1 / 44

KAKO USMERITI MARKETING PREMA DIJASPORI PREZENTACIJA POTENCIJALA

NAŠI SVUDA NAŠI OVDE NAŠ ČOVEK NAŠE VESTI. KAKO USMERITI MARKETING PREMA DIJASPORI PREZENTACIJA POTENCIJALA. Beograd, 13.12.2007. NAŠI SVUDA NAŠI OVDE NAŠ ČOVEK NAŠE VESTI. Vesti: Pri č a o k arakteru ... Radmila Ć ulibrk Radisavljevi ć

paley
Download Presentation

KAKO USMERITI MARKETING PREMA DIJASPORI PREZENTACIJA POTENCIJALA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. NAŠI SVUDA NAŠI OVDE NAŠ ČOVEK NAŠE VESTI KAKO USMERITI MARKETING PREMA DIJASPORI PREZENTACIJA POTENCIJALA Beograd, 13.12.2007.

  2. NAŠI SVUDA NAŠI OVDE NAŠ ČOVEK NAŠE VESTI Vesti: Priča o karakteru... RadmilaĆulibrk Radisavljević predsednica CRPHO Beograd, 13.12.2007.

  3. NAŠI SVUDA NAŠI OVDE NAŠ ČOVEK NAŠE VESTI Odavde do Vesti:Prošlo je tek petnaest godina... Aleksandar Vidaković direktor Nidda Verlag GmbH izdavač Vesti Beograd, 13.12.2007.

  4. KAKO USMERITI MARKETING PREMA DIJASPORI PREZENTACIJA POTENCIJALA Narcis Selimić direktor marketinga Nidda Verlag GmbH NAŠI SVUDA NAŠI OVDE NAŠ ČOVEK NAŠE VESTI Beograd, 13.12.2007.

  5. Finansijski potencijal dijaspore Mogući interesi srpskih preduzeća Vesti – centar dijaspore

  6. Dijaspora – finansijer, potrošač, investitor Više od dve milijarde evra godišnje sliva se u Srbiju kao individualna pomoć iz dijaspore. Manji deo bankovnim doznakama i putem servisa za transfer novca, a veći deo, tradicionalno, alternativnim putevima. Sledećih milijardu evra godišnje potroše naši zemljaci iz dijaspore prilikom boravka u Srbiji – većinom na ličnu potrošnju. Ljudi iz dijaspore investiraju u otadžbini u nekretnine, sopstvene radnje, mala i srednja preduzeća... Paralelno sa stabilizacijom prilika u Srbiji, sve češće se interesuju i za druge oblike investiranja u otadžbini...

  7. Portret dijaspore • Koliko i gde?više od dva miliona naših iseljenika živi u svetu, od čega najveći deo u Zapadnoj Evropi; najviše ih je u Nemačkoj(1,2 miliona), Austriji (340.000) i Švajcarskoj (170.000) • Primanja najveći deo naših iseljenika je zaposlen; njihova primanja su neznatno niža od proseka evropskih država u kojima žive • Potrebe vezano za otadžbinu: komunikacija, putovanje, informisanje, lična potrošnja, transfer novca, osiguranje imovine, razna osiguranja članova porodice u otadžbini... • Trend naši iseljenici u Evropi sve češće putuju u otadžbinu, čak i na kraće – vikend boravke • promene standarda i opšteg kvaliteta života u Evropi i u državama bivše Jugoslavije utiču na sve češće odluke penzionera da žive i u otadžbini i u inostranstvu

  8. Dijaspora – finansijer Mesečna primanja po domaćinstvu 2.150,- EUR 400,- EUR Frekvencija slanja novca: Koliko često naši zemljaci (domaćinstva) u Zapadnoj Evropi pomažu ili izdržavaju jednu ili više osoba u otadžbini? Naše domaćinstvo u Nemačkoj Naše domaćinstvo u Srbiji 24%redovno šalju 29% povremeno 28% ne šalju novac 19% bez odgovora

  9. Dijaspora – potrošač Milijardu evra godišnje potroše naši zemljaci iz dijaspore prilikom boravka u Srbiji! Za gotovo 40 dana, koliko u dva do tri boravka provedu godišnje u otadžbini, oni žive i troše intenzivno. 10% Lična potrošnja naših iz dijaspore u vreme boravka u Srbiji lične potrošnje Srbije

  10. Dijaspora – investitor Ljudi iz dijaspore investiraju u otadžbini u nekretnine, sopstvene radnje, mala i srednja preduzeća... Paralelno sa stabilizacijom prilika u Srbiji, sve češće se interesuju i za druge oblike investiranja u otadžbini... Postepeno stiču poverenje u domaće banke i druge finansijske i državne institucije i servise...

  11. Dijaspora – potrošač Kad dođu, oni, kao sav normalan svet, jedu, piju, održavaju i sređuju svoje kuće i stanove, idu u goste i nose poklone, leče se, zabavljaju... Sve gotovo isto kao i prosečni stanovnici Srbije. Samo, njihova kupovna moć u vreme boravka u otadžbini je znatno veća. Veća je od ukupne jednomesečne kupovne moći cele Srbije. Živeći dugo u Zapadnoj Evropi, stekli su navike dobrostojećeg potrošačkog društva, ali i dalje znaju šta, gde i koliko košta, šta valja ili ne. Za razliku od ranije prakse, kad se iz Evrope u otadžbinu donosilo sve i svašta, sad polako uviđaju da to sve mogu da kupe u Srbiji.

  12. Mogući interesi srpskih preduzeća

  13. Primeri ... • Komercijalna banka Beograd – transfer novca iz Nemačke u Srbiju • Telekom Slovenije – Call-By-Call telekomunikacije • Luk Oil – benzinske pumpe • Jat Airways – oglašava u svim izdanjima Vesti • Droga Kolinska – Cockta, Argeta... u Zapadnoj Evropi • Banca Intesa - štednja • Vitaminka Banja Luka – plasman u Zapadnoj Evropi • Podravka – Vegeta, supe, naresci i ostalo: Kupci - mahom dijaspora

  14. Komercijalna banka Beograd – Transfer novca iz Nemačke Ove godine Komercijalna banka Beograd ponovo je aktivirala svoj servis za povoljan transfer novca iz Nemačke i podržala to reklamnom kampanjom u Vestima i drugim medijima na srpskom jeziku u dijaspori.

  15. Telekom Slovenije – Jeftino telefoniranje iz Nemačke u Srbiju U saradnji sa kompanijom 01066 GmbH Telekom Slovenije je prošle godine u Nemačkoj ponudio jeftino telefoniranje u zemlje bivše Jugoslavije – Call-By-Call servis.

  16. Jat Airways – oglašava u svim izdanjima Vesti

  17. Luk Oil – benzinske pumpe Našem čoveku nije svejedno gde će da natoči gorivo – Luk Oilu takođe nije svejedno gde će naš čovek danatoči gorivo

  18. Droga Kolinska – Cockta, Argeta... u Zapadnoj Evropi Najviše kokte u Zapadnoj Evropi popiju i Argeta paštete pojedu Srbi. Slovenci u šali kažu da su ti proizvodi najbolji srpski brendovi u dijaspori. Svoje kampanje Droga Kolinska već godinama realizuje pre svega u Vestima, ali i sa Vestima. Jer, naša kuća ovom komitentu često pruža i razne agencijske usluge – promocije na terenu, sponzorske akcije...

  19. Vitaminka Banja Luka – plasman robe u Zapadnoj Evropi Ajvar, povrće u teglama i ostali proizvodi banjalučke Vitaminke nalaze se na sve više polica u poznatim lancima supermarketa u Švajcarskoj, Austriji i Nemačkoj.

  20. Banca Intesa Kamatama višim od evropskih Banca Intesa preko Vesti animira štediše iz dijaspore.

  21. Primeri – inostrane firme • Denner • Mercedes Benz – Truck Store • Western Union • Czech Airlines • Credit Suisse

  22. Podravka: Kupci - mahom dijaspora Od 2006. godine Podravka i njene agencije u Hrvatskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj redovno se oglašavaju u Vestima.

  23. Denner Jedan od najvećih lanaca supermarketa u Švajcarskoj Denner već drugu godinu vodi stalnu kampanju u Vestima sa insertovanjem nedeljnih prospekata...

  24. Western Union Western Union, dugogodišnji i jedan od najvećih komitenata, oglašava u svim evropskim izdanjima Vesti, kao i u američkom i u australijskom i to različitim, regionalno specifičnim kampanjama.

  25. Mercedes Benz – Truck Store Stranci u Nemačkoj, međunjima najviše Turci i građani iz bivše Jugoslavije, spadaju u bitnu ciljnu grupu za prodaju novih i povoljnih kamiona.

  26. Credit Suisse Ugledna švajcarska banka Credit Suisse posebnu reklamnu kampanju za kredite – Credit now – posvetila je ciljnoj grupi građani bivše Jugoslavije u Švajcarskoj. Jedini štampani medij u kampanji su Vesti.

  27. Czech Airlines Češka aviokompanija preko Vesti informiše putnike iz Nemačke da preko Praga za Beograd mogu da lete po povoljnim cenama.

  28. Atraktivna ciljna grupa – promocija roba i usluga u Vestima Sezona za intenzivno oglašavanje usmereno ka bogatoj grupi potrošača u dijaspori je pred njihov dolazak u otadžbinu. Milion “novih” potrošača u Srbiji svake godine dolazi u četiri talasa – uskršnji raspust, letnji, jesenji i božićni raspust. Ova specifična i atraktivna ciljna grupa u ukupnoj godišnjoj ličnoj potrošnji Srbije učestvuje sa oko 10% i kao takva zaslužuje da se u marketinškim planovima zasebno obrađuje.

  29. Vesti – uticajan list Čitaoci Vesti održavaju intenzivne kontakte sa porodicama i prijateljima u otadžbini. Većina naših iseljenika u otadžbini ima kuću ili stan, a sve češće osnivaju vlastita preduzeća u Srbiji. U donošenju odluka o putovanjima, o obimu, vrsti i načinu pomaganja svojima, o poslovnim potezima u otadžbini naši zemljaci se u velikoj meri rukovode informacijama koje na tu temu u sadržaju i oglasima svakodnevno dobijaju u Vestima.

  30. Vesti – novine za naše u svetu Distribucija, regionalna izdanja Tiraž Vesti – odnos na tržištu Odnos na tržištu Ciljna grupa – Ko čita Vesti? Mediji o Vestima Reference

  31. ENDE • koktel • svečana večera – sale Atlantik i Pacifik * ovu prezentacija možete da vidite i na: www.niddaverlag.com/marketing

  32. Nidda Verlag GmbH – Poslovni sistem Marketing sektor: Odavde do dijaspore... • Vesti – primer uspešno ostvarenog poslovnog interesa u dijaspori • Portfolio i reference: projekti u domenu marketinga – naš potencijal • Ova prezentacija je prvi korak u većem prisustvu Nidda Verlag GmbH u Srbiji...

  33. Ciljna grupa – ko čita Vesti? Oko 2,5 miliona stanovnika Sveta koji govore i čitaju srpski svakodnevno su u prilici da čitaju Vesti. To je naša ciljna grupa. Samo u Nemačkoj, na primer, ima oko 1,2 miliona naših, koji žive u više od 400.000 domaćinstava. Među čitaocima Vesti su gotovo sve starosne grupe, 47,7% su žene, a 52,3% muškarci. Jedan primerak Vesti u proseku ima 2,76 čitalaca. Približan broj naših iseljenika

  34. Mesečna primanja po domaćinstvu 2.150,- EUR 400,- EUR Naše domaćinstvo u Nemačkoj Naše domaćinstvo u Srbiji

  35. Vesti – novine za naše u svetu Nezavisni dnevni list Vesti najtiražnije su novine namenjene čitaocima iz bivše Jugoslavije u dijaspori. Prvi broj izašao je 15. decembra 1992. godine. Vesti se štampaju na srpskom jeziku u Frankfurtu na Majni, Njujorku i Sidneju, izlaze sedam puta nedeljno na 32-48 strana (u SAD, Kanadi i Australiji na 28-40 strana, šest puta nedeljno). Vesti su najpogodniji i najefikasniji medij za reklamu u dijaspori. Izdavač Vesti je Nidda Verlag GmbH u Frankfurtu na Majni, Nemačka.

  36. Distribucija – regionalna izdanja Tri kontinenta Vesti mogu da se kupe na više od 30.000 prodajnih mesta u 22 države, na tri kontinenta, na kioscima za prodaju štampe, na aerodromima, železničkim stanicama, u distribuciji sa poznatim svetskim novinama.

  37. Tiraž Vesti Prodaja Vesti odgovara približno mapi rasprostranjenosti – gustini naseljenosti naših ljudi po svetu. Tako, na primer, Vesti se prodaju najviše u Nemačkoj. Naslov godine Čestitamo!I u 2006. godini VESTI su u našem asortimanu ubedljivo najprodavanije novine u Evropi. Radujemo se dobroj saradnji i uspešnoj distribuciji Vesti. Hürth, 11.01.2007. - W.E: Saarbach GmbH

  38. Ciljna grupa – ko čita Vesti? Oko 2,5 miliona stanovnika Sveta koji govore i čitaju srpski svakodnevno su u prilici da čitaju Vesti. To je naša ciljna grupa. Samo u Nemačkoj, na primer, ima oko 1,2 miliona naših, koji žive u više od 400.000 domaćinstava. Među čitaocima Vesti su gotovo sve starosne grupe, 47,7% su žene, a 52,3% muškarci. Jedan primerak Vesti u proseku ima 2,76 čitalaca. Približan broj naših iseljenika

  39. Odnos na tržištu Apsolutna dominacija Vesti nad svim konkurentskim novinama očigledna je na svakom koraku – na kioscima, u domovima naših zemljaka širom sveta. I u poređenju sa nekoliko stotina etničkih novina 11% Ostali 89% brojnih iseljeničkih naroda, Vesti se ubrajaju u najuspešnije – među prvih pet na svetu. U Švajcarskoj, na primer, Vesti su već godinama najprodavanije novine na stranom jeziku.

  40. Akcija Putokaz – Leto 2006.

  41. Putovanja u domovinu • 59% - 2 do 3 puta godišnje • 53% - privatnim automobilom • iz Zapadne Evrope: • proleće > 150.000 • leto > 550.000 • jesen > 150.00 • zima > 350.000 • 40 slobodnih dana godišnje • više od 30 dana u otadžbini

More Related