Конференција за медије

1. Конференција за медије Прес сала Владе Србије 30. децембар 2013.

2. Важнији индекси економских кретања

3. Бруто домаћи производ у сталним ценама, 2002-2013. (2010 = 100) Овај графикон приказује кретање БДП у периоду 2001 – 2013. године у односу на базну 2010. годину. Из приложеног се види да је БДП у 2011. већи за 1,6% у односу на 2010., у 2012. је на нивоу 2010. године, а у 2013 за 2,4% је већи у односу на 2010. годину.

4. Индекс потрошачких цена 2007-2013.база исти месец претходне године 2007 2008 2009 2011 2012 2013 2010 Инфлација у Републици Србији је још увек нестабилна, смењују се периоди раст и пада цена, што је последица кретања цена оних производа директно зависних од тржишних и временских услова, кретања курса динара, и слично. После константног раста цена у 2012. години, у 2013. години се од почетка бележи пад.

5. Извоз и увоз, 2001-2013.у мил. EUR

6. Пољопривредна производња, 2001-2013. (2010 = 100) Графикон: Представља приказ кретања базног индекса физичког обима пољопривредне производње, база 2010=100, који су израчунати на основу кретања ланчаних индекса пољопривредне производње за приказане године.

7. Индекси физичког обима грађевинарства и индустријске производње 2000-2013. (2010= 100)

8. Индекси промета у трговини на малоу сталним ценама (2010 = 100) Промет у трговини на мало у 2013. години, у односу на претходну годину, бележи пад у сталним ценама од 5,1 %, а у односу на 2010. годину, промет је мањи за 23,7%.

9. Квартални бруто домаћи производ III квартал 2013.

10. Квартални бруто домаћи производ, стопе реалног раста

11. Индекси индустријске производње јануар-новембар 2013.

12. Индекси индустријске производње - сектори Индустријска производња у Републици Србији у новембру 2013. године већа је за 4,2% у односу на новембар 2012. године, а у односу на просек 2012. године већа је за 13,9%. Индустријска производња у периоду јануар – новембар 2013. године, у односу на исти период 2012. године, већа је за 6,0%.

13. Индекси индустријске производње – наменске групе • Подаци о индустријској производњи – по наменским групама, у новембру 2013. године, у односу на новембар претходне године, показују да јe дошло до раста у производњи: енергије, за 8,1%, интермедијарних производа, осим енергије, за 6,2%, и трајних производа за широку потрошњу, за 2,3%. • Пад је забележен у производњи нетрајних производа за широку потрошњу, за 0,4% и капиталних производа, за 0,7% .

14. Десезонирани индекси индустријске производње (Ø2012 = 100) Десезонирани индекс индустријске производње за новембар 2013. године, у односу на просек 2012. године, за индустрију – укупно показује да је остварен раст од 6,0%, а за Прерађивачку индустрију раст од 5,7%.

15. Промет робе у трговини на мало јануар-новембар 2013.

16. Месечни индекси промета у трговини на мало (Ø 2012 = 100) У новембру 2013. године, у односу на просек 2012. године, промет робе у трговини на мало је већи у текућим ценама за 4,8%, а у сталним ценама је мањи за 1,1%, док десезонирани индекс показује да је остварен пад промета од 3,6%.

17. Индекси промета у трговини на мало по основним агрегатима КД (у сталним ценама) • Промет робе у трговини на мало у Републици Србији, у новембру 2013. године у односу на новембар 2012. године, већи је у сталним ценама за 3,1%, а у односу на просек 2012. године мањи је за 1,1%. Промет робе у трговини на мало у периоду јануар – новембар 2013. године, у односу на исти период 2012. године, мањи је у сталним ценама за 5,6%. • Посматрано по основним агрегатима КД, у новембру 2013. године у односу на новембар претходне године, у сталним ценамаостварен је код: • хране, пића и дувана – раст од 7,7% • непрехрамбених производа, осим моторних горива – пад од 3,9% • моторних горива – раст од 9%.

18. Структура промета у трговини на мало по робним групама, I- IX 2013

19. Промет робе у трговини на мало по робним групама, стопе у % I - IX 2013 / I - IX 2012

20. Спољнотрговинска робна размена јануар-новембар 2013.

21. Спољнотрговинскаробнаразмена,новембар 2013/2012.

22. Спољнотрговинскаробнаразмена,јануар-новембар 2013/2012.

23. Спољнотрговинскаробнаразмена,јануар-новембар 2013.по економској намени ИЗВОЗ УВОЗ

24. Извоз и увоз по спољнотрговинским партнерима,јануар-новембар 2013. ИЗВОЗу мил. USD УВОЗ

25. Извоз и увоз,јануар-новембар 2013. по изабраним групацијама земаља MEDA - Економско удружење медитеранских земаља CEEC - Земље централне и источне Европе CIS - Комонвелт независних држава APEC - Aзијско – пацифичко економско удружење

26. Извоз и увоз по рангираним одсецима СМТК рев.4,јануар-новембар 2013. ИЗВОЗ у мил. USD УВОЗ

27. Спољнотрговинска робна размена, подаци по месецима, у мил. USD

29. Анкета о радној снази октобар 2013.

30. Анкета о радној снази, октобар 2013. Анкета о радној снази спроведена је у октобру 2013. године, на узорку од око 8700 домаћинстава на подручју Републике Србије. Прикупљени су подаци о демографским обележјима за сва анкетирана лица. Укупно је анкетирано 25048 лица. Подаци о радној активности прикупљени су за сва лица стара 15 и више година, односно за 21835 лица.

31. Анкета о радној снази, октобар 2013. • Стопа незапослености, која представља учешће незапослених у укупном броју активних становника (запослени и незапослени), у Републици Србији износила је 20,1%,и то 19,4% за мушко и 21,2% за женско становништво. Стопа незапослености у београдском региону износила је 16,7%, а у региону Војводине 23,1%. У региону Шумадије и Западне Србије стопа незапослености износила је 18,6%, док је у региону Јужне и Источне Србије износила 22,0%. • Стопа незапослености у октобру 2013. године мања је за 4 процентна поена у односу на април 2013. године, а у односу на октобар претходне године мања је за 2,3 процентна поена.

32. Анкета о радној снази, октобар 2013. • Стопа запослености представља проценат запослених у укупном становништву старом 15 и више година, и у октобру 2013. износила је 39,1%. Од тога је стопа запослености за мушкарце износила 46,2%, а за жене 32,5%. Највећа стопа запослености била је региону Шумадије и Западне Србије 41,1%, затим у региону Јужне и Источне Србије, где је износила 39,3%. У београдском региону, износила је 38,8%, а у региону Војводине стопа запослености износила је 37,3%. • Стопа запослености у октобру 2013 бележи пораст од 2,8 процентних поена у односу на април 2013. године, и пораст од 2,4 процентна поена у односу на октобар претходне године.

33. Анкета о радној снази, октобар 2013. Стопенезапослености и запослености у априлу и октобру 2012. и априлу и октобру 2013. године – упореднипреглед

34. Анкета о радној снази, октобар 2013. • Стопа неформалне запослености у октобру 2013. године већа је за 2,1 процентна поена у односу на април исте године, док је у односу на октобар претходне године већа за 2,4 процентна поена. • Стопа неформалне запослености представља проценат лица која раде без формалног уговора о раду у укупном броју запослених. Ова категорија обухвата запослене у нерегистрованој фирми, запослене у регистрованој фирми, али без формалног уговора o раду и без социјалног и пензионог осигурања, као и неплаћене помажуће чланове домаћинства.

35. Трендови запослености и стопа незапослености 2008-2013.

36. Анкета о приходима и условима живота мај - јун 2013

37. Основни показатељи сиромаштва Ова лица нису нужно сиромашна, већ само имају већи ризик да то буду!

38. Праг ризика од сиромаштва у динарима(60% медијане националног еквивалентног прихода) Најчешћи типови домаћинства а Једночлано Једночлано Двоје одраслих и двоје деце Двоје одраслих и једно дете

39. Стопа ризика од сиромаштва по старости и полу, % Млади до 18 година старости су најизложенији ризику од сиромаштва док су старији од 65 година најмање изложени

40. Стопа ризика од сиромаштва према типу домаћинства, %

41. Стопа ризика од сиромаштва према најчешћем статусу на тржишту рада и полу, % Незапослени су најизложенији ризику од сиромаштва док су запослени код послодавца најмање изложени

42. Стопа ризика од сиромаштва, поређење држава, %

43. Попис становништва домаћинстава и станова 2011. Настањени станови према врсти грејања

44. Настањени станови према врсти грејања 57,2 % греје се уз помоћ пећи или сличног грејног тела тј. нема инсталације централног/етажног грејања 22,1% има централно грејање тј. топлота се испоручује из јавне (месне) топлане 20,6% има етажно грејање тј. топлота се испоручује из котларнице у стану или згради

45. Настањени станови према врсти грејања и типу насеља 535 456 настањених станова опремљено је инсталацијама централног грејања 98,9% станова са централним грејањем налази се у градским насељима У осталим насељима 77,5% станова нема инсталације централног/етажног грејања

46. Настањени станови према врсти грејања, по регионима У Београдском региону скоро половина станова (45,9%) има централно грејање У свим осталим регионима највећи проценат станова је без инсталација централног/етажног грејања Од 249 251 стана прикљученог на гасовод чак 77,1% налази се у Региону Војводине

47. Врста енергената/енергије која се користи за грејање настањених станова Чак 1 618 585 станова за грејање просторија користи дрво као једини енергент за грејање просторија или у комбинацији са неким другим енергентом Само 16 706 станова за грејање користи другу врсту енергије, нпр. соларну, геотермалну енергију, енергију ветра и сл.

48. Настањени станови према врсти енергената за грејање по регионима, Попис 2011 Посматрано према регионима : Угаљ, мазут и електрична енергија највише се користе за грејање станова у Београдском региону Дрво се највише користи у Региону Шумадије и Западне Србије Гас се највише користи у Региону Војводине

49. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године Према плану публиковања предвиђено је да до краја августа 2014. године објавимо 30 књига пописа и 13 специјалних публикација. До краја 2013. године објављене су: 2 специјалне публикације 22 књиге пописа Попис и основци Најчешћа имена и презимена 13књига за становништво, домаћинства и породице 7књига за стамбене јединице 2књиге из контроле квалитета и обухвата

50. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године Објављене књиге по областима Становништво, домаћинства и породице Стамбене јединице Пост-пописна анкета • Национална припадност • Старост и пол • Школска спрема, писменост и компјутерска писменост • Вероисповест, матерњи језик и национална припадност • Брачни статус • Фертилитет женског становништва • Економска активност • Инвалидитет • Миграције • Домаћинства према броју чланова • Дневни мигранти • Породице • Основне карактеристике домаћинстава • Број и површина стамбених јединица • Станови за стално становање према броју просторија у стану и површини • Инсталације и помоћне просторије у становима • Станови према својини и основу по којем домаћинство користи стан • Стамбене јединице према броју лица и домаћинстава • Станови према врсти зграде • Грејање у становима • Резултати контроле обухвата • Резултати контроле • квалитета одговора Евидентирано је око 17.000 преузимања пописних публикација са сајта РЗС-а и око 7.000преузимања пописне андроид апликације!