1 / 54

Poglavlje 12

Poglavlje 12. Neizvesnost. Neizvesnost je opšta pojava. Šta je neizvesno u ekonomskim sistemima ? sutrašnje cene buduće bogatstvo buduća rasploživost dobara sadašnje i buduće akcije drugih ljudi. Kakav je racionalan odgovor na neizvesnost ?

rhona
Download Presentation

Poglavlje 12

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Poglavlje 12 Neizvesnost

  2. Neizvesnost je opšta pojava • Šta je neizvesno u ekonomskim sistemima? • sutrašnje cene • buduće bogatstvo • buduća rasploživost dobara • sadašnje i buduće akcije drugih ljudi.

  3. Kakav je racionalan odgovor na neizvesnost? • kupovina osiguranja (zdravstvenog, životnog, auto) • portfolijo sastavljen od dobara čije karakteristike u budućnosti ne možemo sa sigurnošću da pretpostavimo.

  4. Stanja prirode • Moguća stanja prirode: • “udes sa automobilom” (a) • “nema udesa sa automobilom” (na). • Verovatnoća udesa jea, a verovatnoća da nema udesa jena ;a +na = 1 • Udes dovodi do gubitka $L.

  5. Uslovna potrošnja • Ugovor je uslovan jer se primenjuje jedino ukoliko se neko stanje prirode ostvari. • Na primer, osiguranje snosi troškove gubitka samo u slučaju stvarnog udesa.

  6. Plan uslovne potrošnje se primenjuje jedino u slučaju ostvarenja posebnog stanja prirode. • Na primer, idemo na letovanje samo u slučaju da nije došlo do udesa.

  7. Budžetsko ograničenje za uslovnu potrošnju • Svaki$1osiguranja od udesakošta. • Bogatstvo potrošača iznosi $m. • Cna je vrednost potrošnje ako nema udesa. • Ca je vrednost potrošnje ako dođe do udesa.

  8. Budžetsko ograničenje za uslovnu potrošnju Cna Ca

  9. Cna Uslovna potrošnja od $17u slučaju udesai uslovna potrošnja od$20ukoliko do udesa ne dođe. 20 Ca 17

  10. Bez osiguranja, • Ca = m - L • Cna = m.

  11. Cna početna korpa raspoloživih potrošnji m Ca

  12. Kupite$Kosiguranja od udesa. • Cna = m - K. • Ca = m - L - K + K = m - L + (1- )K. • Dakle, K = (Ca - m + L)/(1- ) • DobijamoCna = m -  (Ca - m + L)/(1- ) • Tj.,

  13. Cna početna korpa raspoloživih potrošnji m Ca

  14. Cna početna korpa raspoloživih potrošnji m Ca

  15. Cna početna korpa raspoloživih potrošnji m Koji plan uslovne potrošnje preferira potrošač? Ca

  16. Preferencije u uslovima neizvesnosti • Razmislite o lutriji. • Postoji dobitak od$90uz verovatnoću1/2i dobitak od$0uz verovatnoću1/2. • U($90) = 12, U($0) = 2. • Očekivana korisnost lutrije je

  17. Očekivana novčana vrednost lutrije je

  18. EU = 7iEM = $45. • U($45) > 7  $45sigurno je preferirano u odnosu na lutrijuodbojnost prema riziku. • U($45) < 7 lutrija je sigurno preferirana u odnosu na $45sklonost ka riziku. • U($45) = 7lutrija se podjednako preferira kao i sigurnih $45neutralnost prema riziku.

  19. 12 EU=7 2 $0 $45 $90 Bogatstvo

  20. U($45) > EU  odbojnost prema riziku. 12 U($45) EU=7 2 $0 $45 $90 Bogatstvo

  21. U($45) > EU odbojnost prema riziku. 12 U($45) GKopada sa porastom bogatstva EU=7 2 $0 $45 $90 Bogatstvo

  22. 12 EU=7 2 $0 $45 $90 Bogatstvo

  23. U($45) < EU  sklonost ka riziku 12 EU=7 U($45) 2 $0 $45 $90 Bogatstvo

  24. U($45) < EU sklonost ka riziku 12 GKraste sa porastom bogatstva EU=7 U($45) 2 $0 $45 $90 Wealth

  25. 12 EU=7 2 $0 $45 $90 Bogatstvo

  26. U($45) = EU  neutralnost prema riziku 12 U($45)=EU=7 2 $0 $45 $90 Bogatstvo

  27. U($45) = EU neutralnost prema riziku 12 GKostaje konstantna sa porastom dohotka U($45)=EU=7 2 $0 $45 $90 Bogatstvo

  28. Uslovni planovi potrošnje koji daju jednaku očekivanu korisnost jednako su preferirani.

  29. Cna Krive indiferentnosti EU1 < EU2 < EU3 EU3 EU2 EU1 Ca

  30. Koja je GSS na jednoj krivi indiferentnosti? • Neka imamo potrošnjuc1sa verovatnoćom od1i c2sa verovatnoćom2,(1 + 2 = 1). • EU = 1U(c1) + 2U(c2) • Za konstantno EU, dEU = 0.

  31. Cna Krive indiferentnostiEU1 < EU2 < EU3 EU3 EU2 EU1 Ca

  32. Izbor u uslovima neizvesnosti • P: Kako učiniti racionalan izbor u uslovima neizvesnosti? • A: Izaberi plan uslovne potrošnje koji najviše preferiraš u odnosu na ostale dostupne planove.

  33. Cna početna korpa raspoloživih potrošnji m Koji plan uslovne potrošnje preferira potrošač? Ca

  34. Cna početna korpa raspoloživih potrošnji m Koji plan uslovne potrošnje preferira potrošač? Dostupni planovi Ca

  35. Cna Planovi koje potrošač više preferira m Koji plan uslovne potrošnje preferira potrošač? Ca

  36. Cna Najpreferiraniji dostupan plan m Ca

  37. Cna Najpreferiraniji dostupan plan m Ca

  38. Cna Najpreferiraniji dostupan plan GSS = nagib budžetskog ograničenja m Ca

  39. Cna Najpreferiraniji dostupan plan GSS = nagib budžetskog ograničenja, tj. m Ca

  40. Osiguranje i konkurencija • Pretpostavimo da je ulazak u industriju osiguranja slobodan. • Očekivani ekonomski profit= 0. • Tj.,K - aK - (1 - a)0 = ( - a)K = 0. • Tj.,sloboda ulaska  = a. • Ukoliko je cena $1 osiguranja = verovatnoći udesa, onda je osiguranjefer.

  41. Kada je osiguraje fer, racionalni izbori osiguranja zadovoljavaju • tj., • Granična korisnost dohotka mora biti jednaka u oba stanja prirode.

  42. Koliko osiguranja će kupiti pojedinac koji je odbojan prema riziku? • odbojnost ka rizikuGK(c) uzc . • Dakle • tj. puno osiguranje.

  43. Osiguranje koje “nije fer” • Pretpostavimo da osiguravajuća kompanija pravi pozitivan ekonomski profit. • tj.,K - aK - (1 - a)0 = ( - a)K > 0. • Tada imamo  > a 

  44. Racionalan izbor zahteva • Pošto je • Dakle,za pojedinca koji je odbojan prema riziku. • tj, pojedinac koji je odbojan prema riziku kupuje manje od punog osiguranja koje “nije fer”.

  45. Neizvesnost je posvuda • Koji su racionalni odgovori na neizvesnost? • kupovina osiguranja (zdravstvenog, životog, auto) • portfolijo sastavljen od dobara čije karakteristike u budućnosti ne možemo sa sigurnošću da pretpostavimo.

  46. Koji su racionalni odgovori na neizvesnost? • kupovina osiguranja (zdravstvenog, životog, auto) • portfolijo sastavljen od dobara čije karakteristike u budućnosti ne možemo sa sigurnošću da pretpostavimo. 

  47. Koji su racionalni odgovori na neizvesnost? • kupovina osiguranja (zdravstvenog, životog, auto) • portfolijo sastavljen od dobara čije karakteristike u budućnosti ne možemo sa sigurnošću da pretpostavimo.  ?

  48. Diversifikacija rizika • Dve firme, AiB. Cena akcije je$10. • Uz verovat.1/2 profit A je$100i profitBje$20 po jednoj akciji. • Uz verovat.1/2 profit A je$20i profitBje$100 po jednoj akciji. • Imate$100za investiranje. Kako investirati?

  49. Kupićete samo akcije firme A? • $100/10 = 10 akcija. • Zaradićete$1000sa verovat.1/2i$200sa verovat. 1/2. • Očekivana zarada: $500 + $100 = $600

More Related