Medunarodno privredno pravo

1. Medunarodno privredno pravo Medunarodne organizacije kao subjekti medunarodnog privrednog prava

2. Medunarodne finansijske organizacije Ideja stvaranja medunarodnih finansijskih organizacija koje bi brinule o monetarnoj stabilnosti 30-ih godina XX veka nije uspela. Medunarodni monetarni fond i Medunarodna banka za obnovu i razvoj � Svetska banka osnovane 1944. godine. Afirmacija monetarne i finansijske stabilnosti Obnova zemalja razorenih II svetskim ratom �irenje tr�i�nog sistema otvorenom trgovinom i prustupom tr�i�tu za sve zemlje. Koncept MMF-a: stabilizacija razmene valuta a SB: omogucavanje kredita finasijski stabilnijih zemalja onima kojima je neophodan.

3. Banka za medunarodna poravnanja BIS www.bis.org Osnovana 1930. godine, 54 clana (Srbija), Bazel Medunarodna organizacija za unapredenje saradnje centralnih banaka dr�ava i medunarodnih finansijskih institucija, u obliku banke Ideja osnivanja bila je u stvaranju medunarodne centralne banke Iako je medunarodna organizacija, formirana je u formi dru�tva kapitala (AD) Clanovi centralne banke pojedinih dr�ava (akcionari banke). Funkcije: Medunarodna monetarna i finansijska saradnja Usluge centralnim bankama u upravljanju spoljnim rezervama i istupanje u svojstvu zastupnika (plasiranje vi�ka u kratkorocne hov na medunarodnom tr�i�tu kapitala, rede daje kredite ili druge finansijske kratkorocne pozajmice, pomoc pri placanju dospelih tran�i odobrenih kredita npr. Mmf-a) Posebni komiteti koji formuli�u standarde postupanja banaka (Komitet za nadzor � Bazel komitet, Bazel III)

4. BIS � Srbija Podelom je od ranijih 8000 akcija koje je upisala Kraljevina Jugoslavija (1,33% ukupnog kapitala) SR Jugoslavija dobila 2.920 akcija, cija je pojedinacna vrednost, 16.000 �vajcarskih franaka, kao i zlato i devize u vrednosti od oko 160 miliona dolara.

5. Medunarodni monetarni fond www.imf.org 187 zemalja clanica Medunarodna finansijska organizacija univerzalnog karaktera Ciljevi: Promovisanje medunarodne monetarne saradnje Podr�ka ekspanziji medunarodne trgovine Promovisanje stabilnosti kursa i izbegavanje poremecaja koji bi nastali usled nestabilnosti medusobnog odnosa valuta.

6. MMF � Organi Organi: Savet guvernera: predstavnici svih zemalja clanica MMF Izvr�ni odbor direktora: 24 clana (5 stalnih (USA, UK, Japan, Nemacka, Francuska) � zemlje sa najvecim ulozima u MMF i ostali predstavnici grupa dr�ava � regiona (3 dr�ave regioni: Kina, Rusija, S.A.) Generalni direktor

7. MMF � Srbija Predstavnici: Ren� Weber (Switzerland)Katarzyna Zajdel-Kurowska (Poland) Grupa zemalja: Azerbaijan 1,859� KyrgyzRepublic 1,138�� Poland 13,940�� Serbia 4,927�� Switzerland 34,835� Tajikistan 1,120�� Turkmenistan 1,002�� Uzbekistan 3,006 Ukupno glasova 61,827, �to cini 2.78%

8. MMF � Delatnost Delatnost: Zakljucivanje ugovora kojima se razmenjuje valuta Vr�enje nadzora Vr�enje konsultacija Finansijske funkcije (obezbedivanje izvora finansiranja)

9. MMF � Izvori sredstava Osnovni kapital: stice od clanova � ulozi ili kvote Kvota zemlje-clanice zavisi od: Nacionalnog dohotka Spoljnotrgovinske razmene Visine raspolo�ivih monetarnih rezervi Uplata kvote u zlatu (25%) i nacionalnoj valuti (75%) Srbija: SDR - 467.7 miliona, od ukupnog zbira 0.22% Kvote odreduju Iznos sredstava koja je MMF primio i kojima raspola�e Iznos koji strana koja je ulo�ila mo�e da pozajmi (300% od uplacene kvote) Obim glasackih prava (250 glasova plus jedan za svakih 100 000 specijalnih prava vucenja) Srbija: 4,927 glasova, od ukupnog broja 0.22% Sopstveni prihodi

10. MMF � Clanstvo: obaveze i prava Obaveza dr�ava clanica da se u vodenju ekonomske politike pridr�avaju odredenih pravila Nepoliticka organizacija, ne me�a se u politiku zemalja clanica (ali politicki uslovi su u vezi sa ekonomskim uslovima koje prilikom pristupanja zemlja mora da ispuni). Pravila koja dalekose�no uticu na politicka i socijalna pitanja zemlje kojoj se omogucava finansijski aran�man.

11. MMF � Valutni kursevi Ocekivalo se da se ustanovi sistem zamene valuta po cvrstom kursu (vezanom za zlato ili dolar) ali se on nikad nije ostvario (zvanicno napu�ten 1970.) Umesto zlatnog va�enja i fiksnih kurseva uveden sistem individualnog odredivanja i pariteta valuta uz obavezu obave�tavanja drugih clanica. Specijalno pravo vucenja (SDR � obracunska ili racunovodstvena vrednost koja se dobija na osnovu vrednosti evra, funte, jena i dolara. (forma zajednicke valute u kojoj su iskazani depoziti) 1 Nov 2010: 1 SDR je vredeo 1,1237 evra i 1,577 USD

12. MMF � Kreditna politika MMF daje kratkorocne kredite radi placanja deficita i dugorocne kredite zemljama u razvoju. Svrha davanja privremenih kredita dr�avama clanicama koje imaju te�koca u placanju uvoza i stranih dugova, pod uslovom da izvr�e unu�tra�nje reforme kako bi korigovale nesrazmeru koja je osnov te�koca u placanju. Pravni odnos nije ugovor o zajmu ili kreditu vec finansijski aran�man: razmena (prodaja) cvrste valute za domacu (dr�ava placa uvezenu robu ili izvr�ene usluge u cvrstoj valuti) Stand by aran�man � pozajmice od 1-2 godine Produ�eni aran�man � 3- 5 godina. Tehnika: Kada dr�ava clanica ima negativan balans u zlatnim rezervama ili cvrstvoj valuti, ona ostvaruje �pravo� na �specijalno vucenje� sa racuna MMF-a, a zatim MMF to obezbeduje od zemlje koja ima dovoljne kolicine cvrste valute u rezervama za koje dobija odredenu kolicinu specijalnih prava vucenja. Dobijeni iznos se vraca u obrocima pod komercijalnim uslovima

13. MMF � Kreditna politika Prva (rezervna) tran�a obuhvata 25% kvote, dok su druge tran�e zapravo krediti u stend by aran�manu Klauzule aran�mana � podrazumevaju uspeh odredenog aran�mana (makroekonomski pokazatelji, ili sa njima u vezi). Kontrola konsultacijama i polugodi�njim izve�tajima. Politika uslovljavanja aran�mana mora da bude takva da stimuli�e zapo�ljavanje i privredni rast, odnosno da stimuli�e �tednju i pravi put investiranju. Narocito je ozbiljna u vecem broju tran�i koje su povucene, zavisno od nacionalnih problema. Smatralo bi se da je uslovljenost nepravicna samo ukoliko bi prelazila granice koje su neophodne da bi se prevazi�ao problem u razumnom periodu, �to ne znaci da to nije uvek bez kontroverzi.

14. MMF - Srbija http://www.imf.org/external/np/fin/tad/exfin2.aspx?memberKey1=1072&date1key=2010-11-05

15. Grupacija Svetska banka http://www.worldbank.org 187 zemalja clanica Grupacija pet institucija Medunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) Medunarodno udru�enje za ravoj (IDA) Medunarodna finansijska korporacija (IFC) Multilateralna agencija za osiguranje investicija (MIGA) Medunarodni centar za re�avanje investicionih sporova (ICSID)

16. Grupacija Svetska banka IBRD i IDA daju kredite dr�avama clanicama (pored zajmova sredstva i za garancije i nekreditne usluge) IBRD sredstva dobija sa tr�i�ta kapitala IDA sredstva dobija iz donacija bogatih zemalja i daje povoljne kredite nerazvijenim zemljama

17. WB: IBRD Najstarija institucija formirana 1944. Pri osnivanju cilj obnove razorenih zemalja, kasnije cilj rekonstrukcije zemalja u razvoju Formiran radi davanja kredita ili garancija. Clanstvo u zavisnosti od MMF Organizovana kao svojevrsno a.d. sa uce�cem clanica putem udela kojima se sticu akcije. Pravo glasa prema velicini uloga. Razlika u odnosu na MMF: IBRD je investiciona banka � posrednik izmedu investitora koji kupuje obveznice i zemalja u razvoju, koje pozajmljuju sredstva od IBRD.

18. WB: IBRD � Upravljanje Skup�tina/Savet guvernera � predstavnici svih dr�ava clanica (guverneri) Izvr�ni odbor direktora (Va�ington) (5+20) Predsednik Banke Isti organi kao i za IDA i IFC

19. WB: IBRD Uslovi pod kojima Banka ucestvuje u finansiranju: Uverenje da se zajam ne mo�e dobiti na drugi nacin pod umerenim uslovima na medunarodnom tr�i�tu kapitala Uvrenje da zajmoprimac ili garant mo�e da odgovori svojim obavezama po zajmu. Namenski zajmovi Investiocioni zajmovi Razvojni zajmovi (politicke i institucionalne reforme) Uslovi otplate po pravilu: trajanje 15-20 godina, grejs period 3-5 godina.

20. WB: IBRD Politika dobrog upravljanja sredstvima � obezbeduje se efikasnost kori�cenja dobijenih sredstava od dr�ave korisnika kredita. Pored kreditiranja, poslovi garancije u odnosu na kredite drugih privatnih institucija. Pored osnovne delatnosti emituje obveznice na tr�i�tu kapitala. Zabranjena svaka politicka delatnost, a na dono�enje odluka ne bi smeo da utice politicki profil zemalja-clanica.

21. WB - Srbija Raniji namenski projekti npr. pruga Beograd � Bar Country Partnership Strategy (CPS) odobrena 13. decembra 2007 od strane Izvr�enog odbora Svetske banke: zajam u iznosu od $600 miliona za period od 2008-2011, a u novembru 2009 dodatnih $300 miliona Danas: Projekat unapredenja obrazovanja Projekat finansiranja izvoza Projekat unapredenja zapo�ljavanja Projekat tehnicke pomoci u privatizaciji i restruktuiranju banaka i preduzeca Projekti energetske efikasnosti Projekat obnove sistema navodnjavanja i odvodnjavanja Projekat obnove saobracaja (Koridor X) Projekat zdravstva u Srbiji Projekat katastra nepokretnosti i upisa prava Projekat smanjenja zagadenja reke Dunav iz industrije

22. WB - Srbija

23. WB - Srbija Ulaganja prema sektorima (2010): Transport 58,29% (493 mil. dolara) Poljoprivreda 14,3% Dru�tvena za�tita 8,44% Energija i rudarstvo 8,28% Finansije i razvoj privatnog sektora 5,08% Zdravstvo 3,96% Za�tita okoline 1,6%

24. WB: IDA Formirana istovremeno sa IBRD i kao njena podr�ka (clanstvo u zavisnosti od clanstva u IBRD) Daje zajmove bez kamate (1% manipulativnih tro�kova) i vr�i druge usluge u nerazvijenim zemljama. Rokovi otplate 35-40 godina, grejs period 10 godina. Sredstva obezbeduje od bogatih zemalja Organi IBRD, iako je pravno lice i dr�i odvojeno sredstva. Ne formira sredstva od zajmova Banke, ali mo�e da ula�e slobodna sredstva u njene obveznice.

25. WB: Medunarodna finansijska korporacija IFC Formirana 1956. Cilj � obezbedivanje razvoja privatnog sektora i pru�anje tehnicke pomoci saveta dr�avama i privrednim dru�tvima u saradnji sa privatnim investitorima Davanje dugorocnih kredita pod tr�i�nim uslovima i sticanje udela u privatnim dru�tvima (podsticaj drugim investitorima da ucestvuju u projektu) Ne vr�i finansiranje ako se mo�e pribaviti pod umerenim uslovima Ne vr�i finansiranje ako se zemlja clanica tome protivi Finansira se izdavanjem hartija od vrednosti ili zajmom od IBRD

26. WB: Multilateralna agencija za osiguranje investicija (MIGA) Osnovana 1988. godine Agencija za osiguranje direktnih investicija u zemljama u razvoju protiv politickih (nekomercijalnih) rizika, cije bi realizovanje prouzrokovalo �tetu investitoru. Delatnosti i saosiguranja i reosiguranja Negarantne aktivnosti � promocija stranih investicija.

27. WB: Medunarodni centar za re�avanje investicionih sporova ICSID Ustanovljen 1966. Predstavlja forum za re�avanje sporova izmedu stranog investitora i domace zemlje putem posredovanja i arbitra�e. Rad ICSID finansira Svetska banka Pravo dr�ave da koriste usluge mirenja i arbitra�e, ali kada prihvate, ne mogu vi�e da se pozivaju na imunitet. Zasnivanje nadle�nosti: Subjektivni uslov: saglasnost strana Objektivni uslovi: dr�ava porekla investitora i dr�ava domacin ratifikovale ICSID konvenciju; spor potice iz investicija (ubla�eni uslovi 1978.) Nezavisnost od domaceg pravnog sistema

28. Regionalne finansijske organizacije EBRD � Evropska banka za obnovu i razvoj Slu�i tranziciji zemalja centralne i istocne Evrope Namenjena ulaganju u aktivnosti privatnog sektora i razvoja infrastrukture potrebne za podr�ku privatnom sektoru.

29. Medunarodne organizacije za unifikaciju pravila Clanovi dr�ave Osnovane radi unifikacije pravila medunarodnog privrednog prava UNCITRAL UNIDROIT Ha�ka konferencija o medunarodnom privatnom pravu

30. UNCITRAL Komisija UN za medunarodno trgovacko pravo www.uncitral.org Osnovana 1966. godine, organ UN, Bec Ciljevi: Progresivna harmonizacija (ujednacavanje pravila) Formulisanje novog jednoobraznog prava medunarodne trgovine Koordinacija ostalih institucija koje se bave formulisanjem jednoobraznih pravila

31. UNCITRAL Predmet regulisanja: Medunarodna prodaja robe Konvencija o zastarelosti prava u medunarodnoj kupoprodaji roba (Njujork 1974.) Konvencija o ugovorima o medunarodnoj prodaji roba (Bec 1980.) Pravni vodic o medunarodnim kompenzacionim poslovima (1992.) Medunarodni transport robe Konvencija o prevozu robe morem (Hambur�ka pravila 1978.) Konvencija o odgovornosti operatera transportnih terminala u medunarodnoj trgovini (1991, nije stupila na snagu)

32. UNCITRAL Medunarodna trgovacka arbitra�a i postupak mirnog re�avanja sporova Arbitra�na pravila (1976.) Pravila o mirenju (1980.) Model zakon o medunarodnoj trgovackoj arbitra�i (1985.) Bele�ke o organizaciji arbitra�nog sporazuma (1996.) Konvencija o priznanju i izvr�enju stranih arbitra�nih odluka (Njujork, 1958. u okviru UN)

33. UNCITRAL Zakljucivanje ugovora Model zakona o nabavci roba, gradenju i uslugama (1994.) Medunarodni posao gradenja Pravni vodic za sacinjavanje medunarodnih ugovora o izvodenju investicionih radova (1988.) Medunarodna placanja Konvencija o sopstvenoj i trasiranoj menici (1988. nije stupila na snagu) Pravni vodic o elektronskom transferu sredstava (1987.) Model zakona o medunarodnom transferu sredstava (1992.) Konvencija o samostalnim garancijama i stand by akreditivima (Njujork 1995.) Model zakona o elektronskoj trgovini (1996.) Stecaj

34. Ha�ka konferencija o medunarodnom privatnom pravu Prva konferencija 1893. godine, redovne sesije od usvajanja statuta 1955. Progresivna unifikacija pravila medunarodnog privatnog prava Veliki broj usvojenih konvencija

35. UNIDROIT www.unidroit.org Medunarodni institut za ujednacavanje privatnog prava (Rim) Ispitivanje nacina harmonizacije i koordinacije privatnog prava dr�ava ili grupe dr�ava i priprema za postepeno prihvatanje jednoobraznog privatnog prava.

36. Ostale medunarodne organizacije ili tela od znacaja za medunarodno privredno pravo EU OECD � Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj UNCTAD � Specijalizovana agencija UN koja se bavi trgovinom i razvojem. EFTA i CEFTA

37. Medunarodne nevladine organizacije Formiraju ih trgovci i predstavljaju asocijacije privrednih subjekata iz raznih zemalja Medunarodna privredna komora (Pariz, 1919.) Clanovi nacionalni komiteti koji cine Privredne komore zemalja Privatne kodifikacije jednoobraznih pravila Incoterms pravila Jednoobrazna pravila i obicaji za dokumentarne akreditive