1 / 21

Cenovni mehanizmi prilagođavanja platnog bilansa

Cenovni mehanizmi prilagođavanja platnog bilansa. Mehanizam prilagođavanja platnog bilansa u zlatnom standardu (price-specie-flow mechanism). Ovaj mehanizam prilagođavanja u literaturi je poznat kao klasični automatski mehanizam prilagođavanja platnog bilansa.

peyton
Download Presentation

Cenovni mehanizmi prilagođavanja platnog bilansa

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Cenovni mehanizmi prilagođavanja platnog bilansa Mehanizam prilagođavanja platnog bilansa u zlatnom standardu (price-specie-flow mechanism)

  2. Ovaj mehanizam prilagođavanja u literaturi je poznat kao klasični automatski mehanizam prilagođavanja platnog bilansa. • Zasniva se na kombinovanom delovanju cena i novca u procesu automatskog uspostavljanja ravnoteže platnog bilansa. • Delovao je u vreme zlatnog standarda. Mehanizam se zasniva na teorijskim postavkama kvantitativne teorije novca i kretanju zlata između zemalja. • Suština mehanizma se sastoji u međusobnoj povezanosti kretanja cena i novčane mase i zemlji (“price-specie-flow mechanism”).

  3. “Specie” je starinska reč za drago-cene metale. • Osnove ove teorije je postavio Dejvid Hjum (David Hu-me)1752. godine. • Mehanizam je delovao na sledeći način. Promena novčane mase u zemlji, prouzrokovana prilivom ili odlivom zlata, deluje proporcionalno na cene. • Dakle, novčana masa je određena raspoloživom količinom zlata. • Radi pojednostavljenja, pretpostavićemo da izvoz jedne zemlje ujedno predstavlja uvoz druge zemlje.

  4. Ukoliko zemlja ima deficit platnog bilansa, dolazi do odliva zlata radi pokrića ove neravnoteže. • Odliv zlata dovodi do smanjivanja novčane mase, što povlači pad robnih cena. • Smanjivanje cena domaćih proizvoda, iskazano u domaćoj valuti, znači da je domaća roba sada jeftinija u poređenju sa stranom robom, pa nastupa sekvenca povećanja izvoza i smanjivanja uvoza kao rezultat rastuće konkurentnosti domaće robe.

  5. Suprotni procesi se odvijaju u zemlji koja ima suficit platnog bilansa. • Pošto suficit platnog bilansa dovodi do priliva zlata, u odsustvu sterilizacije dolazi do proporcionalnog porasta novčane mase u zemlji. • Rast novčane mase, pri nepromenjenom obimu proizvodnih kapaciteta, prouzrokuje rast robnih cena u zemlji, koje su sada više u poređenju sa cenama proizvoda u zemlji koja ima deficit platnog bilansa. • Rast robnih cena ima za posledicu smanjivanje izvozne konkurentnosti i pad izvoza, odnosno rast uvoza.

  6. Pošto izvoz opada a uvoz raste, suficit platnog bilansa se smanjuje a rast novčane mase usporava. • Inflatorni pritisak nestaje kada se zaustavi rast novčane mase. • U tom momentu dolazi do uravnoteženja platnog bilansa. Kada nastupi uravnoteženje trgovine između dve zemlje, prestaje međunarodno kretanje zlata i dolazi do stabilizacije novčane mase i nivoa cena u obe zemlje. • Procesi uspostavljanja narušene ravnoteže u režimu zlatnog standarda aktiviraju se automatski i nastavljaju do elimisanja neravnoteže. • Dakle, procesi prilagođavanja pokazuju simetrični karakter ovog monetarnog režima

  7. Pošto izvoz opada a uvoz raste, suficit platnog bilansa se smanjuje a rast novčane mase usporava. • Inflatorni pritisak nestaje kada se zaustavi rast novčane mase. • U tom momentu dolazi do uravnoteženja platnog bilansa. Kada nastupi uravnoteženje trgovine između dve zemlje, prestaje međunarodno kretanje zlata i dolazi do stabilizacije novčane mase i nivoa cena u obe zemlje. • Procesi uspostavljanja narušene ravnoteže u režimu zlatnog standarda aktiviraju se automatski i nastavljaju do elimisanja neravnoteže. • Dakle, procesi prilagođavanja pokazuju simetrični karakter ovog monetarnog režima

  8. Da bi mehanizam automatskog uravnoteženja platnog bilansa delovao, potrebno je da se poštuju određena pravila. • Prema Kovaču (1994, str. 167), ta pravila su : • (1) Neravnoteže u platnom bilansu pokrivaju se kretanjem zlata; • (2) Promena količine zlata u zemlji utiče na obim novčane mase, koji direktno deluje na nivo domaćih cena; • (3) Promena cena domaćih proizvoda dovodi do promena u spoljnotrgo-vinskim tokovima, osiguravajući ponovno uravnoteženje platnog bilansa. a

  9. U teorijskoj ravni, automatsko uravnoteženje platnog bilansa podrazumeva da zemlje apsolutni prioritet daju uspostavljanju spoljne ravnoteže. • To praktično znači da u slučajevima sukoba između doma-ćih i spoljnih ciljeva, instrumenti politike se ne koriste za rešavanje domaćih problema recesije, inflacije ili nezaposlenosti.

  10. U praksi, ovaj mehanizam stalno dovodi do obnavljanja ravnoteže i njenog ponovnog narušavanja. • Može se pretpostaviti da su zemlje u vreme zlatnog standarda prihvatale posledice kretanja zlata na stanje novčane mase. • Dakle, zemlje sa deficitom platnog bilansasu smanjivale svoje rezerve zlata, suočavajući se sa smanjivanjem novčane mase i padom domaćih cena i realnih dohodaka. • Na drugoj strani, zemlje sa suficitom platnog bilansa bile su izložene prilivu zlata i porastu novčane mase, što je dovodilo do rasta cena. • Zbog ovih procesa, navedeni mehanizam prilagođavanja se naziva inflatorno-deflatornim metodom.

  11. Ako se pažljivije razmotre pretpostavke za funkcionisanje ovog mehanizma prilagođavanja platnog bilansa, uočava se da su sem kvantitativne teorije novca, kao osnove funkcinisanja modela, u analizu uključene relativne promene cena između zemalja i uslovi elastičnosti koji su definisani u poznatoj Maršal-Lernerovoj (Marshall-Lerner) teoremi. • Dakle, ova teorija je morala da jasno definiše uslove pri kojima promene relativnih cena dovode do uravnoteženja platnog bilansa.

  12. Kvantitativna teorija novca je omogućila direktno povezivanje promene novčane mase i cena, uz pretpostavku da je ukupna novčana masa služila za transakcione potrebe, i da nije delovao kamatni meha-nizam, koji bi, preko kamatne stope, omogućio međunarodno kretanje kapitala. • Kasnije ćemo videti (prilikom razmatranja karakteristika međunarodnog monetarnog sistema), da su zemlje, u uslovima zlatnog standarda, često sterilizovala efekte neravnoteže platnog bilansa na domaću privredu.

  13. Kontrolišući novčanu masu, monetarne vlasti su, preko kamatne stope, uticale na kretanje kratkoročnog kapitala. • Prisetimo se da osnovna verzija modela klasičnog mehanizma automatskog uravnoteženja nastoji da zanemari kretanje kratkoročnog kapitala insistirajući na ravnoteži platnog bilansa i dozvoljavajući delimično pokrivanje neravnoteža platnog bilansa kretanjem dugoročnog kapitala.

  14. Promene relativnih cena su u ovom modelu imale za posledicu povećanje konkurentnosti zemlje sa deficitom platnog bilansa i smanjenje konkurentnosti zemlje koja je imala suficit. • Time su stvorene pretpostavke za pokretanje mehanizma uravnoteženja platnog bilansa obe zemlje putem usklađivanja izvozno-uvoznih tokova. • Treba imati u vidu da je povećanje konkurentnosti jedne zemlje, usled smanjivanja cena njenih proizvoda, identično delovanju depresijacije nacionalne valute na platni bilans. • Ovi efekti se direktno izvode iz elasticitetnih uslova Maršal-Lernerove teoreme.

  15. Treba imati u vidu i činjenicu da u automatskom mehanizmu prilagodjavanja položaj zemalja sa suficitom i deficitom nije isti. • Naime, zemlje koje su imale suficit mogle su neograničeno da akumuliraju devizne reserve (zlato), sprovodeći sterilizaciju efekata ovog rasta na njihovu novčanu masu. • Drugi način za povećanje rezervi zlata su nova otkrića zlata. Položaj zemalja sa deficitom nije bio tako lagodan, jer one nisu mogle neograničeno da troše zlato i smanjuju privrednu aktivnost u zemlji. • Iz toga se nameće zaključak da je glavni deo tereta prilagođavanja platnog bilansa u zlatnom standardu padao na zemlje sa deficitom platnog bilansa.

  16. Zlatni standard ima nekoliko bitnih prednosti. • Prvo, u slučaju da nastupi neravnoteža platnog bilansa dolazilo je do automatskog obnavljanja narušene ravnoteže. • Drugo, automatski mehanizam prilagođavanja je podrazumevao fiskalnu disciplinu koja nije dozvoljavala centralnoj banci da štampa novac u cilju finansiranja budžetskog deficita

  17. Zlatni standard ima nekoliko bitnih prednosti. • Prvo, u slučaju da nastupi neravnoteža platnog bilansa dolazilo je do automatskog obnavljanja narušene ravnoteže. • Drugo, automatski mehanizam prilagođavanja je podrazumevao fiskalnu disciplinu koja nije dozvoljavala centralnoj banci da štampa novac u cilju finansiranja budžetskog deficita

  18. Zlatni standard ima nekoliko bitnih prednosti. • Prvo, u slučaju da nastupi neravnoteža platnog bilansa dolazilo je do automatskog obnavljanja narušene ravnoteže. • Drugo, automatski mehanizam prilagođavanja je podrazumevao fiskalnu disciplinu koja nije dozvoljavala centralnoj banci da štampa novac u cilju finansiranja budžetskog deficita

  19. Manjkavosti zlatnog standarda su: • (1) Ukoliko porast privredne aktivnosti i međunarodne trgovine nije bio praćen proporcionalnim porastom raspoložive količine zlata, dolazilo je do deflacije. • To se upravo desilo za vreme industrijske revolucije kada su, u drugoj polovini 19. veka, u SAD opale cene za 50%, što je dovelo do porasta nezaposlenosti;

  20. Manjkavosti zlatnog standarda su: • (2) Funkcionisanje mehanizma automatskog prilagodjava-nja je zasnovano na pretpostavci da su cene u potpunosti fleksibilne, tako da je privreda uvek u stanju pune zaposlenosti. Međutim, ukoliko ne nastupi trenutno prilagođavanje cena, deo tereta prilagođavanja je morao da se prenese na druge varijable, pa su se javljali gubitnici i dobitnici u procesu prilagođavanja; • (3) U osnovi, centralna banka nije mogla da koristi monetarnu politiku za postizanje domaćih ciljeva (borba protiv nezaposlenosti);

  21. Manjkavosti zlatnog standarda su: • (2) Funkcionisanje mehanizma automatskog prilagodjava-nja je zasnovano na pretpostavci da su cene u potpunosti fleksibilne, tako da je privreda uvek u stanju pune zaposlenosti. Međutim, ukoliko ne nastupi trenutno prilagođavanje cena, deo tereta prilagođavanja je morao da se prenese na druge varijable, pa su se javljali gubitnici i dobitnici u procesu prilagođavanja; • (3) U osnovi, centralna banka nije mogla da koristi monetarnu politiku za postizanje domaćih ciljeva (borba protiv nezaposlenosti);

More Related