Osnove preduzetništva u turizmu

1. Osnove preduzetništva u turizmu

2. Pojam preduzetništva u razvojnom smislu počiva na teoriji ekonomije i društva. Staro je koliko i istorija ljudskog društva. Primeri preduzetničkog ponašanja: u Vavilonu table sa tablama ispisanim klinastim pismom koje nose napise o komercijalnim transakcijama koje su obavljali preduzetnici, u Starom Rimu trgovina budućim borcima u gladijatorskim borbama, Kolumbov prekookeanski poduhvat. Kao delatnost preduzetništvo se razvilo između 12. i 15. veka. U početku je obuhvatalo aktivnosti u trgovini, brodogradnji, kreditne i menjačke poslove i postepeno se širilo na nova područja ekonomske aktivnosti. Osnovni tipovi preduzetnika su u početku bili: gusari, feudalci, državni činovnici, špekulanti, trgovci i privrednici. Kao tipičan masovni fenomen preduzeće se javlja tek u 15.veku, a stvaralačko preduzetništvo se masovno razvilo tek u 17.veku. Do tada se može govoriti o: • ranom trgovačkom tipu preduzetnika koji je trgovao robovima, medom, voskom, čelikom, krznima životinja, uglavnom u sprezi sa političkim moćnicima koji su mu u isto vreme bili i kupci i dobavljači i • ranokapitalističkom tipu preduzetnika (između 11. i 13. veka) iz Italije i zemalja Rajne i Rone, koji je trgovao evropskim, tropskim i suptropskim proizvodima, sirovinama okolnih evropskih zemalja.

3. U 18. veku u zrelijoj fazi industrijskog društva došlo je do specijalizacije na području trgovine i posebno odvajanja bankarskih poslova. Postepeno se funkcija vlasništva razdvajala od funkcije upravljanja u velikim korporacijama, pri čemu funkciju upravljanja preuzimaju menadžeri i tehnostrukture. Tržišna konkurencija, razvoj nauke, tehnike i tehnologije, kao i borba za ekonomsku prevlast, omogućili su porast profita i doveli do koncentracije proizvodnje i kapitala, do stvaranja multinacionalnih kompanija, koncerna, trustova i drugih organizacionih oblika koji i danas postoje i dominiraju u privredama u svetu.

4. pristupi preduzetništvu • ekonomski (neoklasičan) pristup kroz razmatranje uloge preduzetnika u ekonomskom razvoju i primeni ekonomske teorije; • psihološki (personalni) pristup koji je zasnovan na karakteristikama ličnosti preduzetnika; • sociobihevioristički (socio-kulturni) pristup u kome se ističu uticaj društvenog okruženja podjednako kao i uticaj ličnih osobina preduzetnika.

5. Ekonomski (neoklasičan) pristup Prikazuje preduzetništvo kao delatnost čiji je osnovni cilj optimizacija inputa u cilju maksimizacije outputa, tj. profita. Potpuno isključuje neizvesnost, koja je po mnogim ekonomistima upravo jedan od osnovnih i neizostavnih elemenata preduzetništva. Budući da ljudski faktor uglavnom svodi na radnu snagu, a upravljanje na rutinu, ovaj pristup marginalizuje ulogu preduzetnika u koncentraciji i alokaciji resursa, pa kao takav ovaj pristup danas trpi brojne ozbiljne kritike.

6. Ekonomski (neoklasičan) pristup U konvencionalnoj ekonomskoj teoriji termin „preduzetnik“ je gotovo neprisutan i neuočljiv. Poistovećuje se sa kapitalistom-poslodavcem i sa vlasnikom-menadžerom koji poseduje bogatstvo neophodno za pokretanje proizvodnje ali mimo toga ne raspolaže nikakvim posebnim osobinama. U najboljem slučaju je to neko ko preuzima rizik. Uprkos tome što se u jezgru konvencionalne ekonomske teorije ne ostavlja mnogo mesta za preduzetnika, veliki je broj autora koji su u okviru ovog pristupa doprineli razvoju gledišta o ulozi i konceptu preduzetnika.

7. RičardKantijon (Richard Cantillon), „Rasprava o priroditrgovine“ (fran. Essaisur la Nature du Commerce en Général (eng. Essay on the Nature of Trade in General), (1725). • Uvodi pojam „preduzetnik“ u ekonomskunauku. • Prviukazujenaključnuulogupreduzetnika u privrednomrazvoju. • Ulogupreduzetnika zasnivanaindividualnompravusvojine. • Preduzetnik je zakupac zemljišta, trgovac, građevinar, industrijalac, lekar, slikar, advokat. • Kupujepopoznatimcenama, a prodajeponepoznatim, tj. pocenamakojeće se teknaknadnoformirati. • Preduzetniksnosirizikposlovnogtj. preduzetničkogpoduhvata, a rizikrasteproporcionalnoneizvesnostiposlovnihprilika, posebnobudućihcenaiostvarenihefekata. • R. Kantijonosobupreduzetnikaprepoznajenanovnačinkaonosiocarazvojaipromena. PreduzetnicisupoKantjonunajvažnijadruštvenaklasa (pored zemljoposednikairadnika) icentralniprivredniakteri.

8. Adam Smit (Adam Smith) u deluBogatstvonaroda (1776), u zavisnostiod toga dalipreeduzetnikradeilisamostičukapital, razlikujepreduzetnikekoji to ostvaruju: marljivošćuištedljivošću, poslovnimšpekulacijamaiposlovniminovacijama.

9. Žan Baptist Sej (Jean Baptiste Say) (1767-1832) • Žan Baptist Sej (Jean Baptiste Say) (1767-1832), francuskiekonomista, političaripreduzetnik, doprinosiekonomskojmislikrozkonceptpreduzetnikaipreduzetništvanezavisnoodklasičneekonomskenauke.Sej je skovaorečpreduzetnikoko 1800.godine rekao “Preduzetnikpreusmeravaprivredneresurseizoblastiniže u oblast višeproduktivnostiivećegprinosa”. Preduzetnikasmatracentralnimstubomekonomijeikatalizatoromdruštvenograzvoja. Ističedapreduzetnikprebacuje (ekonomske) resurseizpodručjamanje u područjavećeproduktivnostiivećedobiti, kombinujućiosnovnefaktoreproizvodnje. Praktično, Sejsmatradapreduzetnikobezbeđujekomercijalnufazu u tri faze proizvodnje, spreman je da time preuzmerizikipovežerazličitefaktoreproizvodnje. Žan Baptist Sej, budućida se dominantnobavioekonomskomsferom, resursesmeštaisključivo u tusferuobuhvatajući: kapital, materijalneresurse, radnusnagu, upravljačkestruktureivreme. Kao iKantjon, Sejpripadafrancuskojškoliekonomskemisli, pravcupoznatomkao “fiziokratizam”, budućidasusvojnačinrazmišljanjazasnivalinafizičkojprirodiagrarneekonomije.

10. Israel Meir Kirzner Israel Meir Kirzner je pripadnikaustrijskeškolemišljenja u kojojsupostavljenitemeljizavećinusavremenihteorija o preduzetniku. Kirznerpreduzetnikavidikaonekogako je spremandauočiibrzoreagujeikoristišansezaprofitabilnurazmenu, profitiraidentifikujućidobavljačeikupceidelujućikaoposrednikkojiolakšavarazmenupričemunijeneophodnodaposedujeresurse. Takavpreduzetnikposedujeodređenododatnoznanjekojedrugi ne poseduju, uočavaiprepoznaješansutamogde je drugi do tadanisuvideli, a znanjekreativnoprimenjuje. Kirzerovpreduzetnikinformacijesatržištasmatraključnimfaktorom u preduzetničkomprocesu.

11. JozefŠumpeter (Joseph Alois Schumpeter) (1883-1950), • JozefŠumpeter (Joseph Alois Schumpeter) (1883-1950), austrijskiiameričkisociologiekonomistakoji se bavioteorijomprivrednihciklusaiistorijomekonomskihdoktrina, je prviznačajnijiekonomistaiteoretičarekonomskemislikoji se ponovopozvaonaSaja. U svomradu „Teorijaekonomskedinamike“ (nem. Die TheoriederWirtschaftlichenEntwicklung), iz 1911.godine, radikalnoodbacujepristupetradicionalneekonomije, uspostavivšinormuzdraveekonomije u dinamičkojneravnotežičiji je uzrokupravopreduzetnik – inovator. • Šumpeterovinovatoru privrednomživotuinovacijuposmatrakaopodloguzapostavljanjenovihproizvodnihfunkcijaiostvarivanjevećemaseprofita. SuštinaŠumpeterovogekonomskogdoprinosaogleda se u njegovomstavu „Razvoj je u našemsmisludefinisankaosprovođenjenovihkombinacija“. ProizvoditipoŠumpeteruznačikombinovatiraspoloživematerijalnesnage, a proizvoditinoveproizvode, ilibaviti se istimstvarimarazličitimmetodama, značikombinovativećpostojećefaktoreproizvodnjealidrugačije. Pri tome, isamosprovođenjenovihkombinacijaŠumpeternazivapreduzećem, a preduzetnicimanaziva ne samonezavisnevlasnikepreduzeća, većizavisneprivrednikepoputmenadžera, članovaupravnihodboraidrugihkoji u praksiobavljajupreduzetničkeaktivnostiifunkcije u čijem je centruinovacija.

12. Klasičnaekonomskanauka se zasnivanaoptimalnomkorišćenjupostojećihresursa, štoidanasčinisuštinuglavneekonomsketeorije, uključujućiiteorijuponude (Fridmani Keynes) Cilj je da se izvučenajvišeizpostojećihresursaipostignetržišnaravnoteža. Klasičnaekonomskateorija ne prepoznajepreduzetnikaistavljaga u područjespoljašnjihuticaja, zajednosaklimom, vremenskimprilikama, državnimorganima, ratomitehnologijom.

13. Psihološki (personalni) pristup Zasniva se nadefinisanjuodređenihkarakteristikaličnostiiliosobinakojeposedujuuspešnipreduzetnici. Sa ovogstanovišta, postojiodređenibrojljudikojiimajuurođenesposobnosti, posedujunizkarakteristikapokojima se izdvajajukaoposebniikojekarakterišeodređenapronicljivostkojudrugi ne poseduju.

14. Psihološki (personalni) pristup • Sve do nedavno je vladalomišljenjeda se preduzetnicirađaju a ne stvaraju, dasuveštinekojesuimpotrebnenaučenedoksubilimaliili je reč o čistominstinktu. • Ovakoshvaćene – urođenepreduzetničkekarakteristike, smanjujumogućnostaktivnostiiintervencijakojima bi se moglodelovatikako bi se stvorilinovipreduzetniciimotivisalidazapočnubiznis, teimpliciradapostojifiksnoograničenjebrojapotencijalnihpreduzetnika. To je iosnovnakritikaovogpoimanjapreduzetnika, koje se čaksmatraikontroverznim.

15. Psihološki (personalni) pristup • Brojnekritikenapristuppreduzetništvuzasnovannakarakteristikamaličnosti, zasnivaju se ina tome da je teškorazlučitikojesuosobinesvojstvenepreduzetničkomponašanju, zarazlikuodnpr. ponašanja u nekimdrugimzanimanjima. Osim toga, vrlo je neprikladnotragatizasamojednomjedinomznačajnomosobinom, a pri tome zanemarivatiiuticajfaktoraizokruženjakojimogubitiznačajnijiodkarakteristikaličnosti. Zanemaruje se ulogaučenja, usavršavanjaislučajnihsrećnihokolnostiiotkrića do kojih se dolazi u procesupreduzetništva.

16. Mekleland (McClelland):ključnekompetencijeuspešnihpreduzetnika • proaktivnost: inicijativa i prodornost, • orijentacija ka postignuću: sposobnost da se uoče i iskoriste šanse i • posvećenost drugima. • motivacijaipotrebazapostignućem, • želja da se ostvari cilj u skladu sa postavljenim standardima, • proračunato preuzimanje rizika, • interni fokus kontrole, • kreativnost i inovativnost, • potrebazasamostalnošćuinezavisnošću. • tolerancija neizvesnosti, • vizija, • samoefikasnost, • samopouzdanje, • ambicioznost.

17. Timons • karakteristike ličnosti svojstvene uspešnim preduzetnicimana na one koje se mogu steći učenjem i na osnovu iskustva i one koje su više urođene i koje izdvajaju „rođene preduzetnike“, predodređene za preduzetničke poduhvate.

18. Timons Stečene karakteristike : • potreba za postignućem i lokus kontrole, • liderske sposobnosti i kompetencije, • preuzimanje odgovornosti za akcije i odluke, • potreba za usavršavanjem. Urođene karakteristike: • energičnost u kombinaciji sa emocionalnom stabilnošću, • kreativnost i inovativnost, • konceptualna sposobnost, • vizija u kombinaciji sa sposobnošću da se inspirišu drugi ljudi.

19. Sociobihevioristički pristup Ističe: • značaj i uticaj faktora kao što su okruženje i kultura na pojedinca kao ključne na meru u kojoj će se pojedinci uspešno baviti preduzetništvom. Kultura i okruženje su ključni za toleranciju neuspeha. • sklonost preduzetništvu kao posledicu spleta društvenih odnosa i okolnosti. Preduzetništvo tretira kao ekonomsku delatnost koja u okviru socio-kulturnih institucija efikasno koristi prirodne, društvene i ekonomske potencijale.

20. Sociobihevioristički pristup – uticaj okruženja • Neke zemlje i regioni u njihovim okvirima, prednjače u osnivanju uspešnih preduzeća različitih veličina i stvaranju preduzetnika, pa se i njihov privredni razvoj uspešnije odvija. Razlozi: karakteristike populacije, izvesni aspekti okruženja i infrastrukture koji potencijalnim preduzetnicima omogućavaju da lakše iskoriste svoje veštine i šanse. • U pojedinim regionima i zemljama se uočava „kultura zavisnosti“ od ograničenog broja velikih poslodavaca, te pomisao ljudi koji se oslanjaju na velike firme za zaposlenje da samoinicijativno pokrenu sopstveni biznis nije uoobičajena. • Otežan pristup kapitalu može biti velika prepreka pokretanju sopstvenog biznisa. Postoji i niz pojava koje su karakteristične za (ne)pokretanje biznisa, a koji se odnose na odnos prema ženama preduzetnicama, etničkim manjinama, povezivanje poslovnih mreža i njihovu ulogu u uspešnom preduzetničkom razvoju, ulogu socijalnog kapitala i sl. Preduzetničko učenje sa stanovišta okruženja i društva takođe spada u sociobiheviorističke faktore koji utiču na firmu i preduzetnika. Preduzetničko učenje je proizvod društvenog okruženja u kome preduzetnik funkcioniše. Preduzetnik uči i napreduje kada uči od stejkholdera iz eksternog okruženja.

21. POJAM PREDUZETNIŠTVA U SAVREMENIM USLOVIMA POSLOVANJA Istraživanja u novijim teorijama preduzetništva koncentrišu se na: • ličnekarakteristikepreduzetnika, • karakteristikeponašanjapreduzetnikai • kognitivneaspektepreduzetnika • preduzetničkeaktivnosti • preduzetničkepriliketj, aspekteprepoznavanjarizika.

22. Dominantnipristupiprirodipreduzetništva, krozkontekstmenadžmenta • konceptpovezanostipreduzetništvaistvaranjabogatstvakojeuključujepreuzimanjerizikaproizvodnje u zamenuza profit; • preduzeće se stvaradelovanjempreduzetnikakojiosnivanovibiznispoduhvat, tamogdegaranijenijebilo; • inovacija se ostvarujejedinstvenomkombinacijomresursakojačinidapostojećimetodiiliproizvodiiuslugepostanuzastareli; • preduzetništvo se odnosinastvaranjepromenapodešavanjem, adaptiranjemimodifikovanjemnečijegličnogrepertoarapristupaiveština u susretneprekidnopromenljivimzahtevimaunutarposlovnogokruženja; • preduzetništvo se tičeljudskogfaktora, kaokapitalameđufaktorimaproizvodnje; • preduzetništvo se definišekaoproceskreiranjavrednostizakupceeksploatacijomneiskorišćenihmogućnosti; • preduzetništvo se definišekaosnažanpozitivanrast u svimformamadelovanja, iskazansarastomprodaje, proizvodnje, dohodka, aktiveiljudskogkapitala.

23. Ključnifaktorizanastanaksavremenepreduzetničkeekonomije u razvijenimtržišnimprivredama • brzrazvojnovihznanjaitehnologijakoji je uslovioekspanzijunovihpreduzetničkihfirmivisoketehnologije, kaoi • razvojtržištapreduzetničkogkapitalakoji je postaoefektivnimehanizamfinansiranjanovihpreduzetničkihpoduhvata.

24. U privredama u tranzicijidolazi do razvojapreduzetništva, ali je čestovezanozarestrukturiranjebivšihvelikihdržavnihpreduzeća, odnosnozaprocesprivatizacije. Svevišedolazi do afirmacijeunutrašnjegpreduzetništvakaopreduzetništva u okviruvelikogpreduzeća. Menadžeri u velikimkorporacijamasusvevišeuključeni u preduzetničkeaktivnostikadarazvijajunoveproizvodnelinije, posebnoda bi osvojiliodređenotržištegdekompanijaranijenijebilaprisutna. Takođe, pojedincipostajupreduzetnicikadashvateda ne mogudaostvareciljevevezanezasvojukarijeru u velikojorganizaciji. Istovremeno, dolazi do razvojamalihpreduzetničkihfirmi, posebnoonihčija je delatnostvezanaza: profesionalneusluge, noveinformacioneikomunikacionetehnologije, novematerijaleizabiotehnologiju, turističkeusluge. Preduzetništvonastaje u svimoblicimaposlovanja u kojimapojedincizapočinjubiznisistvarajunaosnovusopstvenihidejasledećisvojuintuicijuiliradećistvarinanov, drugačijinačin. Oni takođe, čestoulaze u direktnuborbusaproblemimaiizazovimakoje nose novebiznisidejeiposedujunizosobinanaosnovukojihvredno, istrajno, dosledno, upornoiuspešnoradenarešavanjuproblema.

25. Preduzetništvopredstavljakompleksan, multidimenzionalni „okvir“, kojinaglašavapojedinca, okruženje, organizacijuisampreduzetničkiproces.

26. Pojedinacposedujenizkarakteristikakaoštosu: potrebazapostignućem, težnja ka vršenjukontrole, sklonost ka preuzimanjurizika, ličnozadovoljstvoposlom, prethodnoradnoiskustvo, roditeljipreduzetnici, starosnodoba, nivoobrazovanjaislično.

27. U okruženju u kome se odvijapreduzetničkipoduhvatnalaze se preduzetničkikapital, preduzetnici, tehničkiobučenaradnasnaga, snabdevači, kupacailinovihtržišta. Pored toga u okruženju se ispoljavauticajdržave, često se u blizininalaziuniverzitetinizdrugihfaktorakojiomogućavajupreduzetništvokaoštosu: raspoloživostzemljištailiopreme, razvijenosttransporta, afirmativnistavovilokalnogstanovništva, rasploživostpodržavajućihuslugaiusloviživota. • preduzetničkipoduhvatpredstavljakorporativnipreduzetničkinaporkojičinepreduzetniciikojivodistvaranjunovebiznisorganizacijeunutarkorporativneorganizacije.

28. Organizacijukaofaktorunutarokvirapreduzetništvakarakterišu: tip firme, partneri,strategijskevarijable, cenarobaiusluga, diferenciranje, fokusiranjeislično. • Preduzetničkiprocesobuhvataaktivnostinaotkrivanjaposlovnihšansi, akumuliranjuresursa, istraživanjutržišta, proizvodnji, dizajniranjuorganizacionestrukture, odgovoratržištu. • Individualnopreduzetništvoznačidasupreduzetnicičestoosnivačiivlasnicinovihpreduzeća.