1 / 23

MEDIJSKA POLITIKA EU I predavanje: EU medijski regulatorni okvir i e vropski medijski pluralizam

MEDIJSKA POLITIKA EU I predavanje: EU medijski regulatorni okvir i e vropski medijski pluralizam. Aleksandra Krsti ć Fakultet političkih nauka decembar 2012. 1.Štampa 2.Radio 3.Televizija 4.Internet i novi mediji – internet je vi še od masovnog medija jer omogućava :

Download Presentation

MEDIJSKA POLITIKA EU I predavanje: EU medijski regulatorni okvir i e vropski medijski pluralizam

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. MEDIJSKA POLITIKA EUI predavanje: EU medijskiregulatorniokvirievropskimedijskipluralizam Aleksandra Krstić Fakultet političkih nauka decembar 2012.

  2. 1.Štampa • 2.Radio • 3.Televizija • 4.Internet i novi mediji – internet je više od masovnog medija jer omogućava : • -interpersonalnu komunikaciju (e-mail) • pristupanje klasičnim masovnim medijima, • aktivno učešće u kreiranju sadržaja mas-medija (on line komentari tekstova, emisija...) – razvoj gradjanskog novinarstva, novinarstvo više nije samo ekskluzivno pravo novinara • nastanak sadržaja koji postoje samo na netu (web sajtovi i web portali, elektronska izdanja novina i magazina (informativni web sajtovi) ŠTA SU (MASOVNI) MEDIJI?

  3. MEDIJI I EU - PREGLED • Procenjuje se da u EU radi između 220.000 i 300.000 novinara • Stanje u industriji: čitanost novina, usled ekonomske krize, opala 10-12%; pad marketinškog udela u EU štampanim medijima uzrokovala gubitke od oko 23% • Televizija i dalje dominantan izvor informisanja: u EU postoji 226 tematskih TV kanala (emituju preko kabla, satelita); ukupno 78 javnih i 80 privatnih TV kompanija, 3.500 kanala, 4000 lokalnih i regionalnih TV stanica

  4. MEDIJI I EU - PREGLED • Radio: predvidja se da će do 2014. tek 14% Evropljana izabrati radio kao primarni izvor informisanja • Radio je pretrpeo najmanje gubitke zbog ekonomske krize, zahvaljujući javnom finansiranju (u Nemačkoj, Danskoj i Švedskoj 80% prihoda radio stanica dolazi iz pretplate) • On-line mediji: korišćenje interneta u EU poraslo sa 20 minuta dnevno u 2000. godini na 90 minuta dnevno u 2009.

  5. MEDIJI I EU - PREGLED • Novinari smatraju da: društvene mreže i blogovi su korisni i kao izvori informisanja i kao instrument privlačenja publike; nove platforme za distribuciju sadržaja (smartphones, e-readers) doprinose “unovčavanju” sadržaja: jedna trećina gradjana EU pristupa webu preko mobilnih telefona, a oko 85% onih koji poseduju iPad redovno posećuju novinske sajtove

  6. Globalizacija, lokalizacija, glokalizacija • Društvena globalizacije -„kretanje ideja, informacija, predstava i ljudi“ (Keohane i Nye, 2000:107) • Proces globalizacije doveo je do stvaranja sve veće medjuzavisnosti ne samo u oblasti ekonomije, društva i životne sredine, već i informacija koje se proizvode i prenose globalnim informacionim mrežama. Kako smatra Džozef Naj, u središtu ekonomske i društvene globalizacije nalazi se informaciona revolucija. „Ona je omogućila transnacionalnu organizaciju rada i ekspanziju tržišta, tako predvodeći novu medjunarodnu podelu rada.“ (Nye Jr, 2004:196).

  7. Globalizacija • Globalizacija utiče i na promenu medija:Razvoj tehnologije (emitovanje putem kablovskog i satelitskog sistema),razvoj novih medija i društvenih mreža, doveo do umnožavanja broja kanala dostupnih gradjanima, koji sada mogu sami da odluče šta, kada i kako žele da gledaju ili slušaju program, ali i da ga sami kreiraju. „Reč je o menjanju obrazaca potrošnje: od analognih na digitalne, kablovske i satelitske, od televizije na mobilne telefone, od dnevnih listova na RSS izbore, od agencija na blogere.“ (Ruk, 2011:43). • Funckionalna globalizacija ne može da se zamisli bez tehnologije: propisi i zakoni koji se odnose na promene u medijima moraju da imaju medjunarodni i transnacionalni karakter

  8. Lokalizacija • Regionalni i lokalni pristupi medijima u odredjenim zemljama (Francuska, Nemačka, Španija) • Od 80-tih godina CNN, Discovery, MTV nude svoje programe širom sveta, “lokalni” programi prelaze nacionalne granice, namenjeni kulturno i jezički bliskim zemljama (npr. skandinavskim) • 90-tih trend lokalizacije: finansijski razlozi (prihodi od oglašavanja) – bilo je malo finansijski jakih medjunarodnih brendova, pa se otvorio prostor za lokalno oglašavanje; drugi razlog: sve veća konkurencija medijskih kanala u Evropi pa su medjunarodni emiteri morali da “lokalizuju” programe, da im daju lokalni identitet s obzirom na zemlju emitovanja

  9. Glokalizacija • Termin koji su skovali anglosaksonski marketing stručnjaci, japanski izraz “glokalizacija” koji je u teoriju o globalizaciji uveo Roland Robertson (1994). • Glokalizacija – globalna lokalizacija – da u okviru transnacionalnih aktivnosti dolazi do lokalne raznolikosti; globalizacija i lokalizacija se medjusobno dopunjuju: na primer MTV koju u toku 80-tih nudi globalni program, ali počinje da gubi publiku u Evropi zbog nacionalnih konkurenata (MCM u Francuskoj, VIVA u Nemačkoj) pa 1996. počinje sa lokalizacijom (uvode se lokalni MTV programi: nordijski MTV, MTV Francuska, MTV Španija itd). Danas MTV ima regionalne kanale na 26 jezika

  10. EU medijski regulatorni okvir • Donosioci odluka u EU (80-tih godina): mediji imaju značajnu ulogu u stvaranju “evropskog identiteta” i doprinose integraciji unutar EU • Ključni elementi: 1. Hanov izveštaj 1983. – zalaganje nekih političkih stranaka za zaštitu državne radio-difuzije i za nadzor i ravnotežu medijske koncentracije i monopola; poziv na stvaranje kanala za emitovanje panevropskog programa

  11. EU medijski regulatorni okvir 2. Bangemanov izveštaj 1994. – presudan trenutak jer je smatrao da nije vreme za sputavanje tržišta, već da Evropa treba da prihvati informaciono društvo kao sredstvo za jačanje globalne konkurentnosti EU; medijsko vlasništvo treba meriti na osnovu udela na tržištu, a ne na osnovu sadržaja ili kanala

  12. EU medijski regulatorni okvir 3. Direktiva o Televiziji bez granica (1989, menjana i dopunjena 1997, 2005, 2007) – najvažnija postojeća direktiva u oblasti medijskog emitovanja programa: -omogućava se pristup proizvodima zemalja članica preko granica države -unapredjuje distribuciju i proizvodnju TV emisija u EU -unapredjuje standarde oglašavanja -štiti politički pluralizam -štiti maloletnike od nasilja i pornografije -obezbedjuje pravo na odgovor -obezbedjuje autorska prava

  13. EU medijski regulatorni okvir 4. Direktiva o audio-vizuelnim medijskim uslugama – 2007: odredbe o televiziji iz Direktive “Televizija bez granica” širi na internet – -proširuje opseg uključivanjem novih medijskih usluga (video-on-demand, usluge preko interneta ili mobilnih telefona) -omogućava veću fleksibilnost u programiranju oglasnih spotova -omogućava posredno oglašavanje ubacivanjem proizvoda u emisije

  14. Nacionalni propisi u članicama EU • Nacionalne države i dalje imaju ključnu ulogu u regulatornom smislu. Zakoni i pravila potiču od različitih parlamentarnih postupaka, procedura i pritisaka. • Kontrola nad javnim i privatnim sektorom se vrši putem regulatornog sistema, evropskog i nacionalnog. • Državna ustrojstva unutar EU važna su za stvaranje transnacionalne politike u oblasti medijske regulative (donošenje zakona).

  15. Evropski medijski pluralizam • Medijski pluralizam: glavni stub ostvarivanja prava na informisanje i slobodu govora; Sadržinska odlika- odnosi se na tretman ‘drugosti’, osetljivost i fer predstavljanje različitosti u medijima (interni pluralizam); Mera demokratičnosti i tolerantnosti društva • Savet Evrope (1994):interni i eksterni • Sloboda govora: zakonom garantovana i zaštićena u svakoj zemlji EU • Borba protiv koncentracije medija: nacionalno tržište štampe (nema koncentracije) VS televizijski sektor (visoko koncentrisan, otvara pitanje vlasništva – 10 najvećih: Walt Disney, Viacom, Time Warner, News Corporation, Sony itd.) • Medijski pluralizam (interni): raznovrsnost sadržaja; predstavljanje evropskog sadržaja, podrška nezavisnim evropskim produkcijama

  16. Evropski medijski pluralizam • Pluralizam - izbor koji publici nude različiti ponuđači ovih programa-usluga • Raznovrsnost - raspon programa/usluga dostupnih publici • Značajan za ostvarivanje • Demokratije i civilnog društva • Kritičke javnosti i javnog dijaloga • Kulturne raznovrsnosti • Pluralizma ideja

  17. Medijski sistemi: sličnosti i razlike nacionalnih medijskih politika • Halin i Mancini – klasifikacija medijskih sistema na osnovu veza izmedju medijskih i političkih struktura • Kriterijumi: razvoj medijskog tržišta; politički paralelizam; razvoj novinarskog profesionalizma; državna intervencija u medijskom sistemu • Ustanovili tri modela: liberalni, demokratsko-korporativni i polarizovano-pluralistički

  18. Liberalni model (Severno-atlantski) • Velika Britanija, SAD, Kanada, Irska • Srednje tiražna štampa, rani razvoj masovne komercijalne štampe • Neutralna komercijalna štampa, informativno orijentisano novinarstvo, profesionalna radiodifuzija, interni pluralizam, formalno autonoman sistem • Jak profesionalizam

  19. Demokratsko-korporativni model (Severno-evropski) • Austrija, Belgija, Holandija, Norveška, Švajcarska • Visoki tiraži, rani razvoj štampe • Eksterni pluralizam naročito u štampi, jaka partijska šampa, politički obojen radiodifuzni sistem sa značajnom autonomijom • Jak profesionalizam • Jaka država intervencija ali zaštita slobode štampe, državne subvencije, jak javni servis

  20. Političko-pluralizovani model (Mediteranski) • Francuska, Grčka, Italija, Španija, Portugalija • Niski tiraži, elitna politički orijentisana štampa • Visok politički paralelizam, eksterni pluralizam, komentarsko novinarstvo, parlamentarna ili vladina kontrola nad televizijom,politika-iznad-radiodifuzije • Slab profesionalizam, politička upotreba radio-televizije • Jaka intervencija države, periodi cenzure

  21. Primeri medijske regulative država EU • Austrija: medijski konglomerati ne mogu da poseduju više od jedne analogne ili digitalne TV licence; političke partije i organizacije ne smeju da budu vlasnici TV ili radio licence; najgledanija TV stanica: ORF 2 – 28,3% udela u gledanosti; najčitanije novine: Kronen Zeitung – oko 3 miliona čitalaca • Bugarska: zakonodavne restrikcije u pogledu istovremenog vlasništva nad nacionalnim i lokalnim medijima; najgledanija bTV – 31% udela u gledanosti; najčitanije novine – Dneven Trud (tiraž 145.000) • Češka: samo jedna dozvola za nacionalno emitovanje TV programa; nema posebne regulacije u pogledu vlasništva političkih stranaka nad medijima; najgledanija Nova TV – 42% udela u gledanosti; najčitanije novine: Blesk (vlasništvo Ringiera) – oko milion i po čitalaca

  22. Primeri medijske regulative država EU • Francuska: ograničenje na jednu analognu i sedam digitalnih TV dozvola; satelitsko emitovanje: ne više od dve dozvole; ako neko poseduje 2 TV stanice, ne sme da ima udela u drugoj više od 15%; najgledanija TV – France 2 (oko 20% udela u gledanosti); najčitanije Ouest France (oko 2,3 miliona čitalaca) • Velika Britanija: sprečavanje kros-medijskog vlasništva i obezbedjivanje pluralizma; javni emiter BBC i nekoliko komercijalnih TV stanica (ITV, Channel 4...); najgledanija TV – BBC1 (24,7% udela u gledanosti); najčitanije novine: The Sun (skoro 9 miliona čitalaca)

  23. Izveštavanje o EU institucijama u EU medijima • Na nacionalnom nivou najviše o Evropskoj Komisiji: u nacionalnim novinama zastupljena je 1,62%; Evropski parlament 0,74%; Evropski savet 0,25% • U evropskim medijima (EU Observer, Euronews, European Voice): 25% o Komisiji, 11% o Parlamentu

More Related