alkohola • Trajanje: najmanje 1 godina? ICD 10 – ne, DSM IV – obavezno,.

  11. Prirodna istorija alkoholizma

  12. Definisani obrasci pijenja (O‘Connor i sar. ) • Umereno pijenje: muškarci - do 2 pića na dan; žene - do 1 pića na dan; starije osobe oba pola - manje od 1 pića na dan • Rizično (prekomerno) pijenje: muškarci - više od 14 pića nedeljno ili preko 4-5 pića tokom odredjene situacije; žene - više od 7 pića nedeljno ili tri pića tokom odredjene situacije (žene); Učestale intoksikacije (oba pola) • Štetnopijenje(dovelo do somatskih /psihološkihporemećaja): perzistira najmanje mesec dana ili se ponavlja tokom proteklih godinu dana; jasni dokazi o tome da je alkohol odgovoran za takve poremećaje; nema zavisnosti od alkohola • Zloupotreba alkohola (prisustvo jednog ili više sa alkoholom udruženih fenomena tokom 1 godine): nesposobnost obavljanja posla i ličnih obaveza, ponavljana pijenja u potencijalno opasnim situacijama, problemi sa zakonom zbog alkohola, kontinuirana upotreba uprkos njegovom štetnom uticaju na socijalne i personalne odnose u smislu postojanja problema

  13. Jelinek: Pretoksikomanska (preadiktivna) faza • Psihološka zavisnost • Povišena tolerancija Dva tipa pretoksikomanskog alkoholizma: • Alfa tip: retko ekscesivno pijenje sa nekontrolisanim ponašanjem • Beta tip: svakodnevno uzimanje povećane količine alkohola, bez gubitka kontrole, sa telesnim oštećenjima

  14. Jelinek: Toksikomanska faza/1 4 ključna simptoma: • “Prekid filma” ili palimpsest amnezija: benigni oblik kod izrazito velikih količina alkohola; maligni oblik – simptom telesne zavisnosti, nisu potrebne tolike količine alkohola • Gubitak kontrole nad pijenjem – fenomen prve čašice • Nemogućnost apstinencije – svako opadanje nivoa alkohola u kriv dovodi do simptoma apstinenc. krize • Pad tolerancije na alkohol – poslednji, simptom telesne zavisnosti u odmakloj fazi

  15. Jelinek: Toksikomanska faza/2 Dva tipa zavisnosti: • Gama tip ili periodični tip: naizraženiji simptomi-gubitak kontrole i prekid filma, poremećeno - najčešće agresivno- ponašanje; mogućnost apstinencije, nemogućnost umerenog pijenja • Delta tip ili dolivački tip: svakodnevno pijenje, najčešće pivo ili vino, nemogućnost apstinencije, nema gubitka kontrole, niti prekida filma; ozbiljna telesna oštećenja

  16. Posledice zavisnosti alkohola • Somatske komplikacije • karidovaskularni sistem • respiratorni sistem • gastrointestinalni trakt itd. • Psihički problemi • Smanjeno kognitivno funkcionisanje • Smanjena odgovornost i samokontrola • Povećana emotivna distanca sa bližnjima • Socijalni problemi • Konflikti sa drugima • Poremećeni porodični odnosi • Gubitak posla

  17. Dijagnostikovanje komorbidnih poremećaja Komorbiditet podrazumeva istovremeno postojanje dva ili više mendicinska poremećaja. Dva tipa komorbiditeta: • Poremećaji povezani sa uzimanjem alkohola: simptomi nisu postojali pre problema sa alkoholom ili najmanje mesec dana po njihovom prestanku • Nezavisni psihijatrijski poremećaji - manje česti. • Antisocijalni tip ličnosti (15% muškaraca i 5% žena alkoholičara) • Afektivni bipolarni poremećaji (4% alkoholičara oba pola) • Panični poremećaj • Socijalna fobija

  18. Alkoholizam žena /1 U poredjenju sa muškarcima žene: • piju manje • imaju manje problema uzrokovanih alkoholom • ređe piju svakodnevnoili 5 i više pića u jednoj prilici makar jednom nedeljno Faktori rizika za pijenje žena: • pijenje partnera/supruga, • postojanje depresivnog poremećaja, • očekivanje dejstva alkohola na seksualno ponašanje, • seksualne disfunkcije i seksualna orijentacija, • zlostavljanje i viktimizacija, uključujući fizičku i seksualnu viktimizaciju u detinjstvu i u odraslom dobu.

  19. Alkoholizam žena /2 Specifičnosti • redovnije pijenje počinje vinom ili pivom • preovladjuje tzv. solističko pijenje(“domacicki tip”) pogotovo od trenutka kada se razvije zavisnost i žena to prepozna • razvoj zavisnosti dogadja se u starijem uzrastu nego kod muskaraca (40-45 god.) • preovladjuje simptomatski (sekundarni) alkoholizam, kao posledica depresije, menopauze, razvoda, ginekološke bolesti ili nekog drugog distresa • češća je kombinovana zavisnost – alkoholizam i zavisnost od tableta Posledice • teže posledice na imuni sistem (smanjuje dejstva estrogena), • poremećaj reproduktivnog sistema • štetno dejstvo na koštani sistem

  20. Alkoholizam kod adolescenata • Pijenje alkohola problematično na uzrastu od 12-14 godina (dete postaje svesno pozitivnih efekata pijenja, laže, skriva ili krade piće) • Na uzrastu od 14-18(19) godinapijenje alkohola ima “funkciju u socijalizaciji” • Karakteristični su obrasci i rituali pijenja (vikendom, u grupi, pijenje piva ili vina) • Viši razredi srednje škole: • pijenje se ne smatra problemom - “svi piju”, • povremeno opijanje više ne izaziva strah i zabrinutost; p • ovezuje sa poboljšanjem seksualnogponašanjaI • stovremena zloupotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci

  21. Specifičnostialkoholizma kod adolescenata • diskontinuitet pijenja kroz adolescentni period: slaba korelacija sa alkoholizmom u odrasloj dobi • prekid filma i gubitak svesti - važni i česti • psihičke tegobe, socijalni problemi i intepersonalni koflikti kod adolescenata koji zloupotrebljvaju alkohol veoma su značajnog intenziteta i vrlo prisutni • intenzitet žudnje za alkoholom - instrumentalizacija alkohola za rešavanje raznih emocionalnih stanja u adolescenciji • rizični seksualni odnosi • napuštanje školovanja • količina popijenog alkohola i poremećaji u ponašanju su u korelaciji, ali to u osnovi ipak mogu biti dva odvojena procesa • telesna oštećenja i znaci fizičke zavisnosti se retko pokazuju, čak i kada postoje značajni psihološki i psihijatrijski poremećaji-

  22. Alkoholizam starih (preko 65 god. života) Teže se dijagnostikuje : povučenost starih, sličnost kliničke slike sa zdravstvenim problemima vezanim za starenje Dva tipa: • Prolongirani (produženi) tip- postali alkoholičari u mlađim godinama. • izražen pad tolerancije • psiho-somatske komplikacije alkoholizma (polineuropathija, oštećenja jetre, demencija, dijabetes itd.) • Starački tip - alkoholizam sa kasnim početkom - javlja se obično posle težeg distresa: • emocionalnog stresa, - gubitakbračnog partnera, bliske osobe... • trauma glave (u saobraćajnoj nesreći ili slično)

  23. Literatura • Nastasić, P. (2011), Ekosistemski pristup alkoholizmu. Beograd, Publikum. • Poglavlje Opšti principi dijagnostikovanja alkoholizma, str. 55 – 75.

More Related