1 / 44

Свети Сава – небески човек и земаљски анђео

Свети Сава – небески човек и земаљски анђео. У стара времена, у 12. веку, Србијом је владао Велики Жупан Стефан Немања. Он и његова жена Ана имали су два сина – Вукана и Стефана – и неколико ћерки, али су желели да добију још једно дете. Дуго су се молили Богу, не би ли им Он испунио жељу.

nysa
Download Presentation

Свети Сава – небески човек и земаљски анђео

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Свети Сава – небески човек и земаљски анђео

  2. У стара времена, у 12. веку, Србијом је владао Велики Жупан Стефан Немања. Он и његова жена Ана имали су два сина – Вукана и Стефана – и неколико ћерки, али су желели да добију још једно дете... • Дуго су се молили Богу, не би ли им Он испунио жељу...

  3. ...и у старости добише сина коме дадоше име Растко... ...Растко је растао изучавајући књиге, наслађивао се слушајући учитеље и проучавајући хришћанску науку, Свето Писмо, као и Житија Светих... није се ленио да у Цркви на свим службама стоји...

  4. За разлику од других принчева, младог Растка нису занимале дворске забаве, племићки живот, бављење политиком и војевањем... Растково срце је жудело за нечим другим – за духовним животом... На двору се једном приликом затекоше монаси са Свете Горе, из манастира Пантелејмона. Растко је провео доста времена у разговору са њима... Жудња његовог срца почиње да се остварује... Растко одлучује да пође са монасима и да се преда монашком подвигу...

  5. Растко је замолио родитеље да га пусте да пође у лов... а уствари, одлазак у лов је био бекство... у манастир Пантелејмон...

  6. На путу до Свете Горе није било времена за одмор... Велики Жупан Немања, отац Савин, видевши да је Сава нестао, шаље за њим потеру...

  7. Али колона бегунаца већ је била пред манастиром... Млади принц који те вечери уђе кроз манастирску капију није био само обичан посетилац... Већ исте вечери своје царско одело он је заменио монашком црном ризом...

  8. Пред зидинама манастирским зачуо се топот коња. Потера је већ стигла... Војници који су били послати у потеру дигоше силну буку... Растко се појави пред војницима и умоли их да се умире... ...и предложи им да вечерају и одморе се, па да сутрадан крену натраг за Србију...

  9. Радујући се што су пронашли Растка, војници, после вечере, савладани умором – поспаше... ....и док су војници спавали, игуман је у пиргу, на високој кули, постригао Расткову главу, обукао му монашку ризу и дао му ново име - Сава... Страх је обузео војнике кад су се ујутро пробудили... Са пирга, млади монах Сава их је молио да му опросте, и додао им своје царско одело, које је те ноћи заувек скинуо са себе, да понесу у Србију његовим родитељима...

  10. Монах Сава се предао животу у богослужењима, посту, подвигу и молитви... Обилазио је светогорске старце, разносио пустињацима хлеб и намирнице... ...али највише од свега је волео да пребива у Цркви, на Светој Литургији, у појању псалама и молитава...

  11. Прошле су године, и остарели Жупан Стефан Немања, Савин отац, предаде престо сину Стефану... ...и потом се он и његова жена – Савина мајка Ана – замонашише... Немања доби монашко име Симеон, а жена му Ана – Анастасија...

  12. Анастасија оде у манастир Св. Богородице у Топлици, а Немања – после две године које је провео у Студеници – крене и сам, за својим сином, на Свету Гору... Прошло је више од десет година како је Сава отишао на Свету Гору... И како га отац није видео... Дошао је дан неизмерне радости – у манастиру Ватопеду срели су се Сава и Симеон... грлећи се и плачући...

  13. Симеон и Сава су од византијског цара и Цариградског Патријарха добили темеље опустелог манастира Хиландара – да га изнова сазидају... Стари манастир је обновљен, у њега су се уселили српски монаси са Свете Горе... ...а убрзо затим, у дубокој старости, монах Симеон, некада силни владар, пао је на постељу...

  14. Ведро гледајући на икону Христову, изгледао је као да себе предаје у руке Његове... И тако слатко у Господу усну свети старац, предавши себе Христу Богу, Кога изнад свега заволе... ...последњи пут се причестивши животворним тајнама, рече: - Слава Богу за све!

  15. Зна се да уЦркви нико не може бити проглашен светитељем, ако га Бог као таквог није показао... Годину дана после смрти Светог Симеона, када су му у Цркви на Литургији вршили помен, деси се чудо. Свето миро, пријатног мириса који испуни целу цркву, поче да тече из гроба светог Симеона... "А који се нађоше болни и да имају нечисте духове, дотицањем гроба Светога и помазањем мира Светога постадоше здрави, од какве болести ко боловаше,..."

  16. После овога, дође из Јерисоса епископ Николај, и рукоположи Саву најпре за ђакона, а одмах потом и за свештеника... Сава је стално служио Литургију у Хиландару, захваљујући Богу што је прославио његовог оца...

  17. ...неколико година касније, стање у Србији је постало страшно... Савина браћа, Стефан и Вукан, заратили су један против другога... Стефан је позвао Саву да дође у Србију и понесе очеве мошти, из којих је потекло миро... Над моштима Светог Симеона, Сава је измирио завађену браћу, и у Србији је успостављен мир... а потом је Сава уредио Студеницу као манастир, и са братом Стефаном сазидао Жичу...

  18. Сава се после ових догађаја вратио на Свету Гору, и повукао се у Кареју, где је основао центар за духовне вежбе и молитве. Тај центар се на грчком језику зове Исихастирион... …што значи Кућа тишине... Срби је зову Испосница... Тамо је Сава живео по строгим правилима које је још раније унео у Типик – по којем живе монаси у овој испосници... ...али Бог је са њим хтео нешто друго...

  19. Тада су у нашој Цркви епископи били Грци... а уз то, у Србији је било доста проблема са западном црквеном хијерархијом, која се мешала у државне и црквене послове... Сава је отишао у Малу Азију, у Никеју, град у којем је одржан Први Васељенски Сабор - на којем је донет Символ Вере - и тамо се срео са Васељенским Патријархом Манојлом и византијским царем Теодором... И Васељенски Патријарх га је рукоположио за епископа, дајући самосталност Цркви у Србији... Сава је постао први српски Архиепископ... Ово се догодило 1219. године.

  20. Свети Сава је отишао натраг за Србију... Шест стотина година после примања хришћанства, први српски епископ је крочио на тло Србије... ...са својим братом Стефаном, Сава је сазвао велики Сабор, на коме је основано девет нових српских епархија, којима су за седишта одређени манастири...

  21. Сава је свакодневно служио Литургију у манастиру Жичи, који је одабрао за седиште Архиепископије... ...рукоположио је девет епископа и послао их као апостоле у нове епархије... ...проповедао народу и поучавао га, ширећи Јеванђеље међу Србима...

  22. На дан Вазнесења Христовог 1220. године, Свети Сава је у Жичи сазвао велики црквено-народни Сабор... Служио је Литургију са свим епископима, старешинама манастира и мноштвом свештеника.... ...после Великог Входа, Сава узе освећену круну и стави је на главу свога брата Стефана, помазавши га за првог српског краља... ...а затим је цео Сабор свечано објавио Синодик Православља...

  23. 1228. Године остарели краљ Стефан уснуо је у Господу... Непосредно пре смрти, из руку свог рођеног брата примио је анђеоски образ – замонашио се и умро као монах Симон...

  24. ...по смрти краља-монаха Симона, Свети Сава је за краља крунисао свог синовца Радослава... ...недуго затим, Сава се отисну на своје прво путовање у Свету Земљу, да обиђе места Христовог Рођења, Крштења, Страдања и Васкрсења и Вазнесења... ...у Јерусалиму је сваки дан служио Литургију са Патријархом Атанасијем...

  25. У Јерусалиму је Сава користио сваку згодну прилику да чини милостињу и добра дела у име свога Господа. Десио се и овакав случај: ...Сава је био ожалошћен и изненађен сазнањем, да је једно од најсветијих хришћанских места у рукама нехришћана... Посаветовавши се са Патријархом, он без одлагања откупи то место за велику суму злата и завешта српској Православној Цркви... Мухамеданци су држали у свом власништву кућу са Горњом Собом, у којој је Господ са својим ученицима прослављао своју Последњу Вечеру...

  26. …Свети Сава је у Јерусалиму обишао Голготу - место Христовог распећа, гроб у који је био положен Господ, гору са које се Христос вазнео на Небеса... У Витлејему, Сава уђе у камену пећину, у којој се Исус родио од Пресвете Дјеве Марије. У Назарету, посети Јосифову кућу, где је архангел Гаврило саопштио Марији да је она од Бога изабрана да роди Цара над царевима. Он се успео на Таворску Гору, где је Христос открио своје божанство својим Преображењем. После тога оде у Кану, где је Господ на свадби претворио воду у вино... Путовао је низ реку Јордан, у којој је свети Јован Крститељ крстио Исуса Христа...па оде кроз Јерихон на Гору Кушања, где је Господ, после свога крштења био кушан од Сатане... успут свраћајући у свете Цркве и манастире Палестине...

  27. Вративши се у Србију, Сава је затекао смену власти: краљ Радослав је уступио престо свом брату Владиславу... 1233. године, на Сабору у Жичи, Сава се због старости повукао са архиепископског трона... За наследника Савиног је изабран његов највернији ученик Арсеније Сремац... ...на свечаној Светој Литургији, Арсеније би посвећен за Архиепископа од стране Саве и осталих епископа...

  28. Сава је опет отишао у Свету Земљу... ...у Јерусалиму, Сава беше поново дочекан од стране патријарха Атанасија искрено и топло. Срби прво одоше на Свети Гроб нашега Господа, на Голготу и у Цркву Вазнесења... ...у свима тим местима служили су Свете Литургије, славећи не места, већ Њега, Господа нашег Исуса Христа, који је у овим местима био мучен и своју крв пролио ради наших греха, да би нас спасао од смрти, и који је васкрсао као истинити Бог...

  29. Из Јерусалима Сава оде у Александрију... Тамо је служио у Цркви Светог Марка, оснивача Цркве у Африци... ...обишао је места у којима су живели свети оци – пустињаци... посетио је њихове гробнице и улазио у њихове уске ћелије и пећине... ...био у гостима код султана у Каиру, посетио неке коптске цркве и установе и дао свакој богате поклоне... ...кроз пустињу, истим путем којим је прошао и Мојсије, Сава оде на Синајску Гору... остаде у Синајском манастиру Свете Катарине више од два месеца. Служио је Свете Литургије у олтарима самога манастира, а сваке суботе је одлазио на највиши врх горе звани Хорив, где би у молитви проводио целу ноћ. Недељом рано, он је силазио у манастир ради Литургије...

  30. Ослањајући се на Божју заштиту, Сава стиже у чаробни град на реци Тигру, Багдад... Из Ирака Сава је отишао за Сирију... Посетио је Антиохију, даривао саборну антиохијску Цркву, обишао манастир Св. Симеона Столпника где су га монаси примили са одушевљењем... Из Сирије, Сава оде у Јерменију, земљу у подножју брда Арарат... Тамо је посетио прослављене манастире старе Јерменије, даривао их и дао имена многих Срба, живих и мртвих, да би се молили за њих... И прође Курдистаном и кроз Никеју и преко Црног Мора бродом пређе у Бугарску...

  31. У Бугарској Сава оде код цара Асена и Патријарха Јоакима... У Трнову, Сава је служио Свете Литургије неколико дана, између Божића и Богојављења. Проповедао је на свакој служби. Он је благосиљао бугарски народ, као да је његов. По жељи цара и патријарха, Сава освети водицу уочи Богојављења и покропи том водицом цара и народ. Сутрадан, на Богојављење, Сава је служио Свету Литургију са Патријархом Јоакимом, уз саслужење српског и бугарског свештенства...

  32. Увече истог дана, на Богојављење, Сава осети грозницу. Следећег дана, температура му се нагло повећа...Неколико дана је Сава био на постељи, примајући Свете Тајне... Последњи пут се причестивши, у зору 12./25. јануара 1235/6. године, Сава усну у Господу...

  33. Краљ Владислав је организовао велику свечану литију, и тело свога стрица Светог Саве је пренео у манастир Милешеву, своју задужбину...

  34. Прошло је преко пола века од како је кнез Растко напустио Херцеговину као своју кнежевину и побегао у Свету Гору. А сада је донешен назад као светитељ Сава у ту исту провинцију – Херцеговину... Отац се вратио својој деци. Његова гробница у Милешеву постаде извор милости, здравља и утехе за потоње српске генерације...

  35. Али, Свети није задуго имао мира... Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их Синан-паша није одатле узео и однео у Београд и спалио их на Врачару 27. априла 1594. године...

  36. После ослобођења од Турака, српски народ и православна Црква су одлучили да на том месту подигну храм посвећен Светом Сави... Име Светог Саве је познато и на другим континентима, прослављају га чак и у Африци...

  37. Јер диван је Бог у Светима Његовим! “Без Христа, Растко би заувек остао Растко, и никад не би постао и остао Свети Сава, света и бесмртна савест српскога народа.”(авва Јустин) Господ је на мојој страни, Ја се нећу плашити, Шта човек може мени да учини? (Пс.118,6)

  38. Захваљујемо свима онима који су издвојивши своје време и труд помогли – сестрама Надежди П., Марији /ака Босиљки/ Ц., Марији В., Наталији, Милки, браћи Угљеши М., Војиславу З., Златку Б., Арсену Ч., о. Бану, Јоци... и свима осталима. Аранђеловац, 26.1.2007 <<Назад на почетак>> Делу крај и Богу слава!

More Related