Pamcenje

1. MATURSKI RAD IZ PSIHOLOGIJE TEMA: Pamćenje

2. Pamćenje SADRŽAJ UVOD............................................................................................................................................................. 3 1.DEFINICIJA PAMĆENJA .............................................................................................................................. 4 2. ŠTA JE PAMĆENJE? .................................................................................................................................... 5 3. ISPITIVANJE PAMĆENJA ............................................................................................................................ 5 4. PODELA PAMĆENJA PREMA VREMENU ZADRŽAVANJA INFORMACIJA .................................................... 6 4.1. Vrste dugoročnog pamćenja .............................................................................................................. 7 5. DUBINA OBRADE INFORMACIJE PRI PAMĆENJU...................................................................................... 8 6. UTICAJI CEREBRALNE LATERALIZACIJE NA PROCES PAMĆENJA ................................................................ 9 7. OSNOVNI NEUROFIZIOLOŠKI I BIOHEMIJSKI PROCESI PRI PAMĆENJU ..................................................... 9 7.1. Zaboravljanje .................................................................................................................................... 10 8. SMETNJE PAMĆENJA ............................................................................................................................... 12 8.1. Starost i pamćenje ........................................................................................................................... 12 8.2. Pamćenje i kontekst ......................................................................................................................... 13 8.3. Socijalno pamćenje .......................................................................................................................... 13 9. Poremećaji pamćenja .............................................................................................................................. 14 9.1. Amnezija ........................................................................................................................................... 14 Amnestički sindrom ................................................................................................................................ 14 Lakunarna amnezija ................................................................................................................................ 15 Hipermenzije ........................................................................................................................................... 15 Prolazna - globalna amnezija .................................................................................................................. 16 Psihogeno-funkcionalne amnezije .......................................................................................................... 16 Katatimna anmezija ................................................................................................................................ 16 ZAKLJUČAK .................................................................................................................................................. 18 LITERATURA ................................................................................................................................................ 19 2

3. Pamćenje UVOD Pamćenjeje proces u kojem su sadržana četri procesa sposobnosti: Zadržavanje je trajanje u svesti onoga što je učenjem stečeno. Zadržavanje uvek prethodi učenju. Da bi koristili sadržaje sa kojim utičemo na mlade, oni usvojili i koristili u kasnijoj aktivnosti potrebno je da to zadrže. Pojavu da ono što smo naučili možemo kasnije korisiti i nakon dužeg vremena nazivamo zadržavanje.Međutim iza procesa zadržavanja nastaje proces zaboravljanja.1 Reprodukcija znači načiniti neku vrstu duplikata sličnog orginalu, međutim i najbolje pamćenje ne može dati tako vernu reprodukciju. Jedan psiholog je rekao: "Reprodukcija, odnosno sećanje ne samo da postaje sve nejasnije nego nam zapravo kako vreme odmiče, uvek priča drugu priču"2. Dakle reprodukcija je proces pamćenja, ali i sposobnost pamćenja kojom izazivajući predstave u svesti obnavljamo ono što smo ranije doživeli. Prepoznavanje podrazumeva proces u kome smo svesni da je sada prisutni i opaženi objekat bio predmet našeg iskustva. Ušteda pri ponovnom učenju to je znak da smo nešto naučili, ali da smo ga zaboravili. 1Spencer A. Rathus, (2011.) „Temelji psihologije“, Naklada Slap, Zagreb 2George Malcolm Stratton 3

4. Pamćenje Fotografija 1. Aktivnost ljudskog mozga 1.DEFINICIJA PAMĆENJA Neprekidno nastaju nove tehnologije, zabavne igre, sportovi, često menjamo mesto boravka usled povećanja pokretljivosti itd…, a sve to traži nova znanja i učenje.Međutim nužni uslov za učenje jeste svakako pamćenje. Pamćenje savremenog čoveka očigledno se nalazi na granici preopterećenja: za razliku od čoveka u predcivilizacijskim kulturama, koji sreće malo ljudi čija bi lica trebao zapamtiti, koristi razmerno malo verbalnih informacija i slično, mi srećemo puno ljudi, i od trenutka kad se probudimo, slikovne i verbalne informacije nas počinju „bombardovati“. Iz tog razloga efikasno pamćenje mora biti: · SELEKTIVNO - ne samo da moramo imati selektivnu percepciju i pažnju u odabiru informacija za obradu, već moramo i birati šta ćemo od informacija koje dobijamo pokušati da zapamtimo · POTPOMOGNUTO različitim „pomagalima“ za pamćenje.Npr. koristimo računare za čuvanje ogromnog broja informacija, ali često se namučimo kad treba brzo doći i do od naše strane mehanički pohranjenog podatka, na nekom od hard drajvova. Naime, korisnici kompjutera ne samo što najčešće pohranjuju enorman broj podataka, već i stalno menjaju njihove verzije, raznim oblicima modifikovanja. Stoga i korišćenje pomagala mora biti dobro organizovano i selektivno - što pohraniti, a šta ne kako se ne bi zagušili u informacijama, jer tada može doći do nastanka kolapsa. Naše se pamćenje neprekidno mora menjati, modernizovati, jer bi bilo vrlo neekonomično zadržati stare verzije zapamćenog (npr.koliko je stajala pizza pre dve godine, ili kako je izgledalo lice prethodnog blagajnika supermarketa koji često posećujemo), koje bi sistem pamćenja u drastičnoj meri usporile i nepotrebno preopteretile. Premda pamćenje ne možemo vežbati kao mišić, razuman čovek današnjice mora znati da pamćenju treba posvetiti puno pažnje. 4

5. Pamćenje 2. ŠTA JE PAMĆENJE? Pamćenje određujemo kao mogućnost usvajanja, zadržavanja i korištenja određenih i nama potrebnih informacija. Pitanje koje se može postaviti u krajnje apokalitičnoj težnji za saznanjem moglo bi da bude: Kakvi bismo bili bez pamćenja? Bili bismo nemoćni kao novorođenčad - na nivou pukih refleksa. Ne bismo imali svoj identitet. Upravo ovo je razlog zašto je pamćenje preduslov razvoja i očuvanja vlastite ličnosti. Pamćenje „čuva“ prošlost i „upravlja“ budućnošću koja tek treba da se desi. Za pamćenje su bitna sva tri stepena, ali je naglasak na zadržavanju i korištenju informacija. Pamćenje obično shvaćamo kao jedinstveni sistem, ili mesto na kojem se čuvaju informacije. Međutim, na pamćenje se može gledati i kao na „procesor“ računara. Iako se danas u objašnjavanju psihičkih procesa kod ljudi preovladava pristup čoveku kao „procesoru“ koji obrađuje informacije. 3. ISPITIVANJE PAMĆENJA Da li je nešto zapamćeno uglavnom ispitujemo na tri načina: prepoznavanjem, prisećanjem i metodom uštede. Kada nakon učenja nekog gradiva ispitujemo prepoznavanje, zadaje se to isto gradivo pomešano s nekim novim. Ispitanik treba prvo izdvojiti pre zadano gradivo, i taj je zadatak je za njega najlakši: samo treba usporediti zadano s onim što je pohranjeno u pamćenju prilikom učenja gradiva. 5

6. Pamćenje Pri prisećanju, ili reprodukciji materijal više nije zadan i zadatak je znatno teži. Prisećanje se ispituje na dva načina: · Slobodno prisećanje - u kome je zadatak dosetiti se čim više zadanog materijala bez obzira na redosled kojim će to biti obavljeno, i · prisećanje upravo prema redosledu zadavanja, koje je znatno teže. Kod slobodnog se prisećanja osim kvantitativne analize (količina reprodukovanog materijala) vrši i kvalitativna analiza: A. Grešaka pri prisećanju B. Sekvenci (redosled prisećanja) C. Klastera ili „grozdova“ u kojima ispitanik vrši prisećanje Može se dogoditi da ispitanik ne prepoznaje neki materijal niti ga se može prisetiti.Tada se koristimo metodom uštede i cilju utvrđivanja uspešnosti prethodnog učenja. Naime, gradivo koje smo jednom naučili, pa ga zatim (samo naizgled) „potpuno“ zaboravili, jer ga se ne prisećamo i ne prepoznajemo ga, pri narednom učenju redovno brže naučimo. Metodom uštede se koristimo samo u laboratorijskim istraživanjima pamćenja, dok se metodama prepoznavanja i prisećanja koristimo u svakodnevnom životu, školi, fakultetu itd. 4. PODELA PAMĆENJA PREMA VREMENU ZADRŽAVANJA INFORMACIJA Ima ljudi koji više ne pamte što se dogodilo pre, ili govorilo pre nekoliko minuta, a da pritom nemaju smetnji pri kraćem razgovoru, percepciji, ili mišljenju. Odgovor na to pitanje leži u tome što ljudsko pamćenje nije zasnovano na funkciji jednog organa kao što je npr. strujanje krvi telom povezano s radom srca. Ljudsko pamćenje se zasniva na složenim i međusobno povezanim neurofiziološkim strukturama, koje imaju različite i mnogostruke zadatke u sklopu osnovne svrhe pamćenja- dobro pohraniti informaciju koja će biti potrebna za buduću upotrebu. Pod podelom pamćenja prema vremenu zadržavanja informacija mogu se izdvojiti tri faze kroz koje informacija prolazi: 1. Senzorno, 6

7. Pamćenje 2. Kratkoročno i 3. Dugoročno pamćenje. Senzorno pamćenjevrlo kratko zadržava nadolazeće informacije u nepromenjenom obliku.Za vid to vreme iznosi približno pola sekunde, a za sluh oko 2 sekunde. Ako npr. u mraku vrtimo upaljenu cigaretu, percipiramo krug. Ili, ako brzo otvaramo i zatvaramo prema gore okrenut dlan ispružene ruke, onda vidimo sliku šake.Za vidno senzorno pamćenje obično se koristi naziv ikoničko pamćenje. Nakon što je informacija bila nakratko „zapisana“, ili zvučno „snimljena“ u našem senzornom pamćenju, ona dolazi ukratkoročno pamćenje.Tu je možemo ponavljanjem zadržati koliko god nam vremena treba.Informacije kojima je iz nekog razloga poklonjena pažnja kodiraju se u kratkoročnom pamćenju. Naime, informacije koje dolaze u kratkoročno pamćenje moraju se tako promeniti, ili interpretirati da budu smislene za pojedinca. Kodiranje pri pamćenju je zapravo promena informacije u oblik koji se može pohraniti i kasnije pronaći.Na takav se način informacije pripreme za pohranu u dugoročnom pamćenju. Ono što laici podrazumevaju pod pojmom pamćenja u vremenskoj podeli pamćenja je upravo dugoročno pamćenje. Senzorno i dugoročno pamćenje imaju praktično neograničen kapacitet. Međutim, dok se informacije iz senzornog pamćenja vrlo brzo gube, a samo mali dio informacija na koje je obraćena pažnja odlazi na daljnju obradu, veliki broj informacija u dugoročnom pamćenjuostaje celi život određene jedinke. 4.1. Vrste dugoročnog pamćenja U teoriji postoji niz podela dugoročnog pamćenja. I kao najzastupljenije mogu se navesti sledeće: Blic pamćenje Blic pamćenje možemo definisati kao izuzetno dobro pamćenje detalja neposredno pre, za vreme i nakon iznenađujućeg događaja koji ima značajne posledice za pojedinca, ili naciju.Karakteristike blic pamćenja su: potpunost, tačnost, živost i otpornost na zaboravljanje. Danas se često koristi podela dugoročnog pamćenja na deklarativno i proceduralno. Podela počinje od Andersona koji je razvio kompjutersku simulaciju modela kognitivnih procesa. Model sadrži dve komponente: deklarativno znanje, koje se odnosi na znanje činjenica, i proceduralno znanje, koje se odnosi na znanje o tome kako nešto učiniti. Ta je podela značajno prihvaćena među psiholozima. 7

8. Pamćenje Druga značajna podela dugoročnog pamćenja se odnosi na to koliko pažnje i napora ulažemo u to da bismo nešto zapamtili. Podela naautomatsko pamćenje i pamćenje koje zahteva napor uveliko se podudara s podelom učenja na slučajno i namerno, ali ima i neke svoje posebnosti. Podatke o mestu gde se nešto nalazi i kuda se krećemo, vremenu zbivanja i njegovom trajanju, te učestalosti pojavljivanja nekog događaja pamtimo automatski. To znači da na te događaje ne moramo obraćati pažnju, a ipak ćemo ih zapamtiti. Automatske procese ne možemo „isključiti“.Osim nasleđenih automatskih procesa postoje isti takvi naučeni automatski procesi. Veštine koje su dovedene do automatskog stepena imaju osobine stečenih automatskih procesa, kao što je to javljanje značenja reči, što čovek uči sa učenjem govora. Spoznaja da visoki nivo stresa negativno deluje samo na procese pamćenja koji zahtevaju određeni napor važna je za osposobljavanje i utreniravanje za opasne profesije. Piloti, ronioci, vojni specijalci, pirotehničari i sl. vrlo često rade u uslovima visoke opasnosti koja proizvodi velike doze stresa. Zbog toga da bi se zaštitili oni svoju veštinu treba da razviju do te mere da postane automatska i time otporna na stres. 5. DUBINA OBRADE INFORMACIJE PRI PAMĆENJU Craik i Lockhart smatraju da se informacije zadržavaju u „skladištu“.Oni predlažu model prema kojem nakon prolaska informacije kroz senzorno pamćenje postoji samo jedno skladište. Prema njihovom „modelu dubine obrade informacija pri pamćenju“, verovatnost zadržavanja informacije zavisi o tome do kojeg nivoa, ili dubine je obradjena pri kodiranju. Smatraju da je dubina traga pamćenja prvenstveno proizvod perceptualne analize, te da trajanje traga zavisi od dubine analize podražaja. Dakle, radi se o kontinuitetu u kojem se plitka obrada odnosi na analizu fizičkih ili senzornih obeležja informacija, na dubljem nivou prepoznaju se oblici i daju imena objektima, ili dogadjajima, a na najdubljem nivou analizira se značenje. Što je dublji nivo do kojeg je informacija obradjena, veća je verovatnost njenog prisećanja. U najužoj vezi s dubinom pamćenja je i fenomen pažnje.Neke operacije možemo raditi bez pažnje, jer su one gotovo automatske, za druge je pak važna velika pažnja.Bitno je shvatiti da kapacitet pažnje nije fiksan, već da varira i intraindividualno i interindividualno. Brojne organske varijable (uznemirenost, stres, umor, bolest) kao i varijable okoline (nivo spoljašnjeg podraživanja) mogu uticati na kapacitet pažnje. Takođe dolazi do promena kapaciteta pažnje kroz doba kroz koja čovek prolazi, od detinjstva do odrasle osobe raste, da bi u starosti počeo opadati.3 3 METODE ZDRAVSTVENOG ODGOJA I PROMOCIJE ZDRAVLJA(Dr. sc. Joško Sindik, prof. Tanja Rončević) 8

9. Pamćenje 6. UTICAJI CEREBRALNE LATERALIZACIJE NA PROCES PAMĆENJA Istraživanja kako cerebralna lateralizacija (specijalizovanost leve i desne hemisfere mozga za određene procese i funkcije) utiče na kognitivno funkcionisanje od velike su važnosti i spadaju u područije niza dodirnih saznanja (neurofiziologija, neuropsihologija i dr). Ta istraživanja pružaju, a sigurno će i u budućnosti pružati, dragocene podatke o funkcionisanju mozga. Premda da već kod novorodjenčadi postoje određene hemisferne razlike, cerebralna lateralizacija se razvija kroz detinjstvo i završava u doba rane adolescencije. Veći deo ljudske populacije su dešnjaci i kod njih je leva hemisfera dominatno povezana s govornim funkcijama, dok je desna dominatno povezana s perceptivnim procesima, osobito s obradom vanjskih vidnih podražaja i vizualnih percepcija. Prema tome, pamćenje verbalnog materijala se prepisuje levoj hemisferi, dok je desna hemisfera uspešnija u pamćenju složenih podražaja koje je teško imenovati. Što se tiče uticaja lateralizacije kognitivnih funkcija na pamćenje, možda više nego u bilo kojem drugom području istraživanja procesa pamćenja , vidimo da su procesi pamćenja na nerazdvojiv način povezani sa senzornim, perceptivnim procesima mišljenja. Specijalizovanost mozgovnih hemisfera za određene vrste pamćenja, još uvek ima puno nejasnoća, jer su mnoge vrste krucijalnih eksperimenata neizvodivi. 7. OSNOVNI NEUROFIZIOLOŠKI I BIOHEMIJSKI PROCESI PRI PAMĆENJU Uopštese smatra da su reverbracijski traktovi osnova kratkoročnog pamćenja, dok za dugoročno pamćenje neurološka osnova nijetako jasna.Čini se da čitava limbička zona, a posebno hipokampus (smešten u području ispod centralnog korteksa) ima odlučnu ulogu pri učenju i zadržavanju informacija. Hipokampus se sastoji od velikog broja ćelija koje se razvijaju nakon rođenja, a održavaju vezu između impulsa koji dolaze aferetnim (uzlaznim) nervnim putevima i korteksa mozga. S obzirom na taj kasni razvoj stanica hipokampusa, čini se razumnim pretpostaviti da su veze neurona hipokampusa delimice određene informacijama kojima je pojedinac izložen. Istovremeno, taj sklop neurona pomaže pri skladištenju informacija. Oštećenje hipokampusa ne ometa kratkoročno pamćenje, a ni prisećanje, informacije ranije pohranjenih u dugoročno pamćenje. Znači, pacijent s oštećenim hipokampusom može zadržati novu informaciju toliko dugo koliko traje njeno neprekidno ponavljanje.Stoga se čini da su sinaptičke promene u hipokampusu nužan uslov za memorisanje novih informacija. 9

10. Pamćenje 7.1. Zaboravljanje Zaboravljanje je process suprotan pamćenju.To je nemogućnost zadržavanja i reprodukovanja naučenog gradiva.4 Postoje četiri osnovna uzroka zaboravljanja: 1.Postepeno osipanje tragova pamćenja, 2.Nemogućnost pronalaženja informacija, 3.Represija i 4.Interferencija. Često korišćen trag pamćenja (tzv. Engram) ima u nervnom sistemu dobro uhodan put i lako se aktivira. Možemo ga zamisliti kao ugaženu stazu kroz travu. Ne koristimo li je , staza će zarasti- nastupit će zaboravljanje.5Strani jezik koji smo slabo naučili i zatim se njime nismo koristili, vrlo brzo zaboravljamo. Dakle, za održavanje engrama najvažnije je ponavljanje, ili česta upotreba. Brzo gubljenje tragova iz senzornog i kratkoročnog pamćenja nužno je jer neprekidno dolaze nove informacije. Fotografija 2. Ilustrovani prikaz „brisanja“ pamćenja Nemogućnost pronalaženja informacija u dugoročnom pamćenju. Da bismo se setili neke informacije, moramo doći do nje. Ona može postojati u našem dugoročnom pamćenju, ali ako nemamo dobar put do nje, kao da je i nema. Ljudi koji pohranjuju informacije na taj način da ih na više načina dobro povežu sa starim znanjem otvaraju više 4Hasković, O. Mujo (2011.), „Uvod u psihologiju“, Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije, Sarajevo 5Zarevski, (1995.) 10

11. Pamćenje puteva do te informacije. Ti putevi se još zovu „znaci za prisećanje“.Što ih je više i što su istaknutiji, veća je verovatnost da ćemo do informacije doći kada nam zatreba. Represija Kao što postoji namerno(motivisano) i nenamerno učenje, tako je i sa zaboravljanjem. Motivisano zaboravljanje ostvaruje se potiskivanjem (represijom) onih sadržaja koji su nam neugodni, ili se od njih plašimo. Imena ljudi koji nam se ne sviđaju brzo zaboravljamo, a da o odlasku zubaru i ne govorimo! Prisetimo se da već neponavljanjem nastupa zaboravljanje, neugodne sadržaje obično ne volimo ponavljati. Ugodne sadržaje sami sebi često obnavljamo i volimo s drugima pričati o njima. Zato ugodne sadržaje ređe zaboravljamo. Interferencija Uopšte, kad učenje jednog gradiva ometa učenje drugog, govorimo o interferenciji.Ako novo učenje potire pre naučeno, reč je o retroaktivnoj interferenciji- ometanje deluje unazad.Ako nešto pre ometa naučeno ometa učenje novog gradiva, posredi je proaktivna interferencija - ometanje deluje unapred.Ali na sreću svako novo učenje ne ometa stara znanja. Ako smo naučili voziti automobil lakše će nam biti naučiti voziti kamion. Ima li ljudi koji ništa ne zaboravljaju? Odgovor na to pitanje je potvrdan, ali odmah treba reći da ih je vrlo malo, i da često predstavljaju pomni objekt naučnih istraživanja. Postoje i tzv.“idioti-savanti“(idioti-naučnici)-to su osobe koje ogromne količine samo pojedinih vrsta informacija, ali su inače mentalno zaostali. Među normalnim ljudima posebnu vrstu dobrih pamtitelja predstavljaju tzv.edietičari.oni imaju „fotografsko pamćenje“ za slike (prizore) koje traje znatno duže nego senzorno pamćenje, ali je ipak ograničenog trajanja. Kad jednom nestane eidetska slika, više se ne može vratiti u pamćenje.Za nauku su najzanimljivije osobe koje pamte baš sve. Verovatno najčuveniji i najdetaljnije praćen takav slučaj hiperpamćenja odnosi se na ruskog memonistu Sheresevskog. Sherevskoga je prvi zapazio urednik novina u kojima je radio, jer nikad nije vodio beleške, a sve je doslovno pamtio, čak mesecima unazad. Koristio je kompleksno vizualno predočavanje i asocijacije, te posebnu vrstu asocijacije-sinestezije, u kojima su brojevi i glasovi imali boju.Jedini način da nešto zaboravi je da to predoči na tabli kao zapisano i onda spužvom izbriše ili nešto napiše preko toga! Ima i drugih sličnih slučajeva, ali su retki te nalazimo malo takvih ljudi koji imaju taj „fenomen“. 11

12. Pamćenje 8. SMETNJE PAMĆENJA6 Osim normalnih procesa zaboravljanja čije bolne posledice često osetimo, postoje i pataloške smetnje pamćenja.Nakon povrede mozga ne možemo se setiti događaja koji su se dogodili pre i nakon ozlede.Nemogućnost prisećanja događaja pre povrede mozga zove se retrogradna amnezija.Znatno je veći problem anterogradna amnezija-nemogućnost stvaranja dugoročnog pamćenja.Anterogradna amnezija se, osim nakon povreda i oštećenja određenih područja mozga, često pojavljuje i kao posledica dugotrajnog neumerenog pijenja alkoholnih pića.Naime, zbog kalorija dobijenih iz alkohola ne smanjuje se samo uzimanje hrane već prevelike količine alkohola sprečavaju normalno iskorišćavanje vitamina B iz hrane. Nedostatak tog vitamina nepovoljno deluje na procese pamćenja, posebno na pohranu novih informacija u dugoročno pamćenje. Šaljivčine kažu da taj poremećaj ima i jednu dobru stranu: i po stoti put ispričan vic je dobar jer je nov osobi s anterogradnom amnezijom. Upošte, smanjena mogućnost pamćenja naziva se hipomnezijom.Postoji i hipermnezija-poremećaj koji se ogleda u pamćenju svih informacija koje se percepiraju.Osobe s takvim poremećajem malobrojne su i redovito su bile podvrgnute dugotrajnom praćenju naučnika.Naime, takve su osobe dragoceni primeri za bolje razumevanje procesa pamćenja. Jedan je od zaključaka tih istraživanja da im takvo pamćenje smeta za normalno kongitivno funkcionisanje. Slike se preklapaju.Jednom rečju, previše je informacija istovremeno prisutno da bi kongitivni sistem bio delotvoran. Lažna sećanja, ili paramnezije često se pojavljuju kod starijih ljudi. Nastaju tako što se „praznine“ u sećanju na novije događaje popunjavaju izmišljenim podacima (ne radi se o namernom laganju). U paramnezije se ubraja i poznati fenomen deja vu pri kojem imamo snažan osećajda se upravo odvija sekvenca koju smo već na potpuno isti način doživeli pa imamo snažan osećaj da znamo što će biti sledeće što će neko uraditi, ili reći. 8.1. Starost i pamćenje Pamćenje u funkciji starosti pokazuje vrlo velike razlike - kako u uspešnosti, tako i u korišćenim strategijama. Čini se da i školski sistem, kad su u pitanju školska deca, ne koristi dovoljno spoznaje iz tog područja! Nužno je što tačnije odrediti povezanost maturaciskih procesa 6 METODE ZDRAVSTVENOG ODGOJA I PROMOCIJE ZDRAVLJA (Dr. sc. Joško Sindik, prof. Tanja Rončević) 12

13. Pamćenje s procesima pamćenja, kako bi smanjili mogućnost javljanja frustracije školske dece zbog prevelikih zahteva na njihovo pamćenje. S druge strane i šira stručna javnost uključena u rad sa starijim osobama još uvek nedovoljno poznaje tu problematiku. Premda kod starijih u odnosu na mlađe u proseku postoji pad u uspešnosti pamćenja od svega 20%, razlika u merama raspršenja je oko 160% (prema Meudell ) ! Dakle, procesi starenja dovode do vrlo velikih razlika u uspešnosti pamćenja kod različitih osoba, i prvenstveno o tome treba voditi računa u pristupu problemima pamćenja u starosti. Dakle, kao što je to slučaj s ukupnim kongitivnim funkcionisanjem, za uspešnost pamćenja od većeg je značaja sačuvanost fizičkog zdravlja i opštih funkcionalnih sposobnosti nego sama starost. 8.2. Pamćenje i kontekst Područije ispitivanja povezanosti široko shvaćenog konteksta i pamćenja danas zbog svoje ekološke važnosti predstavlja vrlo veliko i dinamično područje psihologije i niza dodirnih nauka. Prikuplja se sve više empirijskih nalaza, te se već pojavljuju i pregledni članci, od kojih su neki pregled radova nakon objavljivanja prvog preglednog članka u nekom potpodručiju povezanosti pamćenja i konteksta. Meta- analize ne nalaze uvek zavisnost pamćenja o stanju.U svakom slučaju, taj efekat nije jak, tj.i kad su razlike statistički značajne ne radi se o velikim vrednostima.Isto vredi i za uticaj situacije. Wilhite i Payne smatraju da je važnije utvrditi uslove pod kojima se informacije o fizičkoj okolini uključuju u tragove pamćenja i kako one pospešuju pamćenje, nego da se energija naučnika troši na dokazivanje pouzdanosti javljanja uticaja konteksta na pamćenje. 8.3. Socijalno pamćenje U nekoliko poslednjih godina naglo raste zanimanje za posebnost socijalnog pamćenja.Radi se o vrlo složenoj pojavi koju je teško posmatrati u strogo kontroliranim laboratorijskim uslovima.Međutim, za problematiku svakodnevnog pamćenja je isticanje atributa „socijalno“-po svojoj prirodi je svakodnevno pamćenje ujedno i socijalno pamćenje.Mi živimo i komuniciramo s ljudima, a tu komunikaciju omogućuje naše pamćenje. Socijalno i svakodnevno pamćenje su na neraskidiv način međusobno povezani, ali su istovremeno i u najužoj vezi s našom metamemorijom, polom, starosti, obrazovanjem i sličnim varijablama. 13

14. Pamćenje 9. Poremećaji pamćenja 9.1. Amnezija Amnezijaje kvantitativni poremećaj pamćenja. Karakteriše je gubitak sećanja, potpuno ili delimično zaboravljanje činjenica ili događaja, koji se odnose na određeno razdoblje. Najčešće se javlja kao posledica povrede glave, različitih funkcionalnih i organskih bolesti mozga, drugih bolesti organizma ili jakih duševnih potresa. Amnestički sindrom Organska amnezija ili amnestički sindrom nastaje zbog fizičkih, toksičkih i drugih činilaca koji izazivaju promene u strukturi ili funkciji centralnog nervnog sistema. U tim slučajevima amnezija je izazvana kako onemogučivanjem procesa pamćenja, tako nesposobnošću da se oni zadrže i reprodukuju. U praksi se organska amnezija najčešće vidi zbog oštećenja dubljih moždanih struktura ili moždanekore i to posle povreda (potresa mozga, nagnječenja ili kontuzije mozga), davljenja, neuspelog vešanja ili, pak, nakon težih trovanja, epileptičkog napada, delirantnih pomućenja svesti ili sumračnih stanja, poremećaja moždane cirkulacije ili degenerativnih promena pojedinih delova mozga. Najčešća, organski uzrokovana amnezija, nastaje nakon povrede glave - posttraumatska amnezija.Javlja se nakon pretrpljenog potresa mozga ili nagnječenja mozga. Ukoliko se osobe ne mogu prisetiti događaja neposredno pre povrede (traume), govori se o - retrogradnojamneziji.Ona pokriva različito dugo razdoblje pre nastanka povrede, najčešće nekoliko sekundi ili minuta, retko nešto duže. Retrogradna amnezija upućuje na to da se i nakon završenog procesa opažanja još neko vreme nastavlja mnestički proces“stabilizacijsko ili fiksacijsko vreme”, nužno da se stvore engrami, odnosno fiksiraju slike sjećanja. Ako osobe nakon povrede glave deluju svesno i razgovaraju, ali se poslije tih događaja ne sećaju, riječ je o - anterogradnojamneziji. Te osobe nisu sposobne zapamtiti nove događaje. Ovaj oblik anmenzije pokriva izvesno razdoblje i posle očigledna vraćanja svesti i uspostavljanja kontakta s okolinom. Najčešće se vidi nakon pretrpljenog potresa ili nagnječenja mozga, kada može biti udružena s retrogradnom amnezijom. I anterogradna amnezija izazvana je nesposobnošću stvaranja slika sećanja i njihova zadržavanja. 14

15. Pamćenje U tim slučajevima posredi je oštećenje kratkoročnog pamćenja koje je karakterisano oštećenjem čuvanja i reprodukcije novih spoznaja. U toj funkciji nužni su uredna registracija i kratkotrajno čuvanje novog znanja. U spremanju i reprodukciji znanja važnu ulogu imaju moždane strukture ispod moždane kore (limbičke strukture), zatim hipokampus, mamilarna tela i dorzomedijalna jezgra talamusa. Oštećenje tih struktura uzrokuje nemogućnost pohranjivanja novog materijala (anterogradna amnezija) ili prisećanja pamćenja iz recentne prošlosti (retrogradna amnezija). Za razliku od kratkoročnog, dugoročno pamćenjenije vezano uz određena moždana područja nego uz integritet celokupne moždane kore, a verovatno i struktura ispod nje. Kao primer može se navesti kako se starije osobe teško prisećaju skorašnjih događaja, ali se mogu dobro prisetiti zbivanja iz svoje mladosti. Stoga difuzna oštećenja moždane kore uzrokuju poremećaje i dugotrajnog pamćenja, najčešće kod Alchajmerove bolesti i multiinfarktne demencije. I poremećaj neposrednog pamćenjajavlja se zbog oštećenja, tj gubitka ćelija moždane kore, koje negativno utiču na govorne, osetno-motoričke i opšte intelektualne funkcije. Pamćenje je u tim slučajevima znatno otežano ili nemoguće, pa se razvija nesposobnost sećanja, posebno za svežije događaje. U početku je očuvana sposobnost reprodukcije engrama (slika sećanja iz daljnje prošlosti), ali postepeno se i to sećanje može izgubiti. Lakunarna amnezija Lakunarna amnezijaponekad se vidi kod senilne i arteriosklerotične demencije, progresivne paralize, delirantnih i sumračnih stanja različita uzroka. To je fragmentirani tip amnezije koji nesistematski i neselektivno zahvata različite događaje iz jednog perioda, a sećanja za druge su očuvana. Hipermenzije Pod pojmomhipermnezijapodrazumeva se pojačana sposobnost sećanja, odnosno pamćenja doživljaja iz određenog perioda ili samo specifičnih događaja i doživljaja koji imaju posebnu važnost. Obično je posredi pamćenje jako emocionalno obojenih doživljaja, koji se inače registruju jače od drugih, pa sećanja na njih ostaju vrlo živa i detaljna. Susreće se u situacijama koje ugrožavaju život, izazivaju strah i psihički šok, stanjima povišene telesne temperature, pod delovanjem nekih sredstava, kao što je amfetamin, druge psihostimulativne droge i halucinogeni, u shizofreniji (gde su takva sećanja utkana u halucinacije) , te u sećanjima izazvanim hipnotičkom sugestijom ili psihoanalitičkom terapijom. 15

16. Pamćenje Prolazna - globalna amnezija Prolazna - globalna amnezijau podlozi ima smetnje moždane cirkulacije. Reč je o prolaznom smanjenom dotoku krvi u delovima mozga smeštenim duboko ispod moždane kore, koje nazivamo talamus i hipokampus. U takvim slučajevima, promene kao što su sitniji moždani udari zbog začepljenja krvnih sudova ili pak sitnog krvarenja katkad su vidljive dostupnim metodama pretraga (CT ili MRI mozga). Bolesnici su najčešće osobe srednjeg doba, koje iznenada gube kratkoročno pamćenje, a očuvane su budnost, uljudnost, te motorne i osetne funkcije. Očuvano je i neposredno sećanje, ali bolesnik nije u stanju upamtiti nove informacije. Poremećaji su naizraženiji u početku i postepeno nestaju za 12 do 24 sata bez posledica. Prognoza je u takvim slučajevima dobra. Gubitak kratkoročnog pamćenja takođe uzrokuju oštećenja različitih, dublje ispod moždane kore smeštenih delova mozga, zbog drugih uzroka, a ne cirkulacijskih promena (najčešće slepoočnog režnja, dela mozga koji nazivamo talamus, kod obostranog oštećenja dela mozga Takva su oštećenja moguća i pri nedostatku vitamina B (tiamina) i tada govorimo o Korsakovljevu sindromu. U tim slučajevima postoji sklonost minimiziranja poremećaja nadomještanjem ispada sećanja uopštenim izjavama ili konfabulacijama (nadomještanje praznina u pamćenju izmišljenim događajima). Slične konfabulacije mogu se videti iu kod bolesnika nakon povrede mozga ili sa moždanim krvarenjem (izliv krvi na mozak). koji nazivamo hipokampus). Psihogeno-funkcionalne amnezije Amnezija se simulira češće nego drugi psihički poremećaji i to bi trebalo stalno imati na umu. Amnezije psihogeno-funkcionalnog porekla nastaju u slučajevima kad nije bilo gubitka svesti, odnosno poremećaja svesti i ako ne postoji oštećenje inteligencije. Uzrok psihogene amnezije često je očigledan. Prethodno obradom treba isključiti organski uzrok smetnji. Kod psihogeno izazvanih amnezija obično se gubi sećanje na ono što je u direktnoj vezi s njenim uzrokom. Amnezija, dakle, ima selektivan karakter, pa se naziva sistematizovana. Katatimna anmezija Pod pojmom katatimna anmezijapodrazumeva se ograničen gubitak sećanja za neki jako afektivno obojeni doživljaj, kao što je neželjena trudnoća, gubitak voljene osobe i slično. U psihogenoj amneziji zapravo postoji inhibicija sećanja iz psiholoških razloga. Engram (slika sećanja) postoji, ali se ne reprodukuje. Dakle, nije posredi gubitak slika sećanja, nego aktivna, nesvesna odbrana od doživljaja koji su nepodnošljivo bolni i izazivaju anksioznost putem "zaboravljanja Psihogena amnezija u nekim je slučajevima bežanje od određenih situacija i aktivnosti koje bi ". 16

17. Pamćenje mogle imati bolne posledice. Naziva se još i funkcionalnom amnezijom, a najčešće se susreće kod konverzivne neuroze. Lečenjeamnezija u svakom slučaju zavisi od uzroka koji je doveo do poremećaja, tj oštećenja pamćenja. Zapravo se leči sam uzrok. U nekim slučajevima rezultat je potpuni oporavak pamćenja, ali katkad oštećenje ostavlja trajne posledice na pamćenje. 17

18. Pamćenje ZAKLJUČAK Pamćenje je vrlo složen proces te u današnjim okvirima nauke teško objašnjiv i dosta nepoznat kao pojava. Ipak, mnoga istraživanja su nam donela podatke o tom složenom procesu. Vidljivo je da na pamćenje utiče više faktora, te da ima više vrsta pamćenja. Bilo kako bilo pamćenje je proces bez kojega čovek ne bi mogao živeti životom kakvim živi danas. Sve što je navedeno u ovom pisanom radu je samo jedan mali deo o pamćenju čoveka, o toj neverovatnoj “moći” koju ima u glavi i koja ga čini najsuperiornijim bićem poznatim na našoj planeti a možda i u bliskom svemiru. Fotografija 3. Šaljivi prikaz pronalaženja informacija u ljudskom mozgu 18

19. Pamćenje LITERATURA 1. Hasković, O. Mujo (2011.), „Uvod u psihologiju“, Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije, Sarajevo 2.Spencer A. Rathus, (2011.) „Temelji psihologije“, Naklada Slap, Zagreb Internet: 1. http://neuron.mefst.hr/docs/katedre/neuroznanost/S2011%20- %20Psihologija%20i%20anatomija%20u_enja%20i%20pam_enja.pdf 2. http://www.novapsihologija.com/pamcenje-i-zaboravljanje/ 3. http://www.unidu.hr/datoteke/172izb/Knjiga-gotova-metode.pdf 19