Makroprocesori

1. Makroprocesori

2. Zadatak • Navesti jedan primer ugneždene parametrizovanemakroekspanzije po sintaksi Cpretprocesora. Makrodefinicija treba da ima jedan parametar X koji se dva puta pojavljuje u telu makroa: jednom bez operatora ## i drugi put sa njim. Potrebno je navesti ulazni program, kao i izlaz pretprocesora. • Jedno od mogućih rešenja: #define MACRO(X) X, X ## 1 #define ORIGINAL ZAMENA MACRO(ORIGINAL) • Ovaj ulazni tekst daće sledeći izlaz: ZAMENA, ORIGINAL1 • Pretprocesiranje fajlova: • Gcc: gcc -E <naziv ulaznog fajla> • Microsoft Visual Studio (iz konzole Microsoft VS): cl -E <naziv ulaznog fajla>

3. Zadatak • Definisati strukturu podataka u kojoj biste pamtili jednu makrodefiniciju C pretprocesora u okviru tabele makrodefinicija (tabelu nije potrebno elaborirati). Navesti kako biste popunili tu strukturu podataka primerom makrodefinicije iz rešenja tačke a)? • Napomena: Prihvatljiva su i druga rešenja, ovde će biti opisano jednostavnije koje zadovoljava postavku zadatka: structMdef{ char Name[100]; // imemakrodefinicije intnumArgs; // brojformalnihargumenata, // -1 akomakronemazagradu char Body[1000];// telomakrodefinicije // U telusa @ioznačena je normalna // upotreba makroargumenta, a sa // #i upotreba sa operatorom ## } • Struktura za MACRO bila bi popunjena na sledeći način: structMdef{ "MACRO", 1, "@1, #1 ## 1 }

4. Zadatak • Jedan makroprocesor tekst obrađuje na nivou pojedinih atoma (atom je niz neblanko znakova, ograničen blanko znacima). Parametri se ekspanduju po vrednosti. Izuzetak je slučaj kada se na dva parametra primeni operator spajanja ## kada se parametri ne ekspanduju nego se u tekst zamene neposredno nadovežu njihove originalne vrednosti, na primer: • Makrodefinicije: #define IME1 ZAMENA1 #define IME2 ZAMENA2 #define MACRO(x,y) x ## y • Makropoziv: MACRO(IME1, IME2) daje tekst zamene IME1IME2 • Napisati makrodefiniciju, koja bi u datim uslovima, za gornji primer dala tekst zamene ZAMENA1ZAMENA2. Objasniti korak po korak ekspanziju te makrodefinicije.

5. Rešenje • Tražena makrodefinicija glasi: #define MACRO2(x, y) MACRO(x,y) • Pri pozivu: MACRO2(IME1, IME2) prvo se vrši ekspanzija parametara IME1 i IME2 u ZAMENA1 i ZAMENA2 repsektivno, zatim se obrađuje telo makrodefinicije MACRO2 i u okviru toga vrši poziv MACRO(ZAMENA1, ZAMENA2) koji daje spojene vrednosti svojih argumenata, dakle konačni rezultat ekspanzije je ZAMENA1ZAMENA2.

6. EKSPANZIJA PARAMETARA MAKROA • Šta ako je (stvarni) parametar P makropoziva M zadat tako da i sam za sebe predstavlja makropoziv? • Dve semantike: • ekspanzija parametra po vrednosti: parametar P se prvo zasebno ekspanduje i zapamti njegova ekspanzija PE. Zatim, kada se procesira originalni makro M, ekspandovana vrednost parametra (PE)se zamenjuje na svim mestima gde se taj parametar (njegov pozicioni marker) pojavljuje u telu makroa M • ekspanzija parametra po imenu: počinje se sa ekspandovanjem tela makroa M i gde god se u telu naiđe na korišćenje P, to se tretira kao zaseban (ugneždeni) makropoziv

7. Zadatak • Date su makrodefinicije: MCDEFN MAX A1,A2,A3 LOAD A1 CMP A2 BGT A3 LOAD A2 A3: NOP MCEND MCSET N=1 MCDEFN GENLAB L##N MCSET N=N+1 MCEND • Koji tekst generiše makropoziv MAX 1,2,GENLAB pod pretpostavkom da su makropozivi: • po vrednostiMAX(1,2, GENLAB) • b) po imenu?MAX(1,2, GENLAB)

8. Rešenje • Date su makrodefinicije: MCDEFN MAX A1,A2,A3 LOAD A1 CMP A2 BGT A3 LOAD A2 A3: NOP MCEND MCSET N=1 MCDEFN GENLAB L##N MCSET N=N+1 MCEND • a) po vrednosti MAX(1,2, GENLAB) MAX(1,2,L1) LOAD 1 CMP 2 BGT L1 LOAD 2 L1: NOP • b) po imenu? MAX(1,2, GENLAB) LOAD 1 CMP 2 BGT L1 Prva verzija: BGT GENLAB LOAD 2 L2: NOP Prvaverzija: GENLAB: NOP

9. Zadatak • Za potrebe razvoj softvera koji koristi periferiju X razvijen je simulator te periferije. Simulator je u obliku biblioteke koja se u toku razvoja koristi umesto biblioteke za pristup periferiji X. U fajlu “hardHeader.h” dat je potpis funkcije koja se koristi za pristup periferiji, dok je u fajlu “simHeader.h” potpis odgovarajuće funkcije koja umesto periferije koristi simulator. Prikazati deo koda koji, koristeći C pretprocesor, može da se prevede na dva načina: za testiranje koristeći simulator i za produkciju koristeći periferiju. Jedina izmena u kodu smije da bude u komandi za prevođenje. Fajlovi zaglavlja su dati na narednom slajdu.

10. Zadatak • “hardHeader.h”:void test(int param1, int param2, int* result);// primer poziva:// test(a1, a2,// &result); • “simHeader.h”:int test(int simStream, int param1, int param2);// primer poziva:// result =// test(simStream,// a1, a2);

11. Varijanta 1 #ifdef SIMULACIJA #include "simHeader.h" #else #include "hardHeader.h" #endif void main() { int result, a1 = 1, a2 = 2 #ifdef SIMULACIJA , simStream = 4 #endif ; // ostatakkoda #ifdef SIMULACIJA result = test(simStream, a1, a2); #else test(a1, a2, &result); #endif //koriscenjerezultata } Prevođenje za simulaciju: gcc –o p –DSIMULACIJA p.c -lsim Prevođenje za produkciju: gcc –o p p.c -lhard

12. Varijanta 2 #if SIMULACIJA #include "simHeader.h" #else #include "hardHeader.h" #endif void main() { int result, a1 = 1, a2 = 2 #if SIMULACIJA , simStream = 4 #endif ; // ostatakkoda #if SIMULACIJA result = test(simStream, a1, a2); #else test(a1, a2, &result); #endif //koriscenjerezultata } Prevođenje za simulaciju: gcc –o p –DSIMULACIJA=1 p.c -lsim Prevođenje za produkciju: gcc –o p –DSIMULACIJA=0 p.c -lhard

13. Varijanta 3 #if SIMULACIJA #include "simHeader.h" #define testCall(p1,...) p1 = test(__VA_ARGS__) #define simStreamDef , simStream = 4 #else #include "hardHeader.h“ #define testCall(p1,p2,p3,...) test(p2,p3,&p1) #define simStreamDef #endif void main() { int result, a1 = 1, a2 = 2 simStreamDef; // ostatakkoda testCall(result,a1,a2,simStream); //koriscenjerezultata } Prevođenje za simulaciju: gcc –o p –DSIMULACIJA=1 p.c -lsim Prevođenje za produkciju: gcc –o p –DSIMULACIJA=0 p.c -lhard