INTERIKTALNI I IKTALNI EEG KOD EKSTRATEMPORALNE EPILEPSIJE Predavač: dr Maša Kovačević

2. INTERIKTALNI I IKTALNI EEG KOD EKSTRATEMPORALNE EPILEPSIJE Predavač: dr Maša Kovačević Mentor: doc.dr Nikola Vojvodić

3. Večita dihotomija • Temporalne epilepsije, već je bilo reči • Ekstratemporalne epilepsije • Velika površina korteksa • Različita patologija – malformacije kortikalnog razvoja, LEAT tumori, kavernomi… • EEG uzorkuje samo deo korteksa sa konveksiteta • Velika površina korteksa u sulkusima • Različito prostiranje dipola

4. Interiktalni EEG kod frontalne epilepsije • Epileptiformne promene • Kolokalizovane sa lezijom u oko 30% slučajeva • Bilateralne promene iz jedne lezije u oko 30% slučajeva • Lažno lateralizovane u suprotnoj hemisferi <10% • Često negativan interktalni EEG Bautista et al., Neurology, 1998 Ristic et al., Epileptic Disorder, 2012

5. Kod frontalne epilepsije možemo videti okakav obrazac… Zona interiktalnog pražnjenja približne veličine kao lezija! Zona zahvaćena interiktalnim pražnejnjem Lezija

6. …ali i ovakav obrazac! Bilateralno pražnjenje nad oba frontalna režnja! Lezija Zona zahvaćena interiktalnim pražnejnjem

7. Interiktalni EEG kod posteriorne epilepsije: težak slučaj za EEG! • Više interiktalnih populacija • Često udaljeni i/ili multiregionalni šiljci • Temporalno – 28% • Frontalno – 30% • Često bilateralana nalaz – 20% ili lažno lateralizovan nalaz – 18% • Često bez interiktalnih promena Ristic et al., Epileptic Disorder, 2012 Cascinoet al., Epilepsia, 1993

8. Posteriorna epilepsija daje posteriorne šiljke… Lezija Zona zahvaćena interiktalnim pražnejnjem

9. …ali može dati i temporalne šiljke i TIRDA-u! Lezija Zona zahvaćena interiktalnim pražnejnjem

10. Iktalni EEG • Bilo koja promena u EEG koje koreliraju sa kliničkim napadima • Tipično ima evoluciju u • Frekvenci • Amplitudi • Distribuciji • Sačinjena od obrazaca različite morfologije • Abruptno nastale ritmične aktivnosti, repetitivni oštri talasi ili šiljci, atenuacija osnovne aktivnosti... • Trajanje tipično duže od 5s • Praćena je postiktalnim promenama • Spora aktivnost, EEG supresija, restitucija osvnovne aktivnosti, aktivacija interiktalnih pražnjenja Foldvary N et al, Neurology. 2001.

11. Iktalni EEG kod ekstratemporalne epilepsije • Oko 90% fokalnihekstratemporalnihnapada je praćen iktalnimobrascem • 10% napada nema vidljiv iktalni obrazac na poglavini • 21-38% korektno lokalizovan • 47-65% korektno lateralizovan • 50-70% nepouzdano lokalizovani/lateralizovani • Obrasci varijabilne frekvence, amplitude, morfologie • Ritmične sinusoidalne aktivnosti • Paroksizmalna brza aktivnost • EEG supresija • Repetitivna interiktalna pražnjenja • Aritmične aktivnosti • Izostanak EEG promena Luders et al., Textbook of Epilesy Surgery, 2008.

12. Iktalni EEG kod frontalne epilepsije • Napadi su kraći od temporalnih • Često nastupaju iz non-REM spavanja • Slabije lokalizovani • 1/3 su regionalnog početka • 1/3 lateralizovani • 1/3 generalizovani, nelateralizovan ili bez iktalnih promena • Česta paradoksalna lateralizacija i/ili pogrešna lokalizacija • Često zaklonjen artefaktima Fodvary et al., Neurology, 2001.

13. ...sa evolucijom u frekvenciji, amplitudi i distribuciji Lezije blizu registrujućih elektroda daju dobro lokalizovan zapis! Paroksizmalna brza aktivnost...

14. Mezijalne strukture često daju bilateralan ili nelokalizovan nalaz! Iktalni početak repetitivnih interiktalnih pražnjenja bilateralno frontalno

15. Iktalni EEG kod posteriorne epilepsije • Regionalan početak <25% • Često lateralizovan ili generalizovan • Često lažno lokalizovan • Frontalno • Temporalno • U kontralateralnim homologim reginioma Salanova et al., Brain, 1995 Cascinoet al., Epilepsia, 1993 Ristic et al., Epileptic Disorder, 2012

16. Ritmična teta desno posteriorno ...sa brzim zahvatanjem leve hemisfere

17. ...sa brzim zahvatanjem desne hemisfere Lezije posteriornog korteksa često daju lažno lateralizovan nalaz! Ritmična teta levo posteriorno

18. ...sa daljom evolucijom u levoj hemisferi Mezijalne strukture često daju lažno lateralizovan nalaz! Ritmične spora ativnost levo temporalno

19. Fokalna kortikalna displazija (FKD) • Najčešći tip malformacije kotrikalnog razvoja • Drugi najčešći uzročnik fokalne farmakorezistentne epilespije • 15-20% kod odraslih • Oko 50% kod dece • Najčešći histopatološki nalaz kod ekstratemporalne epilepsije Seifer et al., Epilepsy Research and Treatment, 2011 Kral et al., J Neurol Neurosurg Psychiatry, 2003 Blumcke et al., Epilepsia, 2011

20. Lobarna lokalizacija fokalnih kortikalnih displazija Fokalna kortikalna displazija Taylor-ova FCD (Tip IIa i IIb) Citoarhitektonska displazija (IB) Ekstratemporalne zone Arhitektonska displazija (IA) Balonirane ćelije odsutne Balonirane ćelije prisutne Temporalni režanj

21. Interiktalni EEG kod fokalne kortikalne displazije • Različiti epileptiformni i neepileptiformni obrasci • Niskovoltirani polišiljci (paroksizmalna brza aktivnost) praćeni sporim talasom • Javljaju se najčešće u non-REM spavanju ili u budnosti • Visokospecifični (80%) za FCD (najčešće tip II b) • Repetitivni šiljci i oštri talasi i specifičnost za FCD (100%) • Javljaju se najčešće u non-REM spavanju ili u budnosti • Visokospecifični za FCD (100%) • Sreću se kod 40% bolesnika Seifer et al., Epilepy reaserch and treatment 2012 Nochtar et al., Epilepsia, 2008

22. Niskovoltirani polišiljci Senzitivnost 6.5% Specifičnost 80%

23. Repetitivni oštri talasi Senzitivnost 40% Specifičnost 100%

24. Paroksizmalna brza iktalna aktivnost kod FKD • Viđa se kod 23% ekstratemporalnih napada • Najčešće kod lezija blizu registrujućih elektroda • Javlja se u troku non-REM spavanja, ređe u toku budnosti i nikada u toku REM spavanja • Najčešće se viđa kod FKD tip IIb • Visok lokalizacioni značaj! Luders et al., Textbook of Epilesy Surgery, 2008. Fodvary et al, Neurology 2001.

25. Paroksizmalna brza aktivnost Dobro lokalizovana pražnjenja ograničena na 3 ili manje elektroda konkordantnih sa lezijom Desno frontocentralno Levo frontocentralno

26. Zaključak • Veliki broj obrazaca različite morfologije, amplitude, frekvencije • Paroksizmalna brza aktivnost i repetitivni šiljci su visokospecifična za FKD (~100%) • Javljaju se kod 10-40% pacijenata sa FKD na konveksitetu • EEG kod ekstratemporalne epilepsije je manjeg lokalizacionog značaja nego kod temporalne epilepsije • Kod prednjih često negativan ili bilateralan • Kod posteriornih često lažno lokalizovan