1 / 58

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA. Prof. dr Biljana Raki ć b iljana . rakic @ eknfak.ni.ac.rs. Pojam međunarodne konkurentnosti je relativno nov i privlači pažnju istraživača od 1980-ih ukazujući više na značaj relativnih nego apsolutnih performansi zemlje čija se konkuretnost posmatra ili meri.

pepin
Download Presentation

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA Prof. dr Biljana Rakić biljana.rakic@eknfak.ni.ac.rs

  2. Pojam međunarodne konkurentnosti je relativno nov i privlači pažnju istraživača od 1980-ih ukazujući više na značaj relativnih nego apsolutnih performansi zemlje čija se konkuretnost posmatra ili meri. • Specijalizovane međunarodne institucije koje mere globalnu konkurentnost čine to tako što na osnovu međunarodno uporedive metrike određuju koliko je neka zemlja konkurentnija (ili nekonkurentnija) u odnosu na druge zemlje u uzorku. • Pojam konkurentnost vezuje se kako za biznis, tako i za nacionalne ekonomije, ali i za gradove i u poslednje vreme, sve više za regione.

  3. U zavisnosti od institucije koja meri konkurentnost postoje i različite definicije konkurentnosti. • Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) konkurentnost definiše kao „stepen u kome zemlja u uslovima otvorenog tržišta, proizvodi robu i usluge koje zadovoljavaju test međunarodne konkurencije, a da pri tom istovremeno održavaju i povećavaju domaći realni dohodak“.

  4. Konkurentnost je set institucija, politika i faktora koji odredjuju nivo produktivnosti zemlje (WEF). Veća produktivnost je osnova za održivi razvoj. Konkurentnije privrede rastu brže na srednji i dugi rok. Faktori konkurentnostisu evoluirali od prirodnih resursa do obrazovanja, tehnologije, sofisticiranosti poslovanja i sl.

  5. Utemeljena na konceptu Majkla Portera, definicija konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma sugeriše da nacionalna konkurentnost zavisi od mikrokonkurentnosti tj. od produktivnosti preduzeća. • Porter kaže da pravo pitanje koje treba postaviti kada se razgovara o konkuretnosti nije pitanje o konkurentnosti zemlje ili regiona (makrokonkurentnosti) već pitanje mikrokonkuretnosti tj. poslovne konkurentnosti iil konkurentnost preduzeća.

  6. PORTEROV DIJAMANT KONKURENTNOSTI Prema Porterovoj teoriji konkurentnosti,nacionalno blagostanje nije nasleđeno, već stvoreno strateškimizborima (tzv. Porterov dijamant). Dok se u prošlosti razvoj zemlje zasnivao na komparativnim prednostima, poput jeftine radne snage i prirodnih resursa, danas se osnovom za ekonomski razvoj smatraju napredni faktorski uslovi zasnovani na znanju i razvijenoj infrastrukturi, visokoj tehnologiji, inovacijama.

  7. STATIČKI KONCEPT KONKURENTNOSTI • DINAMIČKI KONCEPT KONKURENTNOSTI

  8. Manje razvijene privrede obično izvoze proizvode sa malom dodatom vrednošću što govori o tome da svoju poziciju na svetskom tržištu temelje na cenovnim faktorima konkurentnosti. • “Tamo gde su faktori mobilni i gde se premeštaju putem globalnih strategija, efikasnost i efektivnost sa kojima se ti isti faktori mogu koristiti postaju više nego centralno pitanje” (Porter). • Umesto prostog korišćenja faktora proizvodnje sa kojima neka zemlja raspolaže, u vreme globalizovane ekonomije, od suštinske važnosti je kako preduzeća i države unapređuju kvalitet faktora proizvodnje, kako unapređuju produktivnost kojim ih koriste i kako kreiraju nove faktore proizvodnje.

  9. Komparativna prednost koja počiva na troškovima faktora proizvodnje ne može da predstavlja okosnicu strategije razvoja neke ekonomije na dugi rok, budući da je ovakva vrsta prednosti ugrožena mogućnošću pojavljivanja na svetskom tržištu zemalja sa još nižim troškovima faktora proizvodnje ili spremnošću vlada da subvencioniraju ovakve strategije razvoja. • Srbija se nalazi pred problemom razrešavanja ”zamke srednjeg dohotka” i fazom tranzicije ka zemlji sa visokim dohotokom, koja bi svoju konkurentnost trebalo da temelji na izvozu proizvoda sa visokom dodatom vrednošću.

  10. Svetski ekonomski forummeri konkurentnostpomoću: • Indeksa rasta konkurentnosti (CGI– growth competitiveness index) • Indeksa poslovne konkurentnosti (BCI– business competitiveness index) • Indeksa globalne konkurentnosti (GCI- global competetiveness index) – pokušaj obuhvatanja i makro i mikro konkurentnosti

  11. OD 2012/2013. .

  12. FAZE RAZVOJA KONKURENTNOSTI • RAZVOJ ZASNOVAN NA FAKTORIMA (prvenstveno prirodni resursi i radna snaga nižeg nivoa kvalifikovanosti – cenovna konkur., niska produktivnost, niske zarade) • RAZVOJ ZASNOVAN NA EFIKASNOSTI (povećanje efikasnosti proizvodnje i kvaliteta proizvoda) • RAZVOJ ZASNOVAN NA INOVACIJAMA (održivost visokih zarada, visokog životnog standarda, konkur. zasnovana na inovativnim i originalnim proizvodima... )

  13. 2012-2013.

  14. POSLEDNJIH 10 ZEMALJA2012-2013.

  15. “DRUŠTVO” SRBIJE2012-2013.

  16. KRETANJE GCI SRBIJE

  17. 2012-2013.

  18. 2012-2013.

  19. 2012-2013.

  20. 2012-2013.

  21. 2012-2013.

  22. 2012-2013.

  23. Comparative Disadvantage Funkcionalnost obrazovanja

  24. 2012-2013.

  25. 2012-2013.

  26. IZABRANE ZEMLJE

  27. 2012-2013.

  28. 2010-2011.

  29. 2012-2013.

  30. 2012-2013.

  31. 2012-2013.

  32. 2012-2013.

  33. 2012-2013.

  34. 2012-2013.

More Related