Завод за унапређивање образовања и васпитања

1. Завод за унапређивање образовања и васпитања Аутори: Наставни предмет: Рад: Тема: Узраст: • Нада Бањанин Ђуричић, Железничка техничка школа, Београд • Вишња Минчев, Железничка техничка школа, Београд • Синиша Вукадиновић, Десета гимназија „Михајло Пупин”, Београд • Социологија • Холокауст – култура сећања • Пројектна настава • III разред Кликните овде за унос приказа часа у Word документу! Креативна школа 2012/13.

2. Идеја Желели смо да подучавамо о Холокаусту, обазриво, поступно, тако да са ученицима разоткривамо његову суштину... ...Ако је то, уопште, могуће. Циљ Желели смо да упутимо јасну поруку: Спомен на жртве је најјача осуда злочина и тоталитарних режима, а заборав значи амнестију злочинцима. „Вредности су невидљиве као ветар. По треперењу лишћа знате да има ветра. А вредности спознајете кроз оно што људи чине.” Ева Ансел

3. Холокауст – култура сећања Претходно: Упознавање са религијом, обичајима и културом Јевреја Задаци за ученике 2. часШта и како памтимо 1. час Приче и појмови 3. час Чега се сећамо Планирано:Организовање трибине „Жртве Холокауста у Београду” Педагошки принципи Јад Вашема

4. Претходно Кроз наставу социологије, у оквиру теме „религија“,ученици се упознају са јеврејском религијом, културом и обичајима. Тимови ученика обилазе синагогу и Јеврејску општину у Београду са задатком да разговарају са надлежним особама и да фотографишу уз њихово одобрење. У одељењу се приказују презентације и води дискусија. Објашњавају се: значај учења, значај рада, однос према природи, међуљудски односи у складу са начелима правде, милосрђа и мира; појмови: мицва, Тора, Шабат, мезуза, кошер, рабинско јеврејство, Ашкенази, Сефарди, ортодоксни Јевреји… Слушање музике - Хава Нагила; одлази се на концерт Хора Српско-јеврејског пријатељства. Откривају се познати Јевреји: Алберт Ајнштајн, Хана Арент, Исак Њутн, Исак Асимов, Леонард Коен, Сигмунд Фројд, Ерих Фром, Дастин Хофман...

5. Првичас: Приче и појмови Из сведочења Абрахама Екштајна „Имали смо... у то време, још увек смо могли да уносимо храну...” Questions: • Where did the Nazis put the people brought from the vicinity the city? • How did people feel when they heard about the beginning of deportation? • How did people in the ghetto provide food? • What were they warned about in the announcement of removing the ghetto? • Who was taking care of people in the ghetto? Питања: • Где су нацисти смештали људе које су доводили из околине града? • Како су се људи осећали када су чули да ће почети депортација? • Како су набављали храну? • На шта су били упозорени приликом најаве измештања гета? • Ко је водио рачуна о људима у гету? Упутство за превођење Текстови Очекивани одговори

6. Шта је гето? Шта је концентрациони логор? ГЕТО - градски кварт у коме је концентрисана једна етничка или религијска група КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР - врста затвора за политичке противнике, припаднике појединих етничких или религијских група GHETTO – an area of a city inhabited by members of one ethnic or religious group CONCENTRATION CAMP – a type of prison for political prisoners and members of certain ethnic or religious groups

7. „Начин на који су подстицали љубомору, мржњу и презир, био је једноставно неописив”. Из дневника Мошеа Флинкера Текстови Очекивани одговори • Questions: • Were the Jews allowed to go the cinema? • Why didn’t Moshe dare to go to the cinmena while being in Holland? What could happen to him? • What did Moshe realize after watching the film “Jew Süss”? • What Hitler’s words did Moshe then remember? • According to Moshe, what was crucial in preventing the spreading of anti-Semitism? • What feelings are aroused by anty – Semitic films? • Питања: • Да ли је Јeврejима било дoзвoљено да иду u биоскoп? • Зашто се Мoшe није усuђивао дa иде у биоскoп дoк је био у Хoландији? Шта jе моглo да му се дeси? • Шта је Мошe схватио кaдa је одглeдаo филм „Јеврeјин Зус‟? • Којих Хитлерових рeчи се Мошe тoм приликом сетиo? • Прeма Мошеoвим рeчима, штa је било кључнo у спречавaњу ширења антисемитизма? • Која осећања подстичу антисемитски филмови?

8. Шта је антисемитизам? Шта је геноцид? Шта је Холокауст? АНТИСЕМИТИЗАМ - нетрпељивост, мржња и предрасуде према Јеврејима ГЕНОЦИД - планирано, организовано, потпуно или делимично истребљење неке националне, етничке, расне или верске групе ХОЛОКАУСТ - систематски државни прогон и геноцид над Јеврејима (у ширем смислу, над различитим етничким, верским и политичким групама) од стране нацистичке Немачке и њених сарадника ANTI-SEMITISM – bigotry, hatred and prejudice against Jews GENOCIDE – planned and organized, complete or partial annihilation of a national, ethnic, racial or religious group HOLOCAUST – the systematic expulsion and genocide against Jews (or against various ethnic, religious and political groups) by the Nazi Germany and its collaborators

9. „...па су рекли ‘Што више свирају, мање ће мислити на оно што ће им се догодити’. Схватате на шта мислим”? Из сведочења Јана Буркеа Текстови Очекивани одговори • Questions: • Why did the Nazis let people have musical instruments and go to the theatre? • Why did they allow any cultural life in the ghetto? • How did the Nazis scare them? • How did Jan feel when he went to the theatre? • Did the Nazis attend any activities? • Питања: • Зашто су нацисти дозволили људима да имају музичке инструменте и да иду у позориште? • Зашто су уопште дозволили било какав културни живот у гету? • Како су их нацисти застрашивали? • Како се Јан осећао када је ишао у позориште? • Да ли су нацисти присуствовали неким активностима?

10. Шта је погром? Шта је нацизам? Шта је фашизам? Шта је тоталитаризам? ПОГРОМ - организовано убијање велике групе људи због њихове различитости НАЦИЗАМ - политички фашистички покрет, идеологија и режим на власти у Немачкој од 1933-1945. ФАШИЗАМ - политички покрет, идеологија и режим на власти у Италији током II светског рата ТОТАЛИТАРИЗАМ - идеологија или пракса свеобухватне интервенције државе - државе која хоће „да буде све” POGROM – the organized killing of large numbers of people because of being different NAZISM – political fascist movement, ideology and regime that controlled Germany from 1933 to 1945 FASCISM – political movement, ideology and regime that controlled Italy during the World War II TOTALITARIANISM – an ideology or practice of complete control and power of the state – state that wants “to be everything”

11. Други час: Шта и како памтимо „Испоставило се да је слобода прилично релативан појам. Морале смо да изградимо своју будућност, али како се будућност гради”? Из сведочења Еве Браун Текстови Очекивани одговори • Questions: • How did people feel when the Americans came and liberated them? • What was their condition like? • What was Eva hoping for the whole time? • Were her expectations realistic? • Why was Eva frightened? • What did she need and wish? • What was she worried about? • Питања: • Како су се људи осећали када су Американци стигли и ослободили их? • У каквом су стању били? • Чему се Ева надала све време? Да ли су њена очекивања била реална? • Зашто је Ева била уплашена? • Шта јој је било потребно, шта је желела? • Због чега је била забринута? „Како да човек сачува свој его толико да, уколико каквом срећом поново стекне слободу, буде приближно иста особа каква је био кад је лишен слободе”? Бруно Бетлхајм

12. „Иако је прошла педесет једна година од мог боравка у Треблинки, сваки пут...” Еди Вајнштајн о повратку у Треблинку Текстови Очекивани одговори • Питања: • Шта се налазило на месту где је некада био логор? • Како се Еди осећао? • Да ли је било икаквих обележја да се ту некада налазио концентрациони логор? • Шта је Еди урадио када је нашао споменик Јеврејима из Лошица? • Questions: • What was there at the place where the camp had been located? • How did Edi feel? • Were there any signs that a concentration camp used to be there? • What did Edi do when he found the monument to the Jews of Losice? „Свако људско биће поседује неку резерву снаге али не зна колика је: може бити велика, мала или никаква, и само страшна невоља пружа могућност за њену процену”. Примо Леви

13. Претраживање сајта yadvashem.org Карактеристике: • Доступан на 7 језика • Повезан са друштвеним мрежама (Facebook, Twiter, Google+, Youtube, Pinterest) • Нуди обиље информација и података (истраживања, публикације, пројекти и конференције) Области: • Мултимедијална и дигитална база података • Образовање, едукација и e-learning • Подаци о музеју и изложбама • Сећања и сведочења • База података – имена жртава • Гета • ПраведнициУченички рад: • Посете • Онлајн куповина

14. Шта је Јад Вашем? • Јад Вашем је светски комеморативни, документациони, истраживачки и едукативни центар о трагедији Холокауста. Основан 1953. године, базира свој рад на истраживању, комеморацији и подучавању. • То је велики комплекс који, на површини од 45 хектара, у специфичном архитектонском и ботаничком окружењу, повезује објекте различите намене. Поред најобимније архиве и библиотеке, ту је зграда администрације и истраживања, Историјски музеј Холокауста, Дворана имена, Музеј уметности настале током Холокауста, Изложбени павиљон, Визуелни центар, Центар за учење, синагога, Дворана сећања, Дечији музеј, Долина заједница, Зид сећања, Интернационална школа за изучавање Холокауста, као и мноштво појединачних скулптура и споменика. • Овом меморијалном комплексу је поверен задатак обележавања успомене на шест милиона Јевреја које су убили нацисти и њихови сарадници, очувања наслеђа хиљада уништених јеврејских заједница, као и поштовања праведника широм света који су ризиковали своје животе да би спасавали Јевреје.

15. Трећи час: Чега се сећамо Претраживање сајта starosajmiste.info

16. На сајту starosajmiste.info налазимо податке о пројекту и историји логора • Историјат логора • Визије • Интервјуи • Литература, текстови, документи • Активности • Мултимедијална документација • Блог Ученички радови Сајмиште, некад и сад

17. Ставови, утисци и мишљења ученика Теодора Вања Павле Силвија Милан, Јована, Анђела, Богдан

18. Након часова планирамо акцију • Часови су реализовани • Циљеви су остварени Ученици су: • Проширили знања • Припремили презентације • Стекли вештине • Сензибилисани су за питања кршења људских права • Сензибилисани су за проблематику културе сећања Осетили смо потребу за практичним ангажманом – организовањем јавне трибине „Жртве Холокауста у Београду“.

19. „Свет почива на три ствари: на истини, расуђивању и миру”. Талмуд